Negativna energija
Kako teèe saradnja
lokalnih despota i republièke vlade
Daleko
od nevinosti, a blizu zaštite
Iako joj je nekadašnja Resavska banka pod kljuèem, Miroslava Avramoviæ i dalje nesmetano vara lakoverne i
živi na visokoj nozi. Njen sluèaj je pokazatelj koliko
sadašnja vlast èuva one koji za nju pljaèkaju.
Milan Malenoviæ
Slobodanka i Branimir Petronijeviæ iz Svilajnca pripadnici su
samo jedne od više generacija ove porodice koje žive
i rade u Švedskoj. Marljivi i štedljivi oni su stvorili malo poslovno carstvo u
koje je spadalo nekoliko restorana u ovoj skandinavskoj zemlji.
Niko više
sa sigurnošæu ne može da kaže kako su se upoznali sa Miroslavom Avramoviæ, zloglasnom Mirom
Resavkom iz Despotovca, ali je ovo poznanstvo bilo fatalno po finansijsko
stanje porodice Petronijeviæ.
Mira Resavka je široj javnosti
poznata kao vlasnica i direktorka opskurne Resavske banke koja je po visini
proneverenih uloga nadmašila èak i Dafiment banku i èuvenog Gazda Jezdu. Za razliku od
Dafine i Jezde, Mira Resavka ne samo da nikada nije odgovarala za pljaèkanje
naroda, ona je èak šta više licencirana sa najvišeg mesta da i dalje vara graðane.
Porodica Petronijeviæ je
sa Mirom Resavkom postigla dogovor da za njihov raèun
kupi jedno od preduzeæa u Šumadiji koje je upravo ulazilo u postotak privatizacije. Petronijeviæi
su se vratili u Švedsku, a Mira je ubrzo od njih tražila da joj prebace 50.000
evra kako bi na njihovo ime otvorila deviznu knjižicu kod jedne domaæe
poslovne banke što je, navodno, jedan od uslova za uèešæe
na privatizacionoj licitaciji.
Štedni raèun
je zaista i otvoren, ali su pomenute pare završile na nekom od
Mirinih raèuna. Na tenderu za kupovinu preduzeæa, koje su Petronijeviæi želeli,
ona nije èak ni uèestvovala. Da li se nagodila sa konaènim kupcem da mu ne kvari
posao ili je veæ tada proæerdala milione koje su joj Petronijeviæi stavili na raspolaganje,
trebalo bi da utvrdi istraga. Ali, protiv Mire Resavke svaka istraga je
zabranjena.
Mira Resavka na svoje ime ima
devizni raèun broj 124069041 kod Komercijalne banke AD Beograd. U za nju zlatnoj 2004,
kada je poèela muža dobrostojeæih Petronijeviæa, na ovaj raèun su iznenada poèele da pristižu neobièno visoke uplate u visini od 50.000 do èak 100.000 evra po
transakciji. Kako je Mira Resavka dolazila do ovih para kada joj je banka veæ
bila u steèaju, nikoga nije interesovalo.
Deo para Petronijeviæa,
ali i drugih lakomislenih graðana ove zemlje, završio
je i u bankama na Kipru, što je potvrdila i sama Mira Resavka u jednom sudskom postupku, ali i u
Siriji.
Po ugovoru o cesiji koji je juna
2007. potpisala Mira Resavka i pokušala da poturi Petronijeviæima,
njoj izvesna Almunzer/Alhanaa Group iz Damaska, Sirija, koju zastupa Emad
M. Salora duguje 780.000 evra, što odgovara potraživanju
Petronijeviæa prema Miri Resavki. Pitanje je da li ovo preduzeæe
uopšte postoji u Siriji, jer na pomenutom ugovoru o cesiji nema njihovog peèata
uz navodni potpis navodnog direktora.
Pošto su Petronijeviæi
odbili da potpišu ponuðeni ugovor o cesiji i krenuli u sudsko potraživanje svog novca, Mira
Resavka je iz rukava poèela da vadi sve blesavija objašnjenja šta
se desilo sa parama. Kao što æemo da vidimo, ni jedno od tih objašnjenja nije toliko blesavo
da još blesaviji tužioci i sudije u ista ne poveruju
Mira Resavka je vlasnica preko
1.000 kvadrata poslovno-stambenog prostora u Despotovcu, ali se ta zgrada, kao
i mnogo što šta drugo, vodi na Resavsku banku u steèaju. A pare Petronijeviæi
nisu dali Resavskoj banci, veæ Miri. A onda je Mira pare uplatila u
banku koja je u steèaju. Bar tako ona tvrdi.
Iako u svojoj pismenoj izjavi iz
marta 2007. Mira tvrdi da je od Petronijeviæa dobila 788.912 evra na
ime kupovine stanova, ona kasnije ovu izjavu menja pa poèinje
da tvrdi da je novac štedni ulog. I to namenjen banci koja je od oktobra 2001. u steèaju!?
Sudski veštak
Boža Slavkoviæ, meðutim, februara 2010. obaveštava sud da ovakva uplata ni tehnièki
nije moguæa kada banka ode u steèaj.
Po obe Mirine izjave, uplate od
Petronijeviæa su išle preko firme Soko DOO iz Despotovca, samo što je jednom namena
bila kupovina nekretnina, a drugi put štednja. Soko DOO uopšte
nema nikakvo ovlašæenje da se bavi posredovanjem u finansijskim poslovima, ali ni to ne uzbuðuje
ni tužioce, a ni sudije u Despotovcu.
Sam Soko DOO je nekada bio u
vlasništvu Mire Resavke (90 odsto) i
njenog muža Svetislava Avramoviæa, bivšeg naèelnika opštinske uprave Despotovca. Kada je posumnjala da bi Petronijeviæi
mogli svoje potraživanje da naplate kroz prodaju imovine ovog preduzeæa,
Mira je svoj osnivaèki udeo na ravne èasti podelila æerkama.
Multimilionerski hohštapler iz
Šumadije tako ispada maltene socijalni sluèaj, bez ikakve imovine u
sopstvenom posedu. Ako i nema imovinu, Mira bar ima prijatelje rasporeðene
po najznaèajnijim mestima. Despotovac je mali, tamo svako svakog zna i mnogi Mirini
prijatelji iz detinjstva danas su sudije ili tužioci. Jedan od njih
je èak sam zatražio svoje izuzeæe iz jednog od mnogobrojnih kriviènih postupaka koji se vode
protiv ove prevarantske bankarke, uz obrazloženje da je poznaje dugi niz
godina.
Retko pošten i iskren èovek.
Ostali se prave da je ne poznaju, pa je tako moguæe da se prijave
protiv nje ne procesuiraju, ali zato njene prijave protiv ojaðenih
mušterija imaju prednost u rešavanju.
Advokat Zoran Petroviæ iz Jagodine podneo je u ime Mire Resavke Osnovnom sudu u Paraæinu
optužni predlog (zaveden pod brojem 1K-1233/10) protiv braènog
para Petronijeviæ zbog podnošenja lažne prijave. Još jedan od mnogobrojnih manevara koji imaju za cilj da poverioce iznure i zastraše.
Februara ove godine zastupnik
porodice Petronijeviæ podneo je konaèno Ministarstvu pravde i Visokom savetu sudstva tužbu
na postupke lokalnih tužilaštava i tužilaca u svim predmetima u kojima je Mira Resavka optužena
ili osumnjièena. Ispostavilo se da tužioci i sudije igraju ping-pong sa ovim
predmetima tumaèeæi Mirine postupke èas kao prevaru, èas kao prekoraèenje ovlašæenja u privredi, zbog èega se stalno menja i nadležnost
sudova i tužilaštava. Predmet se šeta od jednog do drugog, a Mira nesmetano i dalje hara.
Ostaje još otvoreno pitanje ko štiti
Miru Resavku: da li neki od lokalnih despota ili ministri i cela republièka
vlada. Prosto je neverovatno da ona duguje milione evra prevarenim graðanima
Srbije, a da se steèajni postupak razvlaèi veæ celu deceniju, pri èemu niko ozbiljno ni ne pokušava da utvrdi kriviènu
odgovornost osobe koja je sve te prevare osmislila i lièno
sprovela.