Glad

Ko je i za čiji interes punu deceniju sistematski planirao ubijanje srpske poljoprivrede

 

Šta nam čine štetočine

 

Srpskim oranicama i državnim ambarima danas haraju savremeni štakori, monopolska "Viktorija grupa" udružena sa Evropskom bankom  za obnovu i razvoj  (EBRD), ali i nekoliko tajkuna-latifundista koji su zaposeli poljoprivredu, masovno uništavajući stočarstvo kako bi Srbija morala da uvozi meso od evropskih prerađivačkih giganata i kako bi postala zavisna od njih.  Strategija im je jasna, da zauvek iskorene iskonsku, proizvođačku Srbiju i pretvore je u robovlasnički i potrošački rezervat. Ministri poljoprivrede i trgovine svih kriminalnih vlada u poslednjoj deceniji, još nisu odgovarali pred sudom za ovaj dobro organizovani zločin, mada su njegove posledice već nastupile i teško ih je sagledati

 

Nikola Vlahović

 

 

Zastrašujuća suša koja je ove 2012. godine pogodila ceo svet, pa i Srbiju, već sada ima posledice koje će biti dugotrajne, a za mnoge i smrtonosne. Istovremeno, sve kriminalne srpske vlade u poslednjih dve decenije nikada nisu postavile nijedan temeljni državni projekat baš na poljoprivredi, toj svetoj kravi od koje bi Srbija mogla da živi kao evropski Kuvajt.

Čak ni u vreme najvrelijih letnjih dana ove godine, sa temperaturama preko 40 stepeni iznad nule, kad je Vlada Srbije izbegavala da proglasi vanredno stanje zbog finansijskih obaveza koje bi nakon toga imala prema poljoprivrednicima, nikome nije palo na pamet da se seti odgovornosti bivših ministara poljoprivrede, Dragana Veselinova, Ivane Dulić-Marković, Gorana Živkova, Saše Dragina, Dušana Petrovića... Razloga bi bilo puno. Poljoprivreda u Srbiji je uništena i bez suše, njen glavni zlotvor je banditska državna birokratija i odsustvo bilo kakve ideje da se ova zemlja konačno preorjentiše na posao od koga će naredne generacije moći da žive bolje nego sve prethodne u novijoj istoriji. Taj posao je poljoprivredna proizvodnja i prerada hrane.

Ali, ono što srpski ministri ne žele ni da čuju ni da znaju, jer su zaslepljeni brzim zaradama i megalomanskim projektima, to je dobro došlo domaćim tajkunima i lopovima, a još bolje globalnoj, međunarodnoj mafiji koja uspostavlja novi poredak kontrolom svetskih resursa obradivog zemljišta i vode, kao glavnih uslova za stabilnu proizvodnju hrane.

Iz tih razloga je i najopasnija finansijska aždaja na kontinentu, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), dokapitalizacijom od 40 miliona evra, postala je vlasnik 24 odsto akcija najveće srpske poljoprivredne kompanije "Viktorija grupe", koja je bila punu deceniju glavna "hraniteljka" Demokratske stranke i njenih glavnih "poslovođa". Čim je "Viktorija grupa" dobila 40 miliona evra kao "doznaku za poboljšanje i dalji razvoj poljoprivrede u Srbiji", postalo je jasno da je 20 hiljada ljudi, koliko zvanično radi u ovoj korporaciji, postalo najamno roblje najvećeg kontinentalnog porobljivača, zamaskiranog u odelo najveće evropske bankarske institucije.

Transakcija je dobro došla samo malom, odabranom broju ljudi, koji su na čelu "Viktorija grupe", ali će zlo za celoukupnu srpsku poljoprivredu biti nesagledivo! Žil Metetal, direktor za agrobiznis Evropske banke za obnovu i razvoj, hvalio se tom prilikom kako je ta banka u pregovorima sa srpskim preduzećima koja proizvode hranu (ne reči i kojim!), te da će EBRD ubuduće biti zastupljen u Nadzornom odboru „Viktorija grupe".

- Poljoprivreda, pre svega proizvodnja hrane, idealna je šansa za Srbiju i zbog toga smo odlučili da uložimo novac u „Viktorija grupu", koja je jedna od najboljih agrobiznis kompanija na zapadnom Balkanu, kao i potencijalni regionalni lider. Veoma nam je važno da investiramo u privatni sektor, iako i sa Ministarstvom poljoprivrede imamo veoma ozbiljne planove !

Nije samo rekao kakva je to suverena država Srbija sa čijom vladom "ima planove", ali je jasno o kakvim je planovima reč! Naime, uloženih 40 miliona evra EBRD koristi se, između ostalog i za proizvodnju pesticida, semena, mineralnih đubriva, stočne hrane, finansiranje veterinarskih stanica, sušara, kao i fabrike za proizvodnju biodizel goriva, čime je zaokružena monopolska logistika za proizvodnja strateških poljoprivrednih proizvoda. Na taj način je država izbačena sa sopstvenih poseda, a Ministarstvo poljoprivrede više nema nikakvog uticaja na privatni biznis "Viktorija grupe" i EBRD! Ko je ovo dozvolio i zašto? Koga treba poslati na optuženičku klupu za ovakvo kriminalno udruživanje sa ciljem smišljenog otimanja najvažnijih državnih resursa? Kakva je odgovornost bivših ministara poljoprivrede i šta je, ustvari, zatekao na svom novom radnom mestu ministar Goran Knežević?

Ne bude li neko hitno upoznao javnost sa činjenicama, sa punim pravom treba reći da je i nova vlast saučesnik u jednom zločinačkom poduhvatu bez presedana, u kome je Srbiji oteto pravo na sopstvenu poljoprivrednu politiku, na strategiju proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda, i da su gazde srpskih oranica grupa domaćih lopova i jedna strana bankarska institucija.

Žedna zemlja, gladan narod

Ovdašnjoj javnosti je malo poznato da je za samo par godina poljoprivreda zajedno sa prerađivačkom industrijom, izgubila čistih tri milijardi dobiti, samo zato što nema navodnjavanja! Tačnije, i dan-danas, posle punih trideset godina prevara i obećanja, Srbija navodnjava samo četiri odsto poljoprivrednog zemljišta!

Tri izgubljene milijarde evra za nepune tri godine, to je novac kojim je mogao da se izgradi sistem navodnjavanja koji bi zadovoljavao potrebe jedne izrazito agrarne zemlje, kakva je Srbija.

Dostupni podaci govore da je od skoro pet miliona hektara obradivog zemljišta, navodnjavano samo 200 hiljada hektara! Takav govor brojki nikome ne treba dodatno pojašnjavati.

Ogledalo srpskih vlasti je suvo, sprženo i zaparloženo zemljište, ali i mrtve baruštine, neočišćeni kanali (u Vojvodini je čak čitav sistem navodnjavanja, još od vremena Marije Terezije, već skoro jedan vek zaboravljen i neočišćen, mada bi i danas dobro došao u nedostatku drugih rešenja). Pomor stočnog fonda je u završnoj fazi, mesa će biti sve manje a cena će mu biti sve veća...

Prerađivačka industrija krupnih veleposednika sprema surovi obračun sa sirotinjom, jer je na vidiku još jedan talas povećanja cena hrane, a sušna i žedna zemlja 2012. godine donela je pustoš koja se sa oranica i pijaca prenela u svačiju kuću.

Čovek i domaće životinje, uprkos svim izumima savremene tehničke civilizacije, i dalje su neraskidivo povezani u lancu ishrane, a posledice pucanja tih karika odmah su vidljive. Naime, posle svega što se dešava i sa prirodnim katastrofama kakva je suša i sa kriminalnim ponašanjem srpskih vlasti kad su poljoprivreda i stočarstvo u pitanju, retki su oni srećnici u Srbiji koji mogu da se pohvale da godišnje pojedu u proseku oko 55 kilograma mesa koliko zvanična statistika govori. Jer ta statistika govori lažnim jezikom (prosek je ono što najbogatiji pojedu, pod pretpostavkom da je ta količina ravnomerno podeljena na sva gladna usta). Na drugoj strani, u Evropskoj uniji, prosek godišnje potrošnje mesa je više od 80 kilograma po jednom  stanovniku, ali, i tamo, naravno, ima gladnih i onih koji "izbegavaju meso" jer im se ne uklapa u kućni budžet.

Kad bi neko konačno krenuo u realizaciju projekta sistema navodnjavanja, to bi po današnjim cenama koštalo 1,5 milijardi evra, a takozvana primarna kanalska mreža koštala bi dvesta miliona manje. Ni onih 22  hiljade kilomatara starog sistema Dunav-Tisa-Dunav, nikada istinski nije iskorišćeno, jer niko decenijama nije uređivao kanalsku mrežu i voda ne može da dopre do parcela!

 Nijednoj vladi do danas nije palo na pamet da iskoristi vodotoke, jezera, podzemne vode i postojeće a zapuš(t)ene kanale kako bi inače plodnu srpsku zemlju učinio desetostruko korisnom za poljoprivrednu eksploataciju najvećeg ranga.

Novi ministar poljoprivrede Goran Knežević moraće da objašnjava obećanja bivših vlasti da će u septembru biti završena prva faza velikog projekta razvoja sistema za navodnjavanje, što će omogućiti navodnjavanje novih 63.000 hektara oranica. Hoće li, zaista? Da li je moguće da će u narednih pet godina (baš tako su zacrtali, boljševičku  petoletku!) biti navodnjavano 1,1 milion hektara? Čemu ovakve laži ako svi, i stručnjaci i laici znaju da ovakvom politikom to nije moguće?

U agrarnom budžetu za te namene u ovoj godini izdvojeno pet milijardi dinara, a u toku je obnova postojeće kanalske mreže za odvodnjavanje koja će biti pretvorena u dvonamenski sistem koji će služiti i za navodnjavanje.  Zvanično, "radovi su u toku" na 40 lokacija, a sistemima za navodnjavanje treba da bude obuhvaćeno ukupno 45.000 hektara na teritoriji Vojvodine, u Pančevačkom ritu i na teritoriji grada Beograda, 16.000 hektara, a u celoj Mačvi samo 1.700 hektara! Kako je ovo moguće i ko je to odredio? 

 

Pakleno leto 2012

 

Samo u Vojvodini, suša je do sada odnela milijardu evra planirane dobiti od poljoprivrede, ali ni to nije bilo dovoljno da Vada Srbije proglasi vanrednu situaciju nego je predložila da se poljoprivrednicima reprogramiraju dugovi koje imaju prema Ministarstvu poljoprivrede, pa čak i da ne treba doneti odluku o zabrani izvoza žitarica (na predlog pokrajinske vlade Vojvodine).

U međuvremenu je u više od pedeset gradova i opština sa područja Vojvodine, sprženo sve što je posejano na površini od preko milion hektara (tačnije, 1.138.000 hektara!), i to kukuruz, suncokret, soja, šećerna repa, detelina...

U ovakvoj situaciji, poseban je cinizam kad vlada predloži Ministarstvu finansija i Poreskoj upravai da se gazdinstvima - fizičkim licima, na godinu dana reprogramiraju obaveze plaćanja "vodne naknade" za odvodnjavanje u 2012. godini! U Srbiji koja skoro uopšte nije navodnjavana!

Stručni izvori tvrde da, ukoliko izvoznici ispune već ugovorene obaveze i prodaju drugim zemljama oko pola miliona tona kukuruza, stvoriće se manjak ove strateške žitarice na domaćem tržištu, što će odmah značiti manju proizvodnju stočne hrane, pokolj stoke i nestašicu mesa!

Proizvođači stočne hrane zatražili su od države hitno zatvaranje granica za izvoz svih žitarica, ali, nepoštovanje ranije sklopljenih ugovora o izvozu, koštaće koliko još jedna suša!

Novi ministar poljoprivrede Goran Knežević nedavno je tvrdio da "u ovom trenutku" Srbija ima sasvim dovoljno žitarica za domaće potrebe. Iza njegovih leđa, neko je dobacio: "...Srbija neće biti gladna!". Divna parola, ali, istina je drukčija! Srbija je na pragu masovne gladi, što je posledica odsustva stabilne državne politike, višemesečne suše ali, pre svega, kriminalnog monopola na ključne poljoprivredne proizvode.

Ovo je, ne pominjući glavne krivce, potvrdio i jedan od stručnjaka Produktne berze u Novom Sadu, rekavši da je "...problem sa kukuruzom i sojom, koja su dva osnovna elementa u ceni koštanja stočne hrane, a cena kukuruza i soje samo raste, a  Srbija reaguje i na dešavanja na svetskim tržištima ovih kultura, gde se, u poslednje tri godine, beleže rekordne cene..."

Kako to da soja, na primer, beleži svetske rekorde u visini cene, a da Srbija ne zarađuje od nje? Odgovor je jasan: monopol koji drži "Viktorija grupa" i EBRD zarađuju, a Srbija neka uvozi!

Isto ili slično desilo se sa kukuruzom. Srbija je jedan od deset svetskih izvoznika ove žitarice, i to nekome nije po volji.

Naredne godine, učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, sledeće 2013. godine biće  za čak 25 odsto manje nego danas, što nikada nije zabeleženo u istoriji Srbije!

Stručne procene govore da će zbog odsustva ozbiljne agrarne politike, zbog onoga što čine "Viktorija grupa" i EBRD, ali i zbog suše, doći do porasta cene suncokretove sačme, koje se koriste u proizvodnji koncentrovane stočne hrane. Zajedno sa kukuruzom, to će dovesti do skoka cena stočne hrane. Uslediće još jedan pokolj stoke, što će trenutno možda održati nivo cena mesa na prihvatljivijem nivou za potrošače. Ali ne za dugo... Ubrzo posle toga će doći do interventnog uvoza mesa i prerađevina od mesa iz Evropske unije.

Cilj će tako biti ostvaren! Poljoprivreda u Srbiji, a sa njom i selo, biće ubijeni, a time i samo biće ovoga naroda i njegovo, vekovima sigurno pribežište.

Zločin koji sprovode kriminalna korporacija na grbači poljoprivrednika, skoro je obavljen. Ali, zašto do današnjeg dana nema odgovora na ovo strateško ubijanje miliona ljudi, i hoće li nove vlasti naći načina da hitno utvrde ko je za ovo odgovoran, hoće li da suspenduju štetne ugovore i razbiju banditsko udruživanje? Ova pitanja nisu obična, nego je reč o pitanjima života i smrti. Zato je i odgovor na njih hitan.

 

 

 

Štakori kolo vode, a država ih podržava

 

Sve dok primarna poljoprivredna proizvodnja u Srbiji bude neorganizovana i dok bude jeftina sirovinska baza, Evropska banka (EBRD), " Viktorija grupa" i razni organizovani mešetari, ostvarivaće multimilionske   profite i ekstraprofite. Zbog toga će Srbija gladovati, a onaj ko još može da plaća, platiće hranu po najvišim cenama u Evropi.

 

 

 

 

Zaštićeni kao retke životinje

 

Evropska banka  za obnovu i razvoj (EBRD) uživa poseban status u Srbiji, pa su tako svi njeni službenici zaštićeni od mogućeg krivičog gonjenja diplomatskim imunitetom! Isto pravilo važi i u drugim državama koje je ova bankarsko-mafijaška korporacija zarobila dužničkim ropstvom, "investicijama" i drugim metodama ubijanja suvereniteta. U slučaju Srbije, EBRD je do sada donosila i političke odluke, preko svojih izvršitelja u državnim institucijama. Ko će ovo da zaustavi?

 

 

 

 

Crna hronika poskupljenja

 

 

Prva poskupljenja u 2012. počela su u februaru, kada su u proseku za 10 odsto poskupele najpre pojedine mesne prerađevine, smrznuto voće i povrće, alkoholna pića, kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu. Nastavilo se krajem aprila, ponovnim poskupljenjem sredstava za ličnu higijenu, kozmetike za decu i to od četiri do 11 odsto, dok su u nekim trgovinama uvećane cene džemova, meda i kečapa od sedam do 13 odsto.

Osnovne namirnice, hleb, meso, mleko, brašno, ulje i šećer bile su stabilne od početka godine, pre svega zahvaljujući uredbi koja je trgovačku maržu za taj paket ograničila na deset odsto.

U septembru če proizvođači povećati sve cene što je nemoćno i sa žaljenjem potvrdio i ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu Rasim Ljajić, najavljujući odgovor države:  "...Uredba o maržama ostaće na snazi...Spremni smo i da intervenišemo iz robnih rezervi. Znamo da pšenice ima oko dva miliona tona ali i dalje otkupljujemo kako bismo mogli da intervenišemo na tržištu. Sa kukuruzom, sojom i suncokretom situacija je znatno lošija, a to direktno utiče na povećanje proizvodne cene mesa. Mi u zalihama kod robnih rezervi imamo oko 70 miliona tona kukuruza i videćemo kakve su mogućnosti da se sa tim količinama interveniše kod proizvođača kako bi smanjili njihove troškove...".

Drama i neizvesnost. To su posledice kriminalne politike koja je u srpskom agraru vođena punih dvanaest godina. Te Augijeve štale tek treba očistiti, ali, sa kim i kako?