Su(lu)dovanje

Da li je srpsko pravosuđe potpuno kriminalizovano?

 

Ništa bez motke

 

Sve je izgledalo da će i taj 1. novembar biti običan dan u našoj redakciji. Vrlo zvanični poštar uručio nam je dodatak sudskih pisama sa novim tužbama, presudama, pozivima za suđenje...

 

Milovan Brkić

 

 Taj 1. novembar je bio dan kada sam istinski poželeo da se napijem krvi nepoznatom sudiji. Računovodstvo me obavestilo da je sa računa preduzeća koje izdaje Tabloid skinut iznos od 69.022 dinara. Banaka nas je obavestila da je to urađeno po nalogu Prvog osnovnog suda u Beogradu. Naveli su i broj rešenja po kojem je postupljeno.

   Protiv preduzeća nema nikakvih pravosnažnih presuda, po kojima smo nekom dužni novac. Pokušavam da shvatim šta se to desilo sudijama. Zovem prijatelje, i saznajem da je pomenuto rešenje potpisala kurveštija koja se zove Snežana Mladenović Kostić.

Pozivam telefonom predsednicu Prvog osnovnog suda u Beogradu Tanju Šobat. Njena sekretarica u kabinetu u zgradi suda na Novom Beogradu je gruba, osiona, jedva se uzdržavam da joj ne pomenem majku i sve po spisku. Gospođa Šobat je, kaže, na sastanku. Nema vremena za mene.

   Šaljem faksom predsednici dopis kojim tražim da preduzeću, u roku od 24 sata vrati oteti novac. Ali nju baš zabole... Odlučio sam da otvorim stranice Tabloida i da raskrinkama reformisane sudije koji tlače i pljačkaju građane ove opljačkane i obeščaćene zemlje.

   Sutradan sam poslao pismo vršiocu funkcije (sada se oni tako potpisuju) predsednika suda gospođi  Tanji Šobat, zahtevajući po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odgovore na pitanja o radu pojedinih sudija njenog suda. Nisu me zanimali njeni odgovori, hteo sam da je na taj način obavestim da znam s kim imam posla.

   Dva sata kasnije, gospođa Šobat je našla vremena da mi faks porukom odgovori da "Pitanja koja ste mi postavili u Vašem tekstu (očigledno je bila nervozna, pa je progutala slovo, prim. aut.) nisu od interesa za javnost, već predstavljaju Vašu očiglednu nameru da iznesete neistine, intrige i laži o funkcionisanju Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Sva pitanja su postavljena na neprimerenom jeziku i predstavljaju uvrede i klevete.

Ja, kao vršilac funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, nisam saglasna da se bilo šta objavi iz mog privatnog života''.

   Čitam urednicima faks poruku. Pomoćnik Vlahović je komentariše rečima - "Mamika, hvata me panika". Odgovaram gospođi Šobat da nam nije potrebna njena saglasnost, ali da ćemo objaviti sve dokaze kojima raspolažemo o sudijama njenog suda.

 Pomenuo sam pederastiju, neukost, zlonamernost junoša i maminih i tatinih sinova koji dele pravdu...

   Istog dana odvojio sam dve hiljade evra za kupovinu podataka o sudijama ovog suda, o njihovoj sprezi sa advokatima, političkom mafijom, o zloupotrebama i kršenju zakona.

U ovom sudu presuđujuje i dvadesetak sudija koje lično poznajem, i za koje svojom čašću mogu potvrditi da su časni i moralni ljude i da dosledno primenjuju zakonitost, kao osnovno načelo pravnog sistema svake države, pa i Srbije.

Tog 1. novembra odazvao sam se pozivu sudije ovog suda. Nakon ispitivanja saopštavam sudiji šta se desilo tog dana sa njenim sudom. "Znate, i ja grešim. Imamo mnogo predmeta, u nastojanju da budemo ažurni, greške su neminovne" - odgovara mi, sasvim spontano. Izlazim iz sudnice sa nevericom. Znam da govori istinu, a poštena je...

   Sutradan mi je iz Prvog osnovnog suda u Beogradu stigao odgovor zamenice predsednika suda Mirjane Dimitrijević.

  "...Povodom Vaše pritužbe od 1. 11. 2011. godine, koja se odnosi na predmet ovog suda 3 I. 21856/2011 obaveštavamo vas da je izvršen uvid u navedeni predmet i utvrđeno je da je u smislu člana 55 Zakona o uređenju sudova  i člana 9. sudskog poslovnika, Vaša pritužba osnovana.

   Naime, u konkretnom slučaju ocenjeno je da je došlo do propusta u radu suda, tako što je prilikom donošenja rešenja o izvršenju u kome je određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika - fizičkog lica, sud prevideo činjenicu da je pored navedenog tekućeg računa izvršnog dužnika označen i PIB i matični broj koje podatke ne može imati fizičko lice već isključivo pravna lica.

   Međutim, imajući u vidu da je NBS OPN kao nadležna organizacija za prinudnu naplatu dužna da se stara o zakonitom načinu sprovođena prinudne naplate, odnosno da vode računa o činjenici da je izvršni dužnik navedene u rešenju o izvršenju i vlasnik označenog tekućeg računa sa koga se vrši plenidba novčanih sredstava, to je shodno navedenom nastala situacija i posledica propusta u radu od strane NBS OPN..."

 

   U odgovoru u kojem pljačku od 69. 022 dinara označava kao ''propust u radu suda", ne navodeći ime sudije koja je potpisala rešenje, zamenica predsednice me ''teši'', pa navodi:

   ''Takođe, uvidom u navedeni predmet utvrđeno je da je postupajuća sudija preduzela radnje u cilju otklanjanja navedenog propusta, tako što je zaključkom od 01. 11. 2011. godine naložila "Banci Intesa'' da blokiraju račun poverioca Stojanović Bobana za iznos od 69.022 koji je uplaćen dana 31, oktobra prilikom sprovođena rešenja o izvršenju 3. I 21856 od 18. 10. 2011.

   Napominje se da shodno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, člana 50, imate mogućnost da ovom sudu podnesete prigovor radi nedopustivosti izvršena kojim ćete tražiti da se izvršenje na predmetu izvršenja proglasi nedopustivim, a sve u cilju ostvarivanja svojih prava"

   Dakle, sud vas prvo opelješi, a onda to proglasi ''propustom u radu suda', neosnovano optužujući i narodnu banku Srbije - Odeljenje prinudne naplate što je postupilo po sudskom rešenju, koje je inače NBS dužna da izvršava, a onda vas zamenica predsednica suda obaveštava da tom istom sudu treba da podnosite prigovore da bi oni otklonili svoje ''propuste u radu suda''. Od opljačkanih para, dakle, nema ništa...

Da li postoji u Evropi država u kojoj bi sud, svojom krivicom, oteo pare nekoj kompaniji ili pojedincu, zatim priznao svoju krivicu, a opljačkanog uputio da se žali tom istom sudu, koji će poništiti prethodno rešenje, bez vraćanja novca?

Da li opljačkani, razmišljam naglas, imaju mogućnosti da se brane od pljačke koju nad njim izvrši sud? U zemlji u kojoj je predsednik države umire od side, sa dve milijarde evra opljačkanih od svojih građana, samo se motkom može doći do pravde.

 Drugog načina nema, što proizilazi i iz odgovora zamenice predsednika suda Mirjane Dimitrijević. Ona ne pominje da će sud sa svog računa vratiti opljačkanom preduzeću novac, a sam tragati za novcem koji su dali onom koji na njega nije imao pravo.

   Zašto nisam održao reč koju sam dao gospođi Tanji Šobat. Zašto sam uzalud potrošio dve hiljade evra, koje sam dobio od donatora, za informacije o sudijama njenog suda?

   Nekoliko službenika suda, koje poznajem godinama, isa kojima ponekad popijem  akov rujna vina, molili su me da ostavim na miru gospođu Šobat. Sada je u toku njen izbor za predsednika suda, tako da mogu da nam dovedu nekog poluludog sudiju, kao što je predsednik Višeg suda Dragoljub Albijanić.

Ona je pristojna žena, kažu, svesna i sama šta je zadesilo pravosuđe. Nije korumpirana, uveravali su me prijatelji, spremni da od svojih plata isplate štetu preduzeću, koju nam je nanela sudija Snežana Mladenović Kostić.

Odbio sam ponudu prijatelja, koji i onako imaju mizerne plate. Rešio sam da od suda otmem kompjutere za iznos koji nam je sud oteo.

   Tog 1. novembra uručena mi je tužba podneta Višem sudu u Somboru, koju je sudu poneta 31. oktobra, zameni već sutradan uručena. Tužioci Petar i Branka Kovačević iz Kule, traže da im izdavač magazina Tabloid - lista protiv mafije, i ja, kao glavni urednik, platimo dva miliona dinara zbog povređene im časti i ugleda!

   Reč je o roditeljima Miladina Kovačevića, mladića koji je sada na izdržavanju kazne zatvora od dve godine i tri meseca, nakon što se nagodio sa  tužilaštvom da prizna krivicu da je u SAD-u u tući, teško povredio svog vršnjaka. Generalni konzulat u Njujorku platio je kauciju za Miladina Kovačevića i izdao mu putni list, da utekne u Srbiju.

Američka vlada zatražila je od Srbije da povuče generalnog konzula i konzula iz Njujorka, a potom je usledio medijski pritisak i pretnje od strane državne sekretarke Hilari Klinton. Srpska Vlada je izdvojila 900.000 dolara da isplati naknadu štete povređenom mladiću, a da se, zauzvrat, Kovačeviću sudi u Beogradu.

   Tužioci Petar i Branka Kovačević u tužbi, podnetoj po isteku roka od šest meseci, tvrde: "U spornoj vesti objavljena je netačna informacija o tužiocima je država za njega (misle na svog sina) platila kauciju.

   E, brajko moj, a ta ''netačnost'' ima debelo da se plati. Okruglo dva miliona! Toliko su dvoje lekara iz Kule procenili da njihova čast vredi! Plus 72 hiljade za sastav tužbe, koliko traži njihov advokat Olivera Jovanić, pa troškovi postupka, plus kamata! To je, otprilike, 30 hiljada evra treba da odvojimo za duševnu bol bračnog para Kovačević.

   U tužbi su zatražili da se oslobode troškova postupka.

Ugledni su lekari i sudski veštaci, sa prihodom od  oko dve hiljade evra mesečno, tako da im se sudski troškovi ne plaćaju. Kao značajanim i uglednim ljudima, za čijeg sina je, da ga ne bi više proganjala Vlada SAD-a je iz budžeta Srbije izdvojeno 900.000 dolara, sudija Višeg suda u Somboru Dobrila Mrdak je izašla u susret, i istog dana, kada je prim,ila tužbu, poslala je tuženima, a tužioce je oslobodila plaćanja sudske takse!

   Verujemo da će ova tužba, i kao neblagovremena i neosnovana, biti odbačena, ali poučeni iskustvom, razmišljamo koliko u Srbiji ima delilaca pravde koji je ne dele po zakonu, već po svom bolesnom nahođenju?

   Ali, razmišljam po ko zna koji put, kada bi se u Srbiji izubijalo na mrtvo ime dvadesetak sudija zbog kriminala, verujem da bi ostali delioci pravde počeli da se drže zakona ko pijan plota.

   Sve dok je Boris Tadić u životu, imaćemo ovakvo pravosuđe!