Nismo mi od juče
Epizoda 113
Zoran Milojević
Neka ovu priču shvati kako ko hoće! Živeli
smo na Besiru u Kosovskoj Mitrovici, u "profesorskoj kući", deleći stan.
Bili smo deca! Njegov otac Ismet, bio je učitelj, moj otac Dragomir,
profesor! Dragomir je pripremao Ismeta za prijemni ispit na skopskom
univerzitetu. Ismet je stalno javno kritikovao Dragomira zbog "antikomunističkih"
stavova o statusu Kosova i Metohije. Ismetov sin Šani Dermaku, sada je
ambasador Srbije u Slovačkoj. Dragomirov sin Zoran je nezaposlen!
U Srbiji se uvek ponavlja roditeljska
sudbina.
Za decu od deset godina, prema RTS-u, nije
prikladno da išta znaju o Kopitaru, Đuri Daničiću, Lukijanu Mušickom ili proti Mateji
Nenadoviću.
Ja ne znam zašto Aleksandru Tijaniću i
saradnicima smeta da srpčad od malih nogu uče da život nije i ne sme biti
zasedanje skupštine Srbije. Život se razume unazad, a živi se ka unapred, po
meri razuma!
Vuk Drašković je utvrdio da su Principovi
hici koštali mnogo srpskih glava! Vuk je po ko zna koji put pokazao da nosi
tuđu glavu. Da smo pogazili Lazarevu kletvu i primili islam, danas bi bilo na
stotine miliona Srba. Da smo primili islam, ne bi srpske glave padale u vožda
Karađorđa. Da smo primili islam, ne bi Miloš morao da skida onolike srpske
glave. Da smo primili islam, ne bi Austro-ugarska ubijala po Bosni i klala po
Mačvi...
Ali nismo! Zato što nismo, Gavrilo Princip
je pucao, jer da nije pucao gavrilo, Srbi bi postali ono što nikada nisu mogli
postati i ne bi bili ono što oduvek i jesu.
Zove me kum iz Niša: "...A, bre,
kume, ovaj Lazar Krstić kaj da neje kost od našu kost! Nit liči na niškog
Srbina nit na niškog Ciganina! U lice žut, sas crnu bradu, sređenu kaj da je
brat od čiču na onog šeika što lunza sas Vučića po Srbiju!".
Pričam to Drakčetu bakalinu, a on odmahuje
rukom: "...More, naš je, srpski intelektualac, ćutljiv, al' kad kaže, nita
ne kaže! Obećava štednju i tvrdi da ćemo, malo-po malo, biti sve bogatiji. A
najveće je bogatstvo, ne biti gladan!
Dr Vojislavu Šešelju odloženo izricanje
presude iz tehničkih razloga, treba da se priključi novi sudija. Fatmir Ljimaj
nije kriv za mrtve Srbe u Klečkoj iz tehničkih razloga. Još jedan primer kako
zločinci sa Zapada zakopavaju srpske grobove.
Političar Zoran Babić (SNS), pobedio je
političara Aleksandra Šapića u trci za mesto predsednika Vaterpolo saveza.
Smešno je da je vaterpolo klub "Partizan" podržao svog asa Šapića, predloživši
ga za predsednika, a onda, sedam dana pred izbor, podržali su Babića!
Čim je izabran "privrednik
Babić" je rekao: "...Trebamo". I tako, sa nekoliko "trebamo",
pokazao da ne zna da u srpskom jeziku postoji samo "treba" i
"trebalo".
Četrdeset godina je od upokojenja Milunke
Savić, junaka, žene, majke, gorostasa srpskog. Ona je heroina u nizu vekovnom u
kojima su srpske majke očuvale srpstvo. Danas ne bi bilo Srba da nisu imali
srpske majke. Neka žive unuke i kćeri porazmisle jesu li samo majke ili su
srpske majke! Razlika je!
Nemerljiv je doprinos Crnogoraca, otimanju
Kosova i Metohije. beogradski Crnogorci su mi grdno zamerili, govorili da
lažem, izmišljam, izlivam mržnju. Kad tu, skoro, na jednom "panelu" u
Prištini, posvećenom pesniku Radovanu Zogoviću, Azem Vlasi, Adem Demaći (književnik?),
Redžep Feri (akademik?) i nekoliko Crnogoraca, izrekoše da "Albance i
Crnogorce povezuje isti mentalitet, ista istorijska sudbina, tlačenje (od
Srba?), isti način življenja...".
Toliko ih je Beograd podgojio, da ne mogu
da izađu na uska vrata iz svojih mišjih rupa u koje su se zavukli!
A na Kosovu sve puca! Pucaju srca, pucaju
želje, pucaju puške...