Na nišanu

Laži će mu doći glave: bitka protiv Vučićevog režima nakon skandaloznih izbora

Opkoljavanje diktatora

Posrnuli samodržac Aleksandar Vučić, uspeo je ono što niko na političkoj pozornici moderne Srbije nije uspeo: brutalnom pljačkom izbornih rezultata, ujedinio je opoziciju (i levu i desnu) protiv sebe. Ideološki suprotne političke grupacije, poput Dveri i Demokratske stranke, ili DSS i Liberalno demokratske partije, danas snažno podržavaju jedni druge u nastojanju da sebe i sve građane zaštite od izbornih prevara, otimačini glasova, jednoumlja i diktature. Srbija ulazi u period ozbiljnog obračuna protiv Vučićevog režima. On drži sve poluge vlasti, u njegovim rukama je samo ogoljena sila ali ne i stvarna moć. Jer, nijedna sila nije mogla protiv ogorčenog naroda i njegove snage. To su na svojoj koži osetili i Vučićevi nekadašnji politički bogovi kojima se bestidno klanjao devedesetih godina, dok je lajao sa ulica i trgova šireći antievropsku propagandu, nacionalnu i versku mržnju...

Nikola Vlahović

Dr Georgij Engeljgart, profesor Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, u svom komentaru na kriminalni ishod izbora u Srbiji, rekao je ovih dana da se dosledno i principijelno sprečava ulazak evroskeptične i proruski nastrojene grupe u parlament, te da su vladajuća stranka i njeni saveznici uložili ogromne napore da blokiraju „Dveri" i DSS. I dr Nikita Bondarev, iz ruskog Instituta za strateška istraživanja (RISI), objašnjava da je Vučić sa ovim izborima i mogućim ulaskom koalicije Dveri - DSS u parlament sateran u ćošak. Tačnije, da pribegava apsolutno nedemokratskim metodama kako bi učinio ono što treba da se dopadne njihovim zapadnim partnerima. Istovremeno, ni Zapad ga više ne želi, pa se Bondarev u vezi sa tim poziva na informaciju da je američka ambasada vrlo nezadovoljna situacijom u kojoj koaliciji Dveri - DSS nije dopušteno da uđe u parlament, te da je to nezadovoljstvo saopšteno i Saši Raduloviću.

Sumanuti Aleksandar Vučić, već četiri godine sprovodi u delo najmračniju diktaturu u novijoj istoriji Srbije. Pozivajući se na apsolutnu zaštitu Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Evropske unije i njenih komesara, uspostavio je svoju ličnu vladavinu tako što je urušio sve institucije sistema i pretvorio ih u njegov priručni servis kojim održava sebe i svoju mafiju na vlasti. Na taj način, on sam donosi odluke o životu i smrti u Srbiji.

Kao prvi potpredsednik vlade, tokom 2012. godine, počeo je da preti procesuiranjem čelnika prethodne vlasti, svakodnevno pominjući imena onih koje namerava da uhapsi. Prvi koga je imao "na nišanu", bio je Ivica Dačić, njegov koalicioni partner, a onda redom, Mlađan Dinkić (koji je ubrzo postao njegov savetnik), Dragan Đilas (koji mu je platio "otkup" opljačkanim milionima), Stevan Nikčević (koji ga je "počastio" sa 50 miliona evra, a ovaj ga za uzvrat postavio na funkciju državnog sekretara u ministarstvu Rasima Ljajića)...

Naravno, Vučić je i sve druge koje je "hapsio" i javno verbalno linčovao (kao na primer Aleksandra Vlahovića i Božidara Đelića...) zaštitio od istrage i procesuiranja, čim se dokopao funkcije predsednika vlade. Svi oni su dobili važnu ulogu u njegovoj vladarskoj piramidi.

Danas je Vučić sve luđi i luđi, jer je, osim što je pokrao sve što je moglo da se pokrade, na kraju pokrao i glasove koje je opozicija dobila od građana na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine!

Pokradenim parama kupio je svoju mizernu koaliciju u kojoj su se našli i Aleksandar Vulin, Vuk Drašković i Velimir Ilić, a dva poslanička mesta je za velike pare prodao članovima porodice Karić (Milanki, ženi odbeglog Bogoljuba i njegovom bratu Sretenu). Uprkos tome što su mu ovo dvoje Karića platili "otkup", oni se kod njega i dalje nalaze na spisku za zaplenu celokupne imovine.

Tokom ovogodišnje predizborne kampanje, Vučić je svakog dana svečano "polagao" kamen temeljac na drugom mestu (tamo gde nikad ništa neće biti sagrađeno), ali uvek uz isti scenario i režiju: govorio je sve najgore o političkim protivnicima, a sebe i svoje "velike pobede" uzdizao do nebesa.

Konačno, kad je došao kraj mučnoj kampanji, pre nego što je završeno prebrojavanje glasova, proglasio je svoju pobedu, a kad je shvatio da nema broj mandata koji mu je potreban da "podmiri" sve svoje potrebe, naredio je Republičkoj izbornoj komisiji da ponovi brojanje sve dok on i njegova stranka ne dobiju potrebnu većinu u parlamentu. Istovremeno, naredio je Rasimu Ljajiću i Nebojši Stefanoviću da optuže opoziciju za "destabilizaciju prilika u Srbiji" te da im zaprete i hapšenjem! Angažovao je i informativne redakcije RTS-a, Pinka, Studija B i ostalih televizija koje ga besramno prate u stopu i slave kao novog Mesiju, da osporavaju izborne rezultate opozicije. RTS je otišao najdalje u tome, pa su istaknuti novinari ove zlosrećne TV Bastilje (u emisiji "Oko") objašnjavali kako "...nije ni u drugim državama neobično da narod pre izbora podržava opoziciju a kasnije glasa za vlast"!

Da je Vučić zapao u histerično stanje, postalo je jasno kad je zapretio i Draganu Markoviću Palmi da će biti uhapšen ako podrži Ivicu Dačića. Nameštanje izbornih rezultata, uprkos svemu, nije išlo kako treba. Punih četiri dana je trebalo Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) i njenom korumpiranom predsedniku Dejanu Đurđeviću za krađu glasova Dverima i Demokratskoj stranci Srbije.

Konačno, "montaža" je urađena krajnje providno: Dverima i DSS-u nedostajalo je četvrt jednog glasa za prelazak cenzusa! Kako, ako je RIK na oko 94 odsto izbrojanih glasova konstatovao da je koalicija "Aleksandar Vučić - Srbija" osvojila 48,22 odsto glasova (dakle ispod 50 odsto) te da u Skupštinu Srbije, pored SNS-a neopozivo ulaze i koalicija SPS-JS, Demokratska stranka, SRS, Pokret Dosta je bilo, koalicija SDS-LDP-LSV, kao i koalicija DSS-Dveri?

Da skandal bude veći, i status predsednika RIK-a Dejana Đurđevića može da se dovede u pitanje, jer je on još 2014. godine podneo ostavku na tu funkciju, i to je kasnije obrazložio sledećim rečima: "...U skladu sa preporukom Glavnog odbora Srpske napredne stranke (Odlukom i aktima stranke zabranjeno je da funkcioner SNS bude na dve funkcije istovremeno), prim. red.), podneo sam ostavku na mesto predsednika RIK-a 2014. Narodna skupština nije usvojila moju ostavku sve do 2016. U međuvremenu, raspisani su vanredni parlamentarni izbori, a poslanička grupa SNS-a je stala na stanovište da nije celishodno da se predsednik RIK-a promeni neposredno uoči održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Zbog toga sam prihvatio da me poslanička grupa SNS-a ponovo predloži za predsednika RIK-a...".

U stilu malih šibicara, na istoj sednici su ga razrešili dužnosti i nanovo izabrali!

Ali, i nakon nameštenih izbornih rezultata, napadi na opoziciju nisu prestali, pa je naprednjački poslanik Aleksandar Martinović zapretio: "...Nećemo dozvoliti da se ponovi ono što se dogodilo 5. oktobra!" Kao da je 5. oktobar zakonom zabranjen, kao da je pravo na opštenarodno nezadovoljstvo krivično delo! Naravno, i njemu i Aleksandru Vučiću, 5. oktobar 2.000. godine bio je dan poraza, dan kad je njihova diktatura koju su predvodili Milošević i Šešelj, zbačena sa vlasti. Niko tada u Srbiji nije ni sanjao da će ovi mrakovi ponovo zavladati svačijim životom, uvesti novu izolaciju i rasturiti sve institucije. Ali, kad se nevolja već desila, treba ustati protiv nje. Sa tim se slažu čak i oni Vučićevi "prijatelji" sa Zapada koji su inscenirali njegov dolazak na vlast 2012. godine. Upadljivo je da su ambasadori Rusije, SAD, Velike Britanije, Nemačke i Francuske na lažiranje izbornih rezultata reagovali potpunom ignorancijom Aleksandra Vučića i njegovih trabanata. OEBS je dao protivrečno saopštenje u kome se kaže da su "izbori bili slobodni ali neravnopravni" (!), a Savet Evrope je konstatovao da su mediji tokom predizborne kampanje bili pristrasni u korist vladajuće stranke i njenog vođe. Slovenački dnevni list "Delo" nazvao je Vučića nakon izbora "Kralj Aleksandar", prognozirajući da on neće odstupiti od svojih imperatorskih težnji.

Atmosfera potpunog haosa u Srbiji koji je stvorila lična vladavina Aleksandra Vučića, dovela je do toga da većina ljudi, usled svakodnevne medijske proizvodnje skandala, zavera i paranoje, ne zna šta je juče bilo. Prema jednom prošlogodišnjem tumačenju komentatora britanskog "Independenta", to i jeste taktika kojom se Vučić služi kako bi "proruske Srbe" što više zaveo na stranu Zapada i tako sebe održao na vlasti.

Nevolja je u tome što su sva kriminalna dela njegovog režima munjevitom brzinom pala u zaborav: tajni ugovori sa Arapima, kriminalna poslovanja RTB Bor, slučaj "Helikopter", slučaj "Kantrimen", slučaj Vučićevog brata Andreja, slučaj 24 privatizacije, slučaj 24 stana u posedu Siniše Malog u Bugarskoj, razne "krađe identiteta", pljačke budžeta, kriminal u Lutriji, ubistva, prebijanja, zastrašivanja, prisluškivanja...Spisak tih "slučajeva" deblji je od najdeblje Bele knjige, ikada napisane u ovoj zemlji povodom raznih kriminala.

Računajući valjda na lakoću zaborava njegovih kriminalnih poslova, Vučić se poslužio sličnim metodama, pa je i predizborna kampanja Srpske napredne stranke finansirna prljavim novcem od šverca nafte.

Kriminalna organizacija sastavljena od članova SNS na privatnim benzinskim pumpama već dve godine prodaje neoporezovano gorivo namenjeno za izvoz po ceni od 60 dinara (bez PDV-a i akciza). Za samo jedan dan, ova grupa prošvercuju oko 60 tona goriva, o čemu podatke ima i beogradska Uprava kriminalističke policije (UKP), na čemu zaradi oko 3.660.000 dinara. Godišnje, ovakvim "namenskim" švercom od koga je vođena SNS kampanja, državni budžet je manji za oko pola milijarde do milijardu dinara. Logično pitanje u vezi ovoga postavio je i jedan dobro upućeni izvor koji doslovno kaže: "...Šta mislite, odakle pare za dnevnice, sendviče, stotine i stotine autobusa? Mislite da se izdaju priznanice za dnevnice, sokove, sendviče, autobuse? Odakle će neko da digne četiri ili pet milion dinara za dnevnice i sve ostalo? Sve se plaća kešom. Skoro sve se finansira prljavim novcem, a spona su Petar Panić Pana i Zvonko Veselinović...".

Neposredno uoči izbora, Vučićev strah od Rusa "progovorio je" preko njegovog trbuhozborca, Vladimira Đukanovića, koji je u jednoj izjavi za ovdašnje medije rekao da "postoji određenih stranih službi", i da su izbori dovedeni u pitanje, te da je u toku predizborne noći moguć potpuni haos koji će dovesti ne samo do poništavanja izbora, već i do nemira na ulicama širom Srbije. Da falsifikovanje potpisa može ozbiljno ugroziti sam izborni proces...Đukanović je "recitovao" očito naučenu pesmicu pa je nastavio: "...Najmanje dva razloga ima za tako nešto, od toga da se delegitimizuje izborni proces i stvori papazjanija, do činjenice da ako izborni rezultati ne budu po volji da se pređe na plan B, a to je osporavanje i obaranje izbora...To je izgledan scenario koji može da nas uvede u duboku političku krizu, što je očigledno i cilj određenim stranim službama i pojedinim strukturama u Srbiji. Čini mi se da će opozicija u najvećem delu na dan izbora raditi na bojkotu, jer im je cilj da izlaznost bude nikad manja...".

Reč je o Vučićevoj "metodologiji" optužbi pre nego se bilo šta desilo. Tu "metodologiju" prepoznali su i u ruskim medijima pa ovih dana njihovi komentatori pišu da se Koalicija Dveri - DSS upadljivo se razlikuje od estradno-uličnih patriotskih pokreta, "inače standardnih za Srbiju", time što nju po pravilu čine obrazovani i inteligentni ljudi, te da Vučićevoj vladi takva grupa poslanika u sadašnjem parlamentu uopšte nije potrebna. Nebitno je što bi u najboljem slučaju u Skupštinu ušlo samo 14 predstavnika ove koalicije. Bitno je da će ulaskom u parlament oni dobiti skupštinsku govornicu i to će onda biti glas razumne, zdrave i perspektivne alternative.

Ako se pogledaju druge opozicione partije, koje su dobile nešto više od 5% glasova, videćemo da su to po pravilu proevropske stranke, za koje ima ko da se zauzme. One imaju dugogodišnje pokrovitelje u Briselu i Vašingtonu, Londonu i Berlinu, i ti pokrovitelji su svojim štićenicima obezbedili zastupljenost u parlamentu. Zapadne prestonice, naravno, nisu oduševljene koalicijom Dveri - DSS.

Na izborima su, kao što je uobičajeno, iznošene optužbe za falsifikovanje izbora na Kosovu i Metohiji. Taj region je još od Miloševićevog perioda prava „zlatna koka" za političke tehnologe, jer tamo procedura održavanja izbora nikada nije bila transparentna. Tamo se mogu podmetati spiskovi, može se manipulisati glasačkim listićima, upravljati „mrtvim dušama", itd. I ovoga puta se tamo, po svemu sudeći, opet dešavalo isto to. Predstavnici Dveri - DSS kažu da je glasanje u ovom regionu, prema njihovim podacima, bilo praćeno krupnim nepravilnostima.

Dr Nikita Bondarev u svom komentaru na srpske izbore kaže i ovo:

"...Jasno je da je jedan glas statistička greška, piše, pa kaže dalje da bi "...u svakoj demokratskoj zemlji u toj situaciji vlasti napravile ustupak, utoliko pre što u slučaju sa 'Dverima' postoje podaci posmatrača prema kojima je ova koalicija dobila gotovo 7% glasova, dok su im tokom izborne noći posmatrači iz drugih stranaka davali preko 5%. Oni su već dobili sve što im je potrebno. To je apsurd i nečuvena pojava u evropskoj istoriji. I to se ne može dopasti zapadnim partnerima Srbije. Zbog toga ja ne sumnjam da će 'Dveri' ipak ući u parlament.Šešelj se ponaša ružno i neumesno. Svi smo mi znali da je on još u predizbornoj kampanji aktivno agitovao protiv koalicije Dveri - DSS. Kako se ponašao tada, tako se ponaša i sada. Ljudi koji pamte Šešelja iz 1990-ih u suštini ništa drugo od njega nisu ni očekivali. Oni koji su izašli na izbore većinom pripadaju generaciji koja je stasala posle bombardovanja. Za njih je Šešelj simbol suprotstavljanja Zapadu, ali oni ne pamte kakav je on bio još kao poslanik jugoslovenskog parlamenta. Ti ljudi su sada neprijatno iznenađeni što se ispostavilo da Šešelj nije ono što su oni očekivali. Pa ipak, ako neko u vladajućoj koaliciji misli da se Šešelj i dalje može koristiti kao sredstvo za gaženje drugih patriotskih stranaka, onda je on u velikoj zabludi...".

Jedno je ipak sigurno: opozicija je na ulicama, treba očekivati i radnike i sindikate. Proleće je..

U Beogradu je u subotu, 30 aprila, održan protestni skup kojem su se, pred nekoliko hiljada građana, obratili predstavnici Demokratske stranke, Pokreta "Dosta je bilo" koalicije SDS-LDP- LSDV i lideri koalicije DSS-Dveri. Nečija moćna ruka ih je ujedinila. Ujedinjena pozicija je velika radost za Srbiju. Dakle, za očekivati je da će se na protestu 5. maja pojaviti u istom sastavu, da će im se potom pridružiti sindikati, studenti, građani, nevladine organizacije.

Vučić preti. Ali, oko njega je sve manje ministara koji su spremni da ga slede. I u SNS-u je primetno rasulo. Osećaj da će njihov vođa brzo nestati sa političke scene mnoge tera da se što je brže od njega distanciraju. Jer, Vučić nema para da izdržava vojsku, policiju, da plaća penzionere, da izdržava paravojne grupe. Većina njegovog okruženja je svesna da im je Vođa otpisan.

Vreme je za konačni obračun sa njegovom despotijom.

Kad, ako ne sad!