Razaranje
Grupni portret bizarnih čelnika iz ustanova za zaštitu
kulturnih dobara
Kulturno (uz)dizanje nogu
Šta se sve može saznati
tokom čitanja
Spomenice Istorijskog arhiva u Požarevcu. Za koje je eminentne zasluge tamo već 11 godina
direktor izvesna Jasmina Nikolić. Kakva je u arhivistici uloga kratkih suknji i
haljina sa bretelama. Ko je zapravo izdavač ove Spomenice. Da li je u pitanju Spomenica
arhiva ili Spomen-album Jasmine Nikolić. Kakva je međusobna veza Arhiva i preduzetničke radnje
Kompromis dizajn. Ko su zaštinici imena i dela Jasmine Nikolić. Kome se sve
i kako Nikolićka
zahvalila za zapošljavanje
u Arhivu. Ko je sve do sada dobio otkaz u Arhivu. Zbog čega je Nikolićki jako
zasmetalo osnivanje podružnice
Sindikata i kako je to pokušala da spreči. Gde je sveprisutan sindrom Balkanskog špijuna.
Stanislav Živkov
U preko stotinu dosadašnjih tekstova objavljenih u ovoj rubrici objavljivali
smo kriminalno i bahato ponašanje u raznoraznim muzejima i muzejčićima, zavodima
i zavodčićima za urnisanje
spomenika kulture, ali kako se pokazalo ni u istorijskim arhivima u Srbiji
izgleda stvari nisu mnogo bolje te se često iza jarko ušminkanog lica pojedinih arhiva krije
sasvim drugo , mnogo mračnije
i tužnije
lice bahatosti, samovolje, finansijskih akrobacija i svih mogućih drugih nepočinstava i
generalnog štetočinstva.
Da je sve ovo vrlo prisutno, najbolje govori primer Istorijskog arhiva u
Požarevcu.
Sticajem okolnosti do nas je došla monumentalno najavljena monografija objavljena
povodom jubileja 60 godina postojanja ovog arhiva.
Kada se pogleda sam sadržaj ove knjige jasno postaje vidljivo da je njenim
objavljivanjem po svemu sudeći doživotna direktorka arhiva, dr Jasmina Nikolić na ovaj način htela da
sebi i svojoj garderobi postavi spomenik još za života! Čitava knjiga, inače uvezana u veštačku kožu,
predstavlja ordinarni dizajnerski kič a u njoj je objavljeno preko šezdeset
fotografija direktorke u nešto manjem broju toaleta koje variraju od haljina sa bretelama
do kostima, sa obaveznim prekratkim suknjama, baš kao u onoj pesmi Mice Trofrtaljke
gde se kaže
svi se digli sa stolice da mi glede u nogice.
O tome koliki je ego direktorke Jasmine Nikolić čitalac se može uveriti već na petoj
strani gde se iznad predgovora nalazi slika direktorke u letnjoj haljini
sa bretelama i tamnim naočarima,
dok se ispod predgovora doslovce potpisuje kao Izdavač i glavni i
odgovorni urednik Jasmina Nikolić iz čega proizilazi da knjigu nije objavio
Istorijski arhive već
Jasmina Nikolić, što sve samo
po sebi potvrđuje
staro pravilo koje u ovom slučaju glasi: Istorijski arhiv Požarevac-to sam
ja!
Inače,
Jasmina Nikolić
dobro je poznata još
od vremena studiranja na Filozofskom fakultetu gde je studirala etnologiju i među nastavnim
osobljem je ostala poznata po sveopštim pokušajima da atraktivnim odevanjem privuče pažnju profesora
i asistenata te je čak
najpre bila demonstrator, odnosno, manipulant aparatom za slajdove
totalno dementnoj profesorki Srebrici Knežević, a potom, jednu školsku godinu
i asistent-pripravnik na Odeljenju za etnologiju, sve do studentskog protesta
1996/97. nakon čega
je navrat nanos otišla
sa Fakulteta i po liniji JUL-a se zaposlila u ministarstvu kulture kao
inspektor za pirateriju za Braničevski okrug.
Vidljivi i
nevidljivi demoni
Tokom vremena dok je radila kao inspektor pri Braničevskom okrugu
bila je ljubavnica izvesnog Dragana Kostića,
iako je istovremeno bila u braku koji ne napokon razveden ali posle promene
vlasti u Požarevcu,
u vreme vladavine DOS-a, došlo je do ukidanja radnih mesta u inspektoratima kao i
u drugim javnim službama
u kojima je prethodni režim
pozapošljavao
stotine nepotrebnih radnika, tako da je preko raznoraznih veza i vezica po
svaku cenu pokušavala
da dobije posao u Istorijskom arhivu u Požarevcu tako da ju je na intervenciju od strane
izvesnog Pere Vučkovića tadašnji v.d.
direktor Živorad
Sarafinović
zaposlio u arhivu.
Nikolićeva,
ubrzo nakon povratka SPS-a na vlast u Požarevcu postaje i direktor arhiva i potom se na najlepši mogući način zahvaljuje
Živoradu
Sarafinoviću
na pomoći
oko zapošljavanja
i to tako što
protiv njega podnosi krivičnu prijavu zbog sređivanja arhivske građe nakon isteka radnog vremena a
navodno bez njenog znanja , tako da na kraju od tužbe nije bilo ništa ali se
zato radna atmosfera u arhivu ubrzo urušavala i prerasla u pravu atmosferu straha zbog
stalnih pretnji smanjivanjem broja zaposlenih.
Ubrzo se pokazalo da je sledeći Nikolićkin prioritet postalo svojevrsno pročišćavanje arhiva
od moralno nepodobnih stručnjaka pa su u veoma kratkom roku otkaze dobilo čak 4 radnika
arhiva uključujući tu invalida
Petra Vinkića, nekadašnjeg
direktora i eminentnog stručnjaka Vukadina Josića
kao i mladog kolegu Gorana Mitića koji je nešto ranije sa najvećim pohvalama položio stručni arhivistički ispit pri
arhivu Srbije protiv kojih je prethodno pokrenula čitavu
kampanju šikaniranja,
ali je zato vucaranje po sudovima i arčenje budžetskih para na lično isterivanje maka na konac, postalo
više decenijski
zaštitni
znak kako požarevačkog arhiva,
tako još više Jasmine Nikolić.
Iako je najpre bila postavljena kao vršilac dužnosti zbog
sve većih
problema u kolektivu došlo
je do podele u samom požarevačkom SPS-u
tako da je protiv njenog imenovanja bio veći deo SPS a ali je na intervenciju izvesnog
Bojana Kekića,
koji je u Požarevcu
daleko poznatiji kao nosač
Miloševićevog mrtvačkog sanduka
ipak imenovana a maltetiranje radnika se potom nastavilo još više.
Tako je u najkraćem
mogućem
roku dala otkaze arhivskoj radnici Mirjani Urošev
zbog navodnog mešanja
u poslove direktora, još
navodnijeg gledanja snimaka kamera video nadzora i konačno zbog
navodnog i nikada dokazanog verbalnog delikta pošto je Urošev navodno
izjavila da je sretna što
ne gleda demone u čemu
se verovatno prepoznala sama Nikolićka. Inače malo je poznato da je Mirjana Urošev otkaz
zapravo dobila po direktivi kako bi se oslobodilo radno mesto na koje je primljena izvesna Nataša Dulić Milošević,
inače kćerka večitog gradskog odbornika sa liste SPS-a u Požarevcu,
izvesnog Miodrag Miloševića Tiće koji je inače prijatelj lokalnog drmatora
Zvonka Blagojevića.
Doživotni
radovi na depou
Ipak, planove je pomrsila
sudska presuda kojom je Mirjana Urošev vraćena na posao a iz budžeta su joj isplaćene
neisplaćene plate, tako da je Nataša Dulić nakratko prestala da radi, ali su
sredstva za njeno ponovo zapošljavanje pronađena na sednici opštinskog odbora SPSa
kada je doneta odluka da se isfinansira izmišljeni posao digitalizacije koji Nataša
Dulić nikada nije radila. Sledeći spor bio je suđenje sa Slobodankom
Čolaković zbog prevremenog penzionisanja koju
je sud na kraju vratio na posao. Sledeći spor nastao je sa arhitektom Draganom Feldićem pošto je Nikolićka prekršila raniji
dogovor oko organizacije izložbe o izgradnji Požarevca pošto je bez Feldićeve dozvole po svaku cenu želela da
upotrebi arhitektonske planove iz Feldićeve zbirke.
Sledeći
sudski spor usledio je nakon formiranja organizacije Sindikata u samom što je Nikolićka po svaku
cenu želela
da spreči
i da izvrši
brisanje sindikata iz registra sindikalnih organizacija i to tako što je
nemilice arčila
budžetska
sredstva na plaćanje
advokata pa kada ni to nije uspelo, onda je pokušala i samo delom uspela da u novu , podaničku sindikalu
organizaciju privuče
svega nekoliko zaposlenih, a sve sa ciljem kako bi preko navodne reprezentativnosti
sindikata izbacila njoj nepodobne predstavnike zaposlenih iz upravnog odbora. Sledeći sudski
sudski spor u koji je Nikolićka umešana pokrenut je zbog samovlasnog oročenja budžetskih
sredstava kod tadašnje
Yu banke, bez odobrenja upravnog odbora , bez zakonskog osnova i
saglasnosti osnivača
zbog čega
zaposleni nisu dobili plate na vreme ali ju je tada od odgovornosti spasao već spominjani
Zvonko Blagojević,
magistar i potom doktor nauka, inače direktor lokalnog Grejanja i poznati požarevački drmator
koji je pak potom smenjen zbog finansijskih akrobacija zbog kojih je bio ugrožen gradski budžet .
Što se tiče
finansijskih akrobacija krajnje je vreme da neko ozbiljno pročačka sve
poslove i posliće
koje je Jasmina Nikolić
sklopila u vezi štampe
svih muzejskih izdanja koja u najmanju ruku podsećaju na loše ilustrovane
slikovnice, a koja se već godinama bez izuzetka štampaju u samostalnoj preduzetničkoj radnji Kompromis
dizajn u vlasništvu
nekadašnjeg
požarevačkog sportiste
Sigfrida Lisovskog koja je među tri požarevačka štampara važi kao najskuplji i najnekvalitetniji. O tome da
je u pitanju vrlo zanimljiv aranžman najbolje govori činjenica da
se prema podacima agencije za privredne registre Lisovski takođe vodi i kao
vlasnik firme Kompromis promet sa sedištem takođe u Ćebinoj ulici
28 a kojoj je račun
već poduže u blokadi
O tome da Jasmina Nikolić Arhiv u Požarevcu smatra svojom privatnom prćijom govori i
činjenica
da po nepoznatim kriterijumima razmešta zaposlene sa jednog na drugo radno mesto kako
bi se odstranili neželjeni
elementi, a sve pod izgovorom poboljšanja procesa rada a baš u trenutku
kada su odnosi i međusobna
saradnja u arhivu bili na zavidnom nivou. Štaviše svoje podređene Nikolićeva je kod osnivača konstantno predstavljala kao polusvet
i neradnike koji po njoj ni ne zaslužuju da prime platu.
Ipak, isti ti nadležni organi su pre par godina bili direktno uključeni u rešavanje još jednog „slučaja" Jasmine Nikolić i to zbog
toga što
je ona samoj sebi dodelila stimulaciju na platu od svega 25 % a u isto to vreme
sve ostale zaposlene u Arhivu je kaznila , verovatno kako bi namakla novac da
isplati ovu stimulaciju. Posebna su priča raznorazni radovi na adaptaciji arhivskih
zgrada koji tek predstavljaju poseban kleptokratotriler!
Naime, iako je svojedobno za uređenje dvorišnog depoa u
ulici Moše
Pijade plaćeno
1.600.000 dinara a za koji novac je posađeno svega par tuja i red rasada cveća, sve to
danas stoji zapušteno
i uraslo u korov i šiblje
tako da prilaz depou podseća na Tarzanovu džunglu u kojoj samo još nedostaju Hotentoti.
Što se tiče investicija
, posebna je priča,
nameštanje
poslova na adaptaciji arhivskog depoa firmi Jović Gradnja
iz Požarevca
, koja je radove koji su prvobitno bili planirani da traju 20 radnih dana, razvuklo
na gotovo doživotno
trajanje a da izvođač nije snosio
nikakvu ogvornost, niti je Jasmina Nikolić ikada zatražila plaćanje penala zbog kašnjenja, štaviše, ako se
uzme u obzir činjenica
da je ista ta Jović Gradnja ubrzo angažovana na
rekonstrukciji fasade ahrivske zgrade Stara kasarna tokom 2010 godine, vidi se
da Jović
gradnja za prvo kašnjenje zapravo nagradjena novim poslićem pri kojem
su opet probili rokove, da bi se sve završilo tako što im je gradilište na kraju oduzeto i angažovan je drugi
izvođač radova Partenon
iz Požarevca
koji je radio praktično
sve ispočetka,
odnosno, obio je malter, vršio hidroizolaciju, omalterisao i okrečio fasadu.
Knjiga sve deblja, budžet sve tanji
Inače,
prema izvorima iz gradske uprave sve ovo bilo je moguće jer je
Jasmina Nikolić o
trošku
Jović
gradnje svojedobno išla u Tunis na odmor, štaviše to je čak u više navrata
potvrdio i sam vlasnik ove eminentne preduzimačke radnje koji se uokolo žalio da je
dosta on plaćao
letovanja po Tunisu direktorki arhiva, a ona mu se revanširala
oduzimanjem posla!!! Inače
ispred osnivača
kod svih ovih građevinskih
radova kao nadzorni organ figurirao je izvesni Miša Gardašević koji je inače svojedobno
bio na robiji.
U Požarevcu
je inače
javna tajna da je Nikolićeva
ama baš
svaku moguću
priliku koristila za sopstvenu promociju, mašući unaokolo raznoraznim potpisanim protokolima o međunarodnoj
saradnji od čega,
osim samopromocije direktorke, Grad Požarevac nikada nije imao nikakve koristi već samo štetu o čemu najbolje
govori svojedobni slučaj
sa odlaskom na službeni
put u Trst pri čemu
je direktorka Jasmina Nikolić putovala u Trst avionom ali presedajući u Minhenu,
umesto da ide ili avionom do Ljubljane pa dalje vozom ili autobusom, iako
svakodnevno autobusi voze iz Beograda za Trst.
Kada bi neko imao živaca
i vremena za razbacivanje sigurno bi samo prelistavanjem lokalne štampe vrlo
lako ustanovio da se gotovo svake nedelje najmanje čitava
stranica posvećuje
navodnim uspesima Jasmine Nikolić naravno obavezno garnirano sa barem jednom
fotografijom u najnovijoj toaleti. Međutim, kada bi se našao neko da prokontroliše finansijsko
poslovanje Arhiva , velo brzo bi pronašao pozamašan broj virmana kojim je Arhiv lokalnom listu Reč
Naroda gotovo redovno uplaćivao po 16.000 dinara kolika je
tarifa za zakup dve strane u novinama.
O tome kakvi su sve panegirici o Jasmini Nikolić objavljivani
u lokalnom listu može
se uveriti i nedužni
čitalac
skaredne, već spomenute
Spomenice Arhiva u kojoj je faksimilno objavljeno čak 21 strana
iz raznih brojeva ovih novina što samo po sebi govori da je Nikolićki, u
nedostatku ozbiljnih tekstova, najvažnije bilo naduvavanje debljine knjige do poželjnih 252
strane kako bi bila što
deblja.
Inače,
Nikolićka
je izmenama sistematizacije blagovremeno sebi obezbedila odstupnicu za slučaj da nekim čudom dođe do njene
smene. Tako je za radna mesta arhivista-rukovodioca odeljenja za sređivanje i
obradu arhivske građe
i arhivista-rukovodioca odeljenja za istraživanje, korišćenje, publikovanje i kulturno prosvetnu i
informativnu delatnost, isključiva predviđena stručna sprema završen Filozofski fakultet -diplomirani etnolog-antropolog.
Što se tiče samog
nedavno odbranjenog doktorata, zanimljivo je napomenuti da je predsednik
komisije za odbranu tog doktorata bio novokomponovani vojvođanski autonomaš dr Branko
Ćupurdija,
koga je Nikolićka
još
tokom studija bezuspešno
pokušavala
da šarmira,
jer nije znala da je Ćupurdija
bio u višegodišnjoj vezi sa
kolegom sa odeljenja za sociologiju, koji je zbog veličine svojih visećih organa
poznat kao Mile Noj!
"...Uputstvo o dopuni zahteva"
Naravno i ovo je bio i ostao jedan od bizarnih doktorata koji se na
Odeljenju za etnologiju i antropologiju već godinama serijski štancuju! Inače Nikolićka je,
zajedno sa izvesnom Draganom Miloradović, koleginicom sa studija svojedobno bila umešana i u volšebni nestanak
rukopisa izvesnog beogradskog akademika koji je zaprepašćeno ustanovio
da su ove dve eminentne etnološkinje dobrim delom plagirale njegove neobjavljene
rukopise a čitav
skandal je jedva zataškan!
Inače,
Nikolićeva
se javno hvalila svojom sposobnošću da poziranjem, atraktivnom oblačenjem ,
dubokim dekolteima i prekratkim suknjama utoliko šarmira, bolje rečeno sludi
sagovornike koji zbog izbezumljenog piljenja u dekolte nisu uopšte bili u
stanju da shvate o čemu
se zapravo radi na sastanku pa su ispunjavali sve Nikolićkine želje a ona je
na taj način
uvek uspevala da izboksuje sponzorska sredstva i druge sponzorske usluge, kako
za arhiv, tako još više i za sebe.
Ipak sa izborom atraktivne garderobe Nikolićeva je svojedobno preterala te je napravila
svojevrstan skandal o kome je brujao čitav Požarevac, pošto se, očito pobrkavši Eparhiju sa plažom, na jednoj proslavi u Eparhiji
pojavila obučena
u haljinu sa bretelama što je izazvalo sveopšti odijum.
Ipak o tome da Nikolićkina bahatost zaista nema granice najbolje svedoči svojevrstan
skandal o kome je bilo reči
u medijima. Naime, tokom rada na projektu Istraživanje rada
lokalnih samouprava Centra za istraživačko
novinarstvo NUNS-a, novinarki Vesni
Mišić iz Kostolca onemogućen je pristup
informacijama od javnog značaja od lokalnih institucija u Požarevcu na
veoma neuobičajen
način.
Novinarki je na zahtev iz
Istorijskog arhiva grada Požarevca odgovoreno skandaloznim
kontra-zahtevom, kojim su od nje traženi nebrojeni različiti dokumenti i
potvrde, kako bi uopšte ostvarila pristup informacijama od javnog značaja uz
napomenu da ukoliko ih ne dostavi u određenom roku, neće dobiti tražene
podatke. Ovakvo ponašanje državnih organa do sada nije zabeleženo u dosadašnjoj
praksi CINS-a u odnosu sa državnim organima i predstavlja najgrublje kršenje
Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Zbog bizarnosti
ovde donosimo in extenso skandalozni dopis Jasmine Nikolić u kome
se pored ostalog kaže:
"...Vašim
zahtevom od 10.09.2009, tražili ste na osnovu projekta NUNS-a o istraživanju
rada lokalnih samouprava u Srbiji, kao novinaru da Vam omogućimo uvid u
finansijsku dokumentaciju Istorijskog arhiva u Požarevcu i to budžet arhiva za 2008/2009
godinu, finansije koje se dobijaju od Grada za istu godinu, broj zaposlenih,
ime direktora, zarade zaposlenih i direktora, članstvo direktora u političkoj
partiji.
Razmatrajući Vaš
zahtev ustanovili smo da isti nije uredan i ne sadrži precizne i opšte
informacije koje se traže u vezi rada lokalnih samouprava u Srbiji kao i druge
podatke koji olakšavaju pronalaženje traženih informacija, odnosno kopiju
dokumenata. Na osnovu napred navedenog, dostavljamo Vam Uputstvo o dopuni
zahteva kojim je neophodno da dopunite vaš zahtev i to.
Detaljnim podacima o
navedenom projektu NUNS-a: kada je doneta odluka o realizaciji navedenog
projekta; ko je od novinara uključen u realizaciju tog projekta i dali postoji
odluka sa imenima tih novinara i kojih, koja je svrha i razlog rada na tom
projektu; da li je projektom obuhvaćen samo rad lokalnih samouprava u užem
smislu reči ili je obuhvaćen i rad svih ustanova i preduzeća čiji je ona osnivać,
a što prevazilazi navedenu temu projekta. Od kada je podnosilac zahteva novinar
i dali poseduje novinsku legitimaciju, od kada i sa kojim brojem, Od kada je
podnosilac zahteva član NUNS-a i sve podatke o odobrenju da može da radi na
navedenom projektu...", itd...na ukupno dve strane
Sama Vesna Mišić je tim
povodom izjavila kako: "...Gradonačelnikovu platu nisam uspela da
saznam, ni putem zvaničnog zahteva, ni putem mobilnog telefona (nije odgovarao
na pozive), ni posle objašnjenja njegovoj sekretarici o čemu se radi i kakvi su
mi podaci potrebni. Onda mi je stigao zvaničan odgovor iz Istorijskog arhiva sa
„Uputstvom o dopuni zahteva...".
Ono što je potpuno poražavajuće
u ovoj priči je, što se ne radi o Ergeli Ljubičevo, požarevačkom javnom preduzeću
koje se bavi uzgojem konja, već o Istorijskom arhivu grada Požarevca. Sa zaposlenima
iz ove ustanove sam već sarađivala ranije, bez ikakvih problema, i bez ikakve
potrebe da dokazujem da sam novinar (ali tada nisam postavljala pitanje para).
Dva, tri dana pošto sam ja dobila dopis, u Svečanim salonima grada Požarevca
je, povodom obeležavanja 170 godina požarevačke lokalne uprave, otvorena izložba
arhivske građe Istorijskog arhiva koja, po rečima gradonačelnika Požarevca, Miodraga
Milosavljevića, „svedoči o ovako dugoj tradiciji lokalne samouprave Požarevca".
A naličje te duge tradicije svedoči i o konzistentnosti u neobjavljvanju
finansijskih podataka i bahatom odnosu prema javnosti u čemu Jasmina Nikolić vodi šnjur!