Tabloid je pozvan

 

Novi Sad: Kriminal u Visoko tehničkoj školi strukovnih studija

 

Radimo ko konji, a rade nas ko volove

 

 

Nezadovoljni radnici, profesori i studenti obraćaju vam se sa molbom da upoznate javnost kako niko na državnim visoko školskim ustanovama  nije  obavezan da kontroliše rad rukovodioca, kako bi se ispoštovalo bar ono što piše u Zakonu o visokom obrazovanju. Očigledno je da inspekcija ne obavljaja svoj posao, kao ni komisija za  akreditaciju koja je dužna da proveri studijske programe koje je akreditovala i da ustanovi da li su svi uslovi ispunjeni i da li je sve u skladu sa Zakonom. Takođe se pitamo koje su obaveze radnika, koja su ovlašćenja rukovodioca, gde su granice maltretiranja nas radnika od strane rukovodioca i od koga da tražimo pomoć?

Kako ima mnogo nepravilnosti u nastavi, kao i u finansijskom poslovanju škole, obratili smo se ministru prosvete kao i načelniku Ministarstva za unutrašnje poslove, da svako u granicama svojih ovlašćenja proveri rad Bože Nikolić direktora Visoke tehničke škole strukovnih  studija iz Novog Sada. Profesori su omalovažavani  kao ličnosti i kao stručnjaci.

Kao rukovodilac visokoškolske ustanove svoje bahato ponašanje i moć Nikolić demonstrira na osnovu informacija prikupljenih od svojih bliskih doušnika. Za ono što rade, doušnici su privilegovani tako što im obezbeđuje visoka primanja, zapošljava decu bez konkursa, daje  kredite za stanove, kuće i dr., što je u skladu sa zakonom ili možda i nije?

Jedan od primera moći je i način završne pripreme akreditacije i materijal koji su poslati komisiji za  akreditaciju, a napisani su i upakovani u kancelariji direktora i pomoćnika za  nastavu, gospođe Ljilje Ružić Dimitrijević.

Profesori nisu znali šta ima u paketu za akreditaciju i koji je fond časova po predmetima? Fond časova su tajno u kancelarijama određivali rukovodioci prema tome koliko je koji  profesor "zaslužan". Profesori su bili u strahu, a od toga je zavisilo njihovo radno mesto. Sve detalje su profesori videli na sajtu škole gde piše akreditacija i tako su konačno saznali koje predmete će  predavati i koliki im je fond časova.

U delu materijala za akreditaciju na strani 30 škola daje spisak zaposlenih. Po Zakonu o visokom obrazovanju on mora da sadrži strukturu zaposlenih u stalnom radnom odnosu, doktori nauka... To znači da su pored prostornih i kadrovski uslovi jako bitni za dozvolu za rad. No, iz tabele zaposlenih vidi se da podatci zaposleni u školi i oni sa liste  nisu tačni. Tu su rođaci i drugi koji su u radnom odnosu u drugim ustanovama, kao i doktori nauka, penzioneri...

Nije teško proveriti od akreditacije do ponovnog  zahteva za akreditaciju da se vidi koji su profesori naročito doktori na platnom spisku sa punim radnim vremenom i oni sa radom do 1/3. Za one sa radom do 1/3 takođe postoje ugovori i platne spiskove.

U članu 42 Zakona o visokom obrazovanju piše šta sme da se menja kada je u  pitanju akreditacija. Pošto niko ne primenjuje taj Zakon pitanje je svrha tog Zakona o visokom  obrazovanju?  U Normalnim uslovima postavilo bi se pitanje i regularnosti izdatih diploma po programima mimo akreditovanih od Komisije za akreditaciju i potpisa  Ministra prosvete. No, čemu akreditacija i pozorište oko toga, prikazivanje fonda časova i  nastavnog kadra koji pokrivaju te časove kao Zakonski uslov za rad škole, ako akreditacija ničemu ne služi i niko je ne kontroliše? Ako neko postavi  prigovor komisiji, škola dobije akt upozorenja, ne menjajući ništa, dobije akreditaciju u sledećem roku kao što je slučaj sa nekoliko studijskih  programa na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija iz Novog Sada, zato  što direktor ima dobre veze i moćan je? 

Od 2006. godine škola je počela da školuje studente iz Crne Gore.

 Nastava je održana u Baru za vreme vikenda. Fond časova iz pojedinih  predmeta su odredili rukovodioci, tajno prema zaslugama profesora. Neki su  imali 10 časova za vikend, a oni neposlušni po 15 časova (da bi zapamtili ko im je gazda). Studenti koji su ranije diplomirali su išli na dopunu i  prekvalifikaciju po Bolonjskoj deklaraciji. Cena po studentu je bila u evrima. Ti i drugi novi studenti su upisali specijalističke studije iz više  studijskih programa kao: Protivpožarna zaštita, Zaštita životne sredine,  Bezbednost i zdravlje na radu i informacione tehnologije. Te studije su trajale godinu dana plus specijalistički rad. Bilo je tu i redovnih studenata na trogodišnjim studijama na istim studijskim programima kao i specijalističke studije, do ove školske godine. 

Da bi na neki način pokrili školovanje u inostranstvo, pomoćnik za nastavu gospođa Ružić Dimitrijević se setila da predlaže svom velikom i poslušnom direktoru Boži da akredituje programe za učenje na daljinu. Akreditovani su programi za učenje na daljinu ali samo za Protivpožarnu  zaštitu i Informacione tehnologije. Na primer, studenti su uplaćivali školarinu na rate u Baru, za to su dobili priznanicu od škole. Novac su rukovodioci  ili njima bliski profesori prenosili preko granice predavali direktorima i tu  im se gubi svaki trag. školarinu su uplaćivali za sve studente iz Crne  Gore u Novom Sadu, naravno po zakonu, dinarski. Da bi zavarali trag o poslovanju, možda su povezali poslove pošto jako dobro direktorima ide kombinatorika (gđa Ružić  Dimitrijević je matematičar - informatičar), pa su novac koji su uzeli  na  ruke za priručnik za polaganje ispita iz Bezbednosti i zdravlja na radu,  koristili u tu svrhu.

škola je godinama organizovala kurseve  koji su bili  jako posećeni  ne samo u Novom Sadu već i u celoj Srbiji, a najviše u  Beogradu. Zašto su kandidati kupili priručnik, zato što je Božo Nikolić  bio član u Republičkoj komisiji za polaganje ispita za dobijanje licence. Tu  u Beogradu je imao jaku podršku koju je dobio samo na jedini "njegov način". 

Za kontrolu finansijskog poslovanja Visoke tehničke škole strukovnih  studija iz Novog Sada, trebaće jedna dobro obučena stručna  finansijska inspekcija da otkrije marifetluke i prevare u raspoređivanju novaca iz torbe, prenet avionom iz Bara, kao i da uđe u trag novaca za  hiljade prodatih  priručnika za obuku iz BZNR-a. Priručnici su štampani na  račun škole. Koliko je deviza preneto preko granice, a završile su u privatnim džepovima  sposobnih rukovodilaca škole?

Javne nabavke su posebna priča. Komisiju čine njegovi poslušni, a predsednik  komisije je gospođa Jelena Dakić rođena Nikolić, ćerka direktora Bože Nikolića. Ona je zadužena i za Zakonsko raspoređivanje sredstava od projekta  Tempus (program Evropske unije koji pomaže reformu i modernizaciju visokog obrazovanja u partnerskim zemljama i jedan je od najstarijih i najuspešnijih programa saradnje EU). Za to poslovanje škola je imala inspekciju, ali ne za Tempus, već  za tendere koje je škola raspisala i kako ih je sprovodila. Inspekcija je došla na osnovu prijave. Inspektorka je posle tri nedelje pregleda popustila Božinom načinu zahvaljivanja. I tako strah i mrak i dalje vladaju u Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija iz Novog Sada, a moćni Božo caruje.

                                                                                           

                        (Nezadovoljni radnici, profesori i studenti)