...
Ko upravlja životima građana u centrima za
socijalni rad?
Otilija iznad suda
Birokratija se u Srbiji otela svakoj
kontroli: za nju više ne važe ni zakoni, ni sudovi, ni elementarna logika. O
ovome rečito govori slučaj jedne naše čitateljke kojoj je Centar za socijalni
rad oduzeo staranje nad maloletnim detetom koje joj je sud dodelio, a zatim
uporno odbija da ispravi očiglednu grešku.
Mersiha Hadžić
U elektronski naručenoj krštenici LJ. V.
(puno ime i prezime poznati redakciji) zatekla je napomenu da je njeno dete
stavljeno pod starateljstvo Centra za socijalni rad opštine Palilula odlukom
gospođe Otilija Babinski Mačudžić, i to nekim rešenjem koje majci nije
nikada ni dostavljeno, što je značilo da o tome uopšte nije ni obaveštena!
Posle silnih dopisa, molbi, obilaženja
opštine Savski venac i formalnog, pismenog zahteva da se naknadno uneta beleška
ukloni iz detetove krštenice, pošto zakon jasno navodi da se pod starateljstvo
može staviti samo dete bez roditeljskog staranja, zaposleni su LJ. V. rekli da
samo kada budu dobili rešenje od Centra, odnosno nadležne radnice Otilije Babinski
Mačudžić, tek tada će belešku da uklone...
LJ. V. je otišla u pomenuti Centar i tamo
21. decembra 2012. godine, predala zahtev da se rešenje poništi. Samo su joj
rekli, odmahujući rukom: "Ma, to je Otilija…", ali niti nesrećnu ženu
iko išta obaveštava, niti se matičari osvrću na njene zahteve i apele.
Kada je tražila da razgovara sa matičarkom
Dobrilom Zečević koja je potpisala upis naknadne beleške, dobila je
obaveštenje da je: "koleginica odavno otišla u penziju"! Ko je
izvršio naknadni upis još uvek nikome nije jasno.
Prvi osnovni sud u Beogradu
je, inače, svojom presudom broj 9 P2 br. 3620/10 od 3. jula 2012. godine
odredio majku kao jedinog staratelja njenog maloletnog deteta. Presuda je
dostavljena i Centru za socijalni rad, ali je tamo Otilija jača od svakog suda
i svakog zakona. Dok ona ne odluči da se briše beleška nema te sile u ovoj
državi koja bi to mogla da izvede.
Na kraju, na sve molbe LJ. V.
neke omladinke u opštini Savski venac, koje tamo samo sede i primaju platu,
kroz smeh su joj rekle: "Pa, žalite se Đilasu". A nema kome se sve
nije žalila i molila za pomoć.
Kada zove opštinu Palilula da
pita kada će konačno da bude ispravljena naknadno uneta beleška, gospođa koja
se stalno javlja (ima karakteristično kotrljajuće r) uvek joj daje isti
odgovor: "Ništa ne može bez Otilije Babinski Mačudžić". A ona nikako
ni da posluša odluku suda, niti da usliši zahtev nesrećne majke.