Do koske
Biæe skoro propast sveta
Mada je
Srbija još
pre dvadeset i kusur godina bila umorna od lidera, prema tvrdnji jednog tadašnjeg, takoðe, umornog lidera, ovaj današnji lider je neumoran, i ništa njegov suludi optimizam bez pokriæa ne može da uništi, ni ignorancija ozbiljnih i velikih država, ni prezir onih kojima uporno hoæe da se dopadne, ni zemljotresi, ni poplave... Sve je
spreman da podnese zarad vere u neverovatno
N. Vlahoviæ
Od današnjeg Slankamena pa sve do
Segedina beše
nekad kratkotrajno carstvo (1525-1526) lažnog srpskog cara Jovana
Nenada, koji je tako lažan probudio i lažnu
nadu kod "preèanskih" Srba da æe imati svoju državu u
Austrougarskoj. Naravno, to se èudo nikada nije desilo,
pa je tek padom Austrougarskog carstva 500 godina kasnije Vojvodina postala
autonomna oblast, ali samostalna država - nikada.
Savremeni lažni
srpski car koji nudi lažnu nadu, predsednik je republike i nema monarhistièkih ambicija, barem
zvanièno,
ali carskih apetita i atributa ima na pretek.
I nije toliko problem što su
mu apetiti toliki nego što je kolièina te lažne
nade kojom hrani svakodnevno preostalo stado naivnih podanika jednostavno nepodnošljiva.
Jer, ko još može da
svari tu masnu laž
da æe
Srbija za deset godina uæi u Evropsku uniju, kad
ni sama EU nije sigurna u opstanak, koliko ni njena labilna valuta, od èijeg
plivanja zavisi i opstanak ovog megalomanskog transdržavnog i transnacionalnog
projekta. Pa èak
i da je naš
novi lažni
car u pravu, ovakvom politikom koju on vodi u Srbiji, nismo ni za tamo ni za
ovde. Nešto
od ovoga treba i njemu da je jasno, jer zašto bi inaèe poèeo
svoj decembarski stand up show izjavom da æe izbori biti u proleæe
2012. godine, baš nekako u vreme propasti
sveta koju zagovaraju pojedini proroci i vidovnjaci?
Biæe da je svakom lažnom
caru najvažnije
da mu se veruje, pa je onda vreme za pripreme novih lažnih obeæanja
presudan faktor.
Patološki
strah od izlaska na sledeæe izbore, doveo je do
toga da veæ
sada ovaj savremeni lažni car poèinje sa "širenjem
baze", te se brže-bolje setio Vuka Draškoviæa i njegove slave iz
devedesetih, te kako je harao gradskim trgovima suvereno, terajuæi neèiste
sile ondašnjeg
režima.
Pa je onda poslao ostarelog ali još
krepkog poljoprivrednog novinara Zaharija Trnavèeviæa, koji je koliko do juèe bio èlan
Demokratske stranke, da se pridruži i stavi na èelo novoformirane Ujedinjene seljaèke
stranke...
Tako
je, veli "duboko grlo" iz njegovog kabineta, naš savremeni car krenuo u osvajanje još neosvojenog biraèkog tela: bivših èlanova
SPO, uspavanih ravnogoraca, i naravno, seljaka, koji su uvek dobrodošli kad treba glavu dati za domovinu u ratu i neki glas za
stranku na vlasti dok traje kratkotrajni mir.
U
meðuvremenu, zahvaljujuæi suludim projektima carevih ulizica, ali i samoga cara,
neki Srbi su se zahvalili i na pomoæi i
njegovoj partiji i njegovoj državi,
te su odluèili da, kad je veæ sve lažno i naopako, glasaju za nasilno
otcepljenu državu Kosovo, te tamo sebi potraže bolji život.
Na Jedinstvenoj srpskoj listi, nalazi se 56 kandidata za poslanike u parlamentu
nepriznate države, èime je taj narod poslao poruku svojim dosadašnjim gospodarima u Beogradu, da su gori i od albanskih tlaèitelja pod èijom
vlašæu se ovaj oèaj i dešava.
Nije daleko dan kad æe ih salonske
patriote iz carevog okruženja
nazivati šiptarskim Srbima, kao što su devedesetih zarobljene Srbe u
Sarajevu zvali Alijini Srbi, ili onako kako su prve Srbe, povratnike u
posleratnu Hrvatsku nazivali Tuðmanovi Srbi.
Ali,
nije ni lažni car za sve nevolje kriv, davno su
one poèele, mnogo pre nego što je i on sam
znao šta je to politika, ali, ideja da okupi
oko sebe komuniste i antikomuniste, i Jožine i Dražine, i sve manjine u Srbiji, ne govori uopšte o njegovim demokratskim namerama i raznim nacionalnim
pomirenjima, nego o goloj žudnji
za vladavinom, i onom narcisoidnom ludilu, u kome uživa, evo veæ drugi mandat. Mnogo duže, nego je lažni
car Jovan Nenad u XVI veku imao državu.
Nije
nikome dato da zauvek vlada, pa ne treba oèekivati ni da æe on biti car kad se
bude navršilo
jubilarnih deset godina otkad je samostalno proglasio ulazak u Evropu,
ali kako stvari izgledaju u psihologiji samih podanika, treba verovati da æe se veæ
neko njemu slièan pojaviti i povesti Srbe u obeæana nebesa.
Nedavno
je naš savremeni car bio u Crnoj Gori (više nije ni važno kojim povodom), baš tamo gde je stolovao lažni
car Šæepan Mali, koji je duže trajao od Jovana Nenada. Nekako se
odmah videlo da je on meðu
Crnogorcima domaæi i da mu tu ni ono malo protokola,
koji inaèe ne poštuje, ne treba ni za suvu šljivu.
I
ako je ta Crna Gora u poslednjih petnaestak godina postala jatak neshavæenim Srbima, onda bi veæ danas mogao da potraži
pristojnu kuæu južnije od Boke, kako bi na miru mogao da napiše seæanja na skandaloznu epizodu svoga
carevanja.