Zadnja

Sorošev komesar

Piše: Sonja Licht

Pripadala sam srećnoj generaciji, koju je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dočekala grupa profesora koja je pripadala Praksisu, odnosno onima koji su nekoliko godina kasnije udaljeni s fakulteta. To su ljudi koji su značili ogroman intelektualni izazov.

Jevrejka sam i po majci (Suzan Sand, rođenoj u Poljskoj), i po ocu (dr Antunu Lichtu, rođenom u Subotici). Bliski rođaci mojih roditelja nastradali su tokom drugog svetskog rata, tako da smo to posle rata dobro naplaćivali. Rođena sam 1947. godine u Subotici, gde sam završila osnovnu školu i gimnaziju.

Bila sam uvek srećna, jer sam imala samo dve ljubavi. Volela sam novac i - sebe. Ostale su bile sporedne ljubavi. Otac mi je bio poznati lekar u Subotici. I drugi su bili ugledni i učeni, ali u to vreme nisu imali novac.

Kada sam kao mlada i neukusna došla na studije u Beograd, iznajmljen mi je trosoban stan, u bloku 45, na Novom Beogradu. Iz Subotice sam povela školskog druga Đorđevića, siromašnog momka, i kućnu pomoćnicu. Majka nije htela da se opterećujem spremanjem stana, ili kuvanjem, da trošim vreme na te gluposti. Đorđević je imao svoju sobu, a u moju je dolazio po pozivu, a često sam volela da ga konzumiram. Ćutao je i trpeo. Čim je diplomirao, svečano je došao po stvari. Znala sam da ti proleteri nisu pouzdani. Izbacila sam mu stvari kroz prozor, a on je zajedničkom drugu, kod koga je konačno neko vreme, pripovedao o mojim strastima, kao nije više mogao da izdrži.

Ponekad sam se šalila da sam rođena kao aktivistkinja, ali mi se želja za javnom scenom zaista javila jako rano. Pričali su mi roditelji i baka da sam sa četiri i po godine u subotičkom Narodnom pozorištu recitovala jednu divnu pesmu Šandora Petefija.

Kao student, družila sam se sa grupom kolega okupljenih oko Otvorenog univerziteta. Zbog takvih aktivnosti moje kolege su odlazile u zatvor, meni su samo na izvesno vreme uzeli pasoš.

Moja ljubav prema novcu i sebi pokazala se kao dobitna kombinacija za uspeh. Uzmi sve što ti život pruža, bio je moto mog života. Uzimala sam sve, a nisam davala nikom.

Muža Milana Nikolića, kolegu sa fakulteta, koji je danas član Upravnog odbora RTS-a, sa platom od pet hiljada evra, otela sam 1985. godine od svoje najbolje drugarice Svetlane. Kada se Svetlana razbolela, uzela sam Milana k sebi, a njoj, bolesnoj, ostavila njihovo dvoje dece.

Zaposlila sam i kuvara. Posle dve godine braka, Milanče je nabacio oko 80 kilograma. Počeo je da liči na mene. Razbacao se, mada se ja, osim na njega i na sebe, ne razbacujem novcem. Takvi su moji. Mi samo uzimamo.

Tokom osamdesetih godina dvadesetog veka, osnovala sam više nevladinih organizacija, koje su se uglavnom bavile ljudskim pravima. Na čelu Fonda za otvoreno društvo bila sam od 1991. do 2003. godine. Od 2003. sam predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Pripadam izabranom narodu, pa je red da imam i Fond za političku izuzetnost.

Da je neki Srbin osnovao fond sa ovakvim nazivom, bio bi izložen progonu i poruzi.

Godine 2007. nedeljnik Vreme izabrao me je za ličnost godine. Ovim novinama uterala sam mnogo novca. Onog koji je, da ne bi bio oporezovan, delio moj sunarodnik Džordž Soroš, čuveni borac za mir i za uništenje hrišćana, naročito Rusa.

Sve sam iznenadila kada sam kao predsednica Soroš fonda dala pet miliona dolara partiji Mire Marković! Umela sam da investiram, to nam je u krvi. Posle sam delila, i šakom i kapom Sorošove novce onima za koje sam znala da će da mi služe, da me veličaju. I nagrađuju.

Preko mene Soroš je finansirao i Otpor, i sve antisrpske aktivnosti.

Džordža Sorosa sam upoznala februara 1990. godine. Milan i ja smo bili stipendisti Soros fondacije 1988-89 u Americi, ali sam ga upoznala tek pošto sam bila pozvana na sastanak Soros mreže u Dubrovniku. On je neke svoje prijatelje u Mađarskoj pitao da li znaju nekoga u Jugoslaviji ko bi mogao da vodi Fond. Pošto sam od prve polovine osamdesetih imala razvijene odnose sa mađarskim disidentskim krugovima, oni su preporučili mene. Boljeg nisu mogli naći.

Mog Milana koristim kao portparola. Počev od Mire Marković, pa naovamo, nas dvoje hvalimo sve one koji su na vlasti. . Bili smo veliki prijatelji sa Zoranom Đinđićem, potom smo veličali Borisa Tadića. On me je postavio, ničim izazvan, za predsednika Upravnog odbora Politike.

Umesto mene, jer je to meni ispod časti, Milan nastupa.

"Reči su kod nas manje-više potrošene. Nešto malo skromnih i pametnih reči i dalje nalazi put do srca i uma građana, ne smeju se izgovarati bombastično, ne sme biti obećanja, političari treba da najavljuju ono što mogu da ispune i to bi bila najbolja formula. Od svih političara tome se najviše približio Aleksandar Vučić, koji je najpozitivnije političko iznenađenje u ovoj vladi", oglasio se moj Milan.

Slušam Milančeta kako zbori, smejem se, kikoćem. Upišala sam se, da izvinete, jedva su me kućne pomoćnice presvukle. Znate, Milana i ja imamo višečlanu poslugu. Oboje zajedno imamo preko četiristotina kila žive vage. A, krećemo se brzinom od 100 metara na sat.

''Vučić i Dačić su pokazali najveću sposobnost za promene. Vučiću svaka čast, da li se pere ili ne pere, radi dobru stvar. Zašto demokrate to nisu uradile? Bitan je rezultat, a polako se neke stvari razrešavaju. Kako će biti na kraju, videćemo, jer su i oni doveli neoliberalne ekonomiste, a to danas ne funkcioniše. Pa ako nema hleba, dajte narodu pravde, i to je dobro", mrtav ozbiljan poručuje moj muž.

Posle zove Vučić, da se zahvali. Kaže, Milane, Vi znate da ja, kao i Vi i Sonja nikom ništa ne dajem. Ali, daću narodu pravdu, i počinje da se smeje.

Kaže mi Džordž, dobro je draga Sonja što hvalite tu srbijansku budalu. Nahuškaćemo ga na Ruse, pa nek opet Srbi najebu. Ja gledam u Milana, pa mi nešto žao tog čoveka. To se ne odnosi na tebe, kažem mu. On još ne zna da sam ga testamentom isključila iz nasledstva, samo nužni deo. Moji sve ostavljaju svojima. Nisam ni ja izrod. A Soroš mi je dao da zaradim. Uzela sam stotine miliona od provajdera SBB kada smo ga prodali.

Nije lako biti Sorošov komesar za ratne operacije protiv Rusa. Ali, srce mi postaje lihtije, i na kraju, život se pretvori u pihtije.