Francuska

Zna li Makron - Jupiter ko je gazda planete a ko poslušni vodonoša

Težina Trampove reči

Ni ranije nije bili ravnopravnosti u odnosima sa Amerikom ali od dolaska Big Donalda i Melanije u Belu Hišu, nikakvi čisto američki lokalni problemi više i ne postoje ! Sve što je američko ujedno je i svetsko ! Sila zakon ne pita, i kada se riđokosi tvit-majstor zakašlje ili samo kine, ceo svet se prehladi a pogotovo saveznici, oni koji računaju na kišobran Ujka Sema u slučaju nevremena ili žešćih padavina. Francuska je jedna od tih zemalja satelita, iako je i sama peta nuklearna sila, peta ekonomska sila sveta, diplomatska sila, ne računajući da je učlanjena u NATO silu i EU takođe na silu i protiv referenduma. Sve je u stilu sile koja zakone menja da bi vladala u njihovo ime ! O odnosima Francuske i Amerike kako na vojnom ili ekonomskom polju piše naš stalni dopisnik iz Pariza, Mile Urošević.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Tokom svoje expres božićne posete Iraku, pred sam kraj prošle 2018. godine, američki predsednik Donald Tramp je u roku od tri sata "pomerio dupe" svim liderima koalicije koji se kroz borbu protiv ID ustvari bore za nove posede, resurse i usputno skidanje Asada. Svoje Bojse ili Čuvare petrolejskih izvorišta i naftonosnih polja, Gospodar prstenova je obavestio da oni "...Neće više da budu žandari sveta i da Amerika neće stalno o svom trošku brani tuđe interese! Dosta smo bili ovce...". Povlačenje 2.000 specijalaca iz Sirije je keš dokaz da se matori biznismen ne zeza kad su dolari u pitanju. Pored toga, otvoreni sukob na domaćem terenu sa FED banksterima je overio biznis stav slovenačkog zeta da je politika koju vodi, prvenstveno finansijske prirode u stilu "Lova, pa ceo svet"! Meka snaga, bar za sada.

Na prvi pogled izgleda da američko pakovanje kofera sa sirijskih ognjišta i nema neke veze sa Jupiterovom žutom carevinom u vreloj pred-buntovnoj fazi, ali je realnost drugačija i pomalo zabrinjavajuća iz više razloga. Pre svega u svojim rafalnim tvitovima, riđokosi šerif jasno stavlja do znanja da je glavno razvaljivanje ID u Siriji "urađeno" kako valja, po američkim standardima i da sada ostaje na drugima da završe "džob" i udare stokade. Tu se misli na njegovog nestašnog saveznika Erdogana, koji sada ima odrešene ruke da "preseli" Kurde na drugi svet i zauzme deo njihovih teritorija na koje je Turska bacila oko još od kako je propalo Otomansko carstvo, pre ravno sto godina. U prvom redu su na redu gradovi Tall Abyad i Mandbidj ali i pojas duž granice jer su za Turke svi Kurdi teroristi, iako su oni najviše zaslužni za pobedu nad islamistima ID. Svaka revolucija pojede svoju decu pa i ovaj rat ima isti apetit. Francuska kao i Engleska su u čudu neviđenom iako je Big Donald i ranije pominjao svoje namere da povuče "Bojse" iz Sirije i ostavi saveznike na cedilu, naspram Rusije i Irana koji ostaju na terenu. Francuska ima svega 200 legionara na licu mesta i koji sa svoje strane ne dele mišljenje Amerike ; da je rat gotov: ID još mrda, tvrdi Pariz i naglašava da nema bežanije sve dok se i poslednji džep terorističkih teritorija ne oslobodi jer ratni požar može da oživi. Francuski zvaničnici priznaju da je u datim uslovima nemoguće ostaviti tako malu vojsku na terenu i traže od Amera detalje o "rasporedu i modalitetima povlačenja".

Za to vreme Iranci trljaju ruke jer je baza koji "Bojsi" napuštaju na sred puta šiitskog etničkog pojasa, "Teheran-Bagdad-Damask", pa se Izrael plaši da bi tuda moglo da se dotura oružje i džebana tamošnjem Hezbolahu što ugrožava direktno Izraelske granice. Ali nije to jedini problem i noćna mora francuskih vlasti ; i onako u nevoljama do guše. Ujka Sem, verni prijatelj i glavni saveznik EU je već odavno očuh ne samo Francuske i zapada već skoro celoga sveta i to takozvanom soft pauer ili mekom snagom zakona koji su jači od svake bombe.

Ekstra-teritorijalnost je magična reč koja je iz iste familija glagola kao abrakadabra ili prisvojnih prideva iz serije hokus-pokus, pa u američki džep. Radi se o zakonu nad zakonima made in USA a odnosi se na pojedince, firme ili države celoga sveta koji krše američke lokalne i samovoljne zakone o korupciji ili ne poštovanju raznih zabrana ili zamki koje Ujka Sem organizuje da bi vladao svetom bez zrna baruta, soft pauer za razliku od nasilnog bombardovanja i okupacije, koji su poslednji čin američke demokratije na silu, je baba Roga oružje koje plaši svet. Princip je jednostavan koliko i makijaveličan.

Naime, svaka ne-američka kompanija ili privatna firma u inostranstvu može pasti pod mač US pravde i biće krivično gonjena ako njen rad ima iole veze sa SAD. Paleta prekršaja je ekstremno široka. Na primer, da bi neka firma ili cela država pala u nemilost američkog pravnog poslovnika, dovoljno je da dotični koristi internet, elektronski čip, iPhone, američki server ili drugi vid amero-tehnologija, ili da se, ne daj Bože, neko drzne pa trguje sa zemljom kojoj je Amerika udarila embargo i to u dolarima: najbolji primeri su Iran ili Severna Koreja. Ovaj podzemni ili po mnogo čemu mafijaški ekonomski rat ne važi samo za neprijatelje već je skoro isključivo namenjen saveznicima , u prvom redu naprednim evropskim kompanijama koje konkurišu perekookeanske firme. Pod maskom borbe protiv korupcije, Ameri su u stanju da dovedu do bankrota sve one kompanije koje im prave senku i konkurišu za strateški položaja na globalnim tržištima. Najjače francuske kompanije nalaze se na nišanu američkog pravosuđa kao target za naplatu basnoslovnih kazni: Alcatel, Alstom, Total, Societe General, BNP Paribas...Reno ili Erbas kao i mnogi drugi. Malo manji su se tako našli na kaubojskoj poternici uz čuvenu formulaciju zahteva pravde - pare ili život! To je u glavnim crtama princip i opravdanje ekstra-teritorijalnosti američkog zakona na sve ostale. Da se zna ko je gazda planete a ko poslušni vodonoša. Ogromne investicije su tako propale svim velikim firmama koje su uložile u oporavak Irana nakon potpisivanja sporazuma o denuklearizaciji. To je glista na koju su mnoge velike ribe zapadne industrije upecale. Kao rezultat toga ribolova u mreži američkog pravosuđa je uletelo više od 20 milijardi dolara kazni.

Spletka se počela plesti još davne 1977. kada je novi predsednik Džimi Karter podpisao "FCPA" ukaz ili zakon protiv sveopšte korupcije i podmićivanja od strane proizvođača aviona" Lokid". Ubrzo su Ameri uvideli da takav zakon kažnjava domaću industriju dok strane firme i dalje korumpiraju i odnose biznis. Bivši šef CIA, James Voolsei, je tako odlučio da očisti svet od korupcije i predložio da se zakon proširi i na neke druge države. Nakon pada Berlinskog zida i hladnog rata antikorupcijski zakon SAD se 1998. širi uz dodavanje novih amandmana, zaobilaženje embarga ili utaje poreza kako bi se suprotstavili Kini. Kako je Amerika postala super-sila, ona praktično nema potrebu da podmićuje dovoljno je da podvikne. Tako se razvila strategija uticaja "meke moći" sa ciljem da ovlada svetom samo zakonima i kaznama. Amerika ne može da zadrži kineski ekonomski bu mali može da ga uspori i limitira tako što će kažnjavati one koji trguju sa Rusima ili Kinezima. Tako je razbijen Alstom i tako je banka BNP pljunula devet milijardi na ime kazne zbog biznisa sa Kubom i Iranom pod samo američkim embargom, a ne i UN.

Pored kazni sve te kompanije ostaju i dalje pod nadzorom ili legalnom špijunažom "Monitora". U prevodu, jedan stručnjak se imenuje na tri godine kako bi nadgledao kompaniju i proverio da li ona ispunjava sve svoje obaveze. Taj majstor je mali Bog i ima pristup svim informacijama o čemu svake godine daje raport američkom ministarstvu pravde. Ovaj lov na veštice je ujedno i zlatno tele američkih advokata jer lova od kazni se bratski deli među samim lovcima na prekršaje! Drugim rečima kazne po učinku motivišu američku ekipu svetskih vaspitača u ovom nastavnom programu samofinansiranje na mafijaški način!