Natrag
Povodom
Naprednjački režim na čelu sa Aleksandrom Vučićem radi na ukidanju sindikata, a radnike pretvara u savremene robove
Da nam živi rad, da nas mori glad
Posle više od jednog veka postojanja, sindikati u Srbiji će biti stavljeni pod komandu vladajućeg režima. Robovlasnički Zakon o radu je na silu usvojen. Sročen je i Zakon o štrajku, koji zabranjuje manifestovanje radničkog nezadovoljstva i to tako da je ono ograničeno samo na radno mesto ili fabrički krug. Oba zakona su proizvod pritiska Međunarodnog monetarnog fonda i drugih finansijskih korporacija, koje sprovode politiku eksploatacije u nestabilnim državama poput Srbije. Tako je diktatorska narav sadašnjeg režima pokazala svoje prave namere da Srbiju pretvori u centar najjeftinije najamne radne snage u Evropi.
Nikola Vlahović
Bundes banka je pozvala pre dve nedelje sindikate u Nemačkoj da se energičnije bore za radnička prava, i da traže povišicu plata za svoje članstvo.
U isto vreme, u Srbiji, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke, Zoran Babić, u vreme letnjih protesta dva reprezentativna sindikata, zbog najavljenog donošenja Zakona o radu, obratio se predstavnicima radnika u Srbiji pretećim tonom, rekavši kako će "država biti jača od bilo kakvog pritiska". Reče Babić i to da "država ne može da zatvara oči" pred tim da su sindikati do sada imali "apsolutnu zašitu"...Ko je to do sada štitio sindikate, od čega i od koga? I šta je država po Babićevom mišljenju? Je li to cehovska organizacija profesionalnih vlastodržaca koji korumpiraju sindikalne vođe, dok su im potrebni? Ili je u pitanju privatno preduzeće vladajuće oligarhije?
Ovih dana, dok sva režimska štampa radi na "raskrinkavanju" predsednika dva najveća sindikata, Ljubisava Orbovića i Branislava Čanka, jer su se usprotivili Vučićevim zakonima o radu i o štrajku, niko da postavi pitanje: a šta bi bilo da su makar i prećutno bili saglasni sa njihovim izglasavanjem? Da li bi ih tada neko medijski "linčovao" ili bi, kako reče Zoran Babić, uživali "apsolutnu zaštitu"? Kako to da su Čanak i Orbović "dobri" kad ne "talasaju", a nisu dobro kad makar izgleda da rade svoj posao?
Vučićev "tim" ozbiljno razmatra i kako da sindikalcima otme zgradu na Trgu Nikole Pašića u Beogradu, istražuje ko su korisnici prostora na ovoj atraktivnoj lokaciji, ko su zakupci, podzakupci...Istražuju i kojim parama je sagrađen sindikalni hotel u Vrnjačkoj Banji i slično...Vrlo je moguće da se neće sve završiti samo na posrednom i neposrednom ukidanju radničkih prava, nego će doći i do otimanja sindikalne imovine.
Na šta Vučić još računa? Jedan od njegovih savetnika po pitanju obračuna sa radništvom, lakonski je konstatovao da "kriza disciplinuje" i da je Srbija treća u Evropi po broju onih koji strahuju od gubljenja radnog mesta. Ukratko, reč je o sveobuhvatnom programu slamanja prava zaposlenih, dok istovremeno traje histeričan napad režima na "sivu ekonomiju", tačnije na zadnju liniju sirotinjske odbrane.
Novi Zakon o radi i Zakon o štrajku predviđa oduzimanje svih radničkih prava za koja se savremena civilizacija izborila još krajem XIX veka. Sa koliko nasilničke, destruktivne energije su Vučić i njegov mali epigon Aleksandar Vulin ušli u obračun sa radništvom u Srbiji, govori i podatak da su za dve nedelje u medijima čak 104 puta pomenuli da su Zakon o radu, i Zakon o štrajku "evropski zakoni".
Početkom jula ove godine, u vreme kada se pripremala zakonska omča radnicima u Srbiji, dok je Vučićeva vlada radila na likvidaciji sindikalnih prava, režimski informativni servis, Radio televizija Srbije (RTS), emitovala je spot pod nazivom "Đavolja posla", koji na najvulgarniji način ismeva znanje, obrazovanje, rad, i osporava ustavno pravo na sindikalno organizovanje, bolovanje, godišnji odmor, otpremninu, i sve drugo što je civilizacijska tekovina savremene Evrope. Spot je platila organizacija pod imenom "Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj" (NALED), koja se pohvalila na svom zvaničnom sajtu, da je ugostila ministra za rad Aleksandra Vulina (9. jula), dakle, u vreme intenzivnog emitovanja ove video-provokacije u kojoj ismevaju i blate sve što ima veze sa radničkim i sindikalnim pravima.
Treba napomenuti da je NALED osnovan 6. marta 2006. godine, novcem američkog USAID-a i da je na dan početka rada, bivši ambasador SAD Majkl Polt zajedno sa Borisom Tadićem, "uveličao događaj" svojim prisustvom. Od 2008. godine, NALED je postao "profitna organizacija" koja je vršila ulogu logističke podrške Mlađanu Dinkiću i politici investicionog porobljavanja Srbije.
Savez samostalnih sindikata grada Kragujevca prvi je reagovao na ovu drskost, zatraživši od Radio-televizije Srbije (RTS) 10. jula ove godine, da prekine emitovanje novog spota "Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj", koja ismeva dosadašnje radno zakonodavstvo, nazivajući radnička prava "Đavolja posla".
Kragujevački Savez samostalnih sindikata je u otvorenom pismu vršiocu dužnosti direktora Javnog servisa Nikoli Mirkovu zatražio i "izvinjenje narodu Srbije", ocenjujući da je "agresivno emitovanje spota sraman čin koji pokazuje da je RTS koncipiran tako da mu je potreban samo minimalni podsticaj da se vrati na put služenja jednoj vrhuški, a protiv interesa naroda". Zahtev Kolegijumu RTS-a da odmah povuče spot kampanje "Đavolja posla", u kome se dosadašnji Zakon o radu i sindikati predstavljaju kao nekakva "đavolja prepreka za buduće zapošljavanje", uputili su i Udruženi sindikati Srbije "Sloga".
Mesec dana pre nego što se Vučićev režim preko RTS-a javno narugao svima koji se bore za svoja ustavom garantovana prava, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) pred javnost je iznela više činjenica koje ukazuju da Vlada Srbije pod pritiskom stranih finansijskih organizacija priprema nova rešenja u Zakonu o radu, koja će biti na štetu radnika. I dva reprezentativna sindikata, Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost" odmah su odbacili nacrt izmena Zakona o radu. Ali, predstavnici tih sindikata koji se nalaze u članstvu vladinog socijalno-ekonomskog saveta, moraće, ili da istupe iz te organizacije ili će svom članstvu morati da podnesu račune i da objasne zašto im po novim zakonima neće biti plaćen rad u smenama, zašto će im biti manja otpremnina pri odlasku u penziju i mnogo drugih stvari.
Istovremeno, novim predlogom Zakona o štrajku, ograničeno je pravo radnika na iskazivanje bilo kakvog nezadovoljstva, a u nekim slučajevima je i sasvim ukinuto. Naime pravo na štrajk po novom zakonu neće imati sudije, tužioci, BIA, vatrogasne službe, hitna pomoć, vojska, kontrola leta...
Iskazivanje radničke solidarnosti, takođe je kroz odredbe novog Zakona o štrajku sankcionisano, ali je zato omogućeno štrajkolomcima da rade nesmetano (i uz podršku režima).
Poređenja radi, kad u današnjoj Francuskoj, Španiji (i drugde širom Evrope) metalurzi stupe u štrajk, jer su prevareni ili ugroženi od strane poslodavca, ali ih je premalo da budu primećeni, tada se sa njima solidarišu poljoprivrednici ili vozači teških kamiona, koji blokiraju puteve, javne ustanove...Na takav način izražavaju solidarnost, pomažu jedni drugima i dovode državu i poslodavce u poziciju da promene svoj odnos prema zaposlenima.
Takođe, treba znati da, prema međunarodnim pravilima, radnici imaju pravo na protest na ulicama, mostovima, putevima i gde god smatraju da je pogodno da iskazu svoje nezadovoljstvo. Protest jeste legitiman, kad štrajk ne dovede do rezultata. Tako je u svim sređenim državama sveta. U Evropi (kad treba) štrajkuju svi čija su prava ugrožena, pa čak i piloti putničkih aviona, aerodromsko osoblje, železnice, špediteri i svi oni koji lako i efikasno mogu da zaustave život u jednoj državi. Nasuprot tome, u Srbiji, gde radnici imaju najmanje plate na kontinentu, radnik ima i najmanje prava.
Može li radnik u Srbiji da nešto nauči od svojih kolega iz bogatih zemalja? Danas, u XXI veka, radnici i sindikati automobilskog giganta "Krajslera", imaju snagu, veću nego što su je ikada imali, jer su oni, kao vlasnici penzionog i zdravstvenog fonda, tim novcem došli do 41,5 odsto vlasništva kompanije. Tako istovremeno učestvuju u upravljanju kompanije i obezbeđuju priliv u svoj penzioni i zdravstveni fond.
Vučićevim zakonima, radnik u Srbiji je i konačno obespravljen u svakom smislu. Fondove je opljačkala politička mafija sa demokratskim predznakom (pljačka ih i ova sadašnja). Ostao je, dakle, siroti najamnik, rob koji je postao glavni srpski "brend", sa kojim se Vučić i vučićevci svugde hvale.
U Švajcarskoj je radna nedelja smanjena na pet radnih dana, u Nemačkoj državna banka ohrabruje sindikate da zahtevaju još veće plate, a srpska vlastela donosi zakone kojima se građani vraćaju u robovlasniko doba. Bez ikakvih radnih prava. I sve to, pozivajući se da to traži Evropska unija, čije članice su i Švajcarska i Nemačka!
A 1.
Ko je podržao Zakon o radu?
Vladajuća Srpska napredna stranka, zbog snage koju ima u parlamentu, donosi zakone samostalno. Ipak, zbog nečistih savesti i zbog malo propagande, ponekad im treba i podrška. U slučaju Zakona o radu, ta podrška je stigla iz proverenih režimskih uporišta. Naime, Zakon o radu su među prvima prihvatili "i pozdravili" Sindikati EPS-a i RB „Kolubara", Sindikat Nezavisnost Resavica, NALED, Američka privredna komora, Savet stranih investitora, Privredna komora Srbije, Srpska asocijacija menadžera, Unija poslodavaca Srbije, Kompanija „Tigar", Kompanija „Delta holding", pa na kraju i rudari RTB Bor, nakon što im je Aleksandar Vučić došao sa "ponudom" od 30 do 40 miliona evra (još nije utvrđeno), koliko će njegova Vlada iz budžeta dati za završetak radova na topionici. Ovome može da se raduje samo Vučićev "prijatelj i poslovni saradnik", direktor RTB Bor, Blagoje Spaskovski, osvedočeni prestupnik i čovek koji bi, da je u drugoj državi, odavno odgovarao za razna finansijska i poslovna nepočinstva u ovom privrednom gigantu. Na žalost, radnici su i ovde kupljeni obećanjem. Ali, ne zauvek.
GLOSA
Zaposleni u "Fiat Serbia" produktivniji su čak dva i po puta više nego radnici u fabrikama u Italiji. A jeftini skoro deset puta od njih! To je samo jedan od argumenata zašto je vlasniku Fiata bolje u Kragujevcu nego u Torinu.