https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Razaranje

Razaranje

Grupni portret bizarnih čelnika iz ustanova za zaštitu kulturnih dobara

Kulturno (uz)dizanje nogu

Šta se sve može saznati tokom čitanja Spomenice Istorijskog arhiva u Požarevcu. Za koje je eminentne zasluge tamo već 11 godina direktor izvesna Jasmina Nikolić. Kakva je u arhivistici uloga kratkih suknji i haljina sa bretelama. Ko je zapravo izdavač ove Spomenice. Da li je u pitanju Spomenica arhiva ili Spomen-album Jasmine Nikolić. Kakva je međusobna veza Arhiva i preduzetničke radnje Kompromis dizajn. Ko su zaštinici imena i dela Jasmine Nikolić. Kome se sve i kako Nikolićka zahvalila za zapošljavanje u Arhivu. Ko je sve do sada dobio otkaz u Arhivu. Zbog čega je Nikolićki jako zasmetalo osnivanje podružnice Sindikata i kako je to pokušala da spreči. Gde je sveprisutan sindrom Balkanskog špijuna.

Stanislav Živkov

U preko stotinu dosadašnjih tekstova objavljenih u ovoj rubrici objavljivali smo kriminalno i bahato ponašanje u raznoraznim muzejima i muzejčićima, zavodima i zavodčićima za urnisanje spomenika kulture, ali kako se pokazalo ni u istorijskim arhivima u Srbiji izgleda stvari nisu mnogo bolje te se često iza jarko ušminkanog lica pojedinih arhiva krije sasvim drugo , mnogo mračnije i tužnije lice bahatosti, samovolje, finansijskih akrobacija i svih mogućih drugih nepočinstava i generalnog štetočinstva.

Da je sve ovo vrlo prisutno, najbolje govori primer Istorijskog arhiva u Požarevcu. Sticajem okolnosti do nas je došla monumentalno najavljena monografija objavljena povodom jubileja 60 godina postojanja ovog arhiva.

Kada se pogleda sam sadržaj ove knjige jasno postaje vidljivo da je njenim objavljivanjem po svemu sudeći doživotna direktorka arhiva, dr Jasmina Nikolić na ovaj način htela da sebi i svojoj garderobi postavi spomenik još za života! Čitava knjiga, inače uvezana u veštačku kožu,  predstavlja ordinarni dizajnerski kič  a u njoj je objavljeno preko šezdeset fotografija direktorke u nešto manjem broju toaleta koje variraju od haljina sa bretelama do kostima, sa obaveznim prekratkim suknjama, baš kao u onoj pesmi Mice Trofrtaljke gde se kaže svi se digli sa stolice da mi glede u nogice.

O tome koliki je ego direktorke Jasmine Nikolić čitalac se može uveriti već na petoj strani gde se iznad predgovora nalazi slika direktorke  u letnjoj haljini sa bretelama i tamnim naočarima, dok se ispod predgovora doslovce potpisuje kao Izdavač i glavni i odgovorni urednik Jasmina Nikolić iz čega proizilazi da knjigu nije objavio Istorijski arhive već Jasmina Nikolić, što sve samo po sebi potvrđuje staro pravilo koje u ovom slučaju glasi: Istorijski arhiv Požarevac-to sam ja!

Inače, Jasmina Nikolić dobro je poznata još od vremena studiranja na Filozofskom fakultetu gde je studirala etnologiju i među nastavnim osobljem je ostala poznata po sveopštim pokušajima da atraktivnim odevanjem privuče pažnju profesora i asistenata te je čak najpre bila demonstrator, odnosno, manipulant aparatom za slajdove totalno dementnoj profesorki Srebrici Knežević, a potom, jednu školsku godinu i asistent-pripravnik na Odeljenju za etnologiju, sve do studentskog protesta 1996/97. nakon čega je navrat nanos otišla sa Fakulteta i po liniji JUL-a se zaposlila u ministarstvu kulture kao inspektor za pirateriju za Braničevski okrug.

 

Vidljivi i nevidljivi demoni

 

Tokom vremena dok je radila kao inspektor pri Braničevskom okrugu bila je ljubavnica izvesnog Dragana Kostića, iako je istovremeno bila u braku koji ne napokon razveden ali posle promene vlasti u Požarevcu, u vreme vladavine DOS-a, došlo je do ukidanja radnih mesta u inspektoratima kao i u drugim javnim službama u kojima je prethodni režim pozapošljavao stotine nepotrebnih radnika, tako da je preko raznoraznih veza i vezica po svaku cenu pokušavala da dobije posao u Istorijskom arhivu u Požarevcu tako da ju je na intervenciju od strane izvesnog Pere Vučkovića tadašnji v.d. direktor Živorad Sarafinović zaposlio u arhivu.

Nikolićeva, ubrzo nakon povratka SPS-a na vlast u Požarevcu postaje i direktor arhiva i potom se na najlepši mogući način zahvaljuje Živoradu Sarafinoviću na pomoći oko zapošljavanja i to tako što protiv njega podnosi krivičnu prijavu zbog sređivanja arhivske građe nakon isteka radnog vremena a navodno bez njenog znanja , tako da na kraju od tužbe nije bilo ništa ali se zato radna atmosfera u arhivu ubrzo urušavala i prerasla u pravu atmosferu straha zbog stalnih pretnji smanjivanjem broja zaposlenih.

Ubrzo se pokazalo da je sledeći Nikolićkin prioritet postalo svojevrsno pročišćavanje arhiva od moralno nepodobnih stručnjaka pa su u veoma kratkom roku otkaze dobilo čak 4 radnika arhiva uključujući tu invalida Petra Vinkića, nekadašnjeg direktora i eminentnog stručnjaka Vukadina Josića kao i mladog kolegu Gorana Mitića koji je nešto ranije sa najvećim pohvalama položio stručni arhivistički ispit pri arhivu Srbije  protiv kojih je prethodno  pokrenula čitavu kampanju šikaniranja, ali je zato vucaranje po sudovima i arčenje budžetskih para na lično isterivanje maka na konac, postalo više decenijski zaštitni znak kako požarevačkog arhiva, tako još više Jasmine Nikolić.

 Iako je najpre bila postavljena kao vršilac dužnosti zbog sve većih problema u kolektivu došlo je do podele u samom požarevačkom SPS-u tako da je protiv njenog imenovanja bio veći deo SPS a ali je na intervenciju izvesnog Bojana Kekića, koji je u Požarevcu daleko poznatiji kao nosač Miloševićevog mrtvačkog sanduka ipak imenovana a maltetiranje radnika se potom nastavilo još više.

Tako je u najkraćem mogućem roku dala otkaze arhivskoj radnici Mirjani Urošev zbog navodnog mešanja u poslove direktora, još navodnijeg gledanja snimaka kamera video nadzora i konačno zbog navodnog i nikada dokazanog verbalnog delikta pošto je Urošev navodno izjavila da je sretna što ne gleda demone u čemu se verovatno prepoznala sama Nikolićka. Inače malo je poznato da je Mirjana Urošev otkaz zapravo dobila po direktivi kako bi se oslobodilo radno mesto na koje je primljena izvesna Nataša Dulić Milošević, inače kćerka večitog  gradskog odbornika  sa liste SPS-a u Požarevcu, izvesnog Miodrag Miloševića Tiće koji je inače prijatelj lokalnog drmatora Zvonka Blagojevića.

 Doživotni radovi na depou

 

Ipak, planove je pomrsila sudska presuda kojom je Mirjana Urošev vraćena na posao a iz budžeta su joj isplaćene neisplaćene plate, tako da je Nataša Dulić nakratko prestala da radi, ali su sredstva za njeno ponovo zapošljavanje pronađena na sednici opštinskog odbora SPSa kada je doneta odluka da se isfinansira izmišljeni posao digitalizacije koji Nataša Dulić nikada nije radila.  Sledeći spor bio je suđenje sa Slobodankom Čolaković zbog prevremenog penzionisanja koju je sud na kraju vratio na posao. Sledeći spor nastao je sa arhitektom Draganom Feldićem pošto je Nikolićka prekršila raniji dogovor oko organizacije izložbe o izgradnji Požarevca pošto je bez Feldićeve dozvole po svaku cenu želela da upotrebi arhitektonske planove iz Feldićeve zbirke.

Sledeći sudski spor usledio je nakon formiranja organizacije Sindikata u samom što je Nikolićka po svaku cenu želela da spreči i da izvrši brisanje sindikata iz registra sindikalnih organizacija i to tako što je nemilice arčila budžetska sredstva na plaćanje advokata pa kada ni to nije uspelo, onda je pokušala i samo delom uspela da u novu , podaničku sindikalu organizaciju privuče svega nekoliko zaposlenih, a sve sa ciljem kako bi preko navodne reprezentativnosti sindikata izbacila njoj nepodobne predstavnike zaposlenih iz upravnog odbora. Sledeći sudski sudski spor u koji je Nikolićka umešana pokrenut je  zbog samovlasnog oročenja budžetskih sredstava kod tadašnje Yu banke, bez odobrenja upravnog odbora , bez zakonskog osnova i saglasnosti osnivača zbog čega zaposleni nisu dobili plate na vreme ali ju je tada od odgovornosti spasao već spominjani Zvonko Blagojević, magistar i potom doktor nauka, inače direktor lokalnog Grejanja i poznati požarevački drmator koji je pak potom smenjen zbog finansijskih akrobacija zbog kojih je bio ugrožen gradski budžet .

Što se tiče finansijskih akrobacija krajnje je vreme da neko ozbiljno pročačka sve poslove i posliće koje je Jasmina Nikolić sklopila u vezi štampe svih muzejskih izdanja koja u najmanju ruku podsećaju na loše ilustrovane slikovnice, a  koja se već godinama bez izuzetka štampaju u samostalnoj preduzetničkoj radnji Kompromis dizajn u vlasništvu nekadašnjeg požarevačkog sportiste Sigfrida Lisovskog koja je među tri požarevačka štampara važi kao najskuplji i najnekvalitetniji. O tome da je u pitanju vrlo zanimljiv aranžman najbolje govori činjenica da se prema podacima agencije za privredne registre Lisovski takođe vodi i kao vlasnik firme Kompromis promet sa sedištem takođe u Ćebinoj ulici 28 a kojoj je račun već poduže u blokadi

O tome da Jasmina Nikolić Arhiv u Požarevcu smatra svojom privatnom prćijom govori i činjenica da po nepoznatim kriterijumima razmešta zaposlene sa jednog na drugo radno mesto kako bi se odstranili neželjeni elementi, a sve pod izgovorom poboljšanja procesa rada a baš u trenutku kada su odnosi i međusobna saradnja u arhivu bili na zavidnom nivou. Štaviše svoje podređene Nikolićeva je kod osnivača konstantno predstavljala kao polusvet i neradnike koji po njoj ni ne zaslužuju da prime platu.

Ipak, isti ti nadležni organi su pre par godina bili direktno uključeni u rešavanje još jednog „slučaja" Jasmine Nikolić i to zbog toga što je ona samoj sebi dodelila stimulaciju na platu od svega 25 % a u isto to vreme sve ostale zaposlene u Arhivu je kaznila , verovatno kako bi namakla novac da isplati ovu stimulaciju. Posebna su priča raznorazni radovi na adaptaciji arhivskih zgrada koji tek predstavljaju poseban kleptokratotriler!

 Naime, iako je svojedobno za uređenje dvorišnog depoa u ulici Moše Pijade plaćeno 1.600.000 dinara a za koji novac je posađeno svega par tuja i red rasada cveća, sve to danas stoji zapušteno i uraslo u korov i šiblje tako da prilaz depou podseća na Tarzanovu džunglu u kojoj samo još nedostaju Hotentoti.

Što se tiče investicija , posebna je priča, nameštanje poslova na adaptaciji arhivskog depoa firmi Jović Gradnja iz Požarevca , koja je radove koji su prvobitno bili planirani da traju 20 radnih dana, razvuklo na gotovo doživotno trajanje a da izvođač nije snosio nikakvu ogvornost, niti je Jasmina Nikolić ikada zatražila plaćanje penala zbog kašnjenja, štaviše, ako se uzme u obzir činjenica da je ista ta Jović Gradnja ubrzo angažovana na rekonstrukciji fasade ahrivske zgrade Stara kasarna tokom 2010 godine, vidi se da Jović gradnja za prvo kašnjenje zapravo nagradjena novim poslićem pri kojem su opet probili rokove, da bi se sve završilo tako što im je gradilište na kraju oduzeto i angažovan je drugi izvođač radova Partenon iz Požarevca koji je radio praktično sve ispočetka, odnosno, obio je malter, vršio hidroizolaciju, omalterisao i okrečio fasadu.

 Knjiga sve deblja, budžet sve tanji

 

 Inače, prema izvorima iz gradske uprave sve ovo bilo je moguće jer je Jasmina Nikolić o trošku Jović gradnje svojedobno išla u Tunis na odmor, štaviše to je čak u više navrata potvrdio i sam vlasnik ove eminentne preduzimačke radnje koji se uokolo žalio da je dosta on plaćao letovanja po Tunisu direktorki arhiva, a ona mu se revanširala oduzimanjem posla!!! Inače ispred osnivača kod svih ovih građevinskih radova kao nadzorni organ figurirao je izvesni Miša Gardašević koji je inače svojedobno bio na robiji.

U Požarevcu je inače javna tajna da je Nikolićeva ama baš svaku moguću priliku koristila za sopstvenu promociju, mašući unaokolo raznoraznim potpisanim protokolima o međunarodnoj saradnji od čega, osim samopromocije direktorke, Grad Požarevac nikada nije imao nikakve koristi već samo štetu o čemu najbolje govori svojedobni slučaj sa odlaskom na službeni put u Trst pri čemu je direktorka Jasmina Nikolić putovala u Trst avionom ali presedajući u Minhenu, umesto da ide ili avionom do Ljubljane pa dalje vozom ili autobusom, iako svakodnevno autobusi voze iz Beograda za Trst.

Kada bi neko imao živaca i vremena za razbacivanje sigurno bi samo prelistavanjem lokalne štampe vrlo lako ustanovio da se gotovo svake nedelje najmanje čitava stranica posvećuje navodnim uspesima Jasmine Nikolić naravno obavezno garnirano sa barem jednom fotografijom u najnovijoj toaleti. Međutim, kada bi se našao neko da prokontroliše finansijsko poslovanje Arhiva , velo brzo bi pronašao pozamašan broj virmana kojim je Arhiv lokalnom listu Reč Naroda gotovo redovno uplaćivao po 16.000 dinara kolika je tarifa za zakup dve strane u novinama.

O tome kakvi su sve panegirici o Jasmini Nikolić objavljivani u lokalnom listu može se uveriti i nedužni čitalac skaredne, već spomenute Spomenice Arhiva  u kojoj je faksimilno objavljeno čak 21 strana iz raznih brojeva ovih novina što samo po sebi govori da je Nikolićki, u nedostatku ozbiljnih tekstova, najvažnije bilo naduvavanje debljine knjige do poželjnih 252 strane kako bi bila što deblja.

Inače, Nikolićka je izmenama sistematizacije blagovremeno sebi obezbedila odstupnicu za slučaj da nekim čudom dođe do njene smene. Tako je za radna mesta arhivista-rukovodioca odeljenja za sređivanje i obradu arhivske građe i arhivista-rukovodioca odeljenja za istraživanje, korišćenje, publikovanje i kulturno prosvetnu i informativnu delatnost, isključiva predviđena stručna sprema završen Filozofski fakultet -diplomirani etnolog-antropolog.

Što se tiče samog nedavno odbranjenog doktorata, zanimljivo je napomenuti da je predsednik komisije za odbranu tog doktorata bio novokomponovani vojvođanski autonomaš dr Branko Ćupurdija, koga je Nikolićka još tokom studija bezuspešno pokušavala da šarmira, jer nije znala da je Ćupurdija bio u višegodišnjoj vezi sa kolegom sa odeljenja za sociologiju, koji je zbog veličine svojih visećih organa poznat kao Mile Noj!

 "...Uputstvo o dopuni zahteva"

 

Naravno i ovo je bio i ostao jedan od bizarnih doktorata koji se na Odeljenju za etnologiju i antropologiju već godinama serijski štancuju! Inače Nikolićka je, zajedno sa izvesnom Draganom Miloradović, koleginicom sa studija  svojedobno bila umešana i u volšebni nestanak rukopisa izvesnog beogradskog akademika koji je zaprepašćeno ustanovio da su ove dve eminentne etnološkinje dobrim delom plagirale njegove neobjavljene rukopise a čitav skandal je jedva zataškan! 

Inače, Nikolićeva se javno hvalila svojom sposobnošću da poziranjem, atraktivnom oblačenjem , dubokim dekolteima i prekratkim suknjama utoliko šarmira, bolje rečeno sludi sagovornike koji zbog izbezumljenog piljenja u dekolte nisu uopšte bili u stanju da shvate o čemu se zapravo radi na sastanku pa su ispunjavali sve Nikolićkine želje a ona je na taj način uvek uspevala da izboksuje sponzorska sredstva i druge sponzorske usluge, kako za arhiv, tako još više i za sebe. Ipak sa izborom atraktivne garderobe Nikolićeva je svojedobno preterala te je napravila svojevrstan  skandal o kome je brujao čitav Požarevac, pošto se, očito pobrkavši Eparhiju sa plažom, na jednoj proslavi u Eparhiji pojavila obučena u haljinu sa bretelama  što je izazvalo sveopšti odijum.

Ipak o tome da Nikolićkina bahatost zaista nema granice najbolje svedoči svojevrstan skandal o kome je bilo reči u medijima. Naime, tokom rada na projektu Istraživanje rada lokalnih samouprava Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a, novinarki Vesni Mišić iz Kostolca onemogućen je pristup informacijama od javnog značaja od lokalnih institucija u Požarevcu na veoma neuobičajen način.

Novinarki je na zahtev iz Istorijskog arhiva grada Požarevca odgovoreno skandaloznim  kontra-zahtevom, kojim su od nje traženi nebrojeni različiti dokumenti i potvrde, kako bi uopšte ostvarila pristup informacijama od javnog značaja uz napomenu da ukoliko ih ne dostavi u određenom roku, neće dobiti tražene podatke. Ovakvo ponašanje državnih organa do sada nije zabeleženo u dosadašnjoj praksi CINS-a u odnosu sa državnim organima i predstavlja najgrublje kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.  Zbog bizarnosti ovde donosimo in extenso skandalozni dopis Jasmine Nikolić u kome se pored ostalog kaže:

 "...Vašim zahtevom od 10.09.2009, tražili ste na osnovu projekta NUNS-a o istraživanju rada lokalnih samouprava u Srbiji, kao novinaru da Vam omogućimo uvid u finansijsku dokumentaciju Istorijskog arhiva u Požarevcu i to budžet arhiva za 2008/2009 godinu, finansije koje se dobijaju od Grada za istu godinu, broj zaposlenih, ime direktora, zarade zaposlenih i direktora, članstvo direktora u političkoj partiji.

Razmatrajući Vaš zahtev ustanovili smo da isti nije uredan i ne sadrži precizne i opšte informacije koje se traže u vezi rada lokalnih samouprava u Srbiji kao i druge podatke koji olakšavaju pronalaženje traženih informacija, odnosno kopiju dokumenata. Na osnovu napred navedenog, dostavljamo Vam Uputstvo o dopuni zahteva kojim je neophodno da dopunite vaš zahtev i to.

Detaljnim podacima o navedenom projektu NUNS-a: kada je doneta odluka o realizaciji navedenog projekta; ko je od novinara uključen u realizaciju tog projekta i dali postoji odluka sa imenima tih novinara i kojih, koja je svrha i razlog rada na tom projektu; da li je projektom obuhvaćen samo rad lokalnih samouprava u užem smislu reči ili je obuhvaćen i rad svih ustanova i preduzeća čiji je ona osnivać, a što prevazilazi navedenu temu projekta. Od kada je podnosilac zahteva novinar i dali poseduje novinsku legitimaciju, od kada i sa kojim brojem, Od kada je podnosilac zahteva član NUNS-a i sve podatke o odobrenju da može da radi na navedenom projektu...", itd...na ukupno dve strane

Sama Vesna Mišić je tim povodom izjavila kako: "...Gradonačelnikovu platu nisam uspela da saznam, ni putem zvaničnog zahteva, ni putem mobilnog telefona (nije odgovarao na pozive), ni posle objašnjenja njegovoj sekretarici o čemu se radi i kakvi su mi podaci potrebni. Onda mi je stigao zvaničan odgovor iz Istorijskog arhiva sa „Uputstvom o dopuni zahteva...".

Ono što je potpuno poražavajuće u ovoj priči je, što se ne radi o Ergeli Ljubičevo, požarevačkom javnom preduzeću koje se bavi uzgojem konja, već o Istorijskom arhivu grada Požarevca. Sa zaposlenima iz ove ustanove sam već sarađivala ranije, bez ikakvih problema, i bez ikakve potrebe da dokazujem da sam novinar (ali tada nisam postavljala pitanje para). Dva, tri dana pošto sam ja dobila dopis, u Svečanim salonima grada Požarevca je, povodom obeležavanja 170 godina požarevačke lokalne uprave, otvorena izložba arhivske građe Istorijskog arhiva koja, po rečima gradonačelnika Požarevca, Miodraga Milosavljevića, „svedoči o ovako dugoj tradiciji lokalne samouprave Požarevca". A naličje te duge tradicije svedoči i o konzistentnosti u neobjavljvanju finansijskih podataka i bahatom odnosu prema javnosti u čemu Jasmina Nikolić vodi šnjur!

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane