O tome se (ne)govori

Posrnulo pravosuđe u službi braće Vučić i njihovog kartela

Bekstvom od zakona do zatvora

Andrej Vučić je pošten čovek, koji nikad ništa nije ukrao. Ne, to nije vic, nego navod iz tužbe koju je diktatorov brat podneo protiv Borislava Novakovića, predsednika Gradskog odbora Narodne stranke u Novom Sadu. Ko o čemu, Vučići o poštenju. Vole apsolutnu vlast, ali ne i da budu etiketirani kao diktatori. Vole da kradu, ali ne i da ih neko naziva lopovima. Lažnu predstavu o časti i ugledu, o vlastitoj nedodirljivosti i značaju koji ih uzdiže iznad zakona, spremni su da brane brutalnim nasiljem, medijskom harangom i sudskim procesima. U tome se naročito ističe mlađi, agresivniji bata. Nije bitno da li će oni završiti u istoj ćeliji, ali dok oni ne budu u zatvoru, Srbija neće biti slobodna.

Predrag Popović

Dolaskom na vlast, Aleksandar Vučić je pravosudni sistem pretvorio u servis za progon političkih protivnika i odbranu sebe i svojih saradnika od pravde. Iako tvrdi da će uvek i sa zadovoljstvom izaći na crtu svakome ko ga tuži, Vučić panično beži od odgovornosti.

To priča u medijima, a u konkretnim postupcima koristi sve načine da izbegne odlazak na optuženičku klupu. U nekim slučajevima poziva se na imunitet, kod drugih, gde primena te institucije nije moguća, sudije odbacuju krivične prijave kao neosnovane ili čak sa izgovorom da ne mogu da ih uruče jer je adresa predsednika države nepoznata, pa ne može da mu bude uručena tužba.

Bekstvom od zakona, Vučić se brani od optužbi za kršenje Ustava, zloupotrebu službenog položaja, širenje panike, poziva na nasilje, trgovinu uticajem, pružanje pomoći licima okrivljenim za izvršenje krivičnih dela, prevarne radnje, pa i za odbijanje da vrati novac koji je pozajmio.

Za razliku od Aleksandra, Andrej Vučić uticaj na pravosuđe zloupotrebljava tako što podnosi tužbe. Na njegovom udaru najčešće se nalaze lideri opozicionih stranaka. Istina, dokazi i činjenice nisu bitni, oni ne mogu da utiču na ishod postupaka po tužbi Andreja Vučića.

Poslednji primer predstavlja proces koji se vodi u beogradskom Trećem osnovnom sudu protiv Borislava Novakovića zbog izjave da je "Andrej Vučić, bez ikakvih formalnih ovlašćenja, na vrhu neformalnog sistema odlučivanja u Vojvodini".

Ta tvrdnja je kod Andreja Vučića "izazvala neprijatnost i nelagodu, što je dovelo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja". Vrednost nematerijalne štete i ugrožavanje zdravlja Vučić je procenio na 500.000 dinara.

Na ročištu, održanom 4. septembra ove godine, Novaković je ostao pri tvrdnji da je stvoren neformalni sistem odlučivanja i da Andrej Vučić donosi sve suštinske odluke u Novom Sadu i Vojvodini.

- I ptice na grani znaju da u Vojvodini ne postoji nijedan bitan politički proces, koji je mimo kontrole Andreja Vučića, on je faktički donosilac svih odluka. U Vojvodini predstavnici vlasti, gradonačelnici i predsednici opština ni o čemu ne odlučuju, nego o svemu odlučuju koordinatori SNS-a, koji podnose izveštaje, pitaju za odluke i dobijaju saglasnost o tome šta da rade direktno od Andreja Vučića. Na svom nalogu na Tviteru, gradonačenik Novog Sada Miloš Vučević objavio je fotografiju koja je snimljena prilikom njegove posete novosadskom prigradskom mestu Budisava. Neposredno iza Vučevića stoji Andrej Vučić. Dakle, Andrej Vučić je bio u zvaničnoj delegaciji gradonačelnika Novog Sada. Šta on radi u toj delegaciji? To je sramno. U Novom Sadu i Vojvodini uspostavljen je jedan kriminalni sistem na čijem je čelu Andrej Vučić. Spreman sam i da idem u zatvor, ali nećemo dozvoliti Aleksandru i Andreju Vučiću da od Srbije naprave logor - rekao je Novaković posle glavne rasprave u sudu.

Andrej Vučić je negirao Novakovićeve tvrdnje, kojima je naneta šteta njegovom "ugledu i časti".

- Veoma loše sam se osećao. Kao poštenom čoveku koji ništa nikada nisam ukrao, bilo mi je veoma neprijatno u svom okruženju, bilo da prolazim pored komšije koji me gleda i na svaki drugi način. Osim mene, članove moje porodice su prozivali povodom tih natpisa, sve to nije bilo uopšte prijatno - kukao je Andrej Vučić zbog Novakovićevih izjava u intervjuu, koji je pre godinu dana objavljen u dnevnom listu Danas.

Dok je sudija Bojana Čogurić diktirala budalaštine o Vučićevom poštenju, smeh nije mogla da sakrije ni njegova advokatica Vesna Lončar, supruga ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Pošto je udata za Doktora Smrt, koji je osumnjičen da je, kao saradnik zemunskog klana, ubijao ljude na spavanju, pravna zastupnica mafije Vesna Lončar je navikla da se njeni klijenti ponašaju mnogo hrabrije od cmizdrave tužibabe Andreja Vučića.

Sličan stav ima i sudija Čogurić, pripadnica najzloglasnijeg klana u srpskom pravosuđu.

Mlađi Vučić je u sudnici negirao Novakovićeve tvrdnje da upravlja gradom Novim Sadom i Vojvodinom.

- Kao član Glavnog odbora SNS-a učestvujem u radu stranke, prisustvujem pojedinim stranačkim okupljanjima i učestvujem u razgovoru sa građanima. Možda se nekad desilo da slučajno dođem na neki događaj, a da nisam znao da se radi o službenom događaju. Inače ne prisustvujem događajima, niti donošenjima odluka. Ja nisam javna ličnost, svestan sam da je prava meta ovih napada moj brat Aleksandar. Radi se o tome da bivša vlast na svaki način pokušava da kreiranjem laži i neistina, bez ikakvog morala, ponovo dođe na vlast - rekao je Andrej Vučić.

Koliki Andrej ima uticaj na odluke stranke, koja je okupirala celu Srbiju, u medijima su govorili mnogi njegovi saradnici, bivši i aktuelni.

Predrag Belić, bivši predsednik opštine Alibunar, u intervjuu Magazinu Tabloid opisao je kako je Andrej upravljao strankom i državnim organima. Belić je priznao da Andreja smatra pamatnijim, staloženijim i operativnijim od Aleksandra Vučića, a, samim tim, i opasnijim. U intervjuu zagrebačkom nedeljniku Golobus, 2014. godine, Siniša Mali se pohvalio da ga je za beogradskog gradonačelnika predložio lično Andrej Vučić, koga je predstavio kao "sivu eminenciju u Srpskoj naprednoj stranci, koja se nigde u javnosti ne pojavljuje".

- Stvar je u tome što su Vučićev rođeni brat Andrej i moj mlađi brat Predrag najbolji prijatelji. I ja sam uvek njima pomagao - rekao je Mali.

Kad je na ovom suđenju Bori Novakoviću, njego advokat Vladimir Gajić podsetio Andreja Vučića na tu izjavu Siniše Malog, on je to negirao.

- Nije mi poznato ni šta je izjavio, ni da li je izjavio. Kad sam pitao Sinišu Malog, on mi je odgovorio da to nikad nije rekao - kazao je Vučić.

Proces po tužbi mlađeg brata Vučića, koga zastupa supruga Doktora Smrt, a sudi jedna od pripadnica klana Čogurić, sigurno će se završiti presudom po kojoj će Novaković biti kažnjen s nekoliko stotina hiljada dinara.

U neravnopravnoj borbi za istinu, Novaković tvrdi da se na suđenju nije branio, nego da je oštro uzvratio: "Aleksandar i Andrej Vučić su najveći kriminalci u ovom delu Evrope. Posle te moje rečenice, Andrej Vučić je podivljao u sudnici, histerisao je i mumlao, nekontrolisano gestikulirao i obuzdavao tikove..."

Ovo suđenje predstavlja samo jedan u nizu pritisaka na Novakovića. Prošle godine, kad je vlast naredila da se ruši bašta "Centar kafea" u Vrbasu, kako bi kaznila vlasnika Ognjena Vujičića, jer je pristupio Narodnoj stranci, Novaković je otputžio Andreja Vučića da je lično izdao nalog za to. Novaković se tada suprotstavio uklanjanju objekta, pa je, zajedno s još sedam osoba, priveden u policijsku stanicu.

Policija nije reagovala nekoliko nedelja kasnije, kad je Novakovića na ulici zlostavljala grupa siledžija iz tzv. Srpske desnice. Narodna stranka je organizovala prikupljanje potpisa za peticiju kojom se traži od novosadske naprednjačke vlasti da odustane od odluke da sruši sportsku halu Spens i na tom mestu podigne novi objekat.

Grupa srpskih desničara, predvođeni mađarsko-hrvatskim probisvetom Tomislavom Lovrekovićem, prišla je Novakoviću i najbrutalnije ga vređala, pokušavajući da izazovu fizički sukob. Lovreković se kasnije hvalio da mu je lično Andrej Vučić čestitao na toj akciji, za koju je nagrađen sa 500 evra. Pošto je reč o ordinarnom lažovu, u to i ne treba mnogo verovati, ali ostaje činjenica da je Andrej targetovao Novakovića i da neće odustati od obračuna, svejedno da li na ulici ili u sudnici.

Bojan Pajtić, bivši predsednik pokrajinske vlade, govorio je da ga ne čudi ideja o rušenju Spensa, jer očekuje da građevinske firme Milorada Dodika i Andreja Vučića dobiju posao izgradnje nove hale. Pajtića ne čudi ni način na koji naprednjačka dvorska svita zloupotrebljava pravosuđe.

U Turskoj postoji zakon o zaštiti lika i dela predsednika Erdogana, a u Srbiji krivično odgovaraju i svi koji uvrede predsednikovog brata ili kumove. Nikola Petrović je tužio Pajtića za povredu poslovnog ugleda, koja mu je, navodno, naneta kad je otkrivena afera s reketiranjem američke kompanije Kontinental Vind Srbija. Na kraju, ta tužba je odbačena, ali Pajtić je provučen kroz stravičnu medijsku kampanju.

Na udaru naprednjačkih biltena Pajtić se našao i kad je na svom nalogu na Tviteru podelio tekst iz Magazina Tabloid, u kome je opisano kako je Andrej Vučić pokušao da otme restoran "Bos" vlasniku Lajošu Čakanju. Subotički "Dušan Spasojević", Čakanj, uspeo je da sačuva imovinu uz pomoć svog dugogodišnjeg prijatelja, mađarskog premijera Viktora Orbana.

Glavni akteri reketaške afere dogovorili su se da smire strasti, da u javnost plasiraju priču kako nije bilo nikakvog nesporazuma, pod uslovom da niko ne dira Čakanjevu imperiju u Subotici. Braća Vučić su na to pristali kako ne bi dodatno podgrevali priče o Andrejevim akcijama, pošto su vlasnici mnogih kafića, od Subotice do Pirota, počeli da na zidove kače slike Orbana, kao protiv uroka alavosti diktatorskog para.

Andrej Vučić je pravi vlasnik, tzv. tihi ortak, nekoliko građevinskih preduzeća, koja dobijaju unosne poslove na infrastrukturalnim projektima u Srbiji i Republici Srpskoj.

U saradnji s Dodikovim firmama, Andrej diže zgrade u Novom Sadu i Beogradu. Pritiscima i ucenama preuzeo je kompanije Vin Vin i Tehnomaniju, čime je osvojio tržište vredno milijardu evra godišnje. On je pravi vlasnik lažne arapske kompanije Al Dahra - Irig, koja je po bagatelnoj ceni kupila beogradski PKB, kao i najplodnijih oranica u Bačkoj.

Andrej Vučić poseduje restorane, hotele, kamenolome, lovišta i ko zna šta sve ne. Možda nešto od toga nije ni tačno, ali u Srbiji je stvorena fama o njegovoj beskurupuloznoj alavosti.

Konkretne dokaze Andrejevog učešća u koruptivnim kombinacijama otkrio je Saša Radulović. Predsednik pokreta Dosta je bilo objasnio je formulu pljačkaške privatizacije u Srbiji: raznim mahinacijama nakarikaju se dugovi nekoj firmi, drastično joj se smanji vrednost, gurne se u stečaj, a onda je neki tajkun, povezan sa pljačkaškim vrhom kupi za male pare, zbog građevinskog zemljišta, koje dobije za džabe.

Tvrdnju da je Aleksandar Vučić centar korupcije, Radulović je dokazivao primerom pokušaja čerupanja firme Vršački vinogradi.

- Akteri u tom primeru korupcije su braća Vučić i Mali, a loše namere, pljačka i kriminal više su nego jasni. Vršački vinogradi su poučna priča o tome kako su jednom Kinezu, koji se nikad nije bavio vinogradarstvom ili trgovinom vinom, namestili da dobije zalihe vina vredne pet miliona evra, objekte, opremu i 1.600 hejtara zemljišta, plus rod grožđa vredan pet miliona evra, i sve to za pet miliona evra. Andrej Vučić i Predrag Mali bili su konsultanti tog Kineza - rekao je Radulović.

Kao da su prava braća, Andrej je reagovao kao i Aleksandar. Odbranu časti i ugleda pokrenuo je na sudu. Tvrdio je da nije javna ličnost i da nema nikakvu zvaničnu funkciju, ali nije znao da objasni otkud mu, onda, obezbeđenje "Kobri" i zašto na ročišta, u sudnicu, dolazi u pratnji uniformisanih naoružanih policajaca.

- Andrej Vučić je na suđenju ponašanjem i uvredama pokazao koliko braća po svemu liče. Međutim, za razliku od monologa koji su omogućeni njegovom bratu, Andrej je morao da sluša moj iskaz i da odgovara na pitanja. Bio je vidno uznemiren, bilo mu je nelagodno. Uhvaćen je u laži više puta. Verovatno je zažalio što je uopšte podnosio tužbu - opisao je Radulović suočenje s Andrejem Vučićem u sudnici.

I lider pokreta Dosta je bilo pokušavao je da na sudu dokaže odgovornost braće Vučić za razna zlodela. Međutim, sudovi su ekspeditivni samo po tužbama koje podnosi vladarski par, a tužbe protiv njih završavaju u fiokama. Jedna takva, koju je Radulović podneo još u decembru 2014, skupljala je prašinu s objašnjenjem da sud nije uspeo da mu je uruči ni u zgradi Vlade, u kabinetu premijera Srbije.

Radulović je u martu 2017. godine podneo prijavu protiv braće Vučić Tužilaštvu za organizovani kriminal zbog organizovanja grupe osuđenih kriminalaca, dilera droge i nasilnika, da bi kontrolisali tržište narkotika, prinudno preuzimali luksuzne restorane i otimali vredno poljoprivredno i građevinsko zemljište.

Prema navodima iz te tužbe, braća Vučić su uspostavili koordinaciju i kontrolu celokupnog tržišta narkoticima u Srbiji i to preko veza sa pravosnažno osuđenim trgovcem drogom Aleksandrom Stankovićem, zvanim Sale Mutavi i Veljkom Belivukom, ali i veza sa sportskim klubovima, splavovima i restoranima u Beogradu.

Krivičnom prijavom obuhvaćene su i optužbe za preuzimanje IT firmi poput Alti, odnosno Vin Vin, Prointer, Energosoft i drugih. Pored toga, Radulović je ukazao da je, prema podacima policije, oružje koje je u to vreme pronađeno u Jajincima, u blizini porodične kuće Vučića, povezano sa licima umešanim u trgovinu narkoticima.

- Aleksandar i Andrej Vučić prijavljeni su da su zloupotrebili svoje moćne pozicije da bi dilere droge i nasilnike štitili od zakona i zauzvrat usmeravali i koordinisali njihove aktivnosti. Dobit od kriminalnih poslova korišćena je za različite privatne i političke svrhe i finansiranje stranačkih aktivnosti - navodi se u tužbi koja je potkrepljena materijalnim dokazima koje su u raznim istragama prikupili pripadnici Uprave kriminalističke policije.

Krivična prijava se odnosila i na ministra policije Nebojšu Stefanovića, direktora policije Aleksandra Rebića i tadašnju državnu sekretarku Dijanu Hrkalović. Tužbu je odbacilo neformalno ali svemoćno sudsko veće u kome su se nalazili Aleksandar i Andrej Vučić.

Pod njihovom zaštitom od zakona nalaze se i partneri iz naprednjačkog kartela. Definicija organizovanog kriminala, koji predstavlja spregu izvršne i pravosudne vlasti s mafijom, nedavno je potvrđena na primeru Zvonka Veselinovića, šefa kosovskog klana.

Bez obzira na povremene trzavice prilikom podela pljačkaškog plena, braća Vučić i Veselinović uspešno posluju već godinama.

U znak zahvalnosti, za usluge koje su kosovski batinaši pružali SNS-u u izbornim kampanjama i drugim prilikama, Apelacioni sud u Nišu preinačio je presudu kojom je Veslinović kažnjen zbog krađe šljunka u Pirotu. Pre nekoliko dana, Visoki savet sudstva je za predsednicu Višeg suda u Nišu predložio Draganu Živadinović, sudiju koja je oslobodila Veselinovića. Visoki savet sudstva je procenio da se ona "naročito ističe", što nije daleko od istine, bar kad je u pitanju ovaj primer podrške kriminalcima.

Veselinović ima podršku Vučićeve vlasti i u mnogo ozbiljnijem slučaju, kao u istrazi koju kosovsko tužilaštvo vodi povodom ubistva Olivera Ivanovića. Iako je tužilaštvo u Prištini raspisalo poternicu za Veselinovićem zbog sumnje da je umešan u taj atentat, on u Beogradu uživa u društvu braće Vučić i njihovog kuma Nikole Petrovića.

Katastrofalno stanje u srpskoj vlasti i pravosuđu nedavno je dobilo sve karakteristike groteske. Veselinovićev ortak Milan Radoičić, koji se takođe nalazi pod kosovskom poternicom iz istih razloga, skriven u beogradskom šteku, nedavno je podneo tužbu protiv Rade Trajković. Radoičić, koji se nalazi u bekstvu, umesto da odgovara za optužbe za atentat na Ivanovića, sad traži da beogradski sud kazni Trajkovićevu zbog povrede "časti i ugleda".

Biće zanimljivo da se vidi po kakvom cenovniku će sud odrediti vrednost časti uglednog kosovskog kriminalca.

U iskazu na suđenju s Borislavom Novakovićem, Andrej Vučić je dokaze demantovao tvrdnjom da se, eto, "slučajno" zatekao gde ne treba. Čudan je splet slučajnosti koje Andreju godinama zadaju glavobolju i uključuju ga u sve moguće afere. "Slučajno" je izgubio ličnu kartu, s kojom je neko registrofao fantomsku firmu Asomakum. "Slučajno" je ta firma napravila oko dva miliona evra duga poreskoj upravi. Andrej Vučić je podneo tužbu, a sudski postupak je trajao jedan dan. Čim je smenjen sudija koji je odbijao da izvrši nalog vlasti, problem je rešen.

Odnosno, takve informacije su plasirane u javnost. Da to ne odgovara istini otkriveno je nedavno, kad je Asomakum otvorio račun u Direktnoj banci, 13 meseci nakon što je navodno ugašen. U to vreme, Andrej Vučić je još važio za suvlasnika Asomakuma. Kako je moguće da firma koja ne postoji otvori račun u bilo kojoj banci, to znaju samo braća Vučić.

Splet "slučajnih" okolnosti doveo je 2014. Andreja Vučića pred kordon žandarmerije na beogradskom Trgu Slavija. Hrabriji od Aleksandra, Andrej je tada nasrnuo na policajce. Uveren da je svemoćan, kad su ga žandarmi zaustavili, odbijajući da se legitimiše, urlao je na njih: „Znate li vi ko sam ja". Nisu ga prepoznali. Pokušali su da mu objasne da je ulica zatvorena i da nikoga ne smeju da propuštaju. Andrej se, ohrabren prisustvom Predraga Malog i dvojice pripadnika „Kobri", zaleteo na kordon.

Kad je jedan od vojnih policajaca potegao pištolj, žandarmi su ih sve pretukli. Iako je skičao da ga se od Slavije čulo do Krnjače, Andrej je i tada pokazao da je pravi Vučić. Kad, praćen batinašima, naiđe na slabije, napašće ih bez milosti. Kad se prevari, pa dobije po bubrezima, klekne i jauče. Posle svega, na optuženičkoj klupi se, u suđenju koje traje do danas, nalaze pripadnici Žandarmerije.

Tako se ponašao i dok je bio radikal. Nije mu bilo teško da u stranačkom džipu, u vreme izbornih kampanja, patrolira gradom i nasrće na aktiviste drugih stranaka, da im cepa plakate i otima propagandni materijal.

Nekoliko puta ga je hapsila policija, ali uvek se izvlačio bez kazne, posle jednog poziva kojim je Aleksandar rešavao problem. Tu praksu je nastavio i kao naprednjak. U kampanji 2014, u Mionici je pretućen Milan Gavrilović, kandidat Demokratske stranke za predsednika te opštine. Pretučeni demokrata je rekao da ga je napalo desetak siledžija, koji su u Mionici došli crnim džipovima i zaposeli biračka mesta. Dan posle napada, Gavrilović je slučajno sreo Andreja Vučića i pitao ga zašto su ga naprednjaci napali.

Duhovit kao stariji brat, Andrej mu je odgovorio: „Otkud znaš da smo to bili mi?"

Novac od sudskih kazni, koje zahteva, Andrej Vučić je namenio Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj. Humani gest objašnjava tvrdnjom da "novac ne može da bude adekvatna satisfakcija za duševne bolove koje je pretrpeo".

Iako duševno bolestan, Andrej u svim sudskim postupcima iznosi i deo istine, naročito kad kaže da se nalazi na udaru opozicije zbog brata Aleksandra. To je tačno.

Da ga brat Aleksandar nije uvukao u kriminal, Andrej je mogao da bude običan, normalan građanin. Ovako, moraće da se suoči sa činjenicom da samo promena vlasti, a potom i suđenje braći Vučić, može da bude adekvatna satisfakcija svim žrtvama njihovih prevara.

Nije bitno da li će završiti u istoj ćeliji, ali dok oni ne budu u zatvoru, Srbija neće biti slobodna.

antrfile

Sudsko razgraničenje od Vučića

Boško Obradović, predsednik pokreta Dveri, nedavno je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu predao krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića zbog sumnje da je narušio teritorijalni integritet Srbije.

- Prilikom posete američkih senatora, Vučić je pokazao da je politika aktuelne vlasti ugrožavanje teritorijalne celine države Srbije, što je krivično delo po članu 307 Krivičnog zakonika. Vučić je istakao da je spreman da prizna nezavisno Kosovo ako dođe do kompromisnog rešenja. Krivični zakonik ne poznaje nikakve uslove pod kojima je dozvoljeno ugrožavanje nezavisnosti Srbije. Ova Vučićeva izjava samo je kontinuitet njegovog kršenja Ustava - tvrdi Obradović.

Zbog iste vrste izjava, kojima se zalagao za razgraničenje, Dveri su već podnele krivičnu prijavu protiv ministra odbrane Aleksandra Vulina. Tužilaštvo, naravno, nije reagovalo.