Pogledi
Pacovi u frakovima gmižu strašnim sudom (2)
Pravda proističe iz kulture
jednog naroda. U Srbiji je pravda odavno na rasprodaji. Kako do nje doći, ili
šta činiti kada ona po građanina dođe? Ko su tužioci, a ko delioci pravde danas
u Srbiji? Dugogodišnji advokat iz Beograda Vladimir Drecun, inspirisan
tekstovima u Tabloidu, javio se za
reč. Prenosimo u nastavcima tekst koji nam je dostavio
Piše: advokat Vladimir Drecun
Bože mili, čuda velikoga!
Kad se šćaše po zemlji
Srbiji,
po Srbiji zemlji da
prevrne
i da druga postane
sudija,
Tu knezovi nisu radi
kavzi.
....
Al' je rada sirotinja
raja,
koja globa davati ne
može.
(narodna pesma
"Početak bune protiv dahija"
ili pred majske izbore
2012. godine)
Kada se već naslućivalo
smirivanje talasanja širokih narodnih masa u tamo njihovoj ruskoj Oktobarskoj
revoluciji 1918. godine, Lenjin izda naređenje oblasnim deputatima i partijskim
rukovodstvima: "Čuvajte humoriste i satiričare. Stvorite im sve uslove za
rad. Narod je već presit ratnih pokliča i urlika i partijskih parola. Sada će
rado slušati humoriste i satiričare jer su svi željni smeha i veselja."
I tamo, u toj njihovoj
bratoubilačkoj revoluciji, naši ljudi su činili prava čuda. Tako je Luka iz
Ljubotinja, koji je bio student medicine u Rusiji, "crvenima" zadao
jedan od najtežih udaraca. Predvodeći donske kozake, iz zatvora
"crvenih" oteo je zarobljenog generala "belih" Kornilova.
Odveo ga je u Donsku oblast gde su poveli najžešću kontraofanzivu protiv
"crvenih". Luka je herojski poginuo, kao i najslavniji junak
"cvenih" Matrasov, zaklanjujući svojim grudima cev mitraljeza da bi
"beli" zauzeli do tada neosvojivo utvrđenje "crvenih".
Kako već dvadeset meseci
niko ne sluša poruke Poverenika za informacije od javnog značaja i Advokatske
komore, moja upozorenja na nezakonita ponašanja i beščašća u srpskom pravosuđu,
kao ni jauke sužnja Aleksandra koji nevin skapava u kazamatu, reših da pokušam
da sa ironijom i humorom propratim naš slavodobitni "put u Jevropu" i
tekuću sramnu reformu pravosuđa.
Davno, davno, "u
jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu" koja se zove Srbija, kao
branilac optuženog u krivičnom procesu pred strašnim sudom utvrdih da
transkripti (prepisi audio zapisa) nisu veran odraz toka pretresa. Stoga zatražih
da mi sud izda presnimljene video i audio zapise da bih tražio ispravku
transkripata. Svi u strašnom sudu: postupajući sudija Dušan Vojinović,
predsednik posebnog odeljenja sudija Vladimir Vučinić i vršilac funkcije
predsednika Višeg suda u Beogradu sudija Dragoljub Albijanić, jednoumno odbiše
moj zahtev. I tada započe moj hod po mukama koji traje evo 20 meseci. A kraj mu
se čak i ne nazire.
Čudo neviđeno i nečuveno
u srpskom pravosuđu. Četrdeset osam sati po trajanju jednako je godinu i po
dana ili ti osamnaest meseci, iliti 540 dana, iliti 16.200 sati. Sigurno se
pitate kako. Evo ovako.
Prema zakonskim propisima
i odlukama Poverenika za informacije od javnog značaja Viši sud u Beogradu je
bio u obavezi da mi u roku od 48 sati izda tražene video i audio zapise glavnog
pretresa u krivičnom postupku pred strašnim sudom kako bih mogao izvršiti
kontrolu i ispravku transkripata za koje sam tvrdio da nisu veran odraz toka
postupka. Taj zahtev podneo sam sudu 27. 09.2010. godine, a po njemu ni do
danas nije postupljeno. No, i pored novčanog kažnjavanja suda i zahteva
poverenika Vladi Srbije da Rešenje sprovede neposrednom prinudom, to nije
urađeno. Što je najgore, izgleda da uskoro i neće ili ne barem do majskih
izbora, do kada su nosioci pravosudnih funkcija kao medvedi zaštićeni. Posle će
valjda i oni izšetati iz pećina. Makar da se prihvate funkcija predsednika
sudova kada budu izabrani.
Muče me kao tantala već
20 meseci. Pokušavaju da me uzjašu i Kurta (sudije) i Murta (ministarka i
generalna sekretarka Vlade), a sada hoće zajedno i Kurta i Murta. No, još uvek
se dobro ritam. Ne dam se. Pokušavam da ih zbacim na prvoj krivini. Makar onoj
izbornoj. Moram izdržati do prvomajskog ili đurđevdanskog uranka. Dok mi se ne
uruče video i audio zapisi kako bih nevino utamničenom Aleksandru ostavio pravo
na odbranu. On je već dve i po godine na robiji, pa gubi veru u pravdu. Sokolim
ga da mu okov teški ne salomi duh viteški.
U prethodnom obraćanju
ustvrdio sam da su mudre bile naše starine, da su više ćutale nego što su
govorile i da se uglavnom govorilo sabljama.
Sada moram ustvrditi da
su te naše starine mudro i radile. Posebno državnici. Nisu im trebali
telohranitelji kad su se kretali kroz narod, koji ih je rado dočekivao i
pozdravljao. Radili su na korist i sreću naroda. Vodili su ratove, ali i
uređivali zemlju. Znali su da bez uređenog pravosuđa - zakona i zakonskog reda,
nema napretka.
U vreme vladavine
crnogorskog kralja Nikole I Petrovića bio je na snazi propis koji je određivao da ukoliko osuđenik utekne sa robije preostali
deo neodrobijane kazne mora da odleži njegov čuvar. Tako je i bilo. Kada je iz
kazamata na ostrvu Grmožu u Skadarskom jezeru utekao robijaš Pero Nikov,
preostali neizdržan deo kazne od godinu i po dana zatvora odrobijao je njegov
stražar Vojo Jovanov. Da je ovakav propis sada na snazi u državi Srbiji
ministarka pravde Snežana Malović i direktor Uprave za izdržavanje krivičnih
sankcija Milan Obradović ne bi imali problem sa sudskom stražom. Nikome ne bi
padalo na pamet da organizuje bekstvo robijaša osuđenih na po 40 godina robije,
ako bi morao da odleži njihovu kaznu.
Mudri knjaz Miloš nije
dozvoljavao da se lopovi i varalice izležavaju u robijašnicama o državnom
trošku. Umesto toga, pre Staljina i Tita, stvorio je gulage iliti radne logore
iliti gole otoke. Konjokradice sa
njihovim porodicama naseljavao je na Umku kod Beograda, a volokradice i njihove
porodice u Tometno polje na Divčibarama. Tamo su oni u znoju lica svog i sa
žuljevitim rukama timarili konje i tovili bikove. Knjaz ih je prodavao i punio
državnu kasu. Zato se danas kaže da kada zavrište konji na Umci ili riknu
volovi u Tometnom polju nastaje opšta panika jer su svi u strahu da dolaze iz
strašnog suda da ih hapse zbog grehova njihovih predaka.
Jedan od potomaka
volokradica iz Tometnog polja je i sudija strašnog suda i vršilac funkcije
predsednika Višeg suda u Beogradu Dragoljub Albijanić. Posle objavljivanja
imena Dragoljuba Albijanića u prošlom broju, bratstvo Albijanića iz Deleuše u
Hercegovini i Vučjeg Dola u Crnoj Gori, inače moji kumovi, zatražiše da se
objavi da Dragoljub Albijanić nije njihov bratstvenik i da ga nema u njihovom
rodoslovu. Tvrde da je još davno neka skitnica, pokušavajući da odobrovolji
knjaza Miloša da ga ne progoni kao lovokradicu, izjavio da se preziva Albijanić
jer je znao da knjaz Miloš odnose sa Hercegovinom održava preko čestite
porodice Albijanić. Poručuju mu da to može proveriti DNK analizom. Vele da bi
bilo pošteno da promeni prezime u neko novokomponovano. Iz kruga pravosuđa
upozoravaju da mu niko i ništa ne može u državi Srbiji jer su on i njegova
bračnica - sudija Nataša Albijanić, predsednica Vanraspravnog krivičnog veća,
uspostavili totalnu kontrolu nad radom suda.
Uzaludno je Agencija za
borbu protiv korupcije pre godinu dana upozorila Vrhovni savet sudstva da
postoji sukob interesa ovo dvoje sudija, kao bračnih drugova, ali za to niko i
ne haje. No naći će se valjda neko ko će tog bika uhvatiti za rogove, pa će se videti
da su to samo sićušni rokčići, da on riče dok je na vlasti, a ako padne
meketaće kao jare.
Kad već pomenuh tog
sudiju Albijanića, za koga kažu da mu u državi Srbiji zbog zasluga za usluge
učinjene moćnicima niko i ništa ne sme. Očigledno je da će verovatno on kao
jedini kandidat biti izabran za predsednika Višeg suda u Beogradu, najvećeg u
Srbiji, u čijem sastavu je i strašni sud.
Sigurno će i tada
produžiti mandat svojoj bračnici Nataši na funkciji predsednika Vanraspravnog
krivičnog veća kako bi kontrola Višeg suda u Beogradu i dalje bila totalna.
No, za ovakvo stanje
sigurno posebnu zaslugu ima Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva
i Vrhovnog kasacionog suda. Albijanić je Natinog sina preveo iz Osnovnog u Viši
sud i odmah ga ekspresno unapredio za sudiju strašnog suda. Verovatno da bi primao duplu sudijsku platu i da ima
sve ostale privilegije. Tako mama Nata neće morati da ga pomaže od svoje zarade
koja je više nego 21 put veća od plate sudskih činovnika.
Koliki je uticaj moćnika
Albijanića vidi se iz okolnosti da je primorao Tanju Šabot, vršilju
predsednice Prvog osnovnog suda u
Beogradu, da naredi da se odbaci predlog poverenika za informacije od javnog
značaja za prinudnu naplatu novčane kazne izrečene Višem sudu u Beogradu, izrečene
što mi ni posle 20 meseci nije uručio video i audio zapise glavnog pretresa. A
taj isti Prvi osnovni sud u Beogradu, kao i Osnovni sud u Kragujevcu, već su
sprovodili prinudnu naplatu izrečenih novčanih kazni od fakulteta jer njih niko
nije štitio pred sudom.
Verovatno je Albijanić
saznao da sam od Ministarstva pravde zahtevao pokretanje postupka za
utvrđivanje njegove materijalne odgovornosti kako bi se od njega i sudije
Dušana Vojinovića naplatilo 200.000 dinara, jer je zbog isključivo njihove krivice
Višem sudu izrečena novčana kazna u tom iznosu.
Ugledajući se na naše
mudro rukovodstvo, posebno ove iz pravosuđa, skoknuh i ja preko
"grane" u "Jevropu", ali samo do Strazbura. Kad tamo, skup
advokata koji pred međunarodnim sudom traže pravdu jer je u Srbiji nema!
Naravno sve o državnom trošku, jer je zbog nerada sudova u Srbiji opao posao,
pa da se nešto usput i zaradi.
Predlagahu da tamo
održimo skupštinu Advokatske komore, jer nas je bilo dovoljno kada bi se kvorum
utvrđivao kao na onim u Beogradu. Bilo je predloga da smenimo paralelna i
pararukovodstva, da se ne pobodu zlaćanim nožima, i da izaberemo novo i uredimo
odnos u akvokaturi. Neki predlagahu čak i to da Čedicu, perjanicu LDP-a,
proglasimo za počasnog advokata, jer se on šeće po zatvorima kao mi po štrafti
u Knez Mihailovoj. A i bolje bi se razumeo sa pritvorenicima, posebno
pripadnicima zemunskog klana.
Usprotivih se žestoko
ovim predlozima, jer nismo u ilegali pa da skupštine držimo po inostranstvu.
Valjda smo sposobni da to uradimo u Beogradu. A što se Čedice tiče, to ne može.
Advokati su najbolji besednici zbog kojih građani dolaze u sud da čuju lepu
reč. A Čedica muca i jeca. Kako se sa Vukom udružio u "preokret", ne
bi izdržao ni test dostojnosti koji će se proveravati na advokatskoj akademiji.
Inače, svi se složismo da
je najveći problem advokature kako objasniti klijentima zašto se ne završavaju
predmeti i zašto se ročišta besmisleno zakazuju i odlažu unedogled.
Isto tako, jednoglasno
zaključismo da kao pripadnici advokature, najčasnije i najdostojanstvenije
ljudske delatnosti, ne treba da od klijenata naplaćujemo troškove besciljnog
tumaranja po sudovima dok se ne završi ova sramna reforma pravosuđa. Nije narod
kriv za takvo katastrofalno stanje u pravosuđu pa da snosi naše troškove.
Konstatovasmo i da sudije
uglavnom ćute zbog straha. Takozvanim opštim izborom saterani su u mišje rupe,
pa ne smeju ni nos da pomole plašeći se da će biti proterani sa funkcija. U
najgorem položaju su sudije samohrane majke koje se u slučaju razrešenja
funkcije više nikada i nigde ne bi mogle zaposliti u struci. Vrata svih
državnih organa i institucija bila bi im, kao nedostojnima, zatvorena, a
tajkuni ih sigurno ne bi želeli ni videti.
Laža i paralaža
Srećom, kada se vratih u
Srbiju, pročitah u Politikinoj
rubrici "Uvodnik" članak novinarke Aleksandre Petrović,
specijalizovane za izveštavanje o događajima iz pravosuđa. Članak je tako lepo
napisan da ga je šteta prepričavati, pa evo navodim jedan isečak:
"Evropska unija nije
zadovoljna reformom pravosuđa u Srbiji, a primedbe Brisela su sve glasnije i
zahtevnije. Odande je Ministarstvu pravde stigla čak i javna opomena zbog
obmanjivanja javnosti u Srbiji. Naime, zvaničnici evropske komisije
"preneli su izraze ozbiljnog nezadovoljstva Štefana Filea zbog toga što
Ministarstvo pravde u srpskim medijima plasira informaciju o tome da je
evropska komisija potpuno zadovoljna reformom pravosuđa, kao i očekivanje da će
se s tom praksom prestati. Evropa nas, dakle, informiše da nas naše "rođeno"
ministarstvo obmanjuje. Ministarka, dakle, nije preuzela odgovornost za to što
se ročišta u parnicama ovih dana zakazuju za septembar, a ne za april, maj ili
bar jun. Takođe, nije preuzela odgovornost zato što 440 sudija, koji su pre 26
meseci ostali bez posla, još ne znaju da li su dostojni, stručni i sposobni, i
zato primaju plate a ne rade."
Sada ovaj članak
pokazujem klijentima kojima odmah postaje jasno da je, kao što je pokazala
sprovedena anketa, za nerad sudova osnovna krivica nedovoljna aktivnost sudija
40 odsto, a sprega tajkuna i politike 35 odsto.
Poruke i
pouke iz "Jevrope"
Srbija žuri na "put
u Jevropu". No iz te "Jevrope" stiže poruka koju uručiše Barozo
i bivši pobratim iz Slovenije Kacin:
"Braćo Srbi, ne
dozvolite da vas vaše mudro rukovodstvo laže da je Evropa zadovoljna vašim
reformama sudstva i da ćemo vas primiti pre nego što uklonite kvazipolitičare,
kriminalce i tajkune koji su ojadili narodne mase. Ne mislite valjda da ćemo
vas tako uneređene primiti u naše društvo. Prethodno mora da vas dekontaminira
Borka Pavićević, humanizuje Nataša Kandić, utvrdi postojanje ljudskih prava
Sonja Biserko, a sve to medijski proprati Gordana Suša."
Kada bi predsednik Tadić,
ukoliko bi igrao poker, imao četiri ovakve dame, tada bi mu dobitak bio takav
da bi kockarnice bankrotirale. No, i ovako mu Karađorđe i knjaz Miloš, koje
neuspešno imitira, ovakav put u "Jevropu" sigurno neće oprostiti. On
će i pored toga, onako sed, i dalje tumarati tražeći podršku od svetskih
moćnika koji bi nas rađe pridavili nego nam pomogli.
Borba protiv
organizovanog kriminala i korupcije mora biti planirana i stalna aktivnost i ne
može se suzbijati povremenom povikom predsednika države i palijativnim
rešenjima. Sa ovim zlom se mora boriti celo društvo uz stalnu aktivnost svih
organa i institucija kojima je ta borba osnovna delatnost.
Poslednji je čas za
suočavanje sa ovom istinom. U protivnom, uskoro bismo se mogli suočiti sa
nervozom što bi moglo prouzrokovati nesagledive posledice.
Javni i beskompromisni
obračun sa organizovanim kriminalom i korupcijom, za početak, podrazumeva: a)
odmicanje od svih državnih funkcija onih ličnosti koje su imale bilo kakav
dodir sa tim zlom i b) smenu sa državnih funkcija svih koji se, po
funkcionalnoj dužnosti, do sada nisu javno borili i izborili protiv tog zla.
Takozvana naša Oktobarska
revolucija je bila birokratska a ne antibirokratska. Koliko je samo novih
agencija osnovano i koliko je novih činovnika zaposleno, i koliko sve to košta?
A sve to je upregnuto u sistem vlasti kao prisluga. Neporecivo je da kriminal
ima neposredni dodir sa državnom i političkom elitom. Stoga država i narod
postaju njihovi taoci.
Na usklik predsednika
države, po naređenju Vlade, i pored postojanja Agencije i Saveta za borbu
protiv korupcije, oformljena je nova hajkačka grupa sa zadatkom da lovi lopove
(tajkune i pohlepne i grabežljive kvazipolitičare). Ovu orkestriranu hajkačku
družinu predvodi lično gospođa ministarka pravde, čuvena mlađana Snežana
Malović.
Ova sezona lova mogla bi
se najbolje okrakterisati satirom profesora Cetinjske gimnazije, a potom
Pedagoške akademije u Beogradu Dimitrija Mašanovića:
"Od podruma pa do
krova
gmiže pacov do pacova
- na pacove nema lova!"
U ovom najnovijem
istorijskom razdoblju države Srbije, pacovi su tako izgrizli džepove ovom
jadnom i napaćenom narodu da je u njima ostalo samo uverenje o siromašnom
stanju. Narodu su podarili prosjački štap, a o vratu obesili torbu punu kamenja
da se ne bi uspravio. Istovremeno, sebi su pribavili takvo bogatstvo da su se
svrstali među najbogatije ljude na svetu.
Kao ptice zloslutnice
pozobaše zaostavštinu crvene buržoazije (društvenu i državnu svojinu). Ako dođu
bolja vremena, to blago neće vraćati nego povraćati, a guba će im na nos
iskakati.
Rano su shvatili da je
zveket zlatnika najprijatnija muzika koja sve očara i da se kesama blaga
najlakše kupuju duše i osvaja svet. Da je kupovina duša unosan posao saznali
smo još davno iz Gogoljevih "Mrtvih duša" kada je Čičikov zarađivao
bogatstvo kupovinom mrtvih duša. Kakvo li tek blago zarađuju ovi naši mudrijaši
kupovinom i prodajom živih duša, posebno onih koji kao narodni predstavnici -
poslanici ili državni funkcioneri - grabe sve što nije za nebo dvostruko
svezano. Oko sebe šire razvrat i nemoral, laže i paralaže, krađe i prekrađe,
uvlačeći se u kazbeke i jazbine. Kao lažni rodoljubi i lažni dobročinitelji
kunu se da sve rade za opšte dobro, vešto kamuflirajući svoju pohlepu i grabež.
Bestidno istupaju pred
narod. Naravno, prećutkuju da su taj narod ošišali ispod kože i opljačkali.
Nije valjda pesnik Veljko
Petrović bio u pravu kada je zapisao: "Ovo je zemlja podlih suncokreta;
ovo je zemlja kasnoga cvetanja; u kojoj samo nesreća se rađa."
Ministarka lovi lopove,
ali izgleda da su oni veštiji i sposobniji pa uloviše nju u krivolovu. Uzalud
je nazivahu boginjom lova, koju stari Grci zovu Artemida, a Latini Dajana.
Kako su joj u ovom lovu
svesrdno pomagali specijalni tužioci i sudije strašnog suda, stihove o lovu bi
se mogli dopevati:
Ne skidajte vaše toge,
ne budite babaroge,
ne sudite više noću
ko veštice i đavoli,
pa će narod da vas voli.
No, ima ministarka pravde
i posebne zasluge za narod. Kao organizator zločinačkog udruženja, sa čelnicima
Specijalnog tužilaštva za ratne zločine osnova nevladinu organizaciju Centar za
tranzicione promene - CTP. Preko ovog centra svi oni, grabežljivi i pohlepni,
dobro omrsiše brke. Rasipahu blago i puniše džepove iz donacija OEBS-a i drugih
dobrotvora, koji su radi sopstvene zaštite novčano stimulisali ovaj deo
njihovog rada.
Kažu da im u kazamatima
pripremaju svečani doček kada budu stupili na robiju. Lično ću tražiti od
nevinog sužnja Aleksandra da im pruži svaku pomoć u znak zahvalnosti što od
krađe nisu imali vremena da obave svoje službene dužnosti.
U proteklom periodu
postigoše se i izvanredni uspesi. Nosioci pravosudnih funkcija oteše lekarima i
opštinskim ćatama prvo mesto u koruptivoj delatnosti. Protiv 579 nosilaca
pravosudnih funkcija podnete su krivične prijave za koruptivna krivična dela,
od čega 424 protiv sudija i 155 protiv državnih dužilaca, tj. protiv skoro
svakog trećeg.
Kako onda očekivati da se
u sudove ulazi kao u hramove, kako bi se od sudija kao od bogova zahtevala
pravda? Kako onda očekivati pravdu kad su sudije i tužioci najkorumpiranija
družina? Šta građani misle o pravosuđu najbolje se vidi iz sprovedene ankete,
prema kojoj su faktori koju utiču na sporost rada sudova i nedonošenja odluka u
razumnom roku pre svega loš rad sudova 44 odsto, uticaj političara i
kriminalaca 35 odsto, nezadovoljavajući rad tužilaštava 14 odsto, a svega 7
odsto slab rad policije na sakupljanju dokaza. Bravo za policiju!
Nastaviće se