Bregzit i SAD

Da li će britanski referendum postati zarazan za neke američke države?

Sve je moguće u "demokratiji"

Predsednik SAD Barak Obama, kandidat za predsednika Demokratske partije Hilari Klinton, potpredsednik Džo Bajden, državni sekretar Džon Keri i drugi predstavnici zvaničnog establišmenta otvoreno su davali podršku ostanku Britanije u EU i pritom bili poprilično uvereni u, za njih povoljan, ishod referenduma. Oni koji sebe u Americi nazivaju konzervativnim, češće su zastupali bregzit, odnosno izlazak Britanije iz EU. Najupadljiviji u tom smislu bio je i ostaje kandidat za predsednika Donald Tramp. Referendum je održan i njegovi rezultati su bili neočekivani čak i za one političare koji su izražavali simpatije i moralnu podršku britanskim pristalicama bregzita. Šta se može očekivati posle bregzita? O tome, iz moskovskog ugla piše ruski analitičar Valentin Katasonov

Valentin Katasonov

Neobično je bilo što se nekoliko američkih političara našlo na Ostrvu u vreme održavanja referenduma. Oni su, kako se priča, ne gubeći vreme, davali izjave povodom britanskog izbora. Potpredsednik SAD Džo Bajden boraveći u poseti Republici Irskoj, izjavio je da rezultati britanskog referenduma neće uticati na odnose SAD-a sa Londonom, Dablinom (glavni grad Irske), Briselom (tj. Evropskom unijom): „Moram da kažem da smo očekivali drugačiji rezultat. Više bismo voleli da je rezultat bio drugačiji. I ja smatram da mnogi ovde osećaju isto. Želim da uverim sve okupljene da će posebne veze Amerike sa Ujedinjenim Kraljevstvom ostati i dalje jake. A naši odnosi sa Irskom i sa EU ostaće kamen temeljac naše globalne saradnje."

Kandidat za predsednika SAD Donald Tramp u vreme referenduma nalazio se u Škotskoj. On je izrazio svoje zadovoljstvo rezultatima referenduma, obrativši pažnju na sličnost situacije u EU i u SAD i nagovestivši da proces izlaska iz „evropske kuće" ne mora da se ograniči samo na Veliku Britaniju: „Smatram da EU može da očekuje i druge slične slučajeve. Ljudi ponovo žele da imaju mogućnost da kontrolišu svoje granice, da imaju svoju valutu. Oni veoma žele da se vrate na to kako je nekad bilo. Vidim mnogo sličnosti između onoga što se ovde dešava i onoga što se dešava u Sjedinjenim Državama. Narod želi da postoje granice i uopšte ne žele da u njihovu zemlju dolaze ljudi za koje se ne zna ko su i odakle su."

Tramp je direktno izrazio nadu da će druge evropske zemlje slediti primer Velike Britanije i da će organizovati slične referendume.

Povodom bregzita se odmah oglasio i bivši ambasador SAD u Rusiji Majkl Makfol. On je, bez diplomatskih oblandi, rekao da su rezultati referenduma od 23. juna pobeda predsednika Rusije Vladimira Putina. Iz toga proizilazi zaključak (koji nije izrekao ambasador): referendum je poraz predsednika SAD Obame.

„Danas je to velika pobeda za ciljeve spoljne politike Putina. To treba priznati", izjavio je bivši diplomata. Prema Makfolovom mišljenju, iako pobeda zagovornika izlaska Britanije iz EU nije lična zasluga ruskog lidera, ona „sigurno služi njegovim dugoročnim ciljevima u Evropi". Makfol je dodao i: „Putin je žalio za raspadom SSSR-a i Varšavskog ugovora, zato mu je drago da vidi raspad evropskog jedinstva." Niz ruskih eksperata već je prokomentarisao Makfolovu izjavu. Po njihovom mišljenju, Rusija ne može da oseća posebnu radost povodom mogućeg raspada u Evropi, jer su njegove posledice nepredvidive i mogu izazvati haos u tom delu sveta. A Rusiji haos u Evropi nije potreban. Međutim, ne treba poricati da će u slučaju slabljenja uticaja Brisela na Evropu, Moskvi biti

lakše da gradi svoje odnose sa Evropom na osnovu bilateralnih međudržavnih sporazuma.

Ključno pitanje u diskusijama na temu „Bregzit i Amerika" je ono o uticaju rezultata referenduma na perspektive zaključenja sporazuma TTIP (Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo) između SAD i Evrope.

Kao što je poznato, pregovori o sporazumu TTIP tokom poslednje dve godine vodili su se između Vašingtona i Brisela obavijeni velom tajnosti. Trebalo je da činovnici EU sprovedu sve neophodne pregovore, zaključe preliminarni sporazum, a zatim da stave države članice EU pred svršen čin, primoravajući rukovodioce svake države ponaosob da stave svoj konačni potpis na dokumenta. Tokom prošle godine informacije su procurele, pa su evropskoj javnosti postali poznati detalji budućeg dokumenta koji predstavljaju pretnju za konačni gubitak nacionalnog suvereniteta evropskih država, i njegovu zamenu vlašću transnacionalnih korporacija. Osim toga, Evropa bi morala da se odrekne minimalnih standarda bezbednosti prehrambenih proizvoda, da smanji zahteve za zaštitu životne sredine, da u potpunosti legalizuje GMO proizvode. U celoj Evropi počeli su protesti, demonstracije i druge akcije javnosti koje su tražile da se ne dozvoli potpisivanje tajnog sporazuma TTIP.

Po mišljenju nekolicine eksperata, bregzit može da stavi tačku na pregovore i potpisivanje sporazuma. Po njihom mišljenju, sada Vašington treba da vodi paralelne pregovore sa Londonom i Briselom, što je veoma složeno. A ako za primerom Londona krenu i druge članice EU, onda će proces pripreme TTIP biti konačno blokiran.

Ipak, postoje i drugačije ocene i interpretacije bregzita u kontekstu sporazuma TTIP. Neki eksperti tvrde da su pregovori sa EU o ovom sporazumu naišli na tako jako protivljenje sa evropske strane, da su potpuno blokirani. A najraspoloženija za zaključenje sporazuma TTIP bila je Velika Britanija. Ovi eksperti smatraju da je bregzit koristan za Ameriku: bolje vrabac u ruci nego golub na grani. TTIP sporazum biće moguće brzo potpisati sa Londonom, koji sada ne mora da usklađuje svoju odluku sa Briselom. Autori ovakvog mišljenja čak govore i o verziji po kojoj je bregzit planirao Vašington i da je on sproveden u njegovom interesu. Evo, naprimer, naš ruski ekspert Kiril Benediktov piše: „Sada potpisivanje sporazuma o TTIP između Vašingtona i Londona, bez osvrtanja na votum separatum (izdvajanje glasova) Berlina i Pariza deluje kao gotovo rešena stvar. I više od toga, britanski finansijski eksperti i analitičari već su digli uzbunu, upozoravajući da posle pobede bregzita američki lobisti mogu nametnuti britanskoj vladi „najekstremniju i najtoksičniju verziju TTIP"".

Istina, ova verzijia se ne podudara sa izjavom koju je Obama dao tokom svoje turneje po Evropi u aprilu ove godine. Američki predsednik je plašio Britaniju da ako ne može „pravilno" da sprovede referendum (odnosno ako odluči da izađe iz EU), onda će Britanci morati da „stanu na kraj reda" za sledeće trgovinske pregovore sa Amerikom. To bi značilo da će Amerika prvo da zakljući TTIP sporazum sa EU, a da će se zatim dogovarati sa Ujedinjenim Kraljevstvom. Čini se da je realno da u ovom trenutku Vašingtonu bude teško da pregovara, kako sa Briselom, tako i sa Londonom koji će, posle bregzita, verovatno osetiti ukus slobode.

I američki, i evropski, i ruski eksperti otprilike na isti način ocenjuju uticaj SAD na dešavanja u Ukrajini posle bregzita. On će oslabiti. Najvažniji element mehanizma takvog uticaja bila je EU. Najjasniji primer na koji je Vašington koristio EU za „naduvavanje ukrajinskog pitanja", je organizacija opšteevropskih ekonomskih sankcija protiv Rusije kao „agresora" i „okupatora".

Slabljenje administrativno-političkog potencijala Brisela će oslabiti mogućnost Vašingtona da manipuliše procesima u Ukrajini. Neki eksperti su još precizniji: posle bregzita evropske zemlje će početi da skidaju sankcije protiv Rusije, koje su bile nametnute iz SAD.

Na kraju, još jedan aspekt problema „bregzit i Amerika": uticaj na ishod predsedničkih izbora u SAD u novembru ove godine. Mnogi ocenjuju bregzit kao pobedu velikobritanskog nacionalizma i izolacionizma nad kosmopolitizmom i internacionalizmom. A upravo na to se, na kraju krajeva, i svodi konfrontacija dva glavna pretendenta na mesto predsednika SAD - Donalda Trampa i Hilari Klinton. Pobeda evroskeptika u Velikoj Britaniji oduševila je njihove istomišljenike, ne samo u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i drugim evropskim zemljama, već i u Americi. U SAD to su oni političari i građani koji maštaju o „oslobođenju Amerike", o „preporodu Amerike", o „vraćanju Amerike".

Skoro svi oni podržavaju Trampa koji zastupa izolacionizam i odustajanje od uloge Amerike kao svetskog žandarma, što, u krajnjem slučaju, samo slabi Ameriku. Bregzit je nadahnuo američke konzervativce i izolacioniste, naterao ih da poveruju da je pobeda njihovog kandidata Donalda Trampa potpuno realna. Ukratko, bregzit daje „vetar u jedra" Donalda Trampa. „Svidelo vam se ili ne, to je pobeda Trampa", primetio je 24. juna u intervjuu za CNN, profesor Univerziteta Čikago, Ostan Gulsbi, nekadašnji glavni savetnik predsednika Obame za ekonomiju.

Međutim, ako Tramp postane predsednik Amerike, verovatno će morati da oseti i gorki ukus bregzita. Kao što je poznato, bregzit je izazvao centrifugalne procese u Velikoj Britaniji. Administrativne jedinice Ujedinjenog Kraljevstva, kao što su Severna Irska, Škotska i Gibraltar, izrazile su svoje neslaganje sa rezultatima referenduma i izjavile da žele da sprovedu sopstvene referendume sa temom nezavisnosti. Severna Irska može da se sjedini sa Republikom Irskom, Škotska može da postane samostalna država, a Gibraltar da uđe u sastav Španije.

Svi ti referendumi mogu da postanu zarazni primer za ceo niz država koje danas ulaze u sastav jedinstvene države pod imenom Sjedinjene Američke Države. Separatističke težnje danas su veoma jake. Podsećam da kada je Obama drugi put izabran za predsednika SAD 2012. godine, u Beli dom je stigla peticija koju su potpisali stanovnici 20 država sa molbom da organizuju referendume o njihovom ostanku u SAD. Molbe su stigle iz Teksasa, Njujorka, Nju Džersija, Severne i Južne Karoline, Alabame, Džordžije, Floride, Indijane, Mičigena, Tenesija, Luizijane, Kentakija, Arkanzasa, Kolorada, Severne Dakote, Oregona, Misisipija, Misurija i Montane. Obami je nekako uspelo da zataška pitanje o referendumima. Njegovom nasledniku, uzimajući u obzir iskustvo sa referendumom 23. juna i drugim evropskim referendumima, to će biti mnogo teže.

I, na kraju, od britanskog referenduma nije prošlo mnogo vremena. Nakon ovog događaja, kako smo već istakli, javili su se mnogi američki političari. Osim glavnog, predsednika SAD Baraka Obame. Neki eksperti Obamino ćutanje nazivaju „zloslutnim". On čeka. A za to vreme u Velikoj Britaniji se skupljaju potpisi da se referendum ponovi, zato što pravila prethodnog referenduma „nisu odgovarala demokratskim standardima". Elektronskim putem je, do večeri 26. juna, skupljeno više od tri miliona potpisa: „Mi, dolepotpisani, pozivamo vladu da primeni pravilo saglasno kojem, ukoliko je broj onih koji su glasali za ili protiv članstva u EU manji od 60% a izlaznost ispod 75%, onda referendum treba da se ponovi." Politikolozi smatraju da je broj prikupljenih potpisa bez presedana. Aludiraju da su u tu kampanju umešani moćni administrativni i finansijski izvori. Podsetimo da je premijer Dejvid Kameron objavio da neće biti ponavljanja referenduma.

Šta ćete, u toj „demokratiji" koja je stvorena u Evropi, sve je moguće. Ne isključujem mogućnost da predsednik SAD progovori o bregzitu tek nakon što bude sprovedena neophodna priprema za njegovo povlačenje.