Vojska

Tužne i smešne zgode i nezgode ministra odbrane u pokušaju da se dopadne sebi

 

Naoružaće nas ministar i praćkama

 

Dana 13. februara 2011. godine više od hiljadu vojnika, podoficira i oficira pod komandom komandanta manifestacije Ušće 2011 general-majora Dragana Kolundžije, inače, načelnika Uprave za operativne poslove Generalštaba VS prikazalo je "operativne sposobnosti" naše oružane sile. Ova tragikomična predstava za "đake i vojnike" više govori o jednoj posrnuloj državi nego hiljade stranica stručnih analiza o hroničnoj bolesti jedne bivše armije

 

Piše: pukovnik Milan Jovanović

 

 

 

 Tom događaju, između ostalih, prisustvovali su predsednik Republike Boris Tadić, predsednik vlade Mirko Cvetković, potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar odbrane Dragan Šutanovac, načelnik Generalštaba VS general potpukovnik Miloje Miletić i druge visoke zvanice, među kojima i vojno-diplomatski kor, ali i više stotina građana Srbije i slučajnih prolaznika.

 Javnosti su prvi put prikazane tri deklarisane jedinice za učešće u multinacionalnim operacijama Ujedinjenih nacija čija je priprema počela u februaru 2010. godine (motorizovana pešadijska četa - 180 pripadnika, vod ABHO 40 pripadnika i vod vojne policije 45 pripadnika).

Za ovu priliku fortifikacijski je uređen kontrolni punkt plavih šlemova, prema standardima UN. Učesnici vežbe (pripadnici tri jedinice) pokazali su obučenost za različite zadatke i situacije koje predstavljaju profesionalni izazov na kontrolnom punktu UN. Usledila je sekvenca praćenja konvoja. Vazduhoplovnu podršku zarad sprečavanja iznenađenja vršio je izviđački helikopter. Kolona je ipak bila napadnuta pa su se u „borbi" angažovala tri oklopna vozila i streljački vod, "ojačan pionirskim odeljenjem". Tri helikoptera (tipa „Gama") podržala su vatreno konvoj.

Sa Dunava su "dejstvovali" patrolni i desantno-jurišni brod, lovačkom avijacijom (par MIG 29) uspostavlja se zona patroliranja u cilju zaštite snaga u konvoju i snaga koje vrše vazduhoplovnu podršku. Jurišni avioni (tri super Galeba) na snage u zasedi dejsvovale su vatrom.

Transportni avion (An-26) angažovan je za desantovanje tereta radi snabdevanje snaga na terenu. Na samom kraju prikazana je borba protiv terorista u naseljenom mestu. Scenarijom vežbe određeno je da se posle razbijanja terorističke grupe jedan njen deo izvuče u napušten objekat.

Dva protivteroristička tima su sinhronizovanim dejstvom izvršila upad u objekat i koristeći vatreno oružje i sredstva za privremeno onesposobljavanje, neutralisali teroriste, oslobodili taoce i evakuisali se u bezbednu zonu. Na kraju je izvršen defile, razgledanje izložbe NVO s kojim raspolaže Vojska Srbije (ono što je od nje ostalo) i zakuska "besplatan vojnički pasulj za odabrane zvanice".

 Načelnik Generalštaba VS general-potpukovnik Miloje Miletić dao je vežbi Ušće 2011 sledeću ocenu."Vežba je bila izvanredna i svim pripadnicima odajem priznanje na onome što su prikazali. Posebno me raduje prisustvo velikog broja građana, što je potvrda ugleda vojske u narodu. Vojska će im se, na adekvatan način, odužiti".

   Na prvi pogled za običnog gledaoca i čitaoca to nije ništa neobično. Uobičajen scenario. Vežba kao vežba. Međutim, poznavaocima uloge ministra odbrane Dragana Šutanovca u neprijateljskom delovanju protiv sopstvene države i građana nije moglo da promakne sledeće.

1. Vežba je više ličila na cirkus, a ne na demonstriranje operativnih sposobnosti naše vojne sile.

 Pešadijska motorizovana četa - određena za mirovne misije - vozila se na kamionima (sva sreća da nije padala kiša, iako je teren bio ravan, kamioni ne bi mogli da se kreću po raskvašenom terenu zbog izlizanih guma).

Vojnici naoružani kalašnjikovima sedeli su na otvorenom delu kamiona kao glineni golubovi bez ikakve oklopne zaštite (motorizovana pešadija u većini armija sveta prevaziđena je stvar. Vreme „lakih" pešadiskih jedinica odavno je prošlo. Pešadija Vojske Srbije - ako je od nje nešto ostalo - pod hitno bi trebalo da se transformiše u mehanizovanu pešadiju i opremi sa oklopnim vozilima). 

"Spasavanje ranjenika" i njihovo unošenje u sanitetski helikopter MI 8 sa strane (bočno) bilo je sporo i komplikovano. Sanitetski helikopter mora da ima mogućnost ukrcavanja sa zadnje strane (da m/v sa ranjenicima direktno može da ulazi u helikopter).

2. Avijacija je dobro odradila svoj deo posla zahvaljujući mirnom vremenu. Pitanje kako bi se vazduhoplovi ponašali da je duvao jači vetar.

3. General Miletić obraćajući se medijima  rekao je da je uspešno održana vojna vežba i da se centralni deo, komanda nalazila u parku Mira i prijateljstva. Međutim, da li namerno ili ne, nije rekao da je baš pored glavnog komandnog šatora na 15-20 metara veliki spomenik Žrtvama NATO bombardovanja Večni plamen.

U kadrovima na televiziji često se video beli spomenik Obelisk Večni plamen, ali s ugašenim plamenom, bez osvetljenja, u propadanju. Na spomeniku Večni plamen, koji je visok oko 15 metara, plamen je ugašen u oktobru 2000. godine, a grafitima ga je oskrnavila demokratska omladina. Do današnjeg dana taj spomenik svim žrtvama NATO bombardovanja niko nije obnovio. To je simbolika naše današnjice budući da se Srbija pod uticajem Tadića, Šutanovca i njihovih mentora polako gasi.

Samit na vrhu, a narod na dnu

 

 

U junu će u Beogradu biti održan vojni samit, najveći na svetu u ovoj godini. Iako je obelodanjeno da će sve troškove snositi NATO i da će, prema rečima ministra Šutanovca, prisustvovati predstavnici svih zemalja članica Alijanse i Partnerstva za mir (načelnik generalštaba VS Miloje Miletić brže-bolje se izvadio da nije reč o NATO konferenciji, već o strateško-partnerskom samitu), dobra je prilika da se spomenik Večni plamen obnovi za sledeći samit NATO u junu u Beogradu, ne bi li neko od čelnika "Šutanovčeve prijateljske" NATO alijanse položio venac nevinima. Uostalom šta o njima, vežbi, NATO, poseti američkom nosaču aviona Enterprajzu misle obični ljudi najbolje se vidi iz reagovanja sa brojnih internet foruma. Evo užeg izbora:

- "Tadic i ministar Šutanovac su pokazali ceo potencijal vojske, sposobne verovatno da odbrani tih dva kvadratna km, i to ako im se dozvoli."

   - "Nase najskuplje oružje nije prikazano na paradi - turbo špijunski luftbaloni, i to dva komada, plaćeni  27,85 miliona evra. Glavna atrakcija je ipak bio avion lasta koji uz adekvatan rezervoar može da se iskoristi za zaprašivanje komaraca. Smešni su ko Monti Pajthon, a i Mirko nam se zamaskirao da ga ne mogu pronaći i smeniti."

- "Uništili ste vojsku do te mere da nemate ni uniforme da im sašijete! Zašto niste prikazali mornare, što ih skrivate od očiju javnosti. Ljudi bi se zgranuli da ih vide u kakvim uslovima oni rade, a da ne pričam koliko su plaćeni svi ovi momci. Sramota za ovu zemlju nije vojska, nego oni koji njome upravljaju. Sram vas bilo, generali, nosate uniforme i vozite se skupim mašinama! Što niste uložili u nove brodove, kamione, tenkove, avione? Svoja dupeta ste lepo ušuškali u digitalnu šaru, koju prave od kineskog materijala preko firmi poznatih političara! Vojska nam je sve manja, a vi pričate o interoperabilnosti! Odakle vam takav rečnik? Da nije iz Vujaklije? Sramota."

- "Je l to tih 1.000 vojnika koji treba da odu na KiM u misiju? Narod ih tamo očekuje, tamo im je mesto među svojima! Narod na KiM ima mnogo veće pravo da bude okruženo vojskom iz naroda, a ne da im šetaju stranci dok naša vojska treba da čuva nekoga u belom svetu."

- "A je li to ovo lovačko drustvo koje će pucati rafalima iz vojničkog pasulja, sačuvaj me bože."

- "Ma dajte, ne budimo smešni, zemlja je u najgoroj vojno-bezbednosnoj situaciji u poslednjih 100 godina, jedan deo teritorije je pod okupacijom, a mi kao demonstriramo vojnu spremnost! Bruka i sramota! Treba smeniti ministra vojnog za početak, pa ostatak vlasti s njim!"

- "Evo još jedna prilika da nam se predsednik Kluni pokaže pred kamerama! A to što je srpska vojska na prosjačkom štapu, niko ne mari! Mi smo kao spremni za odbranu od eventualnog napada, a naša vlast puzi pred svima i izvinjava se i za ono što nismo uradili! Sramota me je ovakve vojske i države! Promene, odmah!"

- "Narode moj, vojska nam je u blatu, a pukovske i brigadne zastave nam se nose kroz blato. Dajte nam jednom odgovarajuću uniformu! U zemlji Srbiji ne postoji firma koja može da napravi 100 takvih kompleta, a da budu identični pa smo šareni. Trošak za ovu vežbu je koliko jedan dvosoban stan, bolje da je nabavljen i jedan pripadnik stambeno rešen nego da se brukamo."

- "Danas deca gladuju, a oni su zaustavili sva preduzeća, s naslednicima uzeli milione eura s njihovim mahinacijama, pičkaranjima i samovoljom. Srbija pala na kolena. Penzioneri bez penzija, radnici bez plata, deca bez posla, a oni puni kao brodovi. Današnji političari u zatvor teraju staricu i voze je do Zabele za neplaćenu kaznu od 2.000 dinara. Divni političari! Da li je to smena generacija?"

- "Ovaj narod ne zaslužuje bolje! Od smene vlasti do sada Srbija je zadužena više od 20 milijardi dolara, a živimo kao bednici. Kad se zapitate ko da menja ovu garnituru na vlasti, nema alternative jer je sve to isto. Da sam mlađi, otišao bih na Severni pol samo da nisam ovde."

 

Oficirski i porodični kadrovi

 

U razdoblju od 2000. do 2011. godine, Vojska Jugoslavije najpre je preimenovana u Vojsku Srbije i Crne Gore, pa u Vojsku Srbije. Samo za vreme mandata aktuelnog ministra Dragana Šutanovca i mandata Borisa Tadića na mestu ministra odbrane organizaciono-formacijskim promenama smanjeno je brojno stanje Vojske sa 117.317 na 24.991 pripadnika. Proces profesionalizacije i smanjenja vojske (čitaj uništenja Vojske) sproveden je nezakonito i na neustavan način.

 Imajući odrešene ruke u raspolaganju materijalnim i novčanim sredstvima Vojske, a ministar Šutanovac je sa svojim pomoćnikom za materijalne resurse Ilijom Pilipovićem, inače, kumom i grupom svojih uvlakača i poltrona pod izgovorom reforme i profesionalizacije vojske, ne birajući sredstva i pompezno koristeći režimska sredstva informisanja stvorio uslove za lopovluk na zakonskoj osnovi na najvišem nivou.  U praksi to izgleda ovako.

  Prvo: kadrovska politika (postavljenja, unapređenja, penzionisanja) stavljena je pod direktan i neposredan uticaj i kontrolu ministra i njegovog pomoćnika za materijalne resurse i u funkciji je delovanja organizovanog kriminala na najvišem nivou Vojske i Ministarstva odbrane. Postavljanje ljudi na ključna i mesta vrši degradiranjem i smenjivanjem ljudi od znanja i dovodeći uvlakače, švercere i kriminalce na njihova mesta.

 a) Mesta za koja su u ovom periodu bili potrebni ljudi od uticaja i znanja debelo su podmićeni i uključeni u malu grupu ljudi predviđenih za podelu kolača (Prvi primer: Svetko Kovač, penzionisani general je i kao civil postavljen na mesto direktora BIA i prima generalsku penziju i direktorsku platu. Pored toga, ćerka mu je kao podobna ličnost zaposlena u kabinetu predsednika Borisa Tadića. Drugi primer: Milorad Perić, general, naš bivši ataše u SAD penzionisan je i kao civil postavljen za načelnika Uprave za odnose sa inostranstvom, a prima penziju i načelničku platu).

Iz ova dva primera jasno se vidi da su pomenuti pod neposrednim uticajem ministra i nisu ludi da seku granu na kojoj sede jer je mnogo bolje da budu na ministrovoj ličnoj i partiskoj liniji.                     

  b) Starešine koje su se u svom radu držale zakonitosti, stručnosti, koji jednostavno nisu mogli da budu poltroni i uvlakači iznenada su penzionisani. Da ne bi predstavljali opasnost i prepreku za ministra i njegovo najbliže kriminalno okruženje dodeljeni su im stanovi (slučaj generala Ljubodraga Samarđžića i Dragana Avdića).

  c) Starešine koje su dosledno sprovodile u delo kriminalne radnje ili stvarali uslove za isto po nalogu ministra i njegovog pomoćnika za materijalne resurse postavljane su na više dužnosti, unapređivane ili pak novčano nagrađivane (unapređeni u viši čin i postavljeni na veće dužnosti brigadni generali Srđan Novaković i Danko Jovanović, postavljeni na veću dužnost pukovnik Savić i potpukovnik Jovičević, koji je i unapređen u čin pukovnika, novčano nagrađen potpukovnik Mikša).

   d) Starešine koje su zbog kriminalnih radnji u obavljanju svojih fukcionalnih dužnosti trebalo da  odgovaraju sudski, a zbog učinjenih usluga i omogućavanja delovanja organizovanog kriminala u svojim jedinicama - ustanovama postavljeni su na nove za to namenski novootvorene dužnosti (general Jeftić, bivši načelnik VMA postavljen na mesto rektora vojnog univerziteta, da li iz razloga što je kućni prijatelj s ocem Borisa Tadić i koga je za razliku od ostalih pacijenata bez uputa i plaćanja pregleda veoma često lečio na VMA).

    e) Pod neposrednu kontrolu i zavisnost stavlja inspekcijske i bezbednosne snage Vojske, obrazlažući to civilnom potrebom kontrole Vojske. Najnovije određivanje i postavljanje generalnog inspektora bezbednosti dokaz je da sve poluge kontrole rada i života Vojske drži čvrsto u svojim rukama i neposrednom kontrolom.       

 Ostvarivši potpuni uticaj na kadrove, a posebno komandni kadar i kadar koji bi trebalo da kontroliše sprovođenje zakonitosti u Vojsci u daljoj reformi Vojske ministar Šutanovac pod neposredan uticaj i kontrolu stavlja proizvodnju i prodaju NVO, tako što vladinom uredbom o sredstvima posebne namene, objavljenom u Službenom glasniku RS br. 82/2008. godine, na perfidan i nedozvoljen način čitav jedan državni organ oslobođa primene Zakona o javnim nabavkama!

 Umesto da se nađe način kako da se kontroliše nabavka naoružanja (koja je veoma važna za sprovođenje civilne kontrole Ministarstva odbrane i Vojske Srbije), ministar odbrane Dragan Šutanovac, da bi stvorio "zakonske" uslove za "zakonitu" pljačku i suzbio priče o korupciji prilikom nabavki za potrebe odbrane zemlje, preko članova Vlade uredbom izuzima čitavo Ministarstvo odbrane i Vojsku, čime omogućava nepostojanje kontrole nabavke bilo kog segmenta vojničke opreme. Dakle, Dragan Šutanovac je uspeo da ozakoni pljačku vojne imovine i pretvori Vojsku i Ministarstvo odbrane u pomoćno sredstvo Jugoimporta SDPR. Pomenutom uredbom bliže se određuju sredstva posebne namene poverljivog karaktera u ministarstvu nadležnom za poslove odbrane i u Vojsci Srbije i propisuje način i postupak nabavke i otuđenja tih sredstava. Na nabavku sredstava posebne namene ne primenjuju se propisi kojima se uređuju javne nabavke!

 

Jedno je ministar, a drugo vojska

 

U ovom trenutku na organe vojne bezbednosti, vojne policije, finansijsko-inspekcijske i druge vojne organe ne može se računati, jer su pod direktnom kontrolom i uticajem ministra odbrane. Ni lično nisu zainteresovani i sposobni da se uhvate u koštac s organizovanim kriminalom. Vojno-policijski, vojno-bezbednosni, materijalno-finansijski, ispekcijski organi umesto da kontrolišu zakonitost poslovanja stavljaju se u službu ministra Dragana Šutanovca i njegovih pulena.

Izuzev punih džepova, tajnih računa u inostranim bankama, narastajućeg kulta ličnosti, nebrojenih intervjua, promocija, neumerenog i neumesnog fotografisanja, smenjivanja i degradiranja ljudi od znanja i dovođenja na njihova mesta uvlakača, švercera i kriminalaca, Šutanovac nije uradio gotovo ništa. Kroz navodnu reformu vojske koju je sproveo Šutanovac, naš odbrambeni sistem (vojska, namenska industrija) potpuno je uništen i razbijen. Vojska ni fizički ni psihički ni materijalno ni borbeno, niti na bilo koji drugi način nije spremna ni sposobna da brani teritorijalni integritet i suverenitet zemlje, a proglašavaju je za lidera (čitaj: vojnu silu) na Balkanu. Nakon sprovedene reforme i profesionalizacije Vojske ministru Šutanovcu ili bilo kom drugom treba zabraniti potpisivanje ugovora sa EU o angažovanju naših vojnih snaga u mirovnim misijama, sve dok ne budemo primljeni u EU. Na području Evrope EU nema nijednu misiju, sve njene misije su u sastavu NATO. Potpisivanje takvog ugovora o učešću naših vojnih jedinica u mirovnim misijama EU je, u stvari, potpisivanje pristupnice u NATO. U svakodnevnom delovanju ministra Šutanovca elemenata za ozbiljnu krivičnu istragu sada ima više. Pitanje je samo ima li koga da tu istragu sprovede ljudski. Jer ova vlada i nije vlada, ona je akcionarsko društvo grupe partija koje svakodnevno očekuju dividendu i podelu dobiti.

  

Neosporna je činjenica da Srbija u novijoj istoriji nije bila ni gladnija ni bednija nego što je danas. Srpska politička elita poslednjih godina zdušno ulaže u korupciju i bedu. I, naravno, u svoje džepove. Za tu pljačku koja još traje, oni su pisali pravila. Beda i korupcija su osnovni problem vladajuće garniture i jedina uzdanica. Nezadovoljstvo u narodu je ogromno, tako da organizovati vojnu vežbu Ušće 2011 i nije velika mudrost, ali svakako je mudrost videti kakva je korist od toga. Nikakva!                    

  Poverenje građana u Vojsku Srbije nije se gubilo. Građani su ispoljavali bojazan oko zloupotrebe vojske i uništenja njenih resursa. Ne treba poistovećivati nepoverenje prema ministru odbrane Draganu Šutanovcu, Ministarstvu odbrane i vlasti sa nepoverenjem u našu decu, koja su u funkciji odbrane zemlje. Velika je zabluda ministra Šutanovca da je tzv. reforma vratila poverenje. Poverenja je uvek bilo prema vojsci, a malo prema njemu i vlasti. Sada je ministar Šutanovac, Ministarstvo odbrane i vlast svojim aktivnostima poverenje prema njima svela na minimum.

 

 

 

 

 

Sve "zakonite radnje" ministra Šutanovca

 

 

Da bi sve bilo jasnije, dovoljno je baciti pogled na "zakonite" kriminalne afere, u kojima je u veoma kratkom roku učestvovao Šule, sa svojim "pomoćnikom za materijalne resurse, ostalim saradnicima  i uvlakačima o čemu je Tabloid u poslednjih godinu dana argumentovano pisao:

- "zakonita nabavka" nove telekomunikacione opreme,

- "zakonita nabavka" sanitetskih vozila za potrebe Univerzijade,

- "zakonita nabavka" vozila za VBA u vreme Univerzijade,

- "zakonita nabavka" točkova za avione,

- "zakonito nestajanje para", koje su iz NIP bile obezbeđene za remont vazduhoplova. Nije remontovan peti MIG-29 i helikopteri ruske proizvodnje,

- "zakonito uslovljavanje" pojedinih fabrika namenske industrije za plasman njihovih proizvoda uz određenu proviziju preko posrednika, tzv. integratora namenske industrije Jugoimporta SDPR,

- isključivanje Zavoda Momo Stanojlović iz ugovorenog remonta borbene tehnike libijske armije i uvođenje u posao remonta privatne kompanije čiji je vlasnik Šuletov prijatelj,

- zaključenje ugovora s Irakom i Alžirom koji ne može da se završi bez uzimanja sredstava od Vojske ili lažnog deklarisanja kvaliteta uz lepljenje određenih nalepnica u Krušiku,

- pljačka u ime viših državnih interesa i naoružavanje OVK (slučaj Jugoimport Mont), gde su uključeni najviši državni i vojni rukovodioci,

- slučaj Evaco (prodaja municije po nižim cenama preko stranih državljana i of-šor kompanija),

- nameštanje dogovornog pobednika na nadmetanjima (slučaj CPR Impex),

- pljačka prilikom izgradnje vojne baze Cepotina i izgradnje i završetka stanova za starešine i

- uništavanje vojno-penzionog fonda i pljačka vojnih penzionera.

 

O "zakonitim" radnjama Ministarstva odbrane, Sektora za materijalne resurse i Uprave za snabdevanje, mogli bismo da nabrajamo u nedogled. Pored delova Ministarstva odbrane, Sektora za materijalne resurse, Uprave za snabdevanje, u funkciju i neposredan uticaj SDPR stavlja vojne institute, remontne zavode, a odbrambenu industriju Srbije (Krušik Valjevo, Sloboda Čačak, Zastava Oružje Kragujevac, Milan Blagojević Lučani, Prvi partizan, Užice) uslovljava plasmanom njihovih proizvoda uz određenu proviziju preko posrednika, tzv. integratora namenske industrije Jugoimporta SDP.