Druga strana

Šta sve piše u svakodnevnim direktivama upućenim iz Brisela srpskim velmožama

Rek'o komesar

Mali balkanski ljubitelji raspadajuće Evropske unije rado bi da stignu na zabavu, makar i pred zoru, tek da pokupe ostatke hrane i potegnu ostatak iz skupocenih flaša. Ali, sve govori da ni to neće stići da urade. Srpski vlastodršci, sve sami sadomazohisti, željni da komanduju a podložni svakoj komandi, željni komesara, makar bili i evropski, izvršavaju poslednje naredbe gubitničke komande u Briselu

 

M. Hadžić

 

Mora da se pokojni maršal Tito dobro zabavlja na onome svetu, jer današnja birokratija Evropske unije sve više liči na njegove nekadašnje centralne komitete, razne savete federacije, politbiroe i agitpropove. Direktive srpskim vlastima iz Brisela pljušte kao nekada iz kancelarija Maršalata, a mali kaplari lažne srpske demokratije, sve sama deca neumrlog komunizma, oduševljeno lete prvom klasom u zagrljaj novoj Kominterni. Sve je kao nekad. Poznata im je i retorika i metodologija. Na svom su terenu! Bivša pionirka, danas ''politički izuzetna" liderka takozvanog nevladinog sektora Sonja Liht aplaudira ovih dana strašnoj prevari: uspeo je projekat "i Evropa i Kosovo"! Bivši "revidirac" sa Golog otoka Dragoljub Mićunović stavio je NATO oznake na amblem svoje atrofirane strančice Demokratski centar, u kojoj povremeno održava sektaške seanse, nudeći redizajnirane ideje Komunističke internacionale. 

Kad je krajem prošle godine evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem najavila mogućnost vraćanja Srbije "u zabran" ponovnim uvođenjem kontrole granica unutar "šengenskog" prostora, i politički slepci su saznali o kakvoj se tvorevini radi i kakve su joj namere. Jedino je srpska vlast to shvatila kao signal da svoje građane još više pritegne, kako bi što manje putovali i bili slobodni...

I dok izlapeli neoboljševici veruju da je na sceni povratak starih dobrih vremena, u Srbiji se umnožavaju "rajhskancelarije" nove Evrope. Stotine miliona evra potrošene su u poslednjoj deceniji samo za plate državnih službenika koji rade na propagandi svetle evropske budućnosti. No, nje nema, i neće je biti.

Sa druge strane, vrlo opipljiva realnost govori da je Srbija usamljenija nego ikada, i da je njen najbolji izbor bio da upotrebi ono što već ima, trgovinski sporazum sa Rusijom i status najpovlašćenije nacije u ovoj vodećoj svetskoj imperiji. Nažalost, srpske vlasti skoro ništa od toga nisu iskoristile, nego su, duboko svesne šta čine, donele odluku da jednostrano oslobode zemlje Evropske unije od uvoznih dadžbina, čime su doslovno udavile domaće proizvođače. Bio je to kraj na samom početku, i suludo samoubistvo koje će dugoročno koštati Srbiju. Ali, tu se odlazeća srpska vlast nije zaustavila, nego svakodnevno spremno trči u Brisel, po nove direktive! Poslednjih nedelja to je dobilo zastrašujuće razmere: iz Brisela je komandovano srpskom žandarmerijom da "uspostavi red na granicama" sa nepriznatom republikom Kosovo, iz Brisela je data direktiva NATO kancelariji u Beogradu da "koordinira" na toj granici ako zatreba. U Briselu se ovih dana sprema strategija EU prema Srbiji, nakon izbora. Nije tačno da nema i da neće biti novih zahteva, te da je Srbija "ispunila sve svojhe obaveze"! Naprotiv, centralni komitet u Briselu priprema čitav spisak novog mučeništva kome Srbi moraju da se podvrgnu ukoliko i dalje žele u zajednicu nad kojom se nadvio crni oblak. Srbija još može da odustane, još uvek ima mogućnost da se zahvali Evrospkoj uniji, onako kako su to uradile Norveška i neke druge evropske zemlje koje sebe nisu videle u ovom društvu.

Desiće se izbori u Rusiji, i kad oni budu završeni, Rusija će se odrediti prema Srbiji, u zavisnosti od toga ko će voditi ovu zemlju i kakvu će politiku da sporovodi. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov verno je preneo stav svoje države, da će podržati svaku odluku onih prezrenih Srba iz četiri opštine sa severa Kosova i Metohije. To doslovno znači da će podržati i njihov eventualni zahtev za otcepljenjem, ako ne bude moglo drukčije. To takođe znači da se centralni komitet iz Brisela više neće pitati kao i do sada. Ne na tom terenu, i ne tamo gde Rusija pokaže da ima interes.

Vlastodršci u Srbiji, promoteri lažne demokratije, prevarili su se u svemu. Svet nezadrživo ide ka povratku nacionalnim državama, a hladni rat, kao što se vidi na terenu, nikad nije ni prestao, osim kratke pauze u vreme ruske "Perestrojke" i Mihaila Gorbačova. A "hladni mir" između velikih sila, Rusije i Amerike, mora da opstajava zbog ružne budućnosti koja je u centralnoj Aziji i na Bliskom istoku sve vidljivija.

Da ima mudrih na čelu ove države, nešto bi i mogli da nauče od upadljivog ćutanja američke i britanske diplomatije u vezi sa Srbijom i dežurnim srpskim pitanjima. Ali, ponajviše bi mogli da nauče od neverovatnog fenomena, najboljeg srpskog sportiste Novaka Đokovića, koji je, očigledno, već odavno više od sportiste, i predstavlja glas svetske elite, onog svetskog centra moći koji odlučuje o globalnim stvarima. Njegova dva poslednja razgovora sa britanskim premijerom Kameronom, i još dva ugovorena susreta koji će se ove godine dešavati, važnija su, po svemu sudeći, od sveukupne "demokratske diplomatije", čiji je štetočinski učinak još uvek nesaglediv. Minutaža Novaka Đokovića u prostorijama Dauning strita broj 10 u Londonu govori da odlazeća srpska vlast nije ni bila faktor odluke u bilo čemu svih ovih godina. Ona je samo radila po nalogu centralnog komiteta iz Brisela i njegovih komesara.

Vreme i život pokazali su da je i ova birokratija iz glavnog grada inače nacionalno podeljene Belgije,   smenjiva na šest meseci, da je trula, i kako jednom slavna italijanska novinarka Orijana Falači reče - "crvotočna". Mnogima koji pamte doba jugoslovenske dekadencije, ovo sa pravom liči na poslednje dane i godine veselog propadanja mnogonacionalne zajednice, koja je započela rat tačno tamo gde ljubav Evropljana prestaje - kod pitanja materijalnih troškova! Već danas, svaka država članica u Briselu pita: ko će ovo da plati? Ako su Nemci najglasniji, onda ovo nije ništa novo!