Likovi i
senke
Doktorka protiv
lekova
N. V.
Gospođa Milica
Delević, nekada i Đilas, već
duži niz godina služi svojoj
domovini pridružujući je Evropskoj uniji.
Ovaj nezahvalni
i prilično beznadežni posao odlično je plaćen, a njeno radno mesto,
osim evropske plate, podrazumeva kancelarije u Beogradu i Briselu
(ova druga košta mesečno kao
dobar automobil srednje klase).
Gledano sa
tog stanovišta, M. Delević je već odavno ušla u obećanu zajednicu srećnih naroda, te
joj, u takvim okolnostima, posao oko pridruživanja ostatka Srbije znatno lakše pada.
Ako ovo imalo
liči na demagošku kritiku jedne
korisne građanke koja služi svojoj
domovini, onda njen evropatriotizam treba nanovo "pročitati"...
Gospođa Delević
je doktorirala 2003. godine
na Univerzitetu Kent u Kenterberiju (Velika Britanija), na Katedri za međunarodne
odnose i politiku. Bila je i zamenik direktora
Diplomatske akademije negdašnjeg Saveznog
ministarstva inostranih poslova, ali i
direktor Kancelarije za pridruživanje Srbije i Crne
Gore Evropskoj uniji. Taj posao je, u različitim formama, nastavila da radi
i nakon raspada
ove privremene državne zajednice.
Godinu dana
je bila pomoćnik ministra spoljnih
poslova i direktor Generalne direkcije za EU. Od oktobra 2008. godine radi na
poslovima direktora vladine Kancelarije za evropske integracije.
Kakav je dosadašnji profesionalni učinak ove, očito
važne i uticajne
žene? Dobro upućeni tvrde
da je njena kancelarija najefikasnija od svih pri
srpskoj vladi!
Onda bi i
taj podatak morao da zabrine...
Jer, do sada bi, shodno tome, Srbija već morala biti
pred vratima Evropske unije. A svi znaju da
nije ni blizu,
nego da je čeka još "sedam
gora i mora",
preko kojih treba preći, pod uslovom da izbriše
Kosovo iz Ustava, da reši romsko,
bošnjačko, mađarsko, vlaško,
bugarsko, pedersko i ostala pitanja,
kao osnovnu pretpostavku da počnu razgovori o prekompoziciji srpskog društva u jednu
modernu, administrativno efikasnu državu, koja će rešiti ekološke, transportne
i druge probleme
sa kojima se svakodnevno suočava.
I konačno, kakvog smisla ima
posao britanske doktorke međunarodnih odnosa Milice Delević
u zemlji koja čeka da joj
evropski prijatelji daju sedativ od
koga će amputaciju dela teritorije lakše podneti? Očito, nikakvog.
Jer, ona
i sama govori
kako Evropa ne treba da nam
pravi ustupke što smo pristali na
amputaciju, i da to nema veze
sa zavođenjem "europskog ćudoređa" u Srbiji. Nego da
odbolujemo bez lekova.