Tragom vesti

Koridori Srbije - zašto projekti (Koridor 10 i 11) stvarno kasne i koliko nas to košta?

Put u propast, u dva pravca

Svrha ovog teksta je analiza realizacije projekata na Koridoru 10 i usmerenje ka zaključku zašto projekti stvarno kasne i koliko to državu (građane) košta. Javnost u Srbiji uglavnom živi u neznanju šta se dešava sa njihovom državom (ne samo po ovom pitanju). Pretpostavka je da se takve stvari dešavaju i sa drugim javnim preduzećima, pa se državi Srbiji stvara nepotreban teret kojeg će snositi njeni građani, a korist će izvući pojedinci - kao i uvek. Očigledno je da je u Srbiji želja za vlašću isključivo želja za ličnom koristi a ne za dobrobiti države i građana.

Piše: Insajder K-2

U oktobru mesecu 2012. godine, na čelo Javnog preduzeća Koridora Srbije d.o.o postavljen je funkcioner Srpske napredne stranke, Dmitar Đurović, do tada malo poznat javnosti, mada je u pitanju jedan od najmoćnijih ljudi u stranci, među takozvanim "finansijerima".

Pregledom biografije gospodina Đurovića, može se utvrditi da je rođen 1962. godine, i da je diplomirani menadžer industrijsko ekonomskog smera (Fakultet za industrijski menadžment Novi Sad). Bio je vlasnik preduzeća Foreks i Magma koja su oba ugašena i koja su poslovala sa gubicima a čiji je direktor bio sadašnji ministar privrede, gospodin Željko Sertić. Gospodin Đurović je, inače, u veoma dobrim poslovnim i privatnim odnosima sa Nebojšom Stefanovićem, ministrom policije - što znaju i svi vodeći ljudi u stranci.

Pre postavljenja na čelo Koridora Srbije, Đurović je bio poznat i po izgradnji zgrade koja se gradila kao epski Skadar na Bojani, godinama, a nalazi se preko puta hrama Svetog Save u Beogradu. Zgrada je tek nedavno završena (i neuobičajeno odudara od okoline!) pripada Đuroviću i on sam je to potvrdio više puta.

Postavlja se pitanje zašto je takav čovek postavljen da vodi investicije izgradnje Koridora 10 i Koridora 11 vredne 1,2 milijardi evra (prema nekim dodatnim informacijama ta je vrednost i veća)?

Zbog takve odluke, došlo je do probijanja rokova u izgradnji Koridora 10 i 11, što je direktna posledica postavljanja nestručnog kadra na čelo Koridora Srbije, uključujući Đurovića i njegove najbliže saradnike, koji su bez ikakvog iskustva učestvovali izgradnji infrastrukturnih objekata od državnog značaja. Na žalost, oni koji i imaju nekog iskustva su se uglavnom bavili zidanjem zgrada. Posledica ovakve politike je nedovoljan napredak ostvaren na izgradnji deonica Koridora 10 i 11 gde su svi rokovi probijeni negde.

Nametnuti tutori

Pored prekoračenja rokova (koje se meri u godinama) prekoračene su i očekivane vrednosti svih ugovora, u nekim slučajevima i 50% ugovorne cene, što rezultuje dodatnim zaduženjem države. Sa druge strane, i pored izuzetnih kašnjenja u realizaciji, ni od jednog izvođača nisu naplaćeni penali za kašnjenje, što bi značajno umanjilo zaduženje države Srbije.

Takve okolnosti na realizaciji tolikog broja projekata su praktično nemoguće - da su svi izvođači na svim projektima oslobođeni bilo koje odgovornosti za kašnjenje projekata gde se kašnjenja mere u godinama tj. da je odgovornost za celokupno kašnjenje u odgovornosti Investitora. (odgovornost za kašnjenje je u svakom slučaju podeljena).

Da li je sve to tako moralo da bude i zašto se građani Srbije zadužuju preko svake mere i u čijem je to interesu? Izgradnja putne infrastrukture je izuzetno zanimljiva, jer su sredstva finansiranja izgradnje praktično jedina koja iz inostranstva stižu u Srbiju. Svedoci smo da i sam gospodin premijer potencira građevinarstvo-infrastrukturu u svojim nastupima.

Poznato je i da je u razvijenom svetu građevinarstvo jedna od osnovnih legalnih delatnosti mafije (a imamo primere i u samoj Srbiji - Buha, Mišković, Đurašković, Miljković i mnogi drugi).

Korupcija i pranje novca su danas neodvojiv deo građevinarstva jer je za bilo kakvu kontrolu dobro razvijenih mehanizama nezakonitih radnji potreban visok nivo stručnosti. Imajući sve ovo u vidu, poslovi rukovođenja javnim preduzećima koja su uključena u izgradnju projekata infrastrukture su izuzetno privlačni za političke partije čiji kadrovi upravljaju tim preduzećima.

Da li je gospodin Vučić slučajno zaboravio da Koridorima Srbije upravlja kadar SNS prilikom davanja nedavne izjave o tome da javnim preduzećima ne upravljaju stranački funkcioneri - ili Koridore Srbije smatra privatnom firmom?

Sudeći po ponašanju gospodina Đurovića, a i zaštiti koju on uživa u svojoj partiji po svemu sudeći SNS smatra Koridore svojom firmom. Mehanizmi okorišćavanja koji se tom prilikom koriste su poznati u svetu građevinarstva.

Prvi metod je preko nezvaničnih lista preferiranih podizvođača i dobavljača koje se nameću izabranim, najčešće stranim izvođačima radova. Imena podizvođača/dobavljača koja se spominju su "Soko grupa", "Ferbild" , "Europolis", "Banković gradnja".

Svi podizvođači koje predlože izvođači su podložni odobravanju od strane Koridora Srbije inače ne mogu biti angažovani. Koridori su čak u ovom procesu oduzeli prava nadzornim službama koja su ove imale prema ugovorima o izgradnji (odobravanje podizvođačkih ugovora vrednosti do 50.000 evra). Strani izvođači nemaju mnogo opcija - ili da prihvate "preporučene" ili da im realizacija projekata postane značajno otežana.

Kako bi se uspostavila potpuna kontrola nad situacijom, izvođačima se nameće i kadar, od strane direktnih rukovodilaca izgradnje, do takozvanih konsultanata tj. ljudi koji cirkulišu u okviru Koridora Srbije, a koji su poznati u srpskom građevinarstvu po svojim "sposobnostima". Koji je interes izvođača da se povinuju sličnim pritiscima?

Jednostavno, ugovorene cene radova su izuzetno niske, problemi na gradilištima su mnogobrojni i pomoć od strane investitora (Koridora Srbije - Đurovića) mogu da očekuju samo poslušni. Neposlušni mogu da očekuju represiju i otežavanje realizacije poslova koja je ionako teška. Pomoć Koridora se ogleda u ubrzanim isplatama privremenih situacija, pritiscima na nadzorne organe u slučaju njihovih pokušaja da ispravno rade svoj posao a suprotno željama izvođača, odobravanju naknadnih radova, promena postojeće i odobrene projektne dokumentacije po željama izvođača (za ovakve promene projektne dokumentacije nije zaključen nijedan aneks ugovora, a najčešće je izvođačima prepušteno da sami kreiraju promene bez jasno postavljenih smernica od strane Investitora) - sve ovo rezultuje uvećanjima ugovorenih cena i odobravanjima zahteva za produžetak rokova izgradnje.

Takođe deo pomoći se ogleda u nerešavanju problema koji objektivno postoje tj. njihovom potenciranju, kako bi Izvođači mogli da naplate posledice takvog odugovlačenja.

U tom odugovlačenju Koridori Srbije su izgovor našli u činjenici da je projektna dokumentacija bila naručena i pripremljena od strane Puteva Srbije, kao i da je rešavanje eksproprijacije ostalo u nadležnosti Puteva Srbije, mada Koridori Srbije imaju i svoju službu za eksproprijaciju.

U ovom momentu je posebno intenzivirana kampanja protiv Puteva Srbije koji su okrivljeni za sve probleme u realizaciji projekata. U pitanju je, zapravo, kampanja vezana za proces spajanja Koridora Srbije i Puteva Srbije, kao i za "pranje" od odgovornosti za probijanje rokova i uvećane troškove izgradnje. Činjenica je sa druge strane da se samo radilo o problemima koji su uobičajeni u građevinarstvu (mada je obim problema veći nego što je to uobičajeno) ali je veći deo problema nastao u njihovom nerešavanju na adekvatan način - zbog namere za sticanjem lične i partijske koristi a i zbog nestručnosti rukovodstva Koridora (koja se može utvrditi i proverom profila rukovodećeg kadra).

Postoje slučajevi određenih, naročito privilegovanih izvođača (na primer, grčki Aktor), gde su se i pored nikakvog napretka u izgradnji, odobravali dodatni avansi (van odredbi prvobitnih ugovora, dakle putem aneksa ugovora) u ne malim iznosima. Rezultat toga je da je iznos uplaćenih avansa po ugovoru i dodatnih avansa u značajnoj disproporciji sa izvedenim radovima (procenat pravdanja primljenih avansa izuzetno nizak).

Takođe su im odobravani zahtevi za plaćanjem naknade štete zbog navodne nemogućnosti da isti realizuju projekte uspešno (trenutno su odobreni iznosi od oko osam miliona evra, i u procesu su isplate).

Međutim, nameće se jedno pitanje - zašto su na projektima gde postoje toliki mnogobrojni problemi koji su sprečavali Aktor da radi bili odobravani dodatni avansi (koji i kad se daju za intenziviranje aktivnosti) je pitanje na koje se teško može odgovoriti. Najlošiji izvođač je bio najviše stimulisan! Naravno, bez pozitivnog efekta.

Da li je taj novac uopšte ostao za projekte za koje je dodeljen ili je nestao na računima firme koja je očigledno u velikim problemima ne samo u Srbiji nije poznato ali se može pretpostaviti. Isti izvođač je u zemljama u okruženju (Bugarska) odavno oteran i svi ugovori sa njima raskinuti jer su se pokazali kao jako loši izvođači, ali su u Srbiji našli pouzdane partnere za uspešnu saradnju na obostrano zadovoljstvo, a na štetu građana Srbije.

Slični principi se primenjuju i na firme konsultante/nadzorne organe, izabrane na međunarodnim konkursima, koji novac dobijaju nakon overa računa od strane Koridora Srbije, pa im tako vreme isplate i finansijski opstanak zavise od gospodina Đurovića.

I njihov kadar u najvećoj meri indirektno bira gospodin Đurović (jer svaki nadzorni organi mora da bude odobren od strane Koridora Srbije), pri čemu se služe ubeđivanjem i pomaganjem nadzornim organima da shvate koje su posledice eventualne neposlušnosti.

Dmitar Đurović je postavio veliki broj svojih ljudi da rade kao zaposleni u konsultantskim nadzornim službama (što je bilo moguće indirektnim pritiscima)odobravanjem predloženog kadra. Posebno dobri odnosi su uspostavljeni između Koridora Srbije i konsultantske firme Louis Berger, koja je inače na crnoj listi Svetske banke, zbog skandala sa korupcijom, i mada su svi ugovori sa njima trebali da budu raskinuti, uz veliko zalaganje Koridora Srbije oni su ostali angažovani na svojim projektima.

Ko su Đurovićevi saradnici u akciji izvlačenja novca od učesnika na projektima

Dušan Đoković koji rukovodi izgradnjom Koridora 11; inače brat od strica vlasnika kompanije Ferbild - Radula Đokovića; učešće kompanije Ferbild u realizaciji projekata u okviru Koridora Srbije nije mi poznato do detalja (sigurno su angažovani kao podizvođači na nekoliko projekata), ali je to podatak koji bi vredelo proveriti. Da li je kompanija Ferbild koja nema značajnije (a možda i nikakve) reference na izgradnji autoputeva(uključujući mostove na autoputevima) trebala biti odobrena od strane Investitora? Da li su provereni njihovi kapaciteti tom prilikom, naročito ako su odobreni da rade na više projekata?

Milovan Bekrić - pre postavljenja nadzorni organ na izgradnji gore pomenute zgrade gospodina Đurovića, kao i na drugim objektima koje je Đurović gradio u Rakovici. Bez ranijeg iskustva na velikim infrastrukturnim projektima - izgradnji autoputeva.

Miodrag Kostić- bez ranijeg iskustva na velikim infrastrukturnim projektima, a vrlo moguće i bez ikakvog iskustva u građevinarstvu.

Zoran Kostić - bivši rukovodilac GP Rad i poslednji direktor srpskog dela austrijske Alpine (oba preduzeća su u stečaju). On je nametnut u poslednjih nekoliko meseci kao konsultant svim izvođačima radova, na oko 20 projekata (dakle prividno na suprotnoj strani) kako bi se izvukao dodatni novac od izvođača kroz isplate konsultantskih naknada (treba imati u vidu i to da prihodi ovakvog konsultanta značajno zavise od uspešnosti tj. od naplate od investitora - koji ga je u ovom slučaju i nametnuo), a u stvari izvlačenjem novca od investitora kroz naplatu dodatnih potraživanja gde deo tog novca na kraju završava u privatnim džepovima onih koji su ga i nametnuli. Firma se zove Y menadžment (ili slično). Od njegovog dolaska se značajno inteziviralo odobravanje zahteva Izvođača za dodatnim plaćanjima od strane Koridora Srbije.

Branislav Ivković - profesor građevinskog fakulteta i bivši član Socijalističke partije Srbije, kadar koji je trenutno angažovan kao konsultant ispred Koridora Srbije u pregledu odštetnih zahteva Izvođača radova. Svojevremeno bio angažovan od strane austrijske Alpine u pripremi odštetnih zahteva ka Koridorima Srbije. Dakle, Ivković je radio za Zorana Kostića. Ranije su bili na istoj strani a sada na prividno različitim stranama (Ivković za Koridore Srbije a Zoran Kostić za sve izvođače radova).

Oni koji su neposlušni u celom ovom procesu, brzo bivaju eliminisani, jer im se nalaze bilo kakvi propusti u radu i koriste za ucenjivanje ili uklanjanje sa projekata na kojima su angažovani, ili se prebacuju na druga radna mesta u okviru Koridora Srbije. Ne treba zaboraviti da su Koridori Srbije tokom 2013. i 2014. godine zaposlili veliki broj ljudi, a njih dvadesetak živi u neposrednoj blizini samog gospodina Đurovića (nezvanično - njih 17 živi u istoj ulici u Rakovici!). Zapošljavanje je intenzivirano u 2015. godini.

Zanimljiv je podatak i da je supruga gospodina Ivkovića - Biljana, najbliži saradnik Nebojše Stefanovića, što zatvara krug "saradnika". Sa celom ovom "kombinacijom" upoznat je i Aleksandar Vučić. Konačno, činjenica da je Dmitar Đurović, kao potpuno nekvalifikovan kadar, uopšte postavljen na mesto na kojem je, dodatno tereti i Vučića i SNS.