Zrenjanin
Sunovrat
i uspenje bivšeg gradonačelnika koji je postao ministar
Bogojavljanje
Gorana Kneževića
Danas,
kao i ranije, iz ministarske fotelje vlada novi-stari-večiti Bog Otac, Goran
Knežević. Njegovo poslednje "bogojavljanje" elektronskim putem savršeno,
jer je svoje pokorno "stado" (cirka četvrtina ukupnog broja
zrenjaninaca) prosvetlio božanskom misli da se nekima, sve po spisku, zahvalio na poslednjim izborima
Arpad
Nađ
Goran
Knežević, poznatiji
po nadimku Kaligula kojim su ga oslovljavali bivši rasterani časni i
iskreni drugovi na sve strane, (p)ostane Bog Otac u Zrenjaninu, zaslužio je
ovaj nadimak kao najkadrovik na večitom konkursu za današnje političke bogove.
Prepun
potencijala za pravednu raspodelu bogatstva duše, tela i preostalog blaga na
raspolaganju, zrenjaninski, a i šire Bog Otac je osamdesetih godina prošlog
veka krenuo ka božanskim visinama. Učitelji mu nisu bili Aristoteli ni Platoni,
već ovdašnji apostoli poput njegovog prezimenjaka iz razbijenog Kombinata Servo
Mihalj. Tek je njegov guru broj 1, Milenko Odavić, legendarni
direktor Kombinata SM, pokazao svom radoznalom učeniku, tada najobičnijem
direktoru SM Turista, kako se pravi sjajna lična karijera uprkos retko
viđenom rastakanju firme sa preko 25 hiljada zaposlenih. Uči sine, uči da budeš
uvek visoko, visoko iznad svih problema koje muči običan svet, govorio mu je
guru br. 1 Milenko.
Zrenjaninski Bog Otac, još uvek jednom nogom na zemlji, bolno svestan tužnog
sprovoda desetina hiljada SM radnika na biro za zapošljavanje, (na godišnje
odmore nisu mogli, jer su mnogobrojna odmarališta iz SM Turista tragom
nestala, ne zna se kome, kada i da li je od njihove prodaje grad dobio barem
jednu bednu paru) potražio je spasenje u "bogovskim odajama"
politike. Na putu ka sticanju božanstva nije smelo biti greške, pa se dohvatio
ovdašnjih "bogova politike". Nepogrešiv bogovski njuh doveo ga je do Predraga
Grgića, gurua zrenjaninske demokratije u večitom vlasništvu 3,4,5 i više
istovremenih najfunkcija. Ovaj ga, uvidevši raskošan bogovski potencijal pred
sobom, posavetova da ne žuri u nemirne opozicione vode. Nije mu trebalo dva
puta reći, on, danas Bog Otac, zamrznu članstvo u opoziciji par-nepar
godina.
Kako se samo veličanstven, otmen, gord i tako dalje pojavio 5. oktobra 2000.
godine u prostorijama DS u Zrenjaninu. Ušetao je ponosno u kasnim večernjim
satima dovevši sa sobom, gle čuda, sve današnje, njemu podređene male bogovčiće
i preostale junake ovdašnje ružne zbilje. Guru Br. 2 Grga, u ambijentu demokratskih
tekovina, viskija, vinjaka, dobre domaće i još boljeg mezetluka hrabro ga
predstavi prisutnima koji ga videše prvi put u životu. Veličanstven demokratski
ambijent za velika dela u Zrenjaninu beše u trenutku stvoren.
Prva stanica do sticanja božanstva bila je početkom novog milenijuma funkcija
predsednika izvršnog veća. Za ovdašnju Zrenjaninsku industriju piva osnovanu
1745. godine, a rasturenu za dve-tri godine, hrabro je najavljivao spas putem
subotičke firme Spas, u vlasništvu Rajića & sinova i drugih
biznismena od neograničenog poverenja Boga Oca. Rajić je dobio poverenje da spašava
i Motel Šumice.
Spašavanja
Zrenjanina od propasti svelo se na čistu matematiku (pro)sipanja bogatstva u
private džepove, gde su Rajić & sinovi zaglavili zatvor, a više
stotina pivaraca dobilo status uličara. Uličarima nije saopšteno ni šta tadašnji
mali bogovi Zrenjanina uporno traže kod Ninija, i zašto se već deset
godina tako vešto, u božanskom luku, zaobilaze Zdravko Deurić i još 4-5
stotina (budućih) uličara Jugoremedije.
Firma
IMPEL genijalnog Tajkuna broj 2 Vidakovića od tadašnje opštinske
vlade dobila je sto i kusur trafika širom grada. Biznis procvetao, šleperi
cigareta - "biznis-bombona", profit uzet i obrnut sijaset puta, a
nakon nekoliko godina, radnici iz prodajne mreže behu najureni surovom
"privatizacionom motkom".
Za
deset godina demokratije u Zrenjaninu nije im uspelo da izgrade zaobilaznicu,
ali je, kao iz božanske vodice, izronio Buda. Budimir Buda Jovanović,
Tajkun-guru broj 3, pokazao je običnom svetu kako se sa nepodnošljivom lakoćom
postojanja mogu obogatiti firme u Zrenjaninu njihovom kupovinom za male pare i
u centru centra doživeti renesansa. Ovakav opijajući izraz Renesansa
predstavlja najlepšu poslovnu zgradu Zrenjanina u kojoj bi se, uličari bi za to
glasali, morao naći i pogodan lokalitet u prizemlju za privatne odaje Boga Oca.
Ispred
uličara, danas svojih podanika, postavio je svoje podanike iz redova živih
ljudi, koji su, ljudski je grešiti, grešili za narednih 100 godina. Dača,
Ivan, Daksi, Baćko, Kum i nekolicina istaknutih preostalih se na bojnom
polju lokalne vlasti, kao najistureniji, bore sa nagomilanim problemima koje ne
mogu, ne žele, niti im pada na pamet da reše.
Timski
rad demokratske orijentacije surovo je prekinut pritvorom gde je današnji Bog
Otac uhapšen u raskošnoj kancelariji gradonačelnika Zrenjanina 1. oktobra 2008.
godine. Trinaest meseci pritvora gde je bio izložen i učestalim posetama Dače,
Ivana... i drugih iz respektabilnog tima običnih, al grešnih, ojačao je duh
neustrašivog i nepokorenog idola cirka četvrtine ukupnog broja zrenjaninaca.
Nakon izlaska iz protvora, izložio se neminovnim promenama. Promenio je
stranku, al nije odustao od Dače, Ivana...sa kojima je kovao povratak. Najjače
uporište ima u svom Guruu nad Guruima, Aleksandru Vučiću, koji ga najviše
bodri da na novom zemaljskom mestu ministra donese nove pobede napaćenom
narodu, uličarima i svim podanicima koji se mole za njegovo dobro.