Feljton
Džon R. Šindler:
Bosanski rat i teror-Bosna Al Kaida i uspon globalnog džihada
Bosna, izmaštana zemlja
Mada je zvanièni stav koji o ratu u Bosni još uvek ima
amerièka administracija sasvim drukèiji od iskustava koja su imali njeni
vrhunski obaveštajci, mnoge istine danas dolaze na videlo zahvaljujuæi upravo
pojedinim savesnim posmatraèima i "diskretnim" akterima krvavog
graðanskog rata u ovom delu nekadašnje Jugoslavije. Profesor
strategije na Vojnopomorskom koledžu (Njuport, Rod Ajlend) i bivši analitièar i
kontraobaveštajac Džon R. Šindler, napisao je knjigu "Bosanski rat
i teror", iz koje Tabloid u nekoliko nastavaka svojim èitaocima prireðuje
najinteresantnije delove.
Džon. R. Šindler
Bilo je to ostvarenje jednog životnog sna. Kad je Adil Zulfikarpašiæ
stigao u Veliku Kladušu, na
severozapadu Bosne, sredinom septembra 1990, osetio je ponos i nadu kakve nije
oseæao još od mladosti. Vraæao se u zavièaj prvi put posle èetrdeset èetiri
godine da bi radio za stvar svog naroda, bosanskih muslimana. Zulfikarpašiæ je veæi deo života
proveo u Švajcarskoj, u gorko-slatkom izgnanstvu.
Potièe iz ugledne porodice, rano je postao pristalica Titovih
partizana u Jugoslaviji i gotovo žrtvovao život
u antifašistièkoj borbi u Drugom svetskom ratu. Ali njegovo uverenje da
æe komunizam pružiti Bosni bolju buduænost brzo je išèezlo, pa je emigrirao odmah po završetku rata. Postao je uspešan biznismen, vodio je udoban život u Cirihu, ali je sudbina njegovog naroda bila
njegova strast. Pobožni
musliman, Zulfikarpašiæ je èvrsto verovao u seknlarnu politiku i potrebu da bosanski
muslimani i hrisæani žive u miru. S velikim oèekivanjima je pozdravio postepeni slom komunizma krajem
osamdesetih godina prošlog veka,
pomažuæi iz inostranstva novcem i savetima bosanskim muslimanima
da ostvare politièke
ciljeve. Poèetkom 1989. bio je saosnivaè Stranke demokratske akcije (SDA), posle pola veka prve
muslimanske politièke partije
u Bosni. Doputovao je u Veliku Kladušu na prvi veliki miting partije i prvi veliki nastup pred
prve slobodne izbore u Bosni posle Drugog svetskog rata.
Stoga je
Zulfikarpašiæ sa zaprepašæenjem posmatrao nepreglednu okupljenu masu, bar
tri stotine hiljada Ijudi - neki su tvrdili da ih je bilo i pola miliona, u
svakom sluèaju bilo je to najveæe okupljanje muslimana u Bosni ikada organizovano
- i medu partijskim zastavama zapažao duboko uznemirujuæe znake džihadizma. Bilo je ogromnih barjaka svetlozelene
boje, boje islama, bilo je Ijudi preteæe opremljenih sabljama i turbanima, klicalo se ,,Živeo Sadam
Husein!" a, najgore od svega, èule su se pesme u slavu Irana i videle iranske
zastave. Zulfikarpašiæ se obratio Aliji Izetbegoviæu, vodi
nove stranke, donedavnom politièkom zatvoreniku zbog zastupanja radikalnog islama,
i zatražio objašnjenje: ,,Pobogu, Alija, zašto to radiš? Zar ne znaš da æe u roku od pola sata ove slike obiæi ceo
svet?"
Zulfikarpašiæ se plašio da æe to
podstaæi neprijatelje bosanskih muslimana. Ali Izetbegoviæ nije
odgovorio èak ni kada ga je Zulfikarpašiæ - najveæi finansijer tranke i jedan od njena tri
potpredsednika - upozoravao: ,,Ne želim da uèestvujem u pokolju muslimana. Zašto nosite
Homeinijevu sliku?" Izetbegoviæevo izbegavanje odgovora zbunilo je i rastužilo
ostarelog èoveka koji je brzo zakljuèio da nova stranka vodi njegov narod u propast.
Dva dana kasnije Zulfikarpašiæ je podneo ostavku na sve položaje u
stranci i distancirao se od Izetbegoviæa i partije koju su zajedno osnovali; u njoj je "otkrio
ogromne znakove netolerancije, verske iskljuèivosti, uplitanja verskih voda i obmane".
Adil Zulfikarpašiæ je na brzinu poveo kampanju pokušavajuæi da
upozori Bošnjake da ih partijski program i rukovodstvo SDA vode u
propast. Niko ga nije slušao.
Predviðeni haos i uticaj religije
Od
sunovrata Bosne i Hercegovine u rat i haos u proleæe 1992 -
krvavi sukob koji je Adil Zulfikarpašiæ predvideo - malo je oblasti u svetu privuklo veæu pažnju
reportera i nauènika. Više hiljada knjiga, èlanaka i TV programa posveæeno je
Bosni tokom proteklih desetak godina. Mada je broj dela impresivan, to se
ne može reæi i za njihov kvalitet. Bosna, a posebno njeni muslimani, veæ dugo
privlaèi nesrazmerno veliku pažnju istorièara i struènjaka iz oblasti društvenih nauka. Mada ih ima samo dva miliona, brojem
disertacija nadmašili su sebe. Kao jedina brojnija populacija
slovenskih muslimana, sledbenici islama u Bosni bili su predmet interesovanja
kao neobièna pojava, ostatak Otomanskog carstva.
Njihovo
prisustvo tokom vekova uèinilo je istoriju i kulturu Bosne jedinstvenom i
privlaènom za mnoge. Nauènici iz regiona, posle dugotrajnog rada u
polutami, shvatili su da su reflektori iznenada usmereni na njih
kada je 1991. raspad Jugoslavije postao nasilan. Odgovori koje je veæina njih
ponudila - da je Bosna multikulturalno društvo u kojem je nasilje anomalija i
da je, štaviše, sadašnji rat prouzrokovala zlonamerna paranoja hrišæana, a
posebno Srba, u pogledu islama - stekli su prijemèivu publiku u akademskim krugovima i medijima, suoèeni sa
instant-pravoverjem kreiranim agresivnim zastupanjem u medijima, oni koji se s
njim nisu slagali imali su malobrojnu publiku; mnogi su bili izbegavani.
U svakom
sluèaju, poznavanje stanja na Balkanu veæ dugo je bilo pod sumnjom. Komunistièki režim koji je
vladao u Jugoslaviji od 1945. do 1991. negovao je pripadnike zapadnih
akademskih krugova koji su iznosili povoljna gledišta o
Titovoj državi, a komplikovao život onima koji to nisu radili. Kao posledica toga
nastale su nauène knjige i èlanci objavljivani tokom više decenija
koji su se usredsreðivali, èesto u omamljujuæim pojedinostima, na zemlju Nedoðiju
komunistièke politike i na navodne uspehe jugoslovenske
polumarksistièke ekonomije, dok su preskakane suštinske
teme poput uloge etnièkog porekla, nacionalizma i religije u toj veoma
podeljenoj i raznolikoj zemlji. Izgleda da mnogi koji su ceo svoj nauèni vek
posvetili Jugoslaviji nisu mogli da poveruju da je država koju
je osnovao Tito, i koju su održavali njegova harizma, ideologija i tajna
policija, isparila toliko brzo. Veæini je bilo teško da kaže bilo šta smisleno o bosanskoj katastrofi iz devedesetih
godina prošlog veka. Oni koji su pokušali da se bave pitanjem Bosne pokazivali su
uznemirujuæu jednoglasnost.
Agresivno
su zastupali gledište da je rat užasna anomalija prouzrokovana zloèinaèkim ponašanjem Srba
i Hrvata; bosanski muslimani, ukoliko su uopšte bili muslimani, prikazivani su kao nedužne žrtve.
Svakako da nije bilo nikakve pretnje od radikalnog islama pošto su
bosanski muslimani ,,posebno loši muslimani", prema jednom od najpoznatijih
novinara koji je pratio rat; skoro da nijedan musliman u ovoj zemlji ne ide u džamiju.
Umesto toga, krivica za katastrofu baèena je, kako to nezaboravno naziva jedan od nauènika-advokata,
na ,,hrišæansko-slovensku mržnju prema muslimana", našavši u ovom
tajanstvenom veštièjem napitku osnovni uzrok rata.
Ono što je
akademski svet pokušavao da proturi - uz snažnu podršku medija, timova mislilaca i nevladinih
organizacija - bila je navodna istorija multikulturalizma i tolerancije u
Bosni, koju su uništili nemuslimani, i to iz politièkih, a ne
iz verskih razloga. Taj stav su sažeto izrazila dva ugledna nauènika koja
se bave Bosnom: ,,Praktièno, etnièko nasilje je u Bosni prvi put izbilo tokom Drugog
svetskog rata."
A dodali su i, ništa manje,
da ,,nigde ne otkrivamo dokaze za navodne vekove mržnje (bilo
verske bilo etniæke) meðu razlièitim bosanskim grupama, mržnje koja
navodno prožima njihovu istoriju".
Religija
je nešto o èemu je veæini zapadnih nauènika nelagodno da raspravlja u sadašnjem vremenu,
u Bosni i bilo gde drugde. Duboko sekularni, akademski graðani retko imaju
ikakvo oseæanje za pravu veru i na samu religiju gledaju s podozrenjem,
osim kad je reè o grupama kao što su bosanski muslimani koje smatraju dovoljno
anahronim u njihovoj veri.
Teško je izbeæi sumnju
da su eksperti za Balkan brzo proglasili religiju nepostojeæom temom u
bosanskom ratu zato što nisu poznavali religiozne ljude, a Bosanci koje
su sretali izgledali su isto toliko bezbedno odvojeni od crkve kao i oni sami.
Religija, stoga, nije dolazila u obzir kao objašnjenje rata - meðu muslimanima ili hrišæanima.
Profesori su nas uveravali da su Bosanci, na kraju krajeva, ,,urbani
kulturni Evropljani: Jedina razlika izmeðu njih jeste njihova razlièita
religijska pozadina.
A želim da
naglasim reè ,,pozadina", jer bi reæi
,,religijska" znaèilo staviti pogrešan naglasak. Posle pedeset godina veoma sekularne
i sekularizujuæe jugoslovenske države, malo je Bosanaca (a skoro sigurno niko od
onih koji predvode strane u sadašnjem ratu) koji su danas duboko religiozna.
Ali da li je bilo baš tako? Da li je religija, uz znaèajna etnièka i
kulturna pitanja koja je prate, bila toliko zanemarljiv èinilac u
ratu 1992-1995?
Radikalni
islam, tabu o kome se u Bosni ne raspravlja
Izvesno je
da postoje brojni dokazi koji protivreèe negovanoj slici mirne, multikulturalne Bosne, èak i pored
svakodnevne kolièine nasilja i zloèina koje prikazuje CNN. Sami Bosanci su bili bolno
svesni duge istorije etnièkog i verskog straha, netrpeljivosti i nasilja u
svojoj zemlji. Zar nije Ivo Andriæ, jedini dobitnik Nobelove nagrade za književnost iz
Bosne, upozoravao da u njegovoj na površini mirnoj domovini ,,oluje mržnje leže skrivene
u mraènim dubinama"?
Pa ipak je
ovaj na stvarnosti zasnovan pogled na Bosnu izazvao malo interesovanja u
akademskim krugovima i medijima koji su, uz nekoliko izuzetaka, zastupali gledište da su
bosanski muslimani nedužne žrtve i da jedino njihova vlada pokušava da održi
tradiciju etnièke tolerancije i verske slobode. Njihova krivica za rat,
prema tome, bila je ravna nuli. Oni koji su proturali hipotezu o muslimanima-kao-žrtvama
bili su krivi zato što su nekritièki prihvatali ono što je muslimanska vlada neprekidno ponavljala, bar
u prisustvu stranih novinara; kao da agitprop nije bio agitprop kad ga je
iznosio sarajevski predstavnik za štampu. Novinari i nauènici
optereæeni najdubljim skepticizmom prema vlastitim zemljama i njihovim voðama
pokazali su se zaista lakovernim u pogledu izjava voða
bosanskih muslimana i njihovih mnogobrojnih navijaèa na
Zapadu.
Ovo gledište je
dovedeno do logiènog zakljuèka u knjizi vodeæeg nauènika
bosanskih muslimana, sa reèitim naslovom Dobra Bosna (Bosnia the Good).
U njoj autor brani tezu da njegov narod nije bio istorijska vladajuæa klasa u
zemlji, kao što je bio skoro pet stotina godina, veæ je
predstavljao dugotrajni viktimološki sluèaj. Bosanski muslimani su, tvrdio je, "žrtve
proganjanja i ponižavanja: to èini veæi deo njihove istorije". Muslimani, uvuèeni u rat
bez ikakve vlastite krivice, otelovljuju tradiciju tolerancije ove zemlje i
jedinstveno su vrli. Medutim, èitalac ne može a da ne primeti da knjiga Dobra Bosna poèinje uobièajenom
islamskom objavom: "U ime Alaha, Milostivog, Svemilosnog!" u najboljem stilu Kurana.
U tome je i bila stvar. Nepažljivim,
površnim, zastupanjem ciljeva bosanskih muslimana tokom rata previðene su èinjenice
toliko oèigledne, da parafraziramo Orvela, da
morate biti intelektualac da ih ne primetite. Bosanski muslimani su stvarno
bili muslimani, a neki od njih su prihvatali veru koja je bila duboko
neprijateljska prema zapadnim pojmovima slobode, demokratije i ljudskih prava.
Zapadnjaèki obožavaoci Sarajeva bili su zaljubljeni u
,,Bosnu" - oazu sekularne multietniènosti i postmodernistièke
tolerancije - više nego u bilo koju drugu zemlju koja stvarno
postoji. To što predmet njihove naklonosti posmatran izbliza nije
izgledao tako dražestan kao što su pretpostavljali, nije zahtevalo
preispitivanje ove romanse niti njihovih shvatanja, veæ samo
manje pažljivo posmatranje. Propagandno delovanje Sarajeva bilo je uspešno zato što su
brojni zapadni novinari i struènjaci pristajali na to da se istina ne
rasvetli.
Tako je
islam, a posebno njegova radikalna, agresivna strana koja je sredinom
devedesetih godina prošlog veka bila snažno prisutna u Bosni, postao izraziti tabu u ovom
ratu, tema o kojoj se ne raspravlja. Oni koji su se usuðivali da
ga pomenu omalovažavani su kao verski zatucani, ili još gore.
Upravo ova nepažnja, ova spremnost zapadnog ,,èetvrtog
staleža" da previdi nezgodne ili nepoželjne èinjenice, otvorila je vrata globalnom džihadu,
dopuštajuæi Bin Ladenu i njegovim legionarima da bosansku stvar uèine
vlastitom.
Bosanski islam do 1945. godine
Razumevanje
korena rata u Bosni 1992-1995. zahteva pre svega razumevanje naèina na
koji se pojavio islam u ovoj zemlji. Kao i u veæem delu muslimanskog sveta, Muhamedova poruka je
prenošena maèem. Osvajanje ,,nevernièke" zemlje bilo Je kljuè za
preobraæanje stanovništva u islam. Dolazak otomanskih Turaka u Bosnu
sredinom petnaestog veka pokazaæe se, prema tome, dogaðajem sa
najdalekosežnijim posledicama u istoriji te zemlje. Osvajanje Bosne
krajem srednjeg veka, deo šireg zamaha otomanskog svetog rata u Evropi, nije
se desilo preko noæi.
Prva
otomanska najezda se dogodila 1386. i nju je pratila druga 1388; obe su odbile
bosanske snage pod Vlatkom Vukoviæem. Medutim, slabljenjem hrišæanskog
uticaja u ovom regionu posle poraza Srba u epskoj bici na Kosovu 1389, u kojoj
se odred Bosanaca pod Vukoviæem borio na gubitnièkoj strani, otomanski upadi su postali uèestali i
nailazili na sve manji otpor. Do 1415. redovno su se dogaðali, što je
dovelo do toga da snage Mehmeda Osvajaèa (Mehmed al Fatih) potpuno zauzmu tu zemlju 1463,
deset godina posle pada Konstantinopolja. Kada su Turci porazili bosanske snage
i poslednjem bosanskom kralju odrubili glavu, sudbina zemlje bila je zapeèaæena.
Mada se
otomanska vlast nad Bosnom i Hercegovinom razvijala postepeno, na hrišæansko
stanovništvo spustila se tamna noæ koja æe trajati skoro pet vekova. U vreme osvajanja
gotovo svi Bosanci su bili hrišæani, a mnogi od njih sledbenici takozvane bosanske
crkve, srednjovekovnog jeretièkog izdanka rimskog katolièanstva, èiji su
odnosi sa Rimom sredinom èetrnaestog veka bili složeni i ne
potpuno jasni. Pravoslavaca je bilo manje.
Ova južnoslovenska
zemlja je vekovima bila hrišæanska, imajuæi nezgodan položaj na samoj liniji podele izmeðu katolièke i pravoslavne
Evrope, a sporovi s Rimom i izmeðu istoènih i zapadnih hrišæana uzimali su svoj danak od lokalnih
crkava. Nepostojanost upražnjavanja hrišæanstva u Bosni bila je, bez sumnje, najvažniji èinilac
postepenog preobraæanja velikog dela stanovništva ove
zemlje u islam za vreme otomanske vlasti. Ipak je nemoguæe razumeti
širenje islama u Bosni bez pominjanja otomanskih postupaka prema
nemuslimanskom stanovništvu koje bi pokorili. Kao muslimani, zapravo
vatreni muslimani, koji su vladali jednim ekspanzionistièkim
carstvom koje je vodilo džihad, otomanski Turci su verovali da pre no što ceo
svet postane muslimanski, postoje samo dve oblasti: Kuæa islama šdar
al-Islam), u kojoj je istinita vera pustila korene, i ostatak sveta, Kuæa rata šdar
al-Harbæ.
Vodeæi ekspert
za otomanske Turke Bernard Luis (Bernard Lewis) ovako je to sažeto
izrazio: Izmeðu ovo dvoje postoji moralno nužno, pravno
i religijski obavezujuæe stanje rata, sve do konaènog i
neizbežnog trijumfa islama nad nevernicima. Prema pravnim knjigama, ovo stanje
rata se može prekinuti, kad to odgovara, obustavom neprijateljstava
ili primirjem ogranièenog trajanja. Ono se ne može završiti mirom,
veæ samo konaènom pobedom. Nije se samo radilo o Prorokovom pozivu na
sveti rat nego i o osnovnim strateškim razmatranjima.
Buduæi daje
Bosna predstavljala najsevernije otomansko uporište u Evropi, bilo je neophodno izgraditi snažno
islamsko društvo koje bi služilo kao bedem protiv evropskih (tj. hrišæanskih)
napada, Osmanlije su u poæetku razmatrale prisilno preobraæenje svih
hrišæana - za šta se 1520. zalagao sultan Selim I, koga su od toga
odgovorili njegovi trezveni doglavnici smatrajuæi ideju nepraktiènom - ali pošto se mali broj Turaka iz Anadolije naselio u
Bosni, carska politika se usredsredila na postepeno preobraæanje
lokalnog stanovništva. Prema tome, preobraæenje u
islam, kojim je više od treæine bosanskog stanovništva postalo muslimansko kad
se otomanska vlast okonèala 1878, bilo je, strogo govoreæi, veæinom
dobrovoljno.
Bilo bi, ipak, pogrešno prikazivati preobraæenje kao
stvar iskljuèivo vere; za mnoge Bosance to je bilo pitanje statusa, èak i
opstanka. Mada je decenijama na Zapadu bilo u modi da se otomanska vlast nad
Balkanom i drugde prikazuje kao zadivljujuæe tolerantna prema nemuslimanskoj manjini, istina
je mraènija i složenija. lako Osmanlije nikada nisu pribegavale prisilnom
preobraæanju velikih razmera, nisu bile ni istinski tolerantne prema drugim verama
ni po kojim današnjim zapadnjaèkim merilima.
Mada su
hrišæani i Jevreji u Bosni retko umirali muèenièkom smræu
za svoju veru - iako nasilje nalik pogromima nije bilo neuobièajeno -
nisu imali nikakva prava; ni u kom smislu nisu bili zaštiæena
manjina. Nazivati zimije Otomanskog carstva ,,graðanima
drugog reda" na Zapadu je "opšti kliše", ali je besmisleno, zapaža vodeæa nauènica za
ovaj predmet, jer hrišæani i Jevreji prema otomanskim zakonima uopšte nisu ni
bili graðani i nisu imali nikakva prava u onom smislu u
kojem savremeni zapadnjaci shvataju ovu reè.
Umesto toga, zimiju treba smatrati osobom u potèinjenom položaju podanika, èije obaveze prema otomanskim vladarima podrazumevaju
prihvatanje tog statusa sa svim njegovim ogranièenjima u skladu sa Šerijatskim zakonima (sharia) i plaæanje znatne glavarine. Ovaj porez, poznat kao džizja (gizya), bio je posebno omrznut, jer su ga
plaæale èak i udovice i deca, a zimija je morao da, pod
pretnjom smræu, sa sobom nosi dokaz
da ga je platio, pergament ili peèat, što
je oèigledan javni žig srama.
Doživotna
poniženja, koja su prouzrokovala
trajnu mržnju, bila su neizbežna Strana zimijinog života.
Da nemuslimani nisu imali pravni status bilo je
sveprisutna, neizbežna i ponižavajuæa èinjenica. Hrišæani i Jevreji nisu mogli svoja prava da ostvaruju na
sudu, niti su mogli da svedoÈe
protiv muslimana, jer su oni koji su odbili da prime islam smatrani sami po
sebi nedostojni poverenja.
Stoga su muslimani vršili zloèine
nad hrisæanima i Jevrejima bez straha
od kazne; posebno ozbiljan bio bi sluèaj kada bi nemusliman bio optužen za bogohuljenje - jedan od najtežih prestupa i najsubjektivniji - pošto je kazna bila smrt, a optužbi muslimana se nije moglo suprotstaviti. Preobraæenje u islam èesto je bilo jedini naèin da se izbegne dželatova sekira.
Nemuslimanima u Bosni bilo je nametnuto bezbroj
nesmrtonosnih ali duboko uvredljivih ogranièenja. Prema šerijatskom pravu oni nisu smeli da nose vatreno oružje, upadljivu odeæu (niti bilo šta zeleno, što je sveta boja islama), morali su da sjašu kada musliman prolazi, nisu smeli da zidaju kuæu veæu
ili lepšu od kuæa njihovih muslimanskih suseda, a njihove crkve nisu
smele da imaju zvona i morale su da budu niske i neupadljive. Stoga su crkve
retko graðene. (Sredinom devetnaestog
veka bosanska prestonica Sarajevo imala je sto džamija i jednu pravoslavnu crkvu, mada je u gradu živela brojna hrišæanska populacija.)
Brak i polni odnosi izmeðu muslimanke i zimija kažnjavani su smræu, dok obrnuto nije važilo, zapravo muslimani su èesto uzimali žene zimija silom i preobraæali ih putem braka u islam. Sve to je bilo veoma bolno i
,,hrišæani su ostali u posebnom i
vidljivo potèinjenom položaju. Možda
je pokoreno stanovništvo najviše mrzelo ovu stranu otomanske vlasti." Ne
èudi stoga to što su se tokom vekova mnogi Bosanci opredelili za islam
kako bi se oslobodili pravnih ogranièenja nametnutih zimijama, koja su njihov život èinila
nepodnošljivim.
O autoru
Džon R. Šindler je profesor strategije na Vojnopomorskom
koledžu (Njuport, Rod Ajlend) i bivši analitièar i kontraobaveštajac. Deset
godina službovao u Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) Sjedinjenih država.
Taj posao ga je odveo i na Balkan, "radi popdrške saveznièkim
snagama". Postao je vodeæi ekspert amerièke ANB za Balkan.