Su(lu)dovanje
Da li je
srpsko pravosuđe potpuno kriminalizovano?
Ništa bez motke
Sve je izgledalo
da će i taj 1. novembar biti običan dan u našoj redakciji. Vrlo zvanični poštar
uručio nam je dodatak sudskih pisama sa novim
tužbama, presudama, pozivima za suđenje...
Milovan Brkić
Taj 1. novembar je bio dan kada sam istinski
poželeo da se napijem krvi nepoznatom sudiji. Računovodstvo me obavestilo da je
sa računa preduzeća koje izdaje Tabloid skinut iznos od 69.022 dinara. Banaka
nas je obavestila da je to urađeno po nalogu Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Naveli su i broj rešenja po kojem je postupljeno.
Protiv
preduzeća nema nikakvih pravosnažnih presuda, po kojima smo nekom dužni novac.
Pokušavam da shvatim šta se to desilo sudijama. Zovem prijatelje, i saznajem da
je pomenuto rešenje potpisala kurveštija koja se zove Snežana Mladenović
Kostić.
Pozivam telefonom predsednicu
Prvog osnovnog suda u Beogradu Tanju Šobat. Njena sekretarica u kabinetu
u zgradi suda na Novom Beogradu je gruba, osiona, jedva se uzdržavam da joj ne
pomenem majku i sve po spisku. Gospođa Šobat je, kaže, na sastanku. Nema
vremena za mene.
Šaljem
faksom predsednici dopis kojim tražim da preduzeću, u roku od 24 sata vrati
oteti novac. Ali nju baš zabole... Odlučio sam da otvorim stranice Tabloida i
da raskrinkama reformisane sudije koji tlače i pljačkaju građane ove opljačkane
i obeščaćene zemlje.
Sutradan
sam poslao pismo vršiocu funkcije (sada se oni tako potpisuju) predsednika suda
gospođi Tanji Šobat, zahtevajući po
Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odgovore na pitanja
o radu pojedinih sudija njenog suda. Nisu me zanimali njeni odgovori, hteo sam
da je na taj način obavestim da znam s kim imam posla.
Dva
sata kasnije, gospođa Šobat je našla vremena da mi faks porukom odgovori da "Pitanja
koja ste mi postavili u Vašem tekstu (očigledno je bila nervozna, pa je
progutala slovo, prim. aut.) nisu od interesa za javnost, već
predstavljaju Vašu očiglednu nameru da iznesete neistine, intrige i laži o
funkcionisanju Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Sva pitanja su postavljena na
neprimerenom jeziku i predstavljaju uvrede i klevete.
Ja, kao vršilac funkcije
predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, nisam saglasna da se bilo šta
objavi iz mog privatnog života''.
Čitam
urednicima faks poruku. Pomoćnik Vlahović je komentariše rečima - "Mamika,
hvata me panika". Odgovaram gospođi Šobat da nam nije potrebna njena
saglasnost, ali da ćemo objaviti sve dokaze kojima raspolažemo o sudijama
njenog suda.
Pomenuo sam pederastiju, neukost, zlonamernost
junoša i maminih i tatinih sinova koji dele pravdu...
Istog
dana odvojio sam dve hiljade evra za kupovinu podataka o sudijama ovog suda, o
njihovoj sprezi sa advokatima, političkom mafijom, o zloupotrebama i kršenju
zakona.
U ovom sudu presuđujuje i
dvadesetak sudija koje lično poznajem, i za koje svojom čašću mogu potvrditi da
su časni i moralni ljude i da dosledno primenjuju zakonitost, kao osnovno
načelo pravnog sistema svake države, pa i Srbije.
Tog 1. novembra odazvao sam se
pozivu sudije ovog suda. Nakon ispitivanja saopštavam sudiji šta se desilo tog
dana sa njenim sudom. "Znate, i ja grešim. Imamo mnogo predmeta, u
nastojanju da budemo ažurni, greške su neminovne" - odgovara mi,
sasvim spontano. Izlazim iz sudnice sa nevericom. Znam da govori istinu, a
poštena je...
Sutradan
mi je iz Prvog osnovnog suda u Beogradu stigao odgovor zamenice predsednika
suda Mirjane Dimitrijević.
"...Povodom Vaše pritužbe od 1. 11. 2011.
godine, koja se odnosi na predmet ovog suda 3 I. 21856/2011 obaveštavamo vas da
je izvršen uvid u navedeni predmet i utvrđeno je da je u smislu člana 55 Zakona
o uređenju sudova i člana 9. sudskog
poslovnika, Vaša pritužba osnovana.
Naime,
u konkretnom slučaju ocenjeno je da je došlo do propusta u radu suda, tako što
je prilikom donošenja rešenja o izvršenju u kome je određeno izvršenje protiv
izvršnog dužnika - fizičkog lica, sud prevideo činjenicu da je pored navedenog
tekućeg računa izvršnog dužnika označen i PIB i matični broj koje podatke ne
može imati fizičko lice već isključivo pravna lica.
Međutim,
imajući u vidu da je NBS OPN kao nadležna organizacija za prinudnu naplatu
dužna da se stara o zakonitom načinu sprovođena prinudne naplate, odnosno da
vode računa o činjenici da je izvršni dužnik navedene u rešenju o izvršenju i
vlasnik označenog tekućeg računa sa koga se vrši plenidba novčanih sredstava,
to je shodno navedenom nastala situacija i posledica propusta u radu od strane
NBS OPN..."
U
odgovoru u kojem pljačku od 69. 022 dinara označava kao ''propust u radu
suda", ne navodeći ime sudije koja je potpisala rešenje, zamenica
predsednice me ''teši'', pa navodi:
''Takođe,
uvidom u navedeni predmet utvrđeno je da je postupajuća sudija preduzela radnje
u cilju otklanjanja navedenog propusta, tako što je zaključkom od 01. 11. 2011.
godine naložila "Banci Intesa'' da blokiraju račun poverioca Stojanović
Bobana za iznos od 69.022 koji je uplaćen dana 31, oktobra prilikom
sprovođena rešenja o izvršenju 3. I 21856 od 18. 10. 2011.
Napominje
se da shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, člana 50, imate
mogućnost da ovom sudu podnesete prigovor radi nedopustivosti izvršena kojim
ćete tražiti da se izvršenje na predmetu izvršenja proglasi nedopustivim, a sve
u cilju ostvarivanja svojih prava"
Dakle,
sud vas prvo opelješi, a onda to proglasi ''propustom u radu suda', neosnovano
optužujući i narodnu banku Srbije - Odeljenje prinudne naplate što je postupilo
po sudskom rešenju, koje je inače NBS dužna da izvršava, a onda vas zamenica
predsednica suda obaveštava da tom istom sudu treba da podnosite prigovore da
bi oni otklonili svoje ''propuste u radu suda''. Od opljačkanih para, dakle,
nema ništa...
Da li postoji u Evropi država u
kojoj bi sud, svojom krivicom, oteo pare nekoj kompaniji ili pojedincu, zatim
priznao svoju krivicu, a opljačkanog uputio da se žali tom istom sudu, koji će
poništiti prethodno rešenje, bez vraćanja novca?
Da li opljačkani, razmišljam
naglas, imaju mogućnosti da se brane od pljačke koju nad njim izvrši sud? U
zemlji u kojoj je predsednik države umire od side, sa dve milijarde evra
opljačkanih od svojih građana, samo se motkom može doći do pravde.
Drugog načina nema, što proizilazi i iz
odgovora zamenice predsednika suda Mirjane Dimitrijević. Ona ne pominje da će
sud sa svog računa vratiti opljačkanom preduzeću novac, a sam tragati za novcem
koji su dali onom koji na njega nije imao pravo.
Zašto
nisam održao reč koju sam dao gospođi Tanji Šobat. Zašto sam uzalud potrošio
dve hiljade evra, koje sam dobio od donatora, za informacije o sudijama njenog
suda?
Nekoliko
službenika suda, koje poznajem godinama, isa kojima ponekad popijem akov rujna vina, molili su me da
ostavim na miru gospođu Šobat. Sada je u toku njen izbor za predsednika suda,
tako da mogu da nam dovedu nekog poluludog sudiju, kao što je predsednik Višeg
suda Dragoljub Albijanić.
Ona je pristojna žena, kažu,
svesna i sama šta je zadesilo pravosuđe. Nije korumpirana, uveravali su me
prijatelji, spremni da od svojih plata isplate štetu preduzeću, koju nam je
nanela sudija Snežana Mladenović Kostić.
Odbio sam ponudu prijatelja,
koji i onako imaju mizerne plate. Rešio sam da od suda otmem kompjutere za
iznos koji nam je sud oteo.
Tog
1. novembra uručena mi je tužba podneta Višem sudu u Somboru, koju je sudu
poneta 31. oktobra, zameni već sutradan uručena. Tužioci Petar i Branka
Kovačević iz Kule, traže da im izdavač magazina Tabloid - lista protiv
mafije, i ja, kao glavni urednik, platimo dva miliona dinara zbog povređene im
časti i ugleda!
Reč
je o roditeljima Miladina Kovačevića, mladića koji je sada na
izdržavanju kazne zatvora od dve godine i tri meseca, nakon što se nagodio
sa tužilaštvom da prizna krivicu da je u
SAD-u u tući, teško povredio svog vršnjaka. Generalni konzulat u Njujorku
platio je kauciju za Miladina Kovačevića i izdao mu putni list, da utekne u
Srbiju.
Američka vlada zatražila je od
Srbije da povuče generalnog konzula i konzula iz Njujorka, a potom je usledio
medijski pritisak i pretnje od strane državne sekretarke Hilari Klinton. Srpska
Vlada je izdvojila 900.000 dolara da isplati naknadu štete povređenom mladiću,
a da se, zauzvrat, Kovačeviću sudi u Beogradu.
Tužioci
Petar i Branka Kovačević u tužbi, podnetoj po isteku roka od šest meseci,
tvrde: "U spornoj vesti objavljena je netačna informacija o tužiocima je
država za njega (misle na svog sina) platila kauciju.
E,
brajko moj, a ta ''netačnost'' ima debelo da se plati. Okruglo dva miliona!
Toliko su dvoje lekara iz Kule procenili da njihova čast vredi! Plus 72 hiljade
za sastav tužbe, koliko traži njihov advokat Olivera Jovanić, pa
troškovi postupka, plus kamata! To je, otprilike, 30 hiljada evra treba da
odvojimo za duševnu bol bračnog para Kovačević.
U
tužbi su zatražili da se oslobode troškova postupka.
Ugledni su lekari i sudski
veštaci, sa prihodom od oko dve hiljade
evra mesečno, tako da im se sudski troškovi ne plaćaju. Kao značajanim i
uglednim ljudima, za čijeg sina je, da ga ne bi više proganjala Vlada SAD-a je
iz budžeta Srbije izdvojeno 900.000 dolara, sudija Višeg suda u Somboru Dobrila
Mrdak je izašla u susret, i istog dana, kada je prim,ila tužbu, poslala je
tuženima, a tužioce je oslobodila plaćanja sudske takse!
Verujemo
da će ova tužba, i kao neblagovremena i neosnovana, biti odbačena, ali poučeni
iskustvom, razmišljamo koliko u Srbiji ima delilaca pravde koji je ne dele po
zakonu, već po svom bolesnom nahođenju?
Ali,
razmišljam po ko zna koji put, kada bi se u Srbiji izubijalo na mrtvo ime
dvadesetak sudija zbog kriminala, verujem da bi ostali delioci pravde počeli da
se drže zakona ko pijan plota.
Sve
dok je Boris Tadić u životu, imaćemo ovakvo pravosuđe!