Podsetnik
Uspon tatinog sina, i
"posinka" tatinog partnera, tokom strave i užasa srpske privatizacije
Spašavanje redova Dušana
Pravo je vreme, tvrdi
dugogodišnji Tabloidov izvor iz vrha ministarstva finansija, da neko konačno
istraži delovanje bivšeg predsednika vlade Srbije Mirka Cvetkovića, koji je
prethodno bio ključni partner u konsultantskoj firmi "Ces Mekon", i
da utvrdi kako je i kome prodavao akcije u vreme kad je bio postavljen za
direktora Agencije za privatizaciju, kome je sve pomogao da ostvari nezakonitu
dobit, koga je zapošljavao i ko je njemu komandovao...
M.G.
Doskorašnji predsednik
vlade Srbije Mirko Cvetković, u vreme kad je postao direktor Agencije za
privatizaciju, sa sobom je "u bolji život" poveo i Dušana Nikezića,
sina svog partnera iz konsultantske firme Ces Mekon, Zvonka Nikezića,
postavivši ga za ličnog savetnika. Bio je ovo početak jednog neobičnog
"očinstva", u kome je pravi otac bio režiser te predstave, a
"poočim" izvršitelj njegove volje. Vreme je pokazalo da je šetnja
jednog mladog, "porodičnog kadra", prilično potrajala...
Naime, ubrzo nakon
dolaska u Agenciju za privatizaciju, "poočim" Cvetković postavlja
svoga "posinka" Dušana Nikezića za izvršnog direktora Agencije za
privatizaciju, koji počinje da upravlja celokupnom politikom i administracijom
i odlučuje kojoj će se konsultantskoj firmi dodeliti poslovi privatizacije
velikih sistema, a to je podrazumevalo izradu procene vrednosti kapitala,
izradu programa privatizacije, izradu programa restruktuiranja...
Najveći deo ovih poslova
dobio je, naravno, "Ces Mekon" - firma njegovog oca Zvonka! Svako ko
bude istraživao šta se u to vreme dešavalo u računovodstvu Agencije za
privatizaciju (po godinama - koliko je ukupno isplaćeno Ces Mekonu za te
konsultantske usluge), lako će utvrditi da se radi o stotinama hiljada evra.
Čim je postao predsednik Vlade Srbije, Mirko
Cvetković sa sobom je poveo "posinka" Dušana Nikezića, sina svog
partnera iz Ces Mekona, i postavio ga za ličnog savetnika. Odatle pa do
nečuvenibh napredovanja nije bilo daleko...
Dušan Nikezić je postavljen i za predsednika
Upravnog odbora Energoprojekta u koji je država Srbija ušla nezakonitim putem i
preuzela rukovođenja i upravljanje (Energoprojekt je naše najveće projektantsko
i izvođačko građevinsko društvo koje najvećim delom radi u inostranstvu, a
dosta i u zemlji: Prokop, Tunel Straževica, obilaznice oko Beograda i Novog
Sada, hale Pionir i Beogradska arena, Pančevački most-Veterinarski fakultet
dužine 3,5 km, podzemna žel. stanica Vukov spomenik i Veterinarski fakultet i
još puno toga...).
Kad je preuzeo i Ministarstvo finansija Mirko
Cvetković opet sa sobom vodi svoga "posinka" Dušana Nikezića, i postavlja ga za državnog sekretara Ministarstva finansija,
praktično za ministra finansija, jer on nije mogao da vodi ni Vladu, a kako bi
još uz to vodio i Ministarstvo finansija! Naravno, nije se na tome završilo. na
vrhuncu vladarskog ludila, Cvetković postavlja mlađanog Nikezića i za
koordinatora radne grupe za problematiku Železare Smederevo, kao i za koordinatora
radne grupe Vlade i za problematiku ekonomske krize!
Da je još malo
potrajalo, ko zna gde bi se sin Zvonka Nikezića i "posinak" Mirka
Cvetkovića našao! Možda i na samom vrhu države!
Vreme će pokazati pravo
lice takozvanih novih vladara, i da li će Mirko Cvetković, zbog
"očinskog" odnosa prema sinu Zvonka Nikezića, odgovarati za njegove
prestupe i prestupe njegovog oca. Pojedini strani ekonomski posmatrači, zapravo
ekonomski špijuni instalirani u Srbiji, smatraju da Cvetković može da preživi
krivičnu odgovornost i saučesništvo u pljački države, samo uz pomoć
"političke volje" nove vladajuće koalicije.