Preko pune linije

Vučićev bivši kum Nikola Petrović proizvođač je struje i novca

Sagoreće na visokom naponu

Kad padne s vlasti, Aleksandar Vučić će završiti u zatvoru, ludnici ili grobu. Njegov svemoćni kum Nikola Petrović neće ni suzu pustiti, nastaviće da širi svoju poslovnu imperiju, kojom je premrežio celu Srbiju. Njegova uloga u korupcionaškoj vlasti u Srbiji je opisana u izveštajima istražnih organa zapadnih zemalja. Sigurno je da neće moći da utekne. Sa njim će otići, u istoj marici, Andrej Vučić, Siniša Mali i oni koji su mu, poput Zorane Mihajilović, omogućili da gradi hidroelektrane tamo gde to nije dozvoljeno.

Arpad Nađ

Mnogi Vučićevi prijatelji i saradnici iskoristili su vladavinu Srpske napredne stranke za lične interese, ali niko to nije radio tako agresivno i pohlepno kao Petrović. Zakonska regulativa je menjana kako bi se uskladila s Petrovićevim biznis kombinacijama, mediji su ga štitili od istine, a sudovi su progonili svakoga ko bi mu se zamerio. Status vladara iz senke iskoristio je da ustostruči imovinu, napravi lanac hidroelektrana u zakonom zaštićenim područjima i useli se u državnu vilu.

Uspon Nikole Petrovića nije slučajan i nije od juče. Za razliku od Vučića, on nije tikva bez korena. Dobru startnu poziciju priredio mu je tata Radoslav Raca Petrović, dugogodišnji direktor u državnom gigantu Energoprojekt. Početkom prve decenije ovog veka, dok je vodio Energoprojektovu ćerka-firmu u Nigeriji, osnovao je „Eko Enerdži Grup" čija su osnovne delatnosti bila proizvodnja i trgovina električnom energijom.

Od oca je ostanulo sinu

Nije poznato poreklo novca koji je u EEG investirao Petrović senior. Njegove kolege tvrde da je u Nigeriji i Alžiru oštetio Energoprojekt, zbog čega je pokrenut sudski spor u Sjedinjenim Američkim Državama. Suđenje je obustavljeno zbog smrti Radoslava Petrovića, ali priživela je „Eko Enerdži Grupa". Vlasnička struktura se menjala sto puta, da bi po dolasku SNS-a na vlast kontrolu nad kompanijom imali Dragan Klisura („Eko Vlasina"), Vera Ristić (vlasnica Eko Globala, poznatija kao tašta Novaka Đokovića) Nenad Kovač („Roaming Electronics"), dok je Nikola Petrović direktorsko mesto prepustio starom saradniku i prijatelju Nenadu Mihajloviću. Pokojni Radoslav je sinu u nasleđe ostavio i razgranatu trgovinu ribom i voćem, registrovanu u Francuskoj, poslove u Švajcarskoj i dve pečenjare u novobeogradskom bloku 64, kao i ogroman stan u „Ju biznis centru", u istoj zgradi u kojoj je, kao ministar informisanja, stan dobio Aleksandar Vučić. Otud i fama o poznanstvo i prijateljstvu njih dvojice.

Petrović je u intervjuima pominjao kako je Vučića upoznao na košarkaškom igralištu, a onda su se, kao komšije, zbližili. Međutim, Vučić je pričao drugačiju verziju, koja više liči na istinu. Po njegovim rečima, s Petrovićem ga je 2005. godine upoznao Miodrag Miki Rakić. Predstavio ga je kao saradnika Nenada Kovača i Dragana Đilasa.

U to vreme, Petrović je obavljao direktorsku funkciju u nekoliko firmi iz Kovačevog sistema „Koefik".

- Nikola Petrović je najbolji mladi menadžer u Srbiji, omogućava mi da živim opušteno, jer se stara o svemu u mojim kompanijama. Tražim svuda takve menadžere, ali ih nema - hvalio je Kovač svog pulena.

Zajedno su, i to u društvu tadašnjeg ministra Petra Škundrića, otvarali mini-hidroelektrane na Vlasini, još u vreme vladavine koalicije DS-SPS. Pored posla sa beogradskim „Bus Plusom", Neša Roming je sarađivao i sa Darkom Šarićem, što je otkriveno na suđenju narko-bosu. Od ranije se znalo da je Šarićeva firma „Futura plus", koju je kupio od Stanka Subotića Caneta, bila generalni distributer Vučićevih dnevnih novina „Pravda", čiji je suvlasnik bio Petrović. Upravo je Petrović vodio medijsku kampanju u interesu Subotića, dok se nalazio pod optužbom za šverc duvana. Uostalom, Vučićev kum nije ni krio bliskost sa Subotićem i njegovim konsiljereom Vladimirom Popovićem, zvanim Beba.

Saradnike iz kriminalnog miljea spojio je s njihovim kolegama iz politike. Petrović je presudno uticao na Vučićev politički zaokret. Objasnio mu je da su ideologija i nacionalni i državni interesi beznačajni u odnosu na ličnu korist. Prednosti bogatstva pokazao mu je na putovanjima u inostranstvo, letovanjima u Toskani i zimovanjima u Sent Moricu.

- Nije dovoljno da imaš pare, moraš i da ih prezentuješ - učio je Petrović radikalskog asketu.

Dobro je obavio posao. Vučić je iz „Jumkovih" uskočio u „Tadžijeva" odela, na ruci mu je zablistao „Hublot" od 42.000 evra, a prilikom poslovno-turističkih ekskurzija više nije hteo da spava u gostinskim sobama svojih poznanika, već u apartmanima kakvi su u „Dorčesteru", gde noćenje košta više od 3.000 evra.

Prijateljstvo je preraslo u kumstvo, i to dvostruko. Petrović se javno zaklinjao da nikad neće napustiti Vučića, čak ni kad padne s vlasti. Doduše, ponekad bi, posle dve-tri čaše viška, priznavao da mu je od Vučića milija pevačica Kaja. Vučić mu to nije zamerao, njihova ljubav je jača od seksa.

Ipak, i ta veza je nekoliko puta bila na ozbiljnim iskušenjima. Prvi put je do raskida došlo sredinom 2015, kad je Vučić sprečio izmenu zakona o državnoj imovini, kojim je predviđena prodaja nekretnina u vlasništvu Diposa. Pošto je bacio oko na dve Diposove vile, Petrović je taj potez shvatio kao akt ličnog neprijateljstva. Desetak dana nije odgovarao na Vučićeve telefonske pozive i emotivne sms poruke. Pritisak se isplatio. Nekoliko meseci kasnije Skupština je usvojila izmenu zakona, a Republička direkcija za imovinu je objavila oglas o prodaji 109 Diposovih nekretnina, među kojima je i vila u Ulici Beogradskog bataljona, koju je iznajmljivao Petrović.

- Neću dostaviti ponudu za kupovinu kuće, a i ne znam zašto se to vas tiče. Molim vas da me više ne uznemiravate - rekao je tada Petrović u odgovoru na novinarsko pitanje.

Opsednutu vilom na Dedinju

Mnogo agresivnije je nastupio prema članovima Agencije za borbu protiv korupcije. U jednom saopštenju, Agencija je objavila adresu Diposove vile u kojoj živi Petrović. Zajapuren, on je lično došao da se obračuna s potpisnicima saopštenja, optužujući ih da su ugrozili bezbednost njegove porodice.

U naprednjačkom stilu, prodaja Diposove imovine je montirana. Oglas je objavljen tokom novogodišnjih i božićnih praznika 2017. i to samo na sajtu Direkcije i u „Srpskom telegrafu", kako bi ga što manje ljudi videlo. Javni konkurs je fingiran, pošto su ponude ostale tajne, tako da se ne zna da li su prihvaćene zaista najveće ponude. Ne zna se ni da li je Nikola Petrović kupio vilu u kojoj i danas živi.

Dolaskom SNS-a na vlast, Petrović je postavljen na funkciju direktora Javnog preduzeća Elektromreža Srbije. Njegov izbor je sporan po više osnova, među kojima su najvažniji nedostatak uslova koji se odnose na obrazovanje i sukob interesa, pošto se njegove privatne firme bave istom vrstom delatnosti. Petrović je podneo ostavku na mesto direktora „Eko enerdži grupe", ali nastavio je da vodi svoju kompaniju „Hidro-tan", koja je, između ostalog, učestvovala u konzorcijumu, koji je na osporavanom tenderu dobio posao ispumpavanja vode iz kolubarskog rudnika „Tamnava". Kad su mediji, među kojima je prvi bio Magazin Tabloid, ukazali na brojne nepravilnosti u tom tenderu, Vučić je toliko žestoko branio kuma Nikolu da se najtežim uvredama obrušio na Majkla Devenporta, tadašnjeg šefa Misije EU u Srbiji, i Maju Kocijančić, portparolku Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju, optužujući ih da potplaćuju novinare da takvim kritikama ruše Vladu Srbije.

Krajem 2016. godine Petrović je napustio Elektromrežu Srbije. Šta je ostavio iza sebe, detaljno je, na stranicama ovog magazina, opisao ugledni ekonomski ekspert Branko Dragaš.

- Prvo što je uradio po dolasku na mesto generalnog direktora EMS-a, Petrović je tražio povećanje cene struje. Posle tri odbijena zahteva, Agencija za energetiku je dozvolila povećanje tarife za 52,4 odsto. Poslovni prihodi su u 2013. godini porasli za svega 27%, a rashodi za 37%, što je izazvalo pad poslovne dobiti sa 1,801 milijarde dinara na 920,8 miliona dinara, dakle pad od 49 odsto. Sledeće godine rashodi su porasli sa 41,9 miliona dinara na 228,7 miliona dinara, što je rast od 546 odsto. Poslovna dobit 2016. godine pala je sa 2,740 milijardi dinara na svega 596,8 miliona dinara ili na 22% poslovne dobiti iz prethodne godine. Vrednost upisanog kapitala EMS-a 1. jula 2005. godine bila je 516.017.000 evra. U septembru 2011. taj kapital iznosi 515.788.000 evra, da bi ga do 2014. kum Petrović smanjio za 46,52 miliona evra, iako je kompanija konstantno pozitivno poslovala. Objašnjenje za tu hokus-pokus ekonomiju leži u Odluci Vlade Srbije o promeni pravne forme Javnog preduzeća „Elektromreže Srbije", koja je postala Akcionarsko društvo „Elektromreže Srbije" Beograd s upisanim kapitalom od 27.048.840.000 dinara. Plan je da se izvrši dokapitalizacija za 110 miliona evra, pa da 49% kompanije pripadne posrednicima Arapima, koji rade za kumove - objasnio je Dragaš.

Nikola Petrović je dobro obavio zadatak u EMS-u, pripremajući ga za prodaju Vučićevim ortacima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Dobro za njih, loše za Srbiju. Tako se ponašao tokom celog direktorskog mandata. Čak 26 rukovodilaca EMS-a imalo je na raspolaganju službeno vozilo i, po potrebi, vozača 24 sata dnevno, tokom cele godine. Samo u 2012. godini ta vozila su potrošila 40.458 litara benzina, što je EMS platio 5.958.812 dinara. Mediji su snimili „hjundai" sa obeležjem EMS-a u garaži Tržnog centra „Ušće". U nedeljnom šopingu je bila Jelena Matejić, kadar SNS-a, Petrovićeva tadašnja zamenica, koja ga je kasnije nasledila u direktorskoj fotelji. Mudri kum Nikola je problem s nenamenskom upotrebom službenih vozila rešio tako što je naredio da se sa njih skinu sve oznake EMS-a.

Saša Radulović, lider pokreta „Dosta je bilo", u septembru 2016. godine podneo je krivičnu prijavu protiv Nikole Petrovića zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio službena ovlašćenja prilikom zakupa vozila na lizing. Iako svi dokazi potvrđuju navode iz prijave, Tužilaštvo za organizovani kriminal ju je odbacilo kao neosnovanu.

Informacije o spornim aktivnostima Nikole Petrovića stigle su i do tadašnjeg potpredsednika Sjednjenih Američkih Država Džozefa Bajdena. Šestoro kongresmena ga je pismom obavestilo o tome da Petrović, u saradnji sa Andrejem Vučićem i Zoranom Koraćem, reketira firme po Srbiji. Aleksandar Vučić nije smeo da se zameri Bajdenu, ali izvređao je potpisnike tog pisma. Jednom ih je optužio da su plaćenici Miroslava Miškovića, a drugi put da pripadaju albanskom lobiju.

Vučić je kuma branio od svih domaćih i stranih političara, sudskog sankcionisanja i medijskih napisa, ali nije mogao od Zvonka Veslinovića. Krajem 2016, u Veselinovićevom novosadskom restoranu „Plej" došlo je do sukoba u vrhu naprednjačkog ganga. Kao da ne zna s kim ima posla, Andrej Vučić je zapretio „kralju srpskih drumova" da će završiti u zatvoru ako ne preuzme odgovornost za rušenje zgrada u Savamali. Poslovično nervozan i netolerantan na tu vrstu pritiska, Veselinović je mlađem Vučiću opalio šamar i, sa isukanim pištoljem, isterao iz restorana, zajedno s Nikolom Petrovićem.

Petrović nije kukavica, dokazao je to u praksi. Jedno vreme ga je nervirao Miroslav Nikolić Muta, komšija iz stana iznad Petrovićevog. Slavni košarkaški trener stvarao je buku drvenim klompama. Kad je mu je dosadilo, Petrović ga je nokautirao. Takođe, znao je i da primi batine. U garaži iste zgrade namerio se na pogrešne ljude. Uz galamu „znate li vi ko sam ja", nije im dozvolio da se parkiraju gde hoće. Momci nisu znali ko je, pa su ga dobro isprebijali. Jedan od njih, ruka mu se pozlatila, bio je Svetozar Simović, bivši pomoćnik ministra policije.

Bez obzira na to što je navikao na fizičko nasilje, Petrović je teško podneo incident u Novom Sadu. Veselinović je, u strahu od osvete braće Vučić, pobegao na Kosovo, a Petrović u Ameriku. Da ne bi privlačio pažnju javnosti, diskretno se povukao s mesta direktora EMS-a i distancirao od Vučića. Tek kasnije, kad su mediji počeli da se bave tom temom, Petrović se pojavio na predsedničkoj inauguraciji Aleksandra Vučića i to u loži s Angelinom i Anđelkom Vučićem, kako bi ritualno pokazali da su i dalje u odličnim odnosima.

U poslovnom angažmanu Nikole Petrovića sporno je sve, i ono što je radio zvanično, a naročito sve što je krio od javnosti.

- U EMS-u radim 30 odsto, a ostalih 70% vremena trošim na druge poslove koji su važni za državu - tvrdio je Petrović.

Dok policija i tužilaštvo ne utvrde šta je to radio mimo ovlašćenja, ostaje samo da se pretpostavlja. Zna se da je s Vučićem putovao kao član državnih delegacija u Nemačku, Britaniju i Rusiju. Francuskom glumcu Žeraru Depardjeu pokazivao je maketu „Beograda na vodi". Svedoci tvrde da je učestvovao i u pregovorima o prodaji JAT-a Etihadu. Ipak, kakva je njegova uloga u „poslovima važnim za državu" nikad niko nije otkrio.

- Nismo saznali koji su to poslovi, ali se, na primer, zna da je organizovao sastanak sa distributerima štampe kada je postojala ideja da se obustavi distribucija Magazina Tabloid, koji je prepoznat kao najveći neprijatelj Aleksandra Vučića - navodi se u tekstu nedeljnika „Vreme" od 8. oktobra 2015. godine.

Šta to radiš kume ?

Čudno je kumstvo Vučića i Petrovića. Vezuje ih samo novac i pohlepa.

Prema svedočenju Vilibalda Juncel Erića, Nikola Petrović je uspeo da za jedan dan razvede i oženi Vučića. Vilibaldu se taj događaj smučio. Nikola je naterao sud da za jedan dan razvede Aleksandra od Ksenije i da ga sutradan oženi sa Tamarom Đukanović.

Ali, Aleksandar je vratio kum Nikoli. Zaveo je njegovu ženu Maju. Nikola je bio šokiran kada je to otkrio. Ubrzo se razveo sudski od svoje žene, sa kojom ima dvoje dece. Upućeni tvrde da se Petrović, po potrebi, viđa u Majinom društvu, na proslavama koje organizuju kontroverzni biznismeni.

Miljenik suda

Svakog ko ga je pomenuo u javnosti, Nikola Petrović je tužio sudu. Do sada su donete tri presude protiv urednika Magazina Tabloid. Jedna je pravosnažna a Nikola prinudno naplaćuje od privrednog društva dosuđeni iznos. Nekoliko tužbi su u postupku. Sudije postupaju sa posebnom pažnjom, da ugode tužiocu.

Nikola je veliki prijatelj sa Aleksandrom Stepanovićem, predsednikom Višeg suda u Beogradu i Duškom Milenkovićem, predsednikom Apelacionog suda u Beogradu. Po njihovom dolaskom na ove pozicije, najmanje jednom nedeljno su se okupljali u restoranima koji su bili pod zaštitom tajne policije.

U Viši sud u Beogradu dovedene su specijalne sudije koje su spremne da zgaze svaku novinu, ako loše pomenu Nikolu Petrovića i njegov biznis. Posebno se ističu Slobodan Keranović, Slađana Pantović, Vlanetnia Todorović Vorkapić i Radmila Radić.

I tužilaštvo je spremno da pomogne. Tako je zamenica tužioca Milena Dimitrijević iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva, nakon krivične prijave podnete protiv urednika Milovana Brkića, da nije izvršio pravnosnažnu presudu, poslala Brkiću dopis kojim od njega traži izjašnjenje kada će da objavi presudu, koja ui odnosu na njega, nije pravnosnažna. Iako urednik nije odgovorno lice, tužilja je htela da zaplaši Milovana Brkića. Disciplinski tužilac Državnog veća tužilaca još nije odlučio o Brkićevom, zahtevu da se ona, zbog kršenja zakona, razreši javno-tužilačke funkcije.

Čovek sa diplomom Više poslovne škole zgrće milione evra, samo zahvaljujući tome što je bio kum Aleksandru Vučiću. na mestu vršioca dužnosti generalnog direktora EMS-a bio nezakonito četiri godine, a kada ga je doveo do prosjačkog štapa otišao je, ostavljajući svoju zamenicu da zastupa njegove interese, jer je postao vlasnik većeg broja mini hidroelektrana.

Pad Vučićevog režima oboriće i Nikolu. Njegova uloga u korupcionaškoj vlasti u Srbiji je opisana u izveštajima istražnig organa zapadnih zemalja. Sigurno je da neće moći da utekne.

A 1. Mržnja prema Aleksandru Rodiću

Nikola Petrović se u mnogo toga razlikuje od Aleksandra Vučića, ali jednaki su u mržnji prema svima koji im se zamere.

Kad se prvi put uzjogunio, objavljujući preko cele naslovne strane „Kurira" ono legendarno „Srbijo, izvini", Aleksandar Rodić je tvrdio da ne želi rat, već samo „ograničenu bitku" s Vučićem. S druge strane, Nikola Petrović je hteo rat do uništenja „Kurira". Optužbe su prštale na sve strane, da bi spektakl kulminirao kad je Pink objavio medicinsku dokumentaciju i snimak na kome se vidi kako Aleksandar Kornic, bivši direktor „Kurira" šmrče kokain. Uplašen Petrovićevim pretnjama da će Pink emitovati sličan snimak s Rodićem u glavnoj ulozi, vlasnik „Kurira" je podvio rep i nagodio se s Vučićem.

Da je sklopljeno primirje, Petrović je saznao na večeri s Vučićem u „Džeriju" i to slučajno, od jednog saradnika.

- Sram te bilo, baš si bednik - rekao je Petrović, ustao i otišao, razočaran što njegov kum nije išao do kraja u obračunu s Rodićem.

Vučić se lakše i brže pomirio s Rodićem, nego s Petrovićem. Ipak, posle nekoliko nedelja durenja, svemoćni kum mu je oprostio što je bednik.