Ko je i za čiji
interes punu deceniju sistematski planirao ubijanje srpske poljoprivrede
Šta nam čine štetočine
Srpskim oranicama
i državnim ambarima danas haraju savremeni štakori, monopolska "Viktorija
grupa" udružena sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), ali i nekoliko tajkuna-latifundista
koji su zaposeli poljoprivredu, masovno uništavajući stočarstvo kako bi Srbija
morala da uvozi meso od evropskih prerađivačkih giganata i kako bi postala
zavisna od njih. Strategija im je jasna,
da zauvek iskorene iskonsku, proizvođačku Srbiju i pretvore je u robovlasnički
i potrošački rezervat. Ministri poljoprivrede i trgovine svih kriminalnih vlada
u poslednjoj deceniji, još nisu odgovarali pred sudom za ovaj dobro
organizovani zločin, mada su njegove posledice već nastupile i teško ih je
sagledati
Nikola Vlahović
Zastrašujuća suša koja je ove 2012. godine pogodila ceo svet, pa i
Srbiju, već sada ima posledice koje će biti dugotrajne, a za mnoge i
smrtonosne. Istovremeno, sve kriminalne srpske vlade u poslednjih dve decenije
nikada nisu postavile nijedan temeljni državni projekat baš na poljoprivredi,
toj svetoj kravi od koje bi Srbija mogla da živi kao evropski Kuvajt.
Čak ni u vreme najvrelijih letnjih dana ove godine, sa temperaturama
preko 40 stepeni iznad nule, kad je Vlada Srbije izbegavala da proglasi vanredno
stanje zbog finansijskih obaveza koje bi nakon toga imala prema
poljoprivrednicima, nikome nije palo na pamet da se seti odgovornosti bivših
ministara poljoprivrede, Dragana Veselinova, Ivane Dulić-Marković, Gorana Živkova,
Saše Dragina, Dušana Petrovića... Razloga bi bilo puno. Poljoprivreda u
Srbiji je uništena i bez suše, njen glavni zlotvor je banditska državna
birokratija i odsustvo bilo kakve ideje da se ova zemlja konačno preorjentiše
na posao od koga će naredne generacije moći da žive bolje nego sve prethodne u
novijoj istoriji. Taj posao je poljoprivredna proizvodnja i prerada hrane.
Ali, ono što srpski ministri ne žele ni da čuju ni da znaju, jer su
zaslepljeni brzim zaradama i megalomanskim projektima, to je dobro došlo domaćim
tajkunima i lopovima, a još bolje globalnoj, međunarodnoj mafiji koja
uspostavlja novi poredak kontrolom svetskih resursa obradivog zemljišta i vode,
kao glavnih uslova za stabilnu proizvodnju hrane.
Iz tih razloga je i najopasnija finansijska aždaja na kontinentu, Evropska
banka za obnovu i razvoj (EBRD), dokapitalizacijom od 40 miliona evra, postala
je vlasnik 24 odsto akcija najveće srpske poljoprivredne kompanije
"Viktorija grupe", koja je bila punu deceniju glavna
"hraniteljka" Demokratske stranke i njenih glavnih "poslovođa".
Čim je "Viktorija grupa" dobila 40 miliona evra kao "doznaku za
poboljšanje i dalji razvoj poljoprivrede u Srbiji", postalo je jasno da je
20 hiljada ljudi, koliko zvanično radi u ovoj korporaciji, postalo najamno
roblje najvećeg kontinentalnog porobljivača, zamaskiranog u odelo najveće
evropske bankarske institucije.
Transakcija je dobro došla samo malom, odabranom broju ljudi, koji su na čelu
"Viktorija grupe", ali će zlo za celoukupnu srpsku poljoprivredu biti
nesagledivo! Žil Metetal, direktor za agrobiznis Evropske banke za
obnovu i razvoj, hvalio se tom prilikom kako je ta banka u pregovorima sa
srpskim preduzećima koja proizvode hranu (ne reči i kojim!), te da će EBRD
ubuduće biti zastupljen u Nadzornom odboru „Viktorija grupe".
- Poljoprivreda, pre svega proizvodnja hrane, idealna je šansa za Srbiju
i zbog toga smo odlučili da uložimo novac u „Viktorija grupu", koja je
jedna od najboljih agrobiznis kompanija na zapadnom Balkanu, kao i potencijalni
regionalni lider. Veoma nam je važno da investiramo u privatni sektor, iako
i sa Ministarstvom poljoprivrede imamo veoma ozbiljne planove !
Nije samo rekao kakva je to suverena država Srbija sa čijom vladom
"ima planove", ali je jasno o kakvim je planovima reč! Naime, uloženih
40 miliona evra EBRD koristi se, između ostalog i za proizvodnju pesticida,
semena, mineralnih đubriva, stočne hrane, finansiranje veterinarskih stanica,
sušara, kao i fabrike za proizvodnju biodizel goriva, čime je zaokružena
monopolska logistika za proizvodnja strateških poljoprivrednih proizvoda. Na
taj način je država izbačena sa sopstvenih poseda, a Ministarstvo poljoprivrede
više nema nikakvog uticaja na privatni biznis "Viktorija grupe" i
EBRD! Ko je ovo dozvolio i zašto? Koga treba poslati na optuženičku klupu za
ovakvo kriminalno udruživanje sa ciljem smišljenog otimanja najvažnijih državnih
resursa? Kakva je odgovornost bivših ministara poljoprivrede i šta je, ustvari,
zatekao na svom novom radnom mestu ministar Goran Knežević?
Ne bude li neko hitno upoznao javnost sa činjenicama, sa punim pravom
treba reći da je i nova vlast saučesnik u jednom zločinačkom poduhvatu bez
presedana, u kome je Srbiji oteto pravo na sopstvenu poljoprivrednu politiku,
na strategiju proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda, i da su gazde
srpskih oranica grupa domaćih lopova i jedna strana bankarska institucija.
Žedna
zemlja, gladan narod
Ovdašnjoj javnosti je malo poznato da je za samo par godina poljoprivreda
zajedno sa prerađivačkom industrijom, izgubila čistih tri milijardi dobiti,
samo zato što nema navodnjavanja! Tačnije, i dan-danas, posle punih trideset
godina prevara i obećanja, Srbija navodnjava samo četiri odsto poljoprivrednog
zemljišta!
Tri izgubljene milijarde evra za nepune tri godine, to je novac kojim je
mogao da se izgradi sistem navodnjavanja koji bi zadovoljavao potrebe jedne
izrazito agrarne zemlje, kakva je Srbija.
Dostupni podaci govore da je od skoro pet miliona hektara obradivog
zemljišta, navodnjavano samo 200 hiljada hektara! Takav govor brojki nikome ne
treba dodatno pojašnjavati.
Ogledalo srpskih vlasti je suvo, sprženo i zaparloženo zemljište, ali i
mrtve baruštine, neočišćeni kanali (u Vojvodini je čak čitav sistem
navodnjavanja, još od vremena Marije Terezije, već skoro jedan vek zaboravljen
i neočišćen, mada bi i danas dobro došao u nedostatku drugih rešenja). Pomor
stočnog fonda je u završnoj fazi, mesa će biti sve manje a cena će mu biti sve
veća...
Prerađivačka industrija krupnih veleposednika sprema surovi obračun sa
sirotinjom, jer je na vidiku još jedan talas povećanja cena hrane, a sušna i žedna
zemlja 2012. godine donela je pustoš koja se sa oranica i pijaca prenela u svačiju
kuću.
Čovek i domaće životinje, uprkos svim izumima savremene tehničke
civilizacije, i dalje su neraskidivo povezani u lancu ishrane, a posledice
pucanja tih karika odmah su vidljive. Naime, posle svega što se dešava i sa
prirodnim katastrofama kakva je suša i sa kriminalnim ponašanjem srpskih vlasti
kad su poljoprivreda i stočarstvo u pitanju, retki su oni srećnici u Srbiji
koji mogu da se pohvale da godišnje pojedu u proseku oko 55 kilograma mesa
koliko zvanična statistika govori. Jer ta statistika govori lažnim jezikom
(prosek je ono što najbogatiji pojedu, pod pretpostavkom da je ta količina
ravnomerno podeljena na sva gladna usta). Na drugoj strani, u Evropskoj uniji,
prosek godišnje potrošnje mesa je više od 80 kilograma po jednom stanovniku, ali, i tamo, naravno, ima gladnih
i onih koji "izbegavaju meso" jer im se ne uklapa u kućni budžet.
Kad bi neko konačno krenuo u realizaciju projekta sistema navodnjavanja,
to bi po današnjim cenama koštalo 1,5 milijardi evra, a takozvana primarna
kanalska mreža koštala bi dvesta miliona manje. Ni onih 22 hiljade kilomatara starog sistema
Dunav-Tisa-Dunav, nikada istinski nije iskorišćeno, jer niko decenijama nije
uređivao kanalsku mrežu i voda ne može da dopre do parcela!
Nijednoj vladi do danas nije palo
na pamet da iskoristi vodotoke, jezera, podzemne vode i postojeće a zapuš(t)ene
kanale kako bi inače plodnu srpsku zemlju učinio desetostruko korisnom za
poljoprivrednu eksploataciju najvećeg ranga.
Novi ministar poljoprivrede Goran Knežević moraće da objašnjava obećanja
bivših vlasti da će u septembru biti završena prva faza velikog projekta
razvoja sistema za navodnjavanje, što će omogućiti navodnjavanje novih 63.000
hektara oranica. Hoće li, zaista? Da li je moguće da će u narednih pet godina
(baš tako su zacrtali, boljševičku
petoletku!) biti navodnjavano 1,1 milion hektara? Čemu ovakve laži ako
svi, i stručnjaci i laici znaju da ovakvom politikom to nije moguće?
U agrarnom budžetu za te namene u ovoj godini izdvojeno pet milijardi
dinara, a u toku je obnova postojeće kanalske mreže za odvodnjavanje koja će
biti pretvorena u dvonamenski sistem koji će služiti i za navodnjavanje. Zvanično, "radovi su u toku" na 40
lokacija, a sistemima za navodnjavanje treba da bude obuhvaćeno ukupno 45.000
hektara na teritoriji Vojvodine, u Pančevačkom ritu i na teritoriji grada
Beograda, 16.000 hektara, a u celoj Mačvi samo 1.700 hektara! Kako je ovo moguće
i ko je to odredio?
Samo u Vojvodini, suša je do sada odnela milijardu evra planirane dobiti
od poljoprivrede, ali ni to nije bilo dovoljno da Vada Srbije proglasi vanrednu
situaciju nego je predložila da se poljoprivrednicima reprogramiraju dugovi
koje imaju prema Ministarstvu poljoprivrede, pa čak i da ne treba doneti odluku
o zabrani izvoza žitarica (na predlog pokrajinske vlade Vojvodine).
U međuvremenu je u više od pedeset gradova i opština sa područja
Vojvodine, sprženo sve što je posejano na površini od preko milion hektara (tačnije,
1.138.000 hektara!), i to kukuruz, suncokret, soja, šećerna repa, detelina...
U ovakvoj situaciji, poseban je cinizam kad vlada predloži Ministarstvu
finansija i Poreskoj upravai da se gazdinstvima - fizičkim licima, na godinu
dana reprogramiraju obaveze plaćanja "vodne naknade" za odvodnjavanje
u 2012. godini! U Srbiji koja skoro uopšte nije navodnjavana!
Stručni izvori tvrde da, ukoliko izvoznici ispune već ugovorene obaveze i
prodaju drugim zemljama oko pola miliona tona kukuruza, stvoriće se manjak ove
strateške žitarice na domaćem tržištu, što će odmah značiti manju proizvodnju
stočne hrane, pokolj stoke i nestašicu mesa!
Proizvođači stočne hrane zatražili su od države hitno zatvaranje granica
za izvoz svih žitarica, ali, nepoštovanje ranije sklopljenih ugovora o izvozu,
koštaće koliko još jedna suša!
Novi ministar poljoprivrede Goran Knežević nedavno je tvrdio da "u
ovom trenutku" Srbija ima sasvim dovoljno žitarica za domaće potrebe. Iza
njegovih leđa, neko je dobacio: "...Srbija neće biti gladna!". Divna
parola, ali, istina je drukčija! Srbija je na pragu masovne gladi, što je
posledica odsustva stabilne državne politike, višemesečne suše ali, pre svega,
kriminalnog monopola na ključne poljoprivredne proizvode.
Ovo je, ne pominjući glavne krivce, potvrdio i jedan od stručnjaka
Produktne berze u Novom Sadu, rekavši da je "...problem sa kukuruzom i
sojom, koja su dva osnovna elementa u ceni koštanja stočne hrane, a cena
kukuruza i soje samo raste, a Srbija
reaguje i na dešavanja na svetskim tržištima ovih kultura, gde se, u poslednje
tri godine, beleže rekordne cene..."
Kako to da soja, na primer, beleži svetske rekorde u visini cene, a da
Srbija ne zarađuje od nje? Odgovor je jasan: monopol koji drži "Viktorija
grupa" i EBRD zarađuju, a Srbija neka uvozi!
Isto ili slično desilo se sa kukuruzom. Srbija je jedan od deset svetskih
izvoznika ove žitarice, i to nekome nije po volji.
Naredne godine, učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji,
sledeće 2013. godine biće za čak 25
odsto manje nego danas, što nikada nije zabeleženo u istoriji Srbije!
Stručne procene govore da će zbog odsustva ozbiljne agrarne politike,
zbog onoga što čine "Viktorija grupa" i EBRD, ali i zbog suše, doći
do porasta cene suncokretove sačme, koje se koriste u proizvodnji koncentrovane
stočne hrane. Zajedno sa kukuruzom, to će dovesti do skoka cena stočne hrane.
Uslediće još jedan pokolj stoke, što će trenutno možda održati nivo cena mesa
na prihvatljivijem nivou za potrošače. Ali ne za dugo... Ubrzo posle toga će doći
do interventnog uvoza mesa i prerađevina od mesa iz Evropske unije.
Cilj će tako biti ostvaren! Poljoprivreda u Srbiji, a sa njom i selo, biće
ubijeni, a time i samo biće ovoga naroda i njegovo, vekovima sigurno pribežište.
Zločin koji sprovode kriminalna korporacija na grbači poljoprivrednika,
skoro je obavljen. Ali, zašto do današnjeg dana nema odgovora na ovo strateško
ubijanje miliona ljudi, i hoće li nove vlasti naći načina da hitno utvrde ko je
za ovo odgovoran, hoće li da suspenduju štetne ugovore i razbiju banditsko udruživanje?
Ova pitanja nisu obična, nego je reč o pitanjima života i smrti. Zato je i
odgovor na njih hitan.
Štakori kolo
vode, a država ih podržava
Sve dok primarna poljoprivredna proizvodnja u Srbiji bude neorganizovana
i dok bude jeftina sirovinska baza, Evropska banka (EBRD), " Viktorija
grupa" i razni organizovani mešetari, ostvarivaće multimilionske profite i ekstraprofite. Zbog toga će Srbija
gladovati, a onaj ko još može da plaća, platiće hranu po najvišim cenama u
Evropi.
Zaštićeni kao
retke životinje
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uživa poseban status
u Srbiji, pa su tako svi njeni službenici zaštićeni od mogućeg krivičog
gonjenja diplomatskim imunitetom! Isto pravilo važi i u drugim državama koje je
ova bankarsko-mafijaška korporacija zarobila dužničkim ropstvom,
"investicijama" i drugim metodama ubijanja suvereniteta. U slučaju
Srbije, EBRD je do sada donosila i političke odluke, preko svojih izvršitelja u
državnim institucijama. Ko će ovo da zaustavi?
Crna hronika
poskupljenja
Prva poskupljenja u 2012. počela su u februaru, kada su u proseku za 10
odsto poskupele najpre pojedine mesne prerađevine, smrznuto voće i povrće,
alkoholna pića, kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu. Nastavilo se krajem
aprila, ponovnim poskupljenjem sredstava za ličnu higijenu, kozmetike za decu i
to od četiri do 11 odsto, dok su u nekim trgovinama uvećane cene džemova, meda i
kečapa od sedam do 13 odsto.
Osnovne namirnice, hleb, meso, mleko, brašno, ulje i šećer bile su
stabilne od početka godine, pre svega zahvaljujući uredbi koja je trgovačku maržu
za taj paket ograničila na deset odsto.
U septembru če proizvođači povećati sve cene što je nemoćno i sa žaljenjem
potvrdio i ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu Rasim Ljajić, najavljujući
odgovor države: "...Uredba o maržama
ostaće na snazi...Spremni smo i da intervenišemo iz robnih rezervi. Znamo da pšenice
ima oko dva miliona tona ali i dalje otkupljujemo kako bismo mogli da intervenišemo
na tržištu. Sa kukuruzom, sojom i suncokretom situacija je znatno lošija, a to
direktno utiče na povećanje proizvodne cene mesa. Mi u zalihama kod robnih
rezervi imamo oko 70 miliona tona kukuruza i videćemo kakve su mogućnosti da se
sa tim količinama interveniše kod proizvođača kako bi smanjili njihove troškove...".
Drama i neizvesnost. To su posledice kriminalne politike koja je u
srpskom agraru vođena punih dvanaest godina. Te Augijeve štale tek treba očistiti,
ali, sa kim i kako?