Druga strana

Na onima koji su odvedeni u halu na Sajmu Kinezi testiraju lek

Izolovani služe kao pokusni kunići

Beogradski „Sajam" je postao „Zabranjeni grad". Tu smešteni nemaju nikakvu mogućnoast komunikacije sa spoljnim svetom. Ceo prostor čuvaju jake vojne snage. Poslednje što smo čuli od utamničenih pre prekida veza jeste da se prema njima ophode kao prema stoci. Niko ih ne obilazi, niko im ništa ne saopštava, a načelnik ove ustanove čak pokazuje i otvoreno gađenje na mogući kontakt sa njima. Za njega oni ne postoje, oni su samo brojevi u nekoj statistici. A takvu vrstu statistike je nekada vodio dr Mengele.

Milan Malenović

Na „Sajmu" u Beogradu, u punoj izolaciji, boravi nepoznat broj osoba. Kada je opreman ovaj prostor za prijem pacijenata, tvrdilo se kako će to biti karantin za najlakše slučajeve zaraženih CoV-2 virusom. Umesto toga, tamo se nalaze i oni koji se smatraju težim slučajevima. Svi su izmešani.

Dok su utamničeni na „Sajmu" mogli slobodno da komuniciraju sa spoljnim svetom putem mobilnih telefona i interneta, dobili smo obaveštenja kako su tamo smešteni ne samo mlađi sa lakim simptomima, već i stariji, hronični bolesnici, rekonvalenscenti, pa čak i deca.

Po svemu što se o ovom virusu zna, on je izuzetno opasan za teške hronične bolesnike (na prvom mestu one sa kardio-vaskularnim problemima i hroničnim visokim šećerom), kao i za osobe sa oštećenjem pluća, a i takvi su smešteni na „Sajmu".

Naime, posle preležane upale pluća izazvane nekim drugim virusom, na „Sajam" je smešten jedan pacijent za koga se sumnja da bi mogao da ima CoV-2. On je otpušten iz bolnice (gde je svakako imao daleko bolje uslove lečenja) i prebačen u halu u kojoj će u dogledno vreme biti više stotina (ako ne i hiljada) ljudi, iako lekari nisu sigurni da ima korona virus. Bukvalno je gurnut da tu bude zaražen.

I sa većinom drugih (ako ne i sa svima) je ista situacija. Kod nekih je urađen prvi od obavezna najmanje dva testa i USMENO im je saopšteno da su pozitivni. Nisu dobili nikakav dokument, već su odmah poslati na „Sajam". Niko od njih, znači, nema dokaz da postoji sumnja da je zaražen.

Protokol Svetske zdravstvene organizacije nalaže da se u razmaku od sedam dana test ponovi (pod uslovom da je prvi rezultat bio pozitivan ili, ako je negativan, ako postoje očigledni simptomi zaraze). Ni najbolji testovi nisu stoprocentno tačni. Ako je na dva uzastopna testiranja rezultat isti dalje testiranje nije potrebno. U slučaju da su rezultati različiti sprovodi se i treći, konačni test, pa se kao tačan uzima onaj rezultat ostvaren na dva od tri testiranja.

Jedno testiranje, dakle, nije merodavno. Uprkos tome na „Sajam", moguće buduće leglo zaraze, poslati su i oni koji nemaju CoV-2 i to samo na osnovu sumnje da su zaraženi. Među njima su, kao što vidimo pripadnici oba pola, kao i osobe različitih zdravstvenih statusa i uzrasta. Odlično odabrana reprezentativna grupa potrebna za testiranje.

Komandant ovog modernog logora je pukovnik Anđelković, po struci veterinar, a šef lekarskog tima je penzionisani epidemiolog Božidar Ljubić, ali je utamničenima veoma brzo postalo jasno da se on ne pita za većinu stvari. Njegov posao je isključivo da nadgleda tok bolesti. Dr Ljubić uopšte ne želi da razgovara sa pacijentima, interesuje se samo za dokumentaciju i dnevne izveštaje medicinskih radnika koji su u početku samo merili temperaturu pacijenata. Za sve ostalo ljude koji mu se obraćaju sa molbama i pitanjima upućuje na druge zaposlene, a do većine njih je nemoguće doći.

Do subote 4. aprila smešteni na „Sajmu" su imali mogućnost da nesmetano komuniciraju sa svima izvan logora. U petak su najavili početak štrajka glađu, jer nikome još nisu uručeni pismeni rezultati testa na CoV-2, niti je bilo kome bio urađen drugi, kontrolni test. Jedan momak je tvrdio kako je on još pre mesec dana bio u prilici da bude zaražen, da je svako vreme inkubacije koje predviđaju različiti lekari prošlo, bez da je dobio bilo koje simptome, ali da ga i dalje drže u prinudnom karantinu radi, kako mu govore, daljih ispitivanja.

U subotu su jake policijske snage ušle u prostorije „Sajma". Ispred zgrade su stražu čuvali pripadnici vojske sa dugim cevima i prstom na obaraču. Od tada je prekinut kontakt sa onima koji su unutra. „Ušla voda u koaksijalni kabl" je poznato objašnjenje Vučićevog ministarstva inormisanja iz devedesetih godina prošlog veka.

Jedan od lekara koji ne radi direktno na „Sajmu", ali je upućen u dešavanja, još pre ovoga je piscu ovih redova rekao kako sumnja da će se na tim pacijentima testirati lekovi protiv CoV-2. Zbog toga su i izabrani različitog pola, starosti i zdravstvenog stanja. Da bi se znalo kako i da li neki lek deluje i koje su moguće neželjene posledice mora da se isproba na što je moguće široj lepezi stanovništva.

Kineski stručnjaci su već ispitali neke medikamente na svom stanovništvu, ali postoji mogućnost da ti lekovi drugačije deluju na Evropljane, rekao nam je naš sagovornik

Sa pacijentima na „Sajmu" se nije posebno radilo sve dok kineski stručnjaci nisu zaključili kako imaju dovoljno veliku reprezentativnu grupu. Pacijenti će biti podeljeni u dve grupe istih karakteristika: jednoj će se davati kineski medikament, drugoj placebo. Na taj način će se kontrolisati dejstvo leka. Naš sagovornik tvrdi kako je lek bez znanja i odobrenja pacijenata već u malim količinama korišćen u pojedinim srpskim bolnicama gde su se lečili zaraženi od CoV-2, a prve sumnje u vezi toga izneli su nam i pacijenti koji su nam se obratili posle otpuštanja sa lečenja.

Kako se ne bi necenzurisano širile glasine o mogućim neželjenim efektima lekova koji se ispituju, pacijenti na „Sajmu" nemaju nikakvu mogućnost kontakta sa rodbinom, prijateljima ili medijima.

Pritvorenici i osuđenici u svakom trenutku imaju pravo da kontaktiraju sa svojim najbližima i advokatima. Čak su i logoraši u Trećem Rajhu imali pravo da ih obilaze pripadnici Crvenog Krsta. Smešteni na „Sajmu" kao da su izbrisani iz svih registara.