Milojevićeve strane
Lopuže: Kad ministar Dušan Petrović prevodi žedne preko vode
Samo
u Srbiji viktorija znači - katastrofa
Spregom lokalne samouprave, Agencije za privatizaciju,
podmitljivog rukovodstva i novokomponovanih tajkuna upropašćena je Zorka Mineralna
đubriva iz Šapca, a odštetu opljačkanim radnicima vrednu preko 5,5 miliona
evra solidarno će morati da plaćaju svi građani Srbije
Igor Milanović
Zorka Mineralna đubriva Šabac
od 2002. se nalazila u restrukturiranju, odnosno u radnom stečaju. Od oko 1.000
radnika koliko je zapošljavala 2000.
godine, fabrika je 2004. spala na 600 i proizvela 100.000 tona mineralnih
đubriva. Danas u fabrici radi manje od 80 ljudi.
Odluku o restrukturiranju donela je Agencija za privatizaciju, a sa njom se
složio i tadašnji gradonačelnik Šapca Dušan Petrović, današnji ministar
poljoprivrede, za koga upućeni smatraju da stoji u pozadini uništavanja ove nekada uspešne fabrike, radi njene prodaje u bescenje i to unapred poznatom kupcu.
U periodu od 2000. pa do 2003. godine preko 100 radnika fabrike dobilo je
pravnosnažne i izvršne presude od Opštinskog suda u Šapcu u vezi sa potraživanjima u proseku po 15 neisplaćenih plata.
Tadašnji direktor Zorke Ilija
Nenadović primorava radnike u septembru 2009. da potpišu sporazum kojim se
odriču prava na sudsko potraživanje zaostalih ličnih dohodaka sve dok fabrika
ne bude prodata. U protivnom, pretio je direktor, privatizacioni kupac neće
pristati na sklapanje socijalnog programa.
Zanimljivost u svemu je činjenica da je direktnom pogodbom fabrika još
početkom avgusta 2009. bila prodata Viktorija grupi, iza koje kao visoki
zaštitnik stoji, a ko drugi nego - Dušan
Petrović.
Saznavši za ovu prevaru, preko 70 radnika
krajem decembra 2009. podnosi krivičnu prijavu protiv direktora Nenadovića,
koju februara 2010. proširuje i na nepoznate saučesnike iz Agencije za
privatizaciju.
U ovim prijavama radnici navode da su aprila 2007. i novembra 2008. poništena dva regularna tendera za prodaju fabrike, na kojima
su postojali zainteresovani kupci. Posle toga se krenulo u direktne pregovore
sa Viktorijom, kojoj je fabrika prodata ugovorom Ov 1150/09 overenim kod
Prvog opštinskog suda u Beogradu 4. avgusta
2009. Po ovom ugovoru kupac je izričito bio oslobođen obaveze da radnicima
isplati zaostale dohotke po pravnosnažnim presudama. Kupac nije imao ni obavezu da dalje zaposli bilo kog od
radnika, niti da izradi socijalni program - Zorka je prodata kao
nepokretna imovina, a ne kao preduzeće.
Više javno tužilaštvo u Beogradu svojim aktom KTR 650/10
od 10. juna 2010. koji potpisuje zamenik javnog tužioca Slobodan Nešović odbacuje krivične prijave radnika. U istom tom
aktu pominju se kao saradnici direktora Nenadovića visoki funkcioneri Centra za
tendere Agencije za privatizaciju Jovan Ilijić, Biljana Stevanović,
Aleksandar Mitić i Jelena Šulejić, protiv kojih je takođe
obustavljen dalji postupak.
Samo podsećanja radi: u krivičnoj prijavi radnici ukazuju na njima
nepoznate osobe iz Agencije za privatizaciju, po čijim je naređenjima postupao
direktor Nenadović. Ako je tužilaštvo uspelo da otkrije ko su ta NN lica
koja su vršila uticaj na direktora, kako je onda istovremeno moglo da odustane
od daljeg krivičnog gonjenja?
Posle toga radnici podnose zahtev za sprovođenje istrage protiv direktora
Nenadovića, kao i njegovih saizvršilaca iz Agencije ne navodeći njihova imena,
jer iz šturog obrazloženja tužilaštva ne proizilazi jasno da su pomenuti
funkcioneri zaista i direktorovi nalogodavci. U svom zahtevu radnici, zato, traže da sud sasluša Nenadovića i pribavi i druge dokaze kako
bi se došlo do zaključka ko je tačno iz Agencije za privatizaciju instruisao
direktora.
Umesto da sprovede ove istražne
radnje istražni sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović odbacuje pomenuti zahtev
kao neuredan. Žalbu radnika protiv ovog rešenja odbija veće Višeg suda u
Beogradu.
U međuvremenu Viktorija grupa delove proizvodnih kapaciteta Zorke
Šabac prodaje u staro gvožđe i sprema se, pošto areal potpuno očisti od svih
građevina, mašina i radnika, da ga proda kao građevinsko zemljište. Na jednom
sastanku je aktuelni gradonačelnik Šapca Miloš Milošević prevarenim i
obespravljenim radnicima savetovao da tuže Republiku Srbiju, što su oni i
učinili.
U Strazburu su trenutno tužbe vredne preko 5,5 miliona evra za neisplaćene
plate i kamate. Vlada Srbije je do sada ponudila samo da radnicima isplati 10
odsto potraživanja, što su ovi odbili. Viktorija grupa nije ponudila
ništa - ona ćuti i rasprodaje tuđu imovinu. Jedan od njenih funkcionera je
danas i poslušni Ilija Nenadović.