Uvodnik
(Pr)osudite sami
Kabinet
mora pasti
Milovan Brkić
Voljenom vođi nedostaje bauk državnih neprijatelja.
Uviđaju to i njegove dvorske lude, pa su se ovih dana pobrinule
da napišu scenario za atentat koga
nije bilo i koji niko
nije planirao. Ispostavilo se da je to nesuđeno umetničko delo njegovih priglupih
podanika, propalo pre nego što je i postavljeno
na scenu. U lancu događaja, neki "pobesneli Maks" trebalo je da likvidira i
Vođu, i Patrijarha
i direktora policije! Svaki prosečan režiser zna
da je ovde zapelo kod podele uloga. Naime, poznato je i psihologu-amateru: ne
postoji srpski kriminalac koji će da puca na srpskog patrijarha.
Odavno se zna da Kabinet pati od odsustva kreativnih
ideja.
Nepodnošljiva je usamljenost Voljenog vođe. Jer, kad je
"lider na Balkanu" toliko usamljen, prašina zaborava brže pada po
njemu.
Zato su njegove službe, a i on lično, požurili da pozovu
javnost na očuvanje njegovog kulta, tako što je opet stvoreno stanje njegove
ugroženosti.
Razumljiva je želja Vođina da umre kao heroj jedne ideje,
da ga ustreli neki Srbin, kome je zasmetala njegova istorijska uloga, njegova
vizionarska poza, pa konačno i njegova ideologija.
Na Voljenog vođu je nemoguće izvršiti atentat iz
političkih razloga! On je čovek koji umire od nekih degutantnih bolesti, a tu
nema herojskog pada! Njegov pad uzrokovan je padom imunog sistema, odnosno
sindroma stečenog gubitka imuniteta (side). Sa takvim zdravljem on je meta
božja, a ne meta izmišljenog atentatora u sportskoj hali "Borik" u Banjaluci,
i to "atentatora" koji je već duže vreme kod kuće na bolovanju, sa
slomljenom nogom u gipsu!
Nije prvi put da Vođa podigne Kabinet u najviši stepen
borbene gotovosti. Tako je 30. novembra 2004. godine Kabinet saopštio, pod
oznakom hitno, da je te večeri pokušan atentat na Tadića, tek
ustoličenog predsednika. Zločinačka propaganda njegove partije te noći je
optuživala za atentat "crne beretke", sledbenike Vojislava Koštunice
iz bezbednosnog sistema koji je ostao iza Miloševića.
Kada je sutradan oko podne iz američke ambasade izašao
njen službenik Miroslav Cimpl, kao vozač automobila koji je, navodno, pokušao
da usmrti predsednika, propaganda prema Koštunici prošla je kao letnja kiša, a
nesrećni Cimpl je kažnjen sa 20 dana zatvora, uz najavu da će posle toga biti
odveden u Okružni zatvor pod optužbom za terorizam. Ko zna kako bi Cimpl
završio da Stejt dipartment nije poručio Voljenom vođi u nastajanju da malo
oladi.
U kabinetu Voljenog vođe, počev od te po Srbiju kobne
2004. godine, kada je on zajašio, smišljene su najneverovatnije metode pljačke
banaka, fondova, javnih ustanova, obdaništa, kreditnih linija. U Kući Zla na
Andrićevom vencu mala grupa pedera i narkomana, savetnika Voljenog vođe,
trošila je više para iz budžeta od Ministarstva odbrane ili policije!
U Kući Zla smišljani su svi projekti kojima bi se Srbija
urušila, postala jadna i čemerna, a njen predsednik postao na taj način
"Regionalni lider" ili "Čovek mira na Balkanu''.
Dugo sam bio uveren da se slučaj srpskog predsednika
najlakše može rešiti šmajserom i da ovog skota treba umlatiti.
Danas sam tvrdo uveren da ga treba pustiti njegovom
kabinetu da ga, ophrvanog teškom bolešću, vode po Srbiji k'o mečku Božanu. Da
umire na nogama, uz grozne muke, da kopni pred našim očima, užasnut od pomisli
da iza sebe ostavlja dve milijarde evra opljačkanog novca, blindirana kola,
stotine pohotnih mladića.
Ako neko treba da padne, onda je to njegov kabinet iz
Kuće Zla.