(P)likovi

Vođa saradnicima oprašta najteže zločine, pljačke i ubistva, ali ne i nelojalnost

Pakao je prazan, čeka sve naprednjake

Aleksandar Vučić ima razloga za zadovoljstvo. Bez obzira na sve prevare, pljačke i ostala zlodela, uspeo je da opstane na vlasti i slobodi. Prošle godine se suočio sa sto problema. Nijedan nije rešio, samo ih je ignorisao kako bi dobio na vremenu. To više ne može, mora da prihvati izazove i uđe u borbu s parazitima, koje je sam stvorio. Diktatorovu strategiju i taktiku u obračunu s Nebojšom Stefanovićem, Sinišom Malim i Anom Brnabić analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Svake subote u protestnoj šetnji, jedan čovek nosi transparent na kome su napisana imena funkcionera Srpske napredne stranke i njihovih medijskih kerbera. Na kraju spiska istaknuta je šekspirovska poruka: "Pakao je prazan, svi đavoli su ovde".

Uskoro, kad Vučić s reči pređe na dela, odnosno kad pokrene unutarstranačku čistku, neki od pomenutih đavola biće proterani iz naprednjaškog pakla. U vrhu spiska za odstrel nalaze se premijerka Brnabić i ministri Mali i Stefanović, obrnutim redosledom. Sukobe u vrhu kartela, o kojima Magazin Tabloid izveštava već nekoliko meseci, nedavno je potvrdio lično Aleksandar Vučić.

- Ana Brnabić je uložila mnogo energije u rad Vlade Republike Srbije, ali izostali su neki rezultati, tako da ni ona ne može da bude potpuno sigurna da će ostati na toj funkciji - rekao je Vučić blago, ali dovoljno za najavu njene smene.

Mnogo konkretnije opisao je svoj odnos prema Siniši Malom.

- Kad je pokrenuta afera oko njegovog doktorata, pozvao sam ga na sastanak, tu je bila i Ana Brnabić, i zamolio ga da ga pocepa. Rekao sam mu da mi nije bitno da li je plagirao ili ne, ta afera nanosi štetu Vladi, nanosi štetu mojoj poziciji. Odmah sam video da ne želi da me posluša. Rekao mi je da je mnogo napora uložio u taj rad, ne može da se toga odrekne. Predložio sam mu da napiše novi doktorat, na hiljadu strana, da ga da na uvid javnosti, neka ga svi vide. Odbio je. Tada sam shvatio da će Siniša Mali uvek između lične koristi i državnih, pa i mojih interesa, izabrati ono što smatra da je korisno njemu. To što nije lojalan ne znači da nije stručan za posao koji obavlja u Vladi - tvrdi Vučić, koji saradnicima oprašta najteže zločine, pljačke i ubistva, ali ne i nelojalnost.

Vučić je najveći prevarant i izdajnik na srpskoj političkoj sceni, odrekao se i uništio oba lidera i obe stranke koje su ga stvorile (Vojislava Šešelja i Miodraga Rakića, SRS i DS), ali quod licet Jovi, non licet bovi.

Jupiter Alek bez po muke sebi oprašta svako zlo, ali od svojih volova zahteva bespogovornu odanost i spremnost na žrtvu svake vrste. U tom rezonu ima logike. Bez njegove podrške, Ana Brnabić bi bila obični činovnik u nekoj stranoj firmi, a njen brat Igor mogao bi samo da sanja o zaradi koju danas ostvaruje preko "Dina" kartica.

Siniša Mali bi se bavio of šor malverzacijama, zajedno s bratom Predragom. U vreme DOS-ove vlasti, Siniša Mali je bio blizu vlasti, direktorsko mesto u Agenciji za privatizaciju iskoristio je da napuni džepove i račune u stranim bankama, ali tek sad je uspeo da ostvari sve svoje alave snove.

S uverenjem da svi sve duguju samo njemu, Vučić smatra da su u obaveze da izvrše svaki njegov nalog. Ako zatraži doktorat, oni mu ga daju. Ko odbije, taj je izdajnik i bogohulitelj, a takvima se ne prašta. Sutra će, pod pritiskom, pristati da sarađuje s tužilaštvom, pa će otkriti sve tokove novca braće Vučić i eto nerešivog problema.

Pre konačnog svođenja računa s klanom Brnabić-Mali, Vučić mora da obavi mnogo teži zadatak, da eliminiše svoje političko-koruptivno čedo Nebojšu Stefanovića. S bolom, stegnuta srca Vučić je prvih nekoliko godina vlasti gledao kako se njegov posilni probija, stiče politički uticaj i novac.

Vođinom pažljivom oku nije promakao nijedan statusni simbol, od ministrovog "Brioni" odela do "Luj Viton" tašni (danas bivše) gospođe ministarke. Naravno, pratio je finansijski uspon, ugrađivanje u poslove, kupovinu vila na Bežanijskoj kosi i crnogorskom primorju.

Tikva je pukla kad je Stefanović, u vreme sukoba između Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića, stao na stranu šefa kosovskog klana. Iako je ministar policije tim postupkom otplatio jednu ratu za vilu na Bežanijskoj kosi, u koju se ne bi uselio da nije bilo dobrotvora Veselinovića, braća Vučić su to nesportski podneli.

Osveta je počela medijskom kampanjom protiv Stefanovićevog kuma Dmitra Đurovića, bivšeg direktora "Koridora Srbije", za zatim i ostalih kumovskih grupa, Papića i Petkovića, koji su uključeni u malverzacije s beogradskim restoranima i valjevskom fabrikom oružja "Krušik".

Stefanović je iz MUP-a najurio Vučićevu miljenicu Dijanu Hrkalović. Vučić je plasirao i raširio aferu kojom je osporena Stefanovićeva fakultetska diploma i doktorat. Stefanović je zatvorio režimsku plantažu marihuane "Jovanjica". To je prevršilo meru.

Vučić je doneo definitivnu odluku da eliminiše izdajnika. Težak zadatak. Ne samo što Stefanović ima podršku američkih i evropskih obaveštajnih službi, nego i dobrog dela SNS-a, mnogih funkcionera koje je zadužio raznim uslugama. Pritom, vođa ne sme da ga optuži za političke ili kriminalne grehove, jer bi morao da podeli odgovornost. Jedini po Vučića bezbedan način da Stefanoviću namakne omču oko vrata bio je da ga prikaže profesionalno nesposobnim i nepodobnim za obavljanje bilo kakve ozbiljnije državne funkcije.

Ljudski um ima široko polje delovanja, može da kreira sve i svašta, ali ipak ima svoje granice. Kad se iscrpe svi oblici pokvarene mašte, pa normalna podlost dostigne vrhunac posle koga nema dalje, tu tek počinje Vučićevo polje delovanja, to je njegovo prirodno stanište u kome se najbolje snalazi.

Od tih spletki, proizvedenih u Vučićevoj patološkoj fabrici laži i prevara, ne može niko da se odbrani, pa ni Stefanović.

Devojčicu Moniku Karimanović, iz niškog sela Suvi Do, nije oteo Ninoslav Jovanović, koga policija više od dve nedelje ne može da nađe, već je ceo slučaj režiran. Uloge u predstavi precizno su podeljene.

Režimski mediji su malu Moniku prikazali kao žrtvu sudski dokazanog perverznjaka. Njeni roditelji su, preko posrednika, dobili bogat honorar.

Jovanović je unapred osuđen, baš kao i ministar nesposobne policije, koja više od dve nedelje ne uspeva da pronađe i uhapsi otmičara. Svaki dan koji prođe, a da je tzv. Malčanski berberin na slobodi, zabije po jedan ekser u mrtvački sanduk Stefanovićeve političke karijere.

Kakvo god bude finale ove spektakularne drame, nebitno da li će i kako će biti ulovljen otmičar, najveća žrtva biće Stefanović. Opozicija će tražiti njegovu smenu. Javnost, čak i onaj naprednjački deo, imaće razumevanja za taj zahtev. Vučić će, tobože, teška srca priznati da razume nezadovoljstvo radom policije i pozvaće na odgovornost nepodobnog i nesposobnog ministra.

Stefanović će morati da podnese ostavku, ali ne zbog političkih postupaka, rušenja Savamale, zaštite kriminalaca i progona normalnih građana, kao ni zbog korupcionaških afera u koje su upleteni on i njegov otac, već zbog nesposobnosti. Za sve drugo, deo odgovornosti bi pao i na Vučića, ali ne može on da bude kriv što šef policije nije uspeo da ispuni profesionalne obaveze.

Zaverenička teorija o otmici, koja je obeležila kraj prošle i početak ove godine, nije plasirana iz opozicije, nego iz vrha Srpske napredne stranke. Koliko god izgledala sablasno, ipak liči na Vučića.

Tuđe nesreće, pa čak i one s tragičnim ishodom, uvek su bile repromaterijal za njegov politički marketing. Vučić i dan danas, 11 godina posle smrti Ranka Panića, koristi taj slučaj da bi optuživao bivšu vlast za ubistva političkih protivnika.

Ne zanima ga ni što svi znaju da je odbio da Panića poseti u bolnici (nije imao vremena, igrao je šah s Branislavom Prostranom), ne odustaje od tog lešinarenja.

U odnosu na Panićev primer, morbidna epizoda s Monikom još je dobro prošla. Devojčica je, kažu, zlostavljana, ali psiho-fizičke traume će proći. Građani, uvučeni u tu patološku igru, s oduševljenjem su dočekali vest o njenom oslobađanju. Za to, opet, nisu zaslužni policajci. Pronašao ju je vlasnik vikendice u selu Pasjača.

Mnogo je detalja koji ukazuju na nečista posla. Tog dana, 29. decembra, državna agencija Tanjug u 10.38 sati objavila je informaciju da je Monika pronađena, a da se otmičar i dalje nalazi u bekstvu. Grupa građana, koja je bila s vlasnikom vikendice, tvrdi da je devojčicu našla oko 16 sati.

U naprednjačkoj teoriji relativiteta sve je moguće, pa da i Tanjug unapred zna šta će se desiti, kao što je Informer detaljno prepričao razgovor Vučića i Angele Merkel dan pre nego što je došlo do sastanka.

Uz sve to, teško je objasniti kako 600 pripadnika MUP-a Srbije više od dve nedelje ne može da pronađe Jovanovića, kao da nije mentalno poremećeni berberin, nego prekaljeni diverzant, srpski Rambo.

Isti taj Malčanski Rambo redovno se odazivao na sve mitingaške akcije Srpske napredne stranke i glasao za Vučića, da bi sad bio žrtvovan. Nisu svi policajci nesposobni poluinteligenti poput generala Vladimira Rebića, direktora policije. Samo on može, trinaestog dana potrage za otmičarem, da kaže: "Pretpostavljamo da se on sada krije". S obzirom na sve okolnosti, jedina osnovana pretpostavka ukazuje na to da će ovaj slučaj biti iskorišćen za pritisak na Stefanovića.

Kad je ministar policije čuo i shvatio kakvu klopku mu je spremio vođa, solidno je odglumio smirenost. Pred brojnim svedocima, u pauzi sednice Glavnog odbora SNS-a, opušteno je zapretio: "Policajci su odlično obučeni za hvatanje zločinaca, niko ne može da im pobegne, uskoro ćete se uveriti u to, kad krene lov na kriminalce iz vrha vlasti".

Pre ili kasnije, do tog lova će doći, ali male su šanse da će ga predvoditi Nebojša dr Stefanović. Osim ako Stefanović odluči da ide do kraja.

Pored obračuna s nepodobnim ministrom policije i tihog sukoba s bratskim parovima Brnabić - Mali, Vučić priprema i mnogo ozbiljniju strategiju, kojom namerava da spasava svoju ludu glavu. Iz faze u kojoj je pokušavao da kontroliše štetu, prešao je na mnogo komplikovaniji zadatak pripreme izlazne varijante.

Strategija za cilj ima samo jedno: spasavanje familije Vučić od odgovornosti za sve zločine izvršene unazad osam godina. Taktika, koja bi trebalo da dovede do toga, uslovljena je pritiscima spolja i nezadovoljstvom građana. U zadatim okolnostima, vođa je spreman da žrtvuje sve svoje saradnike i stranku. Smislio je i kombinaciju kojom namerava da prelazni period provede na vlasti, a da, istovremeno, stvori prostor za miran odlazak iz politike.

Vučić je kupovao vreme i, koliko god je mogao, odlagao izvršenje obaveza prema mentorima sa Zapada. Uspeo je, ali na tu opciju više ne može da računa. Združenom akcijom američkih i evropskih političkih i obaveštajnih institucija priteran je uza zid. O glavu mu se obilo nekoliko teških krivičnih dela u koja je umešan.

Amerike službe prikupile su dovoljno dokaza o njegovoj odgovornosti u zaštiti Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, vođa kosovskog kriminalnog klana. Pored ostalih zločina, njima se na teret stavlja organizacija atentata na Olivera Ivanovića, Vučićevog političkog protivnika.

Da ne postoje tragovi koji vuku prema njemu, Vučić bi ih odavno pustio niz vodu. Čak i da je potpuno nevin, vođa mora da strepi od mogućnosti da njegovi mafijaški štićenici, kad budu stavljeni u procep, upru prstom u njega i optuže ga za sva zla ovog sveta.

Vučić nema dobrog rešenja za taj problem. Takođe, nad glavom mu visi odgovornost za spaljivanje američke ambasade u februaru 2008. godine. Sudski postupak je završen, kažnjeni su izvršioci, a nalogodavci, među kojima je i Vučić, okačeni na čiviluk, izvršavaju sve što se od njih traži, kako ne bi bili skinuti i odbačeni.

Kako to izgleda, videlo se nedavno na primeru Slobodana Tešića i njegovih saradnika. Američke vlasti su, pre četiri godine, oprostile Tešiću šverc naoružanja i dozvolile mu da posluje s njihovim i ostalim kompanijama.

Deo konvertibilnog plena podelili su politički zaštitnici Metju Palmer i Aleksandar Vučić. Kad je došlo vreme za ucene, Tešiću je zabranjeno poslovanje, Palmer je netragom nestao, a Vučić je morao da prećuti zvanična saopštenja Stejt departmenta u kojima je istaknuto da je više puta upozoravan na spornu prodaju naoružanja. Ako su njegovog velikog sponzora Tešića mogli da stave na crnu listu, Amerikanci to mogu da urade i sa ostalim tajkunima preko kojih Vučić razvija svoje poslovne kombinacije i zgrće novac.

Ni evropske birokrate ne sede skrštenih ruku. Mehanizam Haškog tribunala uskoro pokreće suđenje Vjerici Radeti i Petru Jojiću, funkcionerima Srpske radikalne stranke, koji su optuženi za nepoštovanje suda i pritisak na svedoke u postupku protiv Vojislava Šešelja. Haško tužilaštvo ima dokaze da podmićivanje i pretnje svedocima, koji su promenili iskaz, nisu vršili samo optuženi radikali, nego i Aleksandar Vučić.

On je organizovao svako od tih krivičnih dela, pa u svakom trenutku može da bude priveden na optuženičku klupu. Ako međunarodni pravosudni sistem nije imao prepreka da pokrene postupak protiv kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, pa politička funkcija ni Vučića neće zaštiti od poziva iz Haga.

Svesno ili slučajno, kap koja je prelila čašu briselskog strpljenja dolili su lideri Saveza za Srbiju. Kad su odlučili da bojkotuju sledeće parlamentarne izbore, komesari Evropske unije su to iskoristili da pojačaju pritisak na Vučića. Postoje i drugi povodi za pritisak - politička i bezbednosna saradnja s Rusijom i poslovna s Kinom i Iranom - ali to je druga tema, iako i ona upućuje na to da je Vučić izgubio podršku Brisela.

Vučić je okružen jurodivim ekstremistima, koji ga guraju do ruba provalije, pa i korak dalje. Da bi zaštitili sebe i svoje interese, isturaju njega, nek on ratuje protiv svih, pa ako strada... Nema veze, prežaliće ga.

Usled karaktera i inteligencije, odnosno njenih ograničenja, Vučić je dugo pristajao na tu ulogu. Pretio je opoziciji da će na vlasti ostati dok god hoće, da ga niko nikad neće pobediti na izborima, mogu samo da ga ubiju... Sad, kad je prigustilo, promenio je ploču.

Vojislav Šešelj javno tvrdi da je Vučić počeo da popušta zahtevima zapadnih emisara, a kad se na to jednom pristane, nema kraja.

- Nije isključeno da Vučić pristane i na pomeranje izbora, pa da budu održani na jesen - rekao je Šešelj u intervjuu RTS-u i raskrinkao deo Vučićevog spasonosnog plana.

Drugi deo Vučićeve strategije otkrio je on sam, kroz tekst u dnevnom listu Alo. Pod parolom "politički zemljotres", najavljena je mogućnost da Vučić podnese ostavku na funkciju predsednika Srbije. U oba slučaja, bez obzira da li će se parlamentarni i predsednički izbori održati zajedno, tek na jesen, ili ako prvo budu redovni parlamentarni, pa tek onda vanredni predsednički, Vučić namerava da ih iskoristi kao padobran. Ne brine za pobedu na parlamentarnim izborima, očekuje da SNS osvoji apsolutnu većinu i to uverljivu.

Na njegov predlog, SNS će na predsedničkim izborima kandidovati Jorgovanku Tabaković ili neku "jaku nestranačku ličnost". Ako do toga dođe, Vučić će pristati na sve uslove opozicije, skoro sasvim će osloboditi medije, smanjiće budžet za kampanju i odustaće od torture nad biračima.

Projektovanim žrtvovanjem Tabakovićke, Vučić će dokazati da nije diktator. Mirno će priznati izborni poraz, čestitaće pobedniku, nebitno koji to bude opozicionar, i uspostaviće sistem kohabitacije.

Prema tom planu, Vučić će se vratiti na mesto predsednika vlade, što će mu, sa stabilnom skupštinskom većinom, obezbediti sledeće četiri godine vlasti. Zadržaće sve poluge vlasti, predstaviće se kao demokratski vladar, a, pritom, odgovornost za teške odluke, pred kojima se nalazi Srbija, kao što je posredno priznanje nezavisnosti Kosova, podeliće s aktuelnom opozicijom.

U tom kontekstu, Vučić je nedavno, uživljen u ulogu maršala Tita, najavio pokretnje "prve petoletke". Novim investicionim planom, u koji će upumpati oko 12 milijardi evra iz kineskih i francuskih kredita, dodatno će napuniti svoje bankarske račune. Kad to obavi, 2025. godine, povući će se iz politike.

Ta strategija se svidela američkim i briselskim mešetarima, pa i srpskim opozicionarima, koji znaju da im je to najbolja šansa da dođu na vlast. Vučić im je natakao sočan mamac na udicu, svi su se upecali. Zaboravili su kako prolaze oni koji se obraduju njegovim obećanjima.

Milion puta je lagao, ali svejedno se svi nadaju da ih neće prevariti milion i prvi put. Nada je jača od inteligencije, na to računa diktator.

U tu zamku je uvukao i kompletan SNS. Čim je najavio da se sa mesta predsednika stranke povlači do juna, a za pet godina i s političke scene, jedan za drugim, funkcioneri naprednjačkog kartela počeli su da se solidarišu. Nebojša Stefanović, Miloš Vučević, Darko Glišić i mnogi drugi odmah su zavapili: "Ako ode Vučić, idem i ja". To i ne čudi, s obzirom da su mu srasli s debelim crevom. U svakoj varijanti raspleta, moraće da podele njegovu sudbinu.

Od njihovih zakletvi na večnu vernost, da se bliži kraj ovakvom naprednjačkom kartelu, koji Srbiju uništava već devetu godinu, mnogo jasnije se vidi po postupcima pametnijih i lukavijih Vučićevih saradnika.

Od diktatora se distancirao dvostruki kum Nikola Petrović, najopasniji kum Petar Panić se povukao na bezbednu udaljenost, a gotovo kompletna ekipa oko Branka Malovića je kupila bugarske pasoše i pripremila se za put u jednom smeru.

Oni nemaju nameru da čekaju ishod Vučićevih politikantskih manipulacija. Uzeli su više nego što mogu da potroše za pet života, pa ne žele ovaj jedini da vežu za vođu u padu.

Uz Vučića su ostali samo pohlepni paraziti, koji ne vide da se bliži kraj igre, ili oni koji nemaju gde. Da bi dodatno očistio okruženje, vođa kartela je najavio i obimne kadrovske promene. Umesto kompromitovanih stranačkih funkcionera, poslanika i lokalnih moćnika, instaliraće novu generaciju ambicioznih nesrećnika, koji će, kad dođe vreme, platiti i tuđe grehove.

Za potpuno renoviranje imidža i učvršćivanje poljuljanih pozicija, Vučiću je neophodno da eliminiše Nebojšu Stefanovića i da poluge moći izvuče iz ruku klana Brnabić-Mali, ali i Zlatibora Lončara. Ministra zdravlja opkoljava već godinama. Strpljivo mu je izbijao jedan po jedan adut.

Prvo je Lončarev gang oslabio izbacivanjem iz prve lige tandema iz Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Đorđevića i Ivana Todorova, a sad, preko tate Anđelka i operativca Brune Đurana, pod strogu kontrolu stavlja i restlove Lončarevih saradnika, koji su ostali u službi. Na tom poslu moraće još mnogo da radi, ali dok mu ne bude odsekao sve pipke, uključujući i one koje ministrova supruga Vesna ima u pravosuđu, moći će samo da pljune pod prozor Lončaru.

U izbornu kampanju, Vučić će uložiti sve što SNS ima na računu, plus ono što će prigrabiti reketiranjem tajkuna. Neće žaliti tuđi novac da bi sebi obezbedio još četiri godine stabilne vlasti. Kad osvoji 170-180 poslaničkih mandata i vlast u svim beogradskim opštinama, uključujući i Stari grad, imaće sa čim da trguje.

Ako mu ovaj pakleni plan prođe, ako mu strani gospodari i domaći opozicionari pomognu da prigrabi zlatni padobran, postoji velika šansa da zadrži oteti novac i ostane na slobodi. Diktator, koji je izazvao katastrofu epskih razmera, sad postavlja svoje uslove, određuje otkupninu državi koju je oteo.

Pod njegovim uslovima, pod vlašću koju je oročio na sledećih pet godina, Srbija će nastaviti da propada. Opljačkana, stara i iznemogla, bez stručnih i radno sposobnih stanovnika, Srbija će biti toliko uništena da više nije ni bitno ko će doći na vlast.

Umesto pristanka na učešće u Vučićevim spletkama, građani moraju da preduzmu sve što mogu kako bi se oslobodili torture i omogućili budućnost bez naprednjačke zaostavštine.