Epizoda 43
Nismo mi od juče
Autor: Zoran Milojević
Više od trideset hiljada građana
Srbije svakodnevno se hrani u narodnim kuhinjama. Preko dva miliona građana
Srbije svakodnevno pije u narodnim kafanama. Na to Drakče
bakalin izreče: "Ja sam manje ješan, više sam pišan". Ostatak Srbije žedan
je osmeha i gladan lepe reči. Samo manji deo građana
Srbije nezasit je u sopstvenoj sitosti.
Biblioteka grada Beograda slavi osamdeseti
jubilej. Ovu vest čita iz novina Mića Negotinac, pa priča: "A još uvek nam se trećina građana
potpisuje palcem". Na to će Drakče bakalin: "A
budućnost nam sve češće svraća i ovi iz vlasti lete u tu budućnost, a to se, u stvari,
avionima voze široke narodne mase, preko svojih predstavnika". Tića
kafedžija mirno konstatuje: "Srbija je ovo! Ovde budućnost
samo zastane na proputovanju, a mi je pozdravljamo palcem, divimo joj se srednjakom,
a ispraćamo je pesnicom!"
Ovo je svetska godina - volontera. "U Srbiji je to
prošlost koja vaskrsava", vajka se Drakče bakalin, "opet ćemo
na radne akcije. A onda ćemo jednog dana opet biti bogati! Bogati uspomenama! I više neće
biti problema, naročito za one što pomreše jesenas! Za njih nema zime". Drakče
se prekrsti.
"Sa kim ćete da menjate
Srbiju?", uzvikuje Čeda sa špice jedne TV-emisije! Mića Negotinac razmišlja:
"Možda da Čeda proba da Srbiju menja uz pomoć Bakira Izetbegovića,
Hašima Tačija i Mila Đukanovića? Oni bi zaista promenili Srbiju. A možda bi ministarka odbrane
mogla da bude tetka Hilari. Bar se ne bi plašili NATO bombi, a i vreme sve leči ako
ima šta da izleči".
Telesno-silikonska, a glasovno nazalno-zapušena i nemušta
pevačica (striptizeta!) kaže da je vegetarijanac i da ne jede ništa što "krvari i plače".
To što od njene "umetnosti" nacija godinama mentalno oboleva, ona
nije kriva. Kriv je srpski narod što dozvoljava da njome pune Arenu oni koji ni
špajz ne mogu da napune. Uzgred, možda da neko priupita srpski
narod zašto svoj kraljevski dvor zameni komunističkim dvorom, a sad
estradnim dvorom koji ga košta više nego bilo koji kraljevski dvor. Ovaj
"Dvor" na TV-u, čiji stanovnici su dvorske lude, a koji
je mamipara za srpske novčanike, najbolje pokazuje kako izgleda kuća kad joj oteraš domaćina,
a deci majku zameni prostitutka u penziji.
Gospođa spisateljica Mirjana Bobić-Mojsilović
izreče: "Žuto nam se piše". Zna ona, namazana je svim farbama, prepoznaje boje.
U svakoj boji ume da pronađe svoju nijansu. Sve ostalo je njen
umetnički dar za crvenu i žutu boju kao osnovne boje.
Na Kosovu ništa novo. Tamo nas opet neki neumni Srbi ponižavaju
stiskajući ruke Hašima Tačija, ideologa "krvave realnosti". A krv je srpska poslastica za
odljude.
Sačuvajte osmeh na svom licu, njega se najviše plaše oni koji priznaju
"realnost".