Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (135)

Sudija zabranjuje izlazak Magazina Tabloid

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Pokazalo se da su srpsko pravosuđe i Vučićeva "evropska politika", konopac sa dva kraja. Na jednom kraju više država i njene institucije, a na drugom Vučić i njegova mafija. Tim konopcem su danas zavezani i Srbija i njeni građani i sve njihove nade da će nekad dočekati pravdu, slobodu i demokratiju. U Briselu su od početka pregovora Srbije sa EU, o njenom pridruživanju, znali da će pravosuđe biti najslabija tačka i na normativnom i na faktičkom planu. Na ovom drugom posebno. Jedan od razloga da se pregovori otvore baš tim poglavljima rezultat je umesne procene da će za rešavanje srpskog pravosudnog haosa biti potrebno najviše vremena. Jer, pravda, sloboda i bezbednost u Srbiji, ugroženi su više nego u bilo kojoj evropskoj državi.

U pravosuđe se od strane vladajućeg režima sistematski usađuje nesigurnost, od tužilaca i sudija stvoreni su najgori politički kolaboranti, komformisti i korumpirane ulizice. Srpsko pravosuđe je nedovoljno osposobljeno i daleko je svetlosnim godinama od samostalnosti i nezavisnosti. Jer, njime upravlja jedan jedini čovek. Ne samo danas, kad postoji niz dokaza za tu tvrdnju, nego čak i iz onog prvog napisanog izveštaja Saveta za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23, lako je videti kako je režim smislio lepu priču za one koji u Briselu čitaju samo praznu formu bez suštine događanja na terenu. Danas, kad je i njima jasno da je u Vučićevoj priči o nezavisnom pravosuđu sve obična laž, stvari stoje drukčije: zemlje Evropske unije neće Srbiju sa ovako korumpiranim sudijama i tužiocima i sa režimom koji donosi presude u svojim novinama-biltenima. Neće javni linč nego redovan postupak. Neće "medijsku" presudu pre sudske presude.

I u Briselu i u Venecijanskoj komisiji znaju da je Vučićevo pravosuđe stvoreno u dobroj meri od starih režimskih kadrova i povratkom svih onih sudija koje su dobile otkaz zbog mahinacija i koji su se "amnestirali" učlanjenjem u Srpsku naprednu stranku i tako vraćeni na posao. Od početka vladavine SNS, nijedan poslušni sudija nije dobio otkaz. Zbog tako "krotkog" pravosuđa, ni do današnjeg dana nije donet Zakon o poreklu imovine, koji je Vučić spektakularno najavljivaio pre nego što je uzjašio svu vlast u Srbiji.

Nekadašnje "reforme" pravosuđa u vreme kriminalnog rukovođenja Snežane Malović Ministarstvom pravde, nastavilo se dolaskom Vučića i Nikole Selakovića na funkciju novog ministra. Nakon što je udobno zaseo na to mesto, preuzeo je nasleđeni kurs poltronstva i korupcionaške politike u pravosuđu. U skladu sa tim, sem nešto buke u medijima, drugih posledica nije bilo, niko nije snosio odgovornost za nemerljivu štetu koju je navodna reforma pravosuđa nanela pravosuđu, državi i društvu u celini.

Podsetimo li se na detalje (re)izbora sudija i tužilaca, slučaj uhapšenog člana Visokog saveta sudstva, uloge BIA-e u izboru tužilaca i sudija, rat zaštitnika građana i reformatora, reakcije EU i reakcije na reakcije u EU, slučaj samoubistva sudije koji nije prošao reizbor, samo su neke od stvari koje su ovim pogledom ili tek dotaknute, ili se samo njihovi odjeci naziru u njemu.

Vučićeva drska vladavina biće pokopana u ruševinama srpskog pravosuđa. Svakim danom, ta njegova politička grobnica je sve veća i raskošnija. Ne mora čak ni da bira u koju će rupu da upadne. On je već u najdubljoj od svih.

Pritisnuta od administracije Sjedinjenih Država, briselska komesarska klika, koja, inače, sa zebnjom očekuje sledeću godinu, kada će nakon izbora sigurno u zatvor otići predsednik Evropske komisije, razulareni peder i pijanac Žan Klod Junker, koga čeka optužnica u Luksemburgu za teške finansijske prestupe i komesarka Mogereini, osim hvalospeva koje upućuju srpskom dikator Aleksandru Vučiću u napretku na putu ka Uniji, na kojem je Srbija postala najsiromašnija država u Evropi, s mogućnošću da nestane sa zemljopisne karte, počela je da javno Vučiću poručuje da mora da omogući slobodu medija, da oslobodi tužilaštva i sudove od parztijske diktature i učini ih nezavisnim.

Očigledno je da se diktator ne osvrće na te zahteve, jer ih smatra samo kao javne zahteve od komesarske klike, uveren da oni stoje iz njega, jer očekuje da pre smrti potpiše priznanje samoproglašene države Kosovo.

Takvu poruku preneo je prvo komesar Johanes Han da reforma srpskog pravosuđa je neodložna i da je ono u stanju užasa. Istovremeno izvesni Sem Fabrici, šef misije EU u Beogradu, potpisujući dokument o dodeli 42 miliona evra pomoći, skoro da se javno nije u usta ljubio sa Vučićem. Mnogo je ološa stiglo preko Brisela u Srbiju.

Čak je i predsednik Francuske Emanuel Makron, primajući Vučića na ulazu na koji se unosi hrana i piće za Jelisejsku palatu, u petominutnom razgovoru, 17. jula u četiri oka je rekao Vučiću, a što je ipak stiglo do javnosti, a posebno je naglasio da, dok ne bude sređeno pitanje pravosuđa, tačnije, potpunog uvođenje pravne države u Srbiji, čišćenja Srbije od kriminala i korupcije, potpunog oslobađanja medija, prestanak progona drukčije mislećih ljudi i uvođenja slobodnih izbora sa jednakim uslovima za sve učesnike, neće biti ni pomena od ulaska Srbije u evropsku porodicu.

Vučiću je ta poruka ušla na jedno, a izašla na drugo uvo. Njemu je bilo važno da ga kamere i izveštači Velike propagande laži uslikaju sa osmehom na licu i izveste kako mu je Makron cestitao na pobedi Đokovića, a on njemu na pobedi Francuske.

Svaki građanin u Srbiji, koji ima veze sa sudom, strepi za svoju imovinu, strepi od neopravdane osude...

Ovih dana smo svedoci nastavka zločinačke hajke na porodicu Marjanović. Zoran Marjanović iz naselja Borča optužen je, nakon 15 meseci, da je ubio svoju suprugu Jelenu. Nakon ubistva Vučić je najavio da će odmah po završetku izbora, ubica biti uhapšen! To se nije desilo, ali su mediji iz Velike propagande laži svakog dana opisivali članove porodice Marjanović kao psihopate, lažove, notorne ubice...

Pre devet meseci uhapšen je Zoran Marjanović, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Svakog dana je ''iz policijskih izvora'' saopštvano da je Zoran ubica. Svakog jutra, petorica advokata su dokazivali Zoranovu krivicu! Potom je podignuta optužnica, koju je vanraspravno veće Višeg suda ukinulo kao nedokazanu, vrativši je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dopunu postupka. Marjanović je zadržan u pritvoru. Na kraju je veće sudija Apelacionog suda u Beogradu, odlučujući po žalbi Marjanovićevih advokata, ukinulo pritvor Marjanoviću, nalazeći da ne stoji nijedan razlog za njegovim zadržavanjem. Ovo rešenje je konačno.

U ovoj zemlji sve je moguće, pa i to da ministar unutrašnjih poslova i ministarka pravde odmah saopšte da oni veruju da će marjanović u sudskom postupku biti osuđen.

Nigde na planeti se režim ne igra sa jednom porodicom kao mačka sa mišem. U spisima sudskog predmeta postoje dokazi koji isključuju svaku krivicu Zorana marjanovića kao ubice svoje supruge. Ali, Vučić je naredio da se građani zabavljaju sudbinom ove porodice, znajući koje je naručilac ubistva i koga je on amnestirao.

Po njegovoj bolesnoj zamisli sada mediji špekulišu da će se ''Zoran Marjanović ubiti zbog griže savesti''. Dakle, za očekivati je da će ga vlast ubiti, kako bi, makar za njenog zemana, zatvorila ovaj dosije.

I niko iz evropskih institucija, uključujući misije OEBS-a, Evropske unije, Komisije za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Amnesti Internešanela ne reaguje, ne traži uvid u spise predmeta, da zatraži od Ministarstva prave i unutrašnjih poslova ko stoji iza surove hajke na jednu unesrećenu porodicu koja traje duže od dve godine!

Redakcija Magazina Tabloid svakodnevno dobija pisma osuđenih lica, koji mole da im se pomogne, jer su osuđeni u lažnom i montiranom postupku. Ko će da im pomogne, kad je ministarka prravde u Srbiji Nela Kuburović, osoban koja nikada nije napisala nijednu presudu, ni žalbu, koja nije bila ni sudija, ni tužilac, ni advokat!

Koliko su tužioci i sudije u funkciji zaštite interesa ljudi koji su bliski vlasti, svedoči i slučaj bivšeg Vučićevog kuma Nikole Petrovića. On je pokrenuo više tužbi protiv novinara i izdavača Magazina Tabloid. Jednu presudu je za samo sedam dana potvrdilo veće Apelacionog suda u Beogradu kojim je predsedavala sudija Branka Dražić.

Svakog ko ga je pomenuo, Nikola Petrović je tužio sudu. Ima i razloga, jer je veliki prijatelj sa vršiocem funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu sudijom Duškom Milenkovićem i predsednikom Višeg suda u Beogradu Aleksandrom Stepanovićem. A, angažovao je advokate koji su uz predsednike sudova. Prvo Vesnu Lončar, suprugu ministra zdravlja Zlatibora Lončara, potom advokate koji su bliski sa doskorašnjim direktorom BIA Aleksandrom Đorđevićem, Borisa Bogdanovića, Nemanju Vasiljevića, koji su imali i obezbeđenje službenika BIA dok je Đorđević bio na čelu ove službe.

Koliko su tužilaštva i sudovi snishodljivi prema Petrovićevim zahtevima, svedoči ponašanje zamenice Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Milene Dimitrijević, koja je 19. marta uputila pismo glavnom uredniku ovog magazina.

"...Ovom tužilaštvu podneta je krivična prijava od strane Nikole Petrovića, preko punomoćnika - advokata Borisa Bogdanović, protiv glavnog urednika Magazina 'Tabloid-istine i zablude' Brkić Milovana, zbog krivičnog dela Neizvršenje sudske odluke iz člana 340 stav 1 Krivičnog zakonika. Potrebno je da nas obavestite o razlozima zbog kojih do danas nije postupljeno po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Beogradu P.3 323/2014, te kada nameravate da postupite...''

Ovakav vid komunikacije tužilaštva sa osumnjičenim je nazamisliv po odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Tužilac preti glavnom uredniku zašto nije izvršio presudu, mada je Nikola Petrović podneo zahtev za prinudnom naplatom, te je skinuo novac sa računa privrednog društva.

Prijavu Milovana Brkića podnetu Disciplinskom tužiocu Državnog veća tužilaca protiv zamenice tužioca Milene Dimitrijević odbacila je zamenik disciplinskog tužioca Bojana Mitić, tužilav u Višem tužilaštvu u Prokuplju (tekst o kriminalu ove gospođe možete pročitati na ovom linku (http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=418&cl=17). Tužioci se međusobno štite jer je već broju njih ogrezao u kriminalu.

Ali, kum Nikola Petrović ide dalje. Preko advokata Nemanje Vasiljevića i još dvoje njegovih kolega, Petrović podnosi Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu kojom traži da sud donese privremenu meru kojom će zabraniti privrednom društvu da izdaje novine koje čitate!

Predmet je dodeljen sudiji Ivani Trkulja Veselinović, koja je naložila pogrešnom društvu da se u roku od tri dana izjasni o podnetoj tužbi, umesto da je odbaci, jer je sud i nenadležan da postupa po njoj.

Iz proceduralnih razloga gospođa Ivana Trkulja Veselinović neće moći da donese rešenje još za mesec dana, tako da ćemo, pored ovog broja, uspeti da odštampao još dva. Onda nam sledi zatvaranje!

Dok je Vučić na vlasti, srpske sudije su gore od kadija. A, o kumu Nikoli, pročitajte tekst na zadnjoj strani...

A 1. Ćirilica nepoželjna u Novom Sadu

Dobar dan gospodine Brkiću. Žureći jutros u Sud, parkirao sam se u blizini u plavoj zoni u Novom Sadu. Zbog gužve u saobraćaju malo sam kasnio, izašao sam iz vozila i poslao poruku Parking Servisu Novi Sad, stavio telefon u džep i utrčao na ročište. Čuo sam povratnu poruku i misleći da je sve u redu, nisam je proveravao. Nakon završenog ročišta,dolazim do vozila i vidim cedulju ispod brisača. Video sam da poruka nije primljena i otišao u Parking Servis da vidim o čemu se radi. Kad sam ih pitao,rekli su mi da je problem što sam pisao ćirilicom. Na moj komentar da je službeno pismo u ovoj državi ćirilica,radnica na šalteru mi je odgovorila da se obratim Narodnoj Skupštini. Pošto ne znam tamo nikog i kako da dođem do njih,obraćam se Vama i šaljem ove slike u nadi da ćete ih objaviti i da će neko iz Skupštine videti pošto nigde u poruci nije bilo naznačeno da moramo pisati latinicom, i ako je u Parking Servisu sve ispisano ćirilicom, kao i na nalogu koji sam dobio od njih. Pa se pitam da li neki moraju da poštuju zakon, a neki prema nahođenju.

Kako da se zaštitimo od ustavnog prava na korišćenje ćiriličnog pisma.

Saša Slavujev,

Kovilj

A 2. Prašina u sudijinoj fijoci

Miloš Tašin iz Srpskog Itebeja potpisao je 29. oktobra 2015. ugovor sa Ribarskim gazdinstvom iz Ečke ugovor o zakupu na pet godina 440 hektara zemljišta. Zakup je uredno plaćao i danas je u pretplati 11 miliona dinara. Vlasnik Gazdinstva je Zdravko Pavićević. Pomenuto zemljište je tada bilo zaraslo u korov i prilikom čišćenja Miloš je izgubio tri prsta.

U međuvremenu poljoprivredno zemljište u martu ove godine Ribarsko gazdinstvo prodaje zadruzi iz Kumana u vlasništvu supruge lokalnog tajkuna Dragana Race. Iako po Zakonu o obligacionim odnosima ovaj ugovor nema nikakva dejstva na treća lica i kupac je dužan da trpi pre kupovine nastali odnos o zakupu, Racin je odmah krenuo da preuzima žito i suncokret koji su već sazreli.

Tašin je jednom ušao u svoj posed i pokosio žito, ali se odmah pojavila policija predvođena zamenikom komandira Policijske stanice Žitište Ješićem i privela ga zbog sumnje da je izvršio tešku krađu. Policiju je poslao Racin koji u tom trenutku, a ni danas, nema nikakav dokaz da je žito njegovo, ali ima veliki uticaj u maloj sredini.

Dok je Miloš bio u pritvoru Racin mu je oduzeo 11 kamiona natovarenih žitom i robu presuo u sopstvene silose. Po pismenom mišljenju veštaka dr Đorđa Munitlaka Tašinu je na ovaj način naneta šteta od 47.388.000 dinara.

Prilikom privođenja 18. juna policija čak nije imala ni nalog nadležnog sudije koji je stigao tek dan kasnije?!? Očigledno je da Ješić sluša Racina, a ne sudske organe. Racin, koji je od ranije poznat po muljanju sa robnim rezervama, je ortak Pavićevića i njih dvojica, kako izgleda, redovno "posluju" na ovaj način.

Tašin je u međuvremenu podneo tužbu Višem sudu u Zrenjaninu, ali predmet, iako se radi o hitnoj stvari i privremenoj meri kojom bi zakupcu bio omogućen pristup zemljištu i letini, čami u fioci sudije Suzane Radaković. Tu ne pomažu nikakvi apeli ni molbe, jer su zakon i moral suspendovani radi nečijih privatnih interesa.

Ništa više sluha tamošnje pravosuđe nije imalo ni za apele Tašina da njega i njegovu porodicu uzme u zaštitu, jer redovno dobijaju preteće poruke od Racina i njegovih batinaša. Umesto da ima status žrtve, Miloš je po zrenjaninskim tužiocima počinilac koji je upao na tuđ posed i odneo, odnosno pokušao da odnese tuđu imovinu. Za njih ne važe ni validni ugovori, ni odredbe zakona, ne važi ništa drugo do reči lokalnog tajkuna koji je bio blizak i sa prethodnom pokrajinskom vlašću, a sa podmićivanjem je nastavio i u ovo, "napredno" vreme u Vojvodini.