Bela mafija
Geneza svetskog kriminalnog stabla u zdravstvu i
slučaj njegove podružnice u Srbiji
Masovna likvidacija u smislu izlečenja
Kako
funkcioniše udružena farmaceutska, medicinska i narkomafija u Srbiji i zašto su
im građevinski poslovi zajednička delatnost? Ko su istaknuti
"preduzetnici" ove mafijaške hobotnice, koliko je korumpiranih u
Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Evropskoj komisiji zažmurilo na kriminal u
zdravstvu Srbije, koja svetska organizacija je pravila miting podrške u zgradi
SIV-a u odbranu bivšeg ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, zašto je
Tadićev savetnik Miodrag Rakić preporučio Đorđa Bajeca za direktora KC Srbije,
kao "prljavu ljigu" koju je lako kontrolisati, kako je Dragoljub Mićunović
preporučio Tadiću "peglanje" zdravstva", ko je pokrao 10
milijardi evra iz RZZO...
Piše:
Insajder L-8
Upliv
kriminala milionskih razmera u zdravstvu trenutno je u zenitu, ali potiče još
od vremena prosperiteta akademika Ljubiše
Rakića u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji devedesetih godina, kada je
doslovno ceo srpski narod predao u ruke po zlu čuvenoj Munovoj sekti (čiji je
"samoodrživi biznis" globalna farmacija), i to kao zamorčiće, za
eksperimente sa još neispitanim lekovima.
Nije mu bilo teško da nađe još saradnika za svoj
monstruozni posao budući da je duboka materijalna kriza zahvatila i bele
mantile, pa su se početni oblici kriminala u zdravstvu već početkom devedesetih
godina namnožili po svim srpskim bolnicama i kliničkim centrima.
Krupnija
dijagnoza, krupnija zarada!
Mada je javnost uglavnom
bila upoznata sa brojnim kriminalnim radnjama u zdravstvu, ipak je ostalo
nejasno kako su strane kriminalne organizacije upale ovde. Miloševićev kabinet
imao je dosta podataka o njihovim namerama za eksperimentisanjem nad srpskim
narodom, ali je upravo Ljubiša Rakić tada korišćen kao klasični doušnik, onaj
koji odaje odluke i zaključke sa tih tajnih sastanaka. Nešto slično kao
sadašnja vrhuška stranke G17, čiji su istaknuti članovi redovno posećivali
skupove Sajentološke sekte na njihovim raspravama o tokovima novca i njegovom
zarobljavanju.
Da bi obezbedio što veći
promet citostatika i drugih traženih lekova, Rakić je prvo morao da
"sredi" granu medicine znanu kao patologija. Tako je odmah postavio
nesposobne kadrove, a zatim doveo do toga da se radi na takozvanom
ukrupnjavanju dijagnoza!
Vešto je manipulisao
stručnim skupovima i u nekoliko navrata je čak i njegova žena rekla kako je
bolje ako se pogreši u dijagnozi - da se, recimo, prikaže gori oblik tumora pa
da se primi više citostatika, nego ako se prikaže bolji oblik tumora pa se
primi manje citostatika i pacijent umre.
Jedan od ključnih piona
u tom sistemu ubijanja srpskih pacijenata bio je i direktor onkologije Nenad
Borojević o čijem hapšenju i istrazi je mnogo toga pogrešnog napisano u
srpskim medijima, ali je činjenica da je posle puštanja iz zatvora osvanuo kao
predsednik upravnog odbora grupe za "stromalne tumore digestivnog
trakta", čiji je direktor, sada već istaknuti unesrećitelj srpskog
zdravstva, Predrag Peško.
Peško,
Mićun i njihov švercer-duhovnik
Generalno govoreći,
zdravstvena mafija je, uprkos celokupnoj medijskoj galami u Srbiji, ostala
skoro potpuno nedodirljiva! Naravno, to se tako ne bi ni desilo da nije jake
podrške Svetske zdravstvene (čitaj, kriminalne) organizacije, koja je nedavno u
staroj zgradi SIV-a na Novom Beogradu organizovala čitav miting podrške bivšem
četvorostrukom ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću, dokazavši tako
da ipak brine o svojim "vojnicima", bilo gde u svetu!
Da li je prejako reći da je ta svetska zdravstvena mafija, u ime svojih
interesa, imala nameru da biološki istrebi srpski narod? Svakako da nije.
Dokaza za ovu monstruoznu misiju ima više nego dovoljno... Milosavljević je,
neposredno nakon uvođenja takozvanih eksperimentalnih lekova u srpsko
zdravstvo, a posebno nakon nekontrolisanog uvoza vakcina (koje je u to vreme
napala i ministarka zdravlja Poljske!), "počašćen" od Svetske
zdravstvene organizacije petogodišnjim mandatom i visokom funkcijom u ovoj,
slobodno recimo, korporaciji nad korporacijama, koja diktira pravila života i
smrti na svim kontinentima.
U vreme režima Slobodana Miloševića bilo je kristalno jasno da je čak i
čovek njegovog kalibra takođe bio "sitan igrač" za njih, o čemu svedoče
pljačke kadrova JUL-a u zdravstvu, kojima je to dopušteno da bi za uzvrat
doneli bezbroj štetnih propisa za srpske pacijente.
Jedan od dokaza kontinuiteta pljački u zdravstvu iz tog vremena bili su i
stalni boravci Dragoljuba Mićunovića kod osvedočenog "julovca"
Predraga Peška (sada istaknutog člana Demokratske stranke) u kancelariji na
Prvoj hirurškoj klinici.
Naime, Mićunović je bio Miloševićev agent u demonstracijama od 9. marta
1991. godine (kad je Milošević javno, na stepeništu Skupštine, izgovorio:
"...Mićune, šta smo se dogovorili?"), pa su politički činioci tog
vremena obelodanili njegovu špijunsku ulogu i novac koji je uzeo da smiri
zaoštrenu situaciju. Međutim, njegovi boravci kod Predraga Peška poklapaju se
sa dolascima zahumsko-hercegovačkog vladike Grigorija, inače jednog od
najuticajnijih srpskih švercera kola. Građani Trebinja su svedoci kako je
ovaj čovek doslovno privatizovao taj
grad milionskim akcijama, zajedno sa brojnim klanovima, a posebno sa klanom
Predraga Peška. Za uzvrat, porodici Peško je na najelitnijoj lokaciji obezbedio
stan u novogradnji...
Peglanje zgužvanih milijardi
Veza između svih pomenutih aktera jesu pare nestale iz zdravstva Republike
Srbije u protekloj deceniji, a toj vezi pripada i četvorostruki ministar Tomica
Milosavljević.
Prof. dr Dragana Jovanović
napravila je ovoj kriminalnoj organizaciji ogroman problem jer je dokazala
puteve nestanka (odlaska) para, a tako je 10,6 milijardi evra nestalo iz
srpskog zdravstva od 5. oktobra 2000. godine naovamo i kopanja su počela...
Udruženje lekara koje predvodi prof. dr Dragana Jovanović i
koje se bavi istragom jedne epohalne pljačke, dokumentovalo je blizu milijardu
evra ukradenih od raznih projekata.
Prema tom istraživanju nedostaje 200 miliona evra u Kliničkom centru
Srbije, po 10 miliona evra u druga četiri klinička centra u Beogradu, a slično
je i sa ostalim kliničkim centrima širom Srbije, nešto više je opljačkano u
Kliničkom centru Vojvodine itd.
Međutim, ukupan upliv stranih para u Srbiju od takozvanih oktobarskih
promena bio je 88 milijardi evra, proporcionalno po državnim sistemima
(otprilike podjednako je deljeno, prim. aut.), ali je najviše opljačkano u
zdravstvu.
Od poznatih 11 milijardi evra, samo je 400 miliona opravdano (iskorišćeno),
sve ostalo završilo je u džepovima narkomedicinske mafije. Republički zavod za
zdravstveno osiguranje (RZZO), čiji je informacioni sistem ministar u svoja
četiri mandata Tomica Milosavljević čuvao kao oči u glavi, a preko Svetlane
Vukajlović bio objekat njegovog stalnog nadzora, ali je i njegov partijski
šef Mlađan Dinkić imao uvid u njega. Ipak, Demokratska stranka nikako nije
mogla da se pomiri sa tim, pa je taj informacioni sistem predat njima u ruke
krajem 2010. godine, i to na pritisak Borisa Tadića.
Tako je ustanovljeno da je u startu nestalo pet milijardi evra za koje
postoji trag o ulazu ali ne i o izlazu (potrošnji)! Doduše ima, ali u pravcu
različitih firmi...
Osvedočeni zataškivač demokratskih
afera, Dragoljub Mićunović, rekao je Borisu Tadiću da bi dugove u zdravstvu
trebalo "ispeglati" privatizacijom zdravstva, tako što će glavni
pljačkaši vratiti pare u državu kupovinom bolnica! Budući da je Mićunovićev
intelektualni kapacitet na znatno nižem nivou, Tadić ništa nije shvatio, pa se
odmah složio. Tako je otvoren put u uništavanje bolnica sa idejom da im tržišna
cena bude što manja, ali i namernom lošem lečenju bolesnika u tim ustanovama,
kako bi što lakše bio otvoren teren za banditsku privatnu inicijativu i isto
takvu banditsku farmako-mafiju.
Kupi kume, da muzika grune!
I uličarska dovitljivost neukog kursiste, odlazećeg ministra odbrane
Dragana Šutanovaca, došla je do izražaja... Naime, ovaj "doktor za sve
bolesti" ispričao je svom kumu, a srpskom predsedniku Tadiću, da
italijanska mafija po Italiji kupuje bolnice, samo da ne bi pare držala u kešu
ili po bankama, te da to uopšte nije loše primeniti i kod nas! Samo mu nije
objasnio da italijanski zakon za razliku od našeg ne dozvoljava promenu namene objekta, i da kod Italijana na
tom mestu ne može kasnije da nikne diskoteka ili "narkoteka"!
Sve u svemu, cela kriminalna konstrukcija zdravstvene i farmakomafije u Srbiji
bila je i ostala utemeljena na predsednikovanju neukog Borisa Tadića, što su Predrag
Peško i njegov klan, ali i razni drugi klanovi, obilato koristili za
kriminalni lanac koji preko Dragoljuba Mićunovića i vladike
zahumsko-hercegovačkog Grigorija doseže u vrhove srpske politike i Srpske
pravoslavne crkve.
Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje (RZZO) punih 10 godina je
doslovno vladao Mlađan Dinkić, a ključna ličnost u tom periodu bio je Tomica
Milosavljević, zahvaljujući kome je izvršena pljačka teška 10,6 milijardi evra!
Međutim, u svim bitnim komisijama koje su sa RZZO vršile određene nabavke
za bolnice i preko njih najveće pljačke, bili su poznati ljudi, pa je tako i
očito neizbežni Predrag Peško takođe punu jednu deceniju rukovodio komisijom za
hirurški materijal, na kome se besomučno pljačkao RZZO!
Njegov satrap Ivan Jekić
uspeo je da sa mesta glavnog menadžera kliničkog centra u Beogradu opljačka
celu japansku donaciju po naredbi Predraga Peška, koji ga je za nagradu zbrinuo
u odaje Evropske komisije, i to za predsednika komisije za rekonstrukcije
bolnica u Srbiji!
Naravno, bez velikih para takva mesta se ne dobijaju, pa je odmah postala
jasna sprega Predraga Peška sa korumpiranim ličnostima iz vrha Evropske
komisije i same administracije EU! Bio je to snažan poziv Dragoljubu Mićunoviću
i vladiki Grigoriju da nastupe kao svojevrsna "kontakt grupa", svako
na svom zadatku. Grigorije da švercuje, a Mićunović da "pegla".
Boris čeka pismo iz daleka
Epilog je zastrašujući: potpuna kriminalna privatizacija zdravstva najviše
je pogodila građane! Istovremeno, niko od pripadnika zdravstvene mafije nije
rizikovao da bolnice zadrži u svom izvornom obliku i nameni, nego je planirano
da ih, pošto su sve na elitnim lokacijama, prodaju kao građevinske objekte, ne
bi li time zaradili još više od prvobitne pljačke kojom su uništili zdravstvo!
Međutim, pošto u posao sa građevinskom mafijom nije ušla samo narko-mafija,
koja je, kako je rekao Dragan Đilas, "pare od droge prebacila u
građevinu", nego tu ima i starih građevinaca. Tako danas niko ne može da
dođe do elitnih lokacija u centru Beograda, po cenu ubistava, kojih je i bilo.
Ipak, prvi je za celu priču bio zainteresovan Milan Janković Cepter,
a njegova supruga Madlena, poznata kao veliki donator u medicinske svrhe, ima
jake veze u doslovno svim zdravstvenim ustanovama. Njena tendencija bila je da
firma Cepter polako privatizuje porodilišta po Srbiji, dok je Dragan
Đilas kao gradonačelnik ostao uporan u projektu da privatizuje dečje vrtiće, za
početak u Beogradu. Pošto se Borisu Tadiću u poslednje vreme nikako ne dopada
Đilasov uspon na političkoj sceni, odmah je krenuo u akciju osujećivanja ovog
plana.
Međutim, ubrzo će videti da je sve
to snažno povezano u jedno vrzino kolo o kome on ne zna ništa. Shvatio je da na
mesto direktora Kliničkog centra Srbije i ministra zdravlja mora da postavi
ljude koji su mu odani, pa je našao njemu direktno stranački potčinjenog Đorđa
Bajeca, jer boljeg u tom momentu nije imao, ali je i to teškom mukom
pristao tek kad mu je njegov savetnik Miodrag Miki Rakić skrenuo pažnju
da je Bajec isuviše "prljava ljiga", da bi mu otkazao poslušnost.
Bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević bio je ipak najkrupniji
zalogaj, ali... Usledilo je Stankovićevo imenovanje u Ministarstvu, gde sedi
kao ikebana jer ne sme ni kafu da naruči na svoju ruku! Tim potezima Boris
Tadić je samo omogućio da sve ostane ovako kako je, a da za konačno rešenje
čeka kakva će mu naredba stići iz Evropske unije i šta će reći njegovi EU
mentori povodom zaustavljanja ovih akcija u zdravstvu.
Po svemu sudeći, Tadić se nada da neće biti problema da te akcije odobri,
ako neki od korumpiranih glavešina iz EU bude imao interesa za to. Na taj način
sudbina svih velikih bolnica u Srbiji zavisi direktno od odluke EU povodom
izveštaja prof. dr Dragane Jovanović, a pre svega o količini opljačkanih para
koje je EU ovde unela.
Treba očekivati da će srpsko zdravstvo biti i konačno uništeno onog dana
kad bude "provaljena" ekipa kriminalaca u visokoj administraciji
Evropske unije koja je bila sve vreme u dogovoru sa srpskom narko-medicinskom
mafijom.
Ali, ako iz EU narede Borisu Tadiću da nađe pljačkaše srpskog zdravstva,
ali i pare koje su pokrali, uskoro bi mogao da se desi jedan novi međunarodni
tribunal za narko-medicinsku mafiju, s obzirom na veliki broj aktera i na
činjenicu da je Srbija važan deo jednog dužeg lanca.
Srpske vlasti su dozvolile da se kriminal u zdravstvu toliko proširi da umesto
hapšenja 200 osnovnih nosilaca kriminala pre pet godina, sada nije dovoljno
hapšenje ni 2000 ljudi, a da se sa sigurnošću obezbedi dalji normalan rad
zdravstva.
Konačno, to treba posebno naglasiti, zdravstvena mafija je, kako je i
opisano, duboko ukorenjena u SPC, akademik Ljubiša Rakić je u SANU uvek spreman
da zalegne "za svoju duhovnu decu", a političke stranke preplavljene
su podanicima narko-farmaceutske bande.
Osiromaši,
pa zajaši!
Osvedočeni
zataškivač demokratskih afera, Dragoljub Mićunović, rekao je Borisu Tadiću da
bi dugove u zdravstvu trebalo "ispeglati" privatizacijom zdravstva,
tako što će glavni pljačkaši vratiti pare u državu kupovinom bolnica! Budući da je Mićunovićev intelektualni kapacitet na znatno
nižem nivou, Tadić ništa nije shvatio, pa se odmah složio. Tako je otvoren put
za uništavanje bolnica sa idejom da im tržišna cena bude što manja, ali i
namernom lošem lečenju bolesnika u tim ustanovama, kako bi što lakše bio
otvoren teren za banditsku privatnu inicijativu i isto takvu banditsku
farmakomafiju.