Zrenjanin
Predizborna
demokratska patka plovi fabrikom vode
Pošteno
pljačkanje građana
U organizovanom lavirintu
"demokratskog" kriminala, samozvana elita koja drma Vojvodinom velika
je samo zato što su poniženi građani na
kolenima. Kako drugačije objasniti sunovrat nekadašnjeg privrednog giganta
Zrenjanina i drugih provincija u odnosu na epicentar Novi Sad, odakle se
uredbama, direktivama i drugim naredbama hirurški precizno sprečava ekonomski
razvoj pokorenih vojvođanskih pašaluka
Zoltan
Horvat
Slučajevi famozne fabrike vode, Carske bare, Dušana
Todorova i mnogi drugi samo su neki od aktuelnih primera kako se apsolutnom
partijskom strahovladom parališe i vara građanin Zrenjanina.
Slučaj "Carska bara" govori o nekada
državnoj firmi koja je bukvalno poklonjena privatnoj firmi "Mirotin
grupa" (ortački vlasnici Pavićević, Aničić i Janičić), inače
vlasniku Ribarskog gazdinstva Ečka, te o pranju para i proćerdanim
milionima evra na relaciji državni partijski funkcioneri - privatnik "u tranziciji".
Pompezno započet projekat u kojem je država dala pare
privatnicima da bez ikakve odgovornosti rade i ne odrađuju posao, overen
obevazujućim ugovorom na odbrani nacionalnog blaga pod zaštitom Uneska,
predstavlja primer kako država ponižava srednji Banat, tu večitu državnu
"kravu muzaru".
Crnogorski muljatori
Šest meseci nakon izbijanja afere o navodnoj
revitalizaciji Specijalnog rezervata prirode Carska bara, svedoci smo
njenog katastrofalnog stanja.
"Mirotin grupa", javnosti dobro
poznat trio crnogorskih privatnika iz Vrbasa, dobila je iz kase nadležnog
ministarstva sredstva u iznosu od 500.000 evra za hitnu revitalizaciju, odnosno
izmuljavanje korita Starog Begeja, a na račun privatne firme legao je i
podsticaj za razvoj ribarstva u iznosu od preko 1,5 miliona evra.
I šta je urađeno za prethodne četiri godine? Skoro
ništa, preciznije iz korita Starog Begeja je u dužini od svega 800 metara
(dužina korita 10 kilometara) navodno vađen mulj. Kako? Pa, nikako, jer je u
međuvremenu mulj dostigao 2,7 metara! Da apsurd bude veći,
"genijalni" vlasnici "Mirotin grupe" javno su se hvalili da
je iz korita izvađeno na desetine hiljada kubika mulja, ali niko živ nije video
mesto na kom je navodno deponovano poveće brdo ovog inače opasnog
eko-zagađivača!
Na Severnim jezerima, od trijezera samo je jedno u
funkciji. Problem je voda koja, valjda spremna za poribljavanje, veoma sporo
ulazi u jezero, a još brže isparava(?!) Većina meštana iz Lukinog sela i Mužlje
krsti se na pomen izgradnje ovakvog jezera, napominjući da je posao diletantski
urađen jer voda jednostavno "beži" iz korita, čime je riba osuđena na
pomor. Bilo bi tužno da nije smešno, ali je ovakav VIP projekat podržao
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu?!
O rekonstrukciji jezera oko Čente dovoljno je reći da
danas nje jednostavno nema. Postoje neki nasipi, srasli u travu, vode naravno
niotkuda, a meštani ovog banatskog sela muku muče da napoje stoku na ispašama.
"Mirotin" ni u ovom slučaju nije položio
račun nadležnom Pokrajinskom sekretarijatu, jer se odgovornost za (ne)urađeno
između potpisnika ugovora ni ne spominje.
Šta je pozadina ovakvog uspeha "Mirotina"
iz Vrbasa, i kako ova firma zrenjaninski
atar "spasava od zagađenja"? U pitanju je klasično punjenje privatnih
džepova kojim dominira interes crnogorskog biznis-klana Dragoslava Petrovića,
izuzetno jakog u pokrajinskoj vladi Bojana Pajtića...
Zamenik pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu i
međuopštinske odnose Miodrag Jovović (60) prvi je kandidat Pavićevića, Janičića i
Jovičića u pokrajinskoj vladi.
Zemljak i poverljiv čovek "Mirotin grupe' sa
respektabilnim renomeom smenovođe i kontrolora svih izlaznih rampi u
"Vitalu" u vremenu rastakanja imovine ovog nekadašnjeg giganta, iz
svoje zaštićene fotelje pokrajinskog DS funkcionera svojski je pogurao
"epohalni projekat spasavanja ekologije u srednjem Banatu".
Poseban ugled Jovović uživa u kumstvu sa velikim Borisom,
koji mu je kumovanjem 2008. godine nesebično pomogao da se usreći ženom svog
života, mlađom tridesetak godina. Ovakav monopolski biznis ima uhodan princip:
pajtosi na funkcijama, milioni evra iz državne u privatnu kasu, odgovornost za
neodrađeno niko ne spominje - kud ćeš lepše za naslovne strane i privatno
bogaćenje. I Dragoslav Petrović, pokrajinski sekretar za nauku i ostalo,
poznatiji u javnosti kao "mister 10 posto", dao je ovom projektu
logističku i svu drugu podršku. Nisu izostale ni modne revije na novosadskoj
tvrđavi gde ova i ovakva elita proslavlja bukvalno neviđene uspehe.
Istovremeno, izostala je pomoć države jednom drugom ribnjaku nadomak Sutjeske,
u komšijskoj opštini Sečanj.
Uprkos urednoj dokumentaciji i odličnim poslovnim
rezultatima malog kolektiva koje predvode gospoda Vučković i Došlo,
ugledni al' nepodobni ribnjak nema podršku države i pokrajine!
Posledice ovakvog bahatog i osionog ponašanja osetio
je i gradonačelnik Zrenjanina Mileta dr Mihajlov, kojem je iz vrha DS-a
u Novom Sadu poručeno da se ni ovim povodom ne meša u svoj posao.
Mihajlov je svojevremeno ispred grada Zrenjanina kao imovinskog
vlasnika Carske bare poslao dopis ministru Oliveru Duliću tražeći
upravljanje lokalne samouprave nad ovim rezervatom. Međutim, i ser Oliver
ima one koji ga kontrolišu, pa je jula 2011. godine Carska bara
praktično poklonjena "Mirotin grupi". Da centar Banata ne
oskudeva poverljivim kadrovima koji se savršeno uklapaju u ambijent
zrenjaninskog podaničkog pašaluka, pokazuje primer Gorana Kaurića,
zamenika gradonačelnika. Dotični gospodin je lokalni čovek za vezu na relaciji Pokrajina
- Mirotin - Zrenjanin. Uprkos poniženjima koje trpi grad i novokomponovanim
vlasnicima poput "Mirotin grupe', Kaurić je uvek tu da
zaštiti jači štih od interesa građana zrenjaninske opštine (neki su ga u
šali nazvali Superhikom, po ugledu na stripovski gaf otimanja
siromašnima i davanja bogatima). Kaurić će u prevrtljivoj zrenjaninskoj
politici ostati upamćen i kao jedan od retkih lokalnih političara koji je svoj
angažman naplatio i vožnjom udvoje na lađi po Carskoj bari sa svojom
izabranicom i tadašnjom savetnicom 2009. godine, nakon čega se rodila nova
lokalna funkcionerska ljubav.
Skadar na Begeju
Slučaj "zrenjaninsko pravosuđe protiv Dušana
Todorova", nekadašnjeg uspešnog poslovođe zrenjaninske prodavnice
obuće "Bosna" iz Banjaluke (sa godišnjim pazarima od preko 3 miliona
tadašnjih maraka), predstavlja drastično i teško razumljivo šikaniranje
nemoćnog pojedinca. Todorov će odbranu imena, časti, profesije i
porodice potražiti ne u zgradi zrenjaninske palate (ne)pravde, već ispred nje štrajkom
glađu. Podsetimo, Todorovu je rešenjem zrenjaninskog Privrednog
suda koji je potpisala sudija Gordana Kocić poništen kupoprodajni
ugovor sa firmom "Trgovinsko Banat" na osnovu kojeg je kupio
zapušteni objekat u Lukićevu za 840.000 dinara, a u njegovo renoviranje
i opremu uložio preko 50.000 evra. - Šta reći sem da ovaj žalosni svet nepravde
i zločina iz pravosudne kuhinje mene golog svlači, a u bogate krpe bogate
oblači - navodi Todorov spremajući se za štrajk glađu. - Osposobio sam
napuštenu ruinu od zgrade i bivše seosko svratište za veliku i malu nuždu u respektabilan
poslovni prostor, gde se nalaze pekara i pržionica, da bih od sudije Gordane
Kocić saznao da je izmišljena "topla voda" i u pravosuđu, ne
krije ogorečenje Todorov. - Ne verujem da je gospođa Kocić neuka,
ali kada mi se u rešenju kojim se poništava kupoprodajni ugovor navede da bez
obzira na to što "Trgovinsko Banat" kao prodavac niti bilo koji drugi
pravni subjekt nije poništio ugovor, siguran sam da je u pitanju čist
pravosudni kriminal.
U sprezi su sadašnje sudije, bivše sudije, danas
"uspešni" advokati i vrh pravosuđa. Prosto je neverovatno da gospođa
Kocić najobičniji zahtev za valjano tumačenje kupoprodajnog ugovora od strane
Republičke agencije za privatizaciju, uz validne dokaze sijaset veštaka i
stručnjaka, tumači kao svršen čin i poziv na linč Dušana Todorova.
Gradonačelnik Mihajlov se prošle nedelje
isprsio pred sugrađanima obećanjem da će za tri godine Zrenjanin dobiti
kvalitetnu pijaću vodu.
Potpisan je i ugovor sa austrijskom firmom "Wassertechnik"
koja se obavezuje da će za 28,5 miliona evra u roku od tri godine izgraditi
fabriku za preradu vode. Zrenjaninci ko Zrenjaninci, progutali su i ovu
šarenu demokratsku lažu jer istina o ovom projektu liči na novo zidanje novog Skadra
na Begeju, poput tragikomične večite izgradnje regionalne bolnice. Na vest
o fabrici vode reagovali su i vodeći eksperti iz Beograda upozoravajući javnost
na sve opasnosti "čiste demokratske predizborne vode" u najavi.
Navodi se da austrijska firma "Wassertechnik" uopšte ne
poseduje tehnologiju za preradu vode, zatim da ukupna cena izgradnje fabrike
vode sa anuitetnom kamatom prelazi 40 miliona evra, kao i da na volšeban
način izostaje garancija države i pokrajine.
Od građana Zrenjanina je sakriven i podatak da će
ugovorena cena za kubik vode od 0,34 evra važiti samo za isporuke do 209 litara
u sekundi (letnji prosek 350 litara u sekundi), što praktično znači da se cena
nakon neizbežnog prekoračenja može karikati.
Da se u Zrenjaninu sve plaća i ponavlja do
besvesti,, a naročito uživanje funkcionera demokratije na vlasti, potvrđuju
predizborni primeri dva velikana ovdašnje demokratije. Predrag Grgić je
predsednik Republičke izborne komisije i kandidat na izborima koje sa
vrha lično kontroliše, a Aleksandra Mak Odavić, načelnik Gradske uprave
i uticajan čovek u Gradskoj izbornoj komisiji je i šef predizbornog
štaba DS-a u Zrenjaninu. Ovakvo samododeljeno vlasništvo izbornih kutija se
među poštenim svetom u Zrenjaninu, ako ga uopšte ima, zove poštena
demokratska pljačka građana u paničnoj odbrani fotelja.