Do koske

Ustajte prezreni, koje mori glad!

Bolje grob, nego rob

Srbija se nalazi pred godinom raspleta u kojoj će, neizbežno, pasti Vučićev režim, ili će građani na duži period sagnuti glavu i bez imalo dostojanstva čekati na sudnji dan. Može li neko drugi osim nas da pruži otpor divljačkom zakidanju na osnovnim ljudskim pravima? Štrajkovi i pobune na početku 2015. godine će pokazati, koliko nam je do toga stalo.

Na dan zaključenja ovog broja Tabloida, Vlada Srbije je odbila predlog sindikata u prosveti za pomoć do 4.500 dinara prosvetnim radnicima (37 evra!). Ova sramna odluka, doneta uoči novogodišnjih praznika, samo je dodatno ohrabrila štrajk prosvetnih radnika. Sindikati prosvete su se konačno oslobodili ulizica i bitangi koje su godinama opstruisali proteste i sarađivale sa svim režimima.

U sukobu sa izdajničkom i kriminalnom vlašću, našli su se i advokati, koji punih tri i po meseca štrajkuju. Dosadašnji bilans štete, iznosi preko 50 miliona evra, i to samo od neuplaćenih taksi. Stvarni gubici advokata, njihovih klijenata i čitave države, tek će biti sabirani.

Protestuju i vojni penzioneri, koje bi ovaj režim najradije izbrisao sa spiska živih. Već u januaru i februaru, očekuju se masovni protesti radnika iz preduzeća koja će biti predata belosvetskim i domaćim lešinarima, ali i stranačkim jurišnicima. Na vidiku su "dani besa", a vlasti računaju da će ih od masovne provale gneva, sačuvati njihove pretorijanske garde i policija. Ali, režimska žrtva je postala i policija, koja je takođe bezuspešno štrajkovala. Tako je, samo prošlog meseca, više od 500 policajaca ostalo bez dela ionako male plate, koju uzimaju privatni izvršitelji, zbog neplaćnih komunalnih kamata!

Kratkotrajni štrajk policajaca, ugušio je direktor policije Milorad Veljović, koji je ogrezao u kriminalu. Veljović je u tu svrhu podmitio predsednika Policijskog sindikata Srbije, Veljka Mijailovića, inače izbeglicu iz Zagreba, koji je ovejani kriminalac, sa povelikim stažom. Ali, umesto da sa takvom "reputacijom" ode u zatvor, Vučićev režim ga sprema za diplomatsku službu u Grčkoj! Za nagradu što je, privremeno, slomio štrajk policije.

Zaposleni u zdravstvu već duže vremena, nalaze se u tihom štrajku. Obavljaju samo one nužne i najhitnije poslove, rade koliko im lekarska i lična etika nalaže.

Otpuštanje 27.000 službenika iz takozvanog javnog sektora, takođe će doći glave ovom režimu. Ali, na pobune su spremni i radnici metalske industrije (koji su, treba podsetiti, već štrajkovali glađu u septembru 2014. godine). Sindikat metalaca i dalje ima otvoren poziv radništvu Srbije da im se pridruže i druge kolege, kako bi zajedno osujetili kriminalne namere sadašnjeg režima.

Pravi udarac rudarima i metalcima Srbije, zadao je Aleksandar Vučić sa svojom družinom, dajući šefu kriminalne bande u Borskim rudnicima, Blagoju Spaskovskom, inače direktoru ovog giganta koji je do sada samo pljačkao i pravio milionske štete, 40 miliona evra pomoći (a sada je i u budžetu planirao ogromna ulaganja u Bor). Pre nego što je svom snagom stao iza Spaskovskog i njegovog kriminala, Vučić se potrudio da potkupi sindikalne vođe i tako "smiri situaciju". Tako je, privremeno, propuštena prilika da iz Bora krene talas štrajkova i pobuna rudara i metalaca. Ali, samo privremeno, jer je njihov status i dalje ponižavajući, ravan rudarima i metalcima sa početka prošlog veka.

Na žalost, studenti Beogradskog univerziteta, koji su imali puno razloga da izađu na ulice i obračunaju se sa režimom Aleksandra Vučića, zadržali su se samo na pitanjima od njihovog najužeg interesa (broj ispitnih rokova i bodovi). Niko od njih ni reč nije progovorio o široj društvenoj slici, o istinskoj katastrofi srpskog društva i države. Nikada u istoriji srpskog školstva, studenti, visokoškolci, ta društveno privilegovana sila, nisu bili tako ograničeni, odsutni iz društvenih tokova od kojih zavisi i njihova budućnost. Sve govori da i oni nose teške lance potkupljivosti: za mizerne ustupke, pristali su da prekinu sa protestima.

Može li vlast u Srbiji, koju čini grupa korumpiranih Vučićevih ministara da drži u pokornosti milione gladnih u Srbiji? Hoćemo li, kao i žrtve u zloglasnom logoru Jasenovac, koji je obezbeđivala grupa od desetak naoružanih ustaša, mirno ići na klanje? Ima li u nama ikakve kuraži?

Sindikalne vođe prosvetnih radnika koje su odlučne da pruže otpor ovom režimu, pokazuju da ipak imamo! Šta je to što sprečava đačke roditelje da se pridruže nastavnicima i pozovu svoju decu da ih podrže u tome? Da li je otrov koji već godinama sipaju u njih sa televizija kao što su Pink, Hepi i druge, potpuno dotukla osećaj solidarnosti i kolektivne briga za sutrašnjicu? Da li je to generacija koja je podlegla masovnoj promociji sebičnosti, prostakluka, travestije i svega drugog što ove televizije nude? Ima li nade da i oni shvate za šta se njihovi profesori i nastavnici bore?

Nadu daju ljudi poput Jasne Janković iz Unije sindikata prosvete, koja je javno, pred milionima ljudi na RTS-u, rekla u oči, pomoćniku ministra prosvete Milovanu Šuvakovu, da je obična neznalica i da će, ne budu li odmah usvojeni njihovi zahtevi, biti kasno za bilo kakav dogovor. Hoće li se u Srbiji ostvariti poziv iz Internacionale, koju i danas pevaju radnici u Grčkoj, Belgiji i drugim evropskim državama? Ili će nam biti milija Cecina - Da sam krala, krala sam!