Nismo mi od juče

Aveti iz Ramušove šume

Zoran. D. Milojević

Sredinom XVIII veka, zbog nesuglasica sa sultanom, Tursku je napustio veliki broj porodica. Jedan deo njih stigao je i do Metohije. Među njima i porodica Haradinaj!

Iz kuće Haradinaj, 1998. godine, pucano je na srpskog policajca jednog beogradskog mladića, sina jedinca, koji je pravo iz srednje škole poslan na Kosovo i Metohiju "da se stara o bezbednosti radnih ljudi i građana". I tadašnja kao i sadašnja vlast, prepuna je bila onih koji su mislili da mnogo znaju, pa umesto da učine ono što bi sve zemlje Zapada učinile, da jakim vojnim snagama poravnaju Drenicu, poslali su još nedorasle mladiće da ginu.

Najpoznatiji iz kuće Haradinaj, Ramuš, bio je jedan od komandanata OVK iz vremena kada su nosili albanske zastave sa petokrakom i bili od strane SAD proglašeni teroristima. Svoj status je zadržao i posle dogovora sa Amerikancima, kada su sa albanske zastave skinuli petokraku, a za uzvrat, Amerikanci su ih skinuli sa liste terorista.

Ramuš Haradinaj je optužen u Hagu i oslobođen svih optužbi usled nedostatka dokaza. Dakle, taj Ramuš, danas šef jedne parlamentarne stranke, objavljuje na Vidovdan da će pokrenuti ideju "...o podizanju spomenika Albancima koji su sa ostalim narodima Balkana tražili Kosovo u Kosovskom boju"!?

Rekao bi neko, "Ramuš je politički klovn". Ali, kao što znamo, nijedan klovn nije budala! Imam primer rođenog oca.

U junu 1956. godine (dakle, pre 60. godina!), moj otac, predavač u Tehničkoj školi u Kosovskoj Mitrovici, donosi u nastavničku zbornicu francuski "Le Mond", u kome tada mladi albanski istoričar, Ali Hadri, objavljuje članak i tvrdnju, da su "...Srbi u devetnaestom veku okupirali Kosovo i Albance u njemu"!

Nastavno osoblje se smejalo ovoj "šali", a na sednici nastavničkog veća Dragomir Milojević reče i ovo: "...Da sam vlast, javno bih prozvao pisca teksta da kaže kako su se zvali vladar i država na Kosovu koje su Srbi okupirali!". Kolege su se smejale njegovim pitanjima, a kolege M.B. i M.S. su ga pitale: "...Milojeviću, šta ti to treba!".

Kako je Dragomir Milojević prošao u ovom slučaju, pisalo je u jednom od prošlih brojeva ovoga magazina. Meni danas, posle Ramušove "šale", dođe da vrisnem kao Njegoš: "...Ima li iđe, iđe, iđe, ikoga, ikoga...!" Znam ja koliko je srpsko neznanje i koliko se očitava u srpskom ćutanju! Ćuti SANU, ćuti Matica Srpska, ćuti Udruženje književnika Srbije!

Ćute ministarstva prosvete i kulture u Vladi Srbije. U njih se i ne nadam. Oni o Kosovu i Metohiji znaju koliko jahač koji stalno pada sa konja. Sa opozicijom srpskom je još gore.

Ono što je Ramuš Haradinaj napisao, za deset godina će postati stvarnost! Dokle ćemo jesti sve što nam se servira? Srbi, bre, otvorite i oči i uši. Očima slušajte, ušima gledajte! Ako među Srbima ima onih koji me mrze zbog ovoga što sam napisao, ne smeta! Više volim da me Srbi obese, nego da me Ramuš Haradinaj skine sa vešala!