Veterani

Bivši borci upozoravaju građane Srbije na zlo režimskog diletantizma

Majstori propasti

Ratnim veteranima u Srbiji dozlogrdilo je da o njihovoj sudbini i budućnosti odlučuju diletanti i amateri. Realna je opasnost da će se Srbija udaviti u blatu koje sve više stvaraju nestručni, a partiji odani kadrovi, neznalice a umišljeni znalci i "stručnjaci" i oni koji su spremni da donose odluke onakve kakve oni misle da treba a ne zasnovane na zakonu. ratni veterani se sa tim neće pomiriti i čvrsto stoje na frontu političke borbe za svrgavanje ove i ovakve vlasti.

Željko Vasiljević

Ovih dana, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović govori: "...Danas mi je puno srce. Čini mi se da je ovo jedan od najznačajnijih događaja i jedna od najvažnijih stvari koju jedan ministar može da uradi. Danas su ovde sa nama i deca, supruge i drugi srodnici ljudi koji su za ovu zemlju dali najviše, svoj život. Srbija tu žrtvu mora da poštuje i mora da pamti. Nikada ne smemo da zaboravimo koliko su nas ti ljudi zadužili i moramo brinuti o njihovim porodicama koje su ostavili iza sebe..."

Moramo pohvaliti ovu akciju i brigu za 128 dece naših saboraca iz ratova posle 1990. godine. Na žalost, ovo je usamljeni slučaj koji samo potvrđuje naše kritike, dosadašnje nebrige i dokaz opravdanosti našeg zahteva da se svoj deci palih boraca izađe u susret i zaposle se u državnoj upravi, javnim preduzećima i lokalnoj samoupravi. Ovim gestom je razgolićen ceo sistem koji zapošljava samo članove partija na vlasti, rođake i kumove funkcionera ali i za poneku ljubavnicu se nađe radno mesto sa velikom platom a na kojem se ništa ne radi. Šteta što ovim primerom nije pošla i Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane za decu poginulih boraca i ratnih vojnih invalida pripadnika oružanih snaga. Od 1997. godine naše Udruženje ratnih vojnih invalida Srbije u svim razgovorima sa državnim organima je pokretalo ovu ideju i isticalo ovaj zahtev ali nikada nije naišlo na podršku za tu pre svega humanu ideju. Zbog toga je ovaj potez ministra Nebojše Stefanovića za svaku pohvalu a povoda za kritiku zaista ima na pretek pa će i tekstova sa kritikama biti mnogo više od pohvala ali svakom prema zaslugama.

Srbija ima veliku nesreću da joj na čelo države i na najodgovornije državne funkcije dolaze ljudi koji nisu svesni svog neznanja i nestručnosti za obavljanje tih odgovornih funkcija. Među brojnim političkim funkcijama za koje sem slepe poslušnosti vođi nije potrebno ništa drugo da rade, postoje i funkcije koje slepi poslušnici ne mogu da obavljaju jer je potrebno stručno znanje i dosta iskustva.

S obzirom da naš narod ima suženu mogućnost izbora kadrova jer su mu većinu nametnuli strani okupatori po svojoj meri i svojim interesima i taj izbor po principu manjeg zla mora da dovede do nemogućnosti izbora adekvatnih i stručnih ljudi na odgovorne funkcije. Najbolji primeri za ovo su direktor BIA Bratislav Gašić, bivši direktor Železnica Srbije Simonović, inače uhapšen zbog pokušaja i organizovanja ubistva novinara koji je pisao o njegovim zloupotrebama, direktor EPS-a Milorad Grčić čije iskustvo u upravljanju sistemima je upravljanje pečenjarom u Obrenovcu i sijaset drugih koji su svojom nestručnošću i neznanjem upropastili državu Srbiju čiji oporavak će trajati decenijama.

Takođe se i naši ministri menjaju iz resora u resor što jasno odslikava njihovu nestručnost jer samo oni koji ništa ne znaju ni o jednoj oblasti su spremni da se prihvate svih oblasti i da misle da će dodeljeni im resor voditi uspešno.

Primer za taj voluntarizam i igranje sa državom i sudbinom naroda su primeri Zorane Mihajlović nekada ministarka energetike a sad građevine, Aleksandar Antić nekada građevine a sada energetike, Aleksandar Vulin nekada ministar za socijalu a danas odbrane ili Ivica Dačić nekada ministar unutrašnjih poslova a danas ministar spoljnih poslova. Ovi ljudi prihvatanjem svih funkcija koje im ponude jasno nam pokazuju da nisu stručni a ni sposobni ni za jednu funkciju ali ih rado prihvataju. Da situacija bude još gora i opasnija po Srbiju i sve nas je da su im saradnici još veći diletanti i ne mogu ih savetovati ni u jednoj oblasti sem u kriminalu, zloupotrebama i prevarama.

U strahu smo a trebalo bi da budu i svi dobronamerni građani kojima je Srbija u srcu kako se donose odluke od ključnog značaja za uspeh države i ko ih i na osnovu kojih znanja i saznanja donosi. Valjda je svima jasno da ta nesrećna skupina ne može da donese ni jednu značajnu odluku a da bude zasnovana na činjenicama i predviđanjima. Da li neko od građana Srbije misli da Vučić zna nešto o glavnim tokovima i odnosima na globalnom nivou a on donosi skoro sve odluke. Veruje li neko u znanje i mogućnost percepcije budućih događanja nekog iz Vučićevog okruženja i najbližih saradnika. Svi su oni birani po raznim kriterijumima ali niko po kriterijumu stručnosti i poznavanja svetskih tokova i odnosa među velikim silama.

S obzirom da nam je izborni sistem tako napravljen da građani sem nosilaca lista ne znaju ko će im krojiti sudbinu i od čijih odluka će zavisiti njihov ali i život njihove dece, događaće nam se i u budućnosti da će po ko zna čijem nalogu na ključne državne funkcije biti birani ljudi koji o tim poslovima nemaju pojma i dalje će se birati po kriterijumima seksualnog opredeljenja, lojalnosti partiji i šefu partije ili po količini novca koji su spremni da izdvoje za funkciju koja im se nudi. Bez obzira na kriterijum, njihov doprinos napretku Srbije i boljem životu će biti ravan nuli, ako imamo sreće a ako se praksa nastavi po starom, oni će nas odvesti u bunar iz kojeg nam nema izlaska.

Imati nadu da će posle nekih novih izbora kriterijum znanja i stručnosti biti dominantan je iluzija. Nadati se da će neke nove vlasti na odgovorne funkcije birati isključivo po kriterijumima znanja i stručnosti je fikcija koja nas sve skupa košta života. Surovo zvuči ali je na žalost istina da mi kao narod više ni nemamo dovoljan broj stručnjaka i sposobnih ljudi, naročito onih koji bi bili spremni da svoju stručnost i znanje uključe u politiku i kroz politiku dovedu do donošenja pravovremenih i ispravnih odluka. Političari su svojim ponašanjem uspeli da tu životno važnu granu društvenih odnosa ogade svakom iole poštenom i stručnom čoveku i svako ko sebe smatra takvim beži od politike glavom bez obzira. Zato se u politici i nakotilo toliko šljama i ljudskog zla jer je svako ko o sebi misli da nešto vredi pobegao iz te kaljuge u kojoj se valjaju oni koji o sebi misle da sve znaju i da svaku funkciju mogu uspešno da obavljaju.

Sistem je sličan i u drugim zemljama ali su u njima izbegnute katastrofalne posledice jer se zna broj ljudi u vrhu vlasti i ministarstva mogu promeniti sa promenom političkih stranaka u vlasti. Zna se do kog nivoa vlasti ostaju stručni ljudi a od kog nivoa preuzimaju političari. Jasno se zna kako se donose ključne odluke i koliki je uticaj stručnjaka koji poznaju te oblasti. Kod nas se na žalost i čistačice i portiri dovode po partijskoj pripadnosti a stručni ljudi isključivo po tom kriterijumu. Najbolji primer imamo u našem ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja jer se knjiga svela na dva slova. U celom ministarstvu ima samo još nekoliko ljudi koji znaju kako sistem treba da funkcioniše ali njih niko više ne konsultuje i ne sluša jer su im sa svojim znanjem smetnja u njihovom viđenju upravljanja državom i poštovanju zakona.

Srbija će se nažalost svih nas udaviti u blatu koje sve više stvaraju nestručni a partiji odani kadrovi, neznalice a umišljeni znalci i stručnjaci i oni koji su spremni da donose odluke onakve kakve oni misle da treba a ne zasnovane na zakonu. Da li ste gospodo uzurpatori vlasti svesni da u takvoj državi niko ne želi da živi i da svako gleda da iz ove zemlje zbog vašeg ludila pobegne što dalje? Oni koji nemaju gde da pobegnu ili još u njima vlada duh borbe i nade da se nešto može promeniti na bolje šetaju iz dana u dan u sve masovnijim protestima i na taj način jasno ističući svoje nemirenje sa ovom groznom sudbinom.

Jedini spas za sve nas je formiranje institucija sistema koje će ograničiti samovolju političara jer je samovolja i diktatorstvo u genima svih njih. Samo jasno propisana pravila i čvrsto pridržavanje onoga što se zove instituciosu garancija da se nešto u ovom tamnom vilajetu zvanom Srbija može promeniti na bolje.

Neophodna su nam tela sastavljena od stručnjaka iz svih oblasti, bezbednosti, spoljnih poslova, energetike, privrede, bankarstva, socijale kao i iz drugih u kojima će se napredovati isključivo na osnovu rezultata i stručnosti do najviših nivoa odlučivanja. Moramo napraviti sistem u kojem političari, makar imali toliku moć kao Aleksandar Vučić neće moći da donose odluke kao što je potpisivanje Briselskog sporazuma za koji smo mi rodoljubi odmah zali da je štetan po Srbiju a danas to vide i Ivica Dačić kao potpisnik i Aleksandar Vučić kao naredbodavac za njegovo potpisivanje.

Moramo u sve te organe dovesti najobrazovanije sa najširim opsegom znanja i poznavanja svetskih tokova ako može iz reda našeg naroda a ako to nije moguće dovesti profesionalce iz celog sveta koje ćemo platiti i suvim zlatom ako treba jer će cena koju platimo za njih biti mnogostruko manja od cene koju plaćamo zbog odluka donetih od strane naših političara.