Druga strana

 

Nejednaki pred zakonom: pravo na srpski jezik i njegovo pismo nevažni su za EU u poređenju sa gej-pravima

 

Hitler po drugi put u Zagrebu

 

Dok traje likvidacija ćirilice u Hrvatskoj, Evropsku uniju se ostvarenje srpskih manjinskih prava na teritoriji Hrvatske, kao njene članice, uopšte ne tiče. Ali, zato je ova glomazna i padu sklona zajednica, zabrinuta za poštovanje nekih drugih manjina i njihovih prava.

 

Aleksa Mijailović

(poljoprivrednik iz Rušnja)

 

U vremenskom razmaku od samo nekoliko meseci, Evropska unija i njeni visoki zvaničnici ispoljili su očiglednu nedoslednost i pokazali da nemaju jednake standarde, a sve to se videlo na primeru dešavanja u dve susedne balkanske zemlje - u Srbiji, gde je trebalo da se održi gej parada manjinske populacije, i u Hrvatskoj, gde je trebalo da budu postavljene table na jeziku i pismu srpske nacionalne manjine.

Dakle, iako se u oba slučaja radi o proklamovanoj evropskoj vrednosti zaštite manjinskih prava, čini se da Evropa ipak selektivno bira koje manjine imaju pravo na zaštitu i dostojanstvo, a kojima se to pravo prećutno uskraćuje. Radi se o tome da su visoki evropski zvaničnici beskompromisno stali u zaštitu gej parade koja je trebalo da bude održana u Beogradu krajem prošlog meseca, ali kada je u pitanju zaštita osnovnih manjinskih prava srpske zajednice u Hrvatskoj, onda je takva podrška Evropske unije potpuno izostala, a činovnici iz Brisela su naglašeno ostali ravnodušni prema talasu nasilja koji se ovih dana sprovodi prema srpskom jeziku i ćirilici.

Podsetimo, na „Paradi ponosa" koja je održana 2010. godine u Beogradu, na njenom čelu se nalazio i tadašnji šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, koji je tom prilikom izjavio da je bitno „da se na taj način pokaže da u Srbiji postoji sistem vrednosti u kome nema mesta diskriminaciji." Takođe, tu paradu su podržali i drugi visoki predstavnici Evropske unije, a učesnicima parade se tada priključila i američka ambasadorka u Srbiji, da bi svi oni zajedno svojim ličnim prisustvom javno demonstrirali koliko im je stalo da se parada održi.

Osim toga, celi niz evropskih ambasadora u Srbiji se pismeno oglasio u znak zaštite pomenutim manjinskim pravima, a švedska ministarka za evropske poslove Brigita Ulson, koja je pre desetak dana specijalno radi gej parade doputovala u Beograd, sa namerom da i sama učestvuje u njoj, rekla je da„parada ponosa predstavlja važan lakmus test da li jedna država poštuje principe demokratije i slobode."

Međutim, kako se moglo videti samo malo kasnije, kada je najmlađu članicu Evropske unije zadesio pravi talas netrpeljivosti prema zagarantovanom pravu jedne nacionalne manjine, i kada su table na ćirilici jedna za drugom razbijane u Vukovaru, a zatim na kulturnoj instituciji u Zagrebu, pa onda i u Vojniću, Udbini i u okolini Šibenika, onda se na žalost, iz pravca Brisela, nije mogao čuti skoro nikakav glas podrške manjinskim pravima, iako se to nasilje dešava unutar samih granica Evropske unije. Sada je tamo na sceni i referendum koji treba da podigne procenat "potrebnih Srba", koji bi imali pravo na svoj jezik i pismo. Traže, 50 odsto. I neće ih naći. Svi su odbegli u Srbiju.

Da bude gore, i portparol Direktorata za obrazovanje, kulturu i multijezičnost EU Denis Abot doslovno je izjavio da se Evropa neće u to mešati, jer po njegovim rečima - „poštovanje kulturne raznovrsnosti i prava manjina predstavljaju temeljne odrednice dokumenta EU, ali jurisdikciju u tim stvarima imaju zemlje članice". On je na kraju svog osvrta izričito ponovio da se Evropska unija neće mešati u takve sporove u Hrvatskoj.

Prema tome, ako se uzme u obzir da su evropski zvaničnici naglašavali da Srbija, koja nije čak ni blizu članstva u Evropskoj uniji, mora dosledno da poštuje manjinska prava, i da su lično predvodili gej paradu - onda bi se najmanje moglo očekivati da će sa istim takvim entuzijazmom da brane i manjinska prava u jednoj njenoj članici.

To konkretno znači da bi bilo najlogičnije da sada visoki zvaničnici Evropske unije lično prisustvuju postavljanju ćiriličnih tabli širom Hrvatske, kao što su prisustvovali na beogradskoj „Paradi ponosa" 2010.g., a to su hteli i ove godine.

Tek tada bi pokazali da proklamovane evropske vrednosti jednako važe za sve. Ali nažalost, kako reče Denis Abot, zvanični predstavnik evropskog Direktorata za obrazovanje, kulturu i multijezičnost, njih se ostvarenje srpskih manjinskih prava na teritoriji Evropske unije ne tiče. Ako ništa drugo - barem je bio iskren.

A dotle, iz Hrvatske nam poručuje i vapi lider srpske zajednice Milorad Pupovac, da nas očekuje još veće zahlađenje hrvatsko-srpskih odnosa, i još teži položaj Srba u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Srpska vlast će, naravno, ćutati, dopustiće da hrvatske kompanije komotno posluju u Srbiji, a da srpske ne mogu u nju ni priviriti, a možda će poraditi i da Srbija izgubi spor pred Međunarodnim sudom pravde Hagu protiv Hrvatske!

Ali, da je u Srbiji, recimo u nekom u selu kojem žive Hrvati, razbijena tabla sa latiničnim natpisom, horda divljih misionara iz Brisela pohrlila bi ovamo, da održi pridike i optuži Srbe kao zločince. U to smo se uverili poslednjih desete godina, barem dvesta puta. (Naravno, Hrvatima u  Srbiji treba pružiti sva prava, jer oni nisu krivi za ono što čine desničari i ekstremisti u Hrvatskoj). Ali, i napadi na konzulat i ambasadu Srbije, na kulturne institucije, izbacivanje 2,8 miliona knjiga iz hrvatskih biblioteka, zato što su na ćirilici, a sve uz aktivnu ili prećutnu saglasnost vlasti u Hrvatskoj (u zavisnosti od toga ko upravlja državom, HDZ ili Socijaldemokrate),  za gospodu iz Brisela je normalno.

Iako nas EU, definitivno, ne želi u članstvo, mi surovo kidišemo i unizno im se molimo.

A za ljubav, kao i za brak, potrebna je obostrana želja.