Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (41)

Starci na njivama

Branislav Gulan (1953), je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, u dva mandata bio je i član Akademijskog odbora za selo SANU, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije uručena i MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Piše: Branislav Gulan

Stanje i perspektive u proizvodnji poljoprivredne mehanizacije u srbiji

Do kraja devedesetih godina prošlog veka poljoprivreda Srbije je, u proizvodnim rezultatima, bila u vrhu evropske poljoprivrede. Pre dvodecenijskih promena u Srbiji je uspešno poslovalo više, za uslove bivše države, velikih proizvodnih sistema za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije koji su tom mehanizacijom dominantno snabdevali poljoprivrednike odnosno tržište SFRJ. Mehanizacija je sad stara oko četvrt veka pa se nameće potreba da se ona revitalizuje, pre svega, za gazdinstva veličine do 50 hektara zemlje.

Poljoprivreda Srbije ima značajne potencijale za proizvodnju koji nisu dovoljno iskorišćeni. I u takvim okolnostima proizvodnja uveliko nadmašuje potrebe proizvodnje hrane za domaće stanovništvo. Zahvaljujući resursima poljoprivreda Srbije je izvozno orijentisana i ostvaruje značajne suficite u spoljnotrgovinskoj razmeni agrarnih proizvoda popravljajući, na taj način, platno bilansnu poziciji Srbije u celini.

Nedovoljno korišćenje prirodnih potencijala poljoprivrede Srbije uzrokovano je, pre svega, u nepovoljnoj demografskoj strukturi poljoprivrednog stanovništva, maloj prosečnoj veličini poseda ali i amortizovanoj pa i tehnološki prevaziđenoj i proizvodno amortizovanoj opremi koja se koristi u procesu proizvodnje u poljoprivredi. Srbija je premehanizovana zemlja. Ima 408.000 traktora. Toliko netrevga za ove površien. Međutim, oni su stari u proseku tri deceneiej pa vlasnici od tri stara sklapaju jedan koji može da uđe u njive. Slično je i sa kombajnima ima ih oko 25.000. Previše ali je većian punoletna pa se od nekoliko staqrih sklapa jedan koji može da radi.

Do kraja devedesetih godina prošlog veka poljoprivreda Srbije je, u proizvodnim rezultatima, bila u vrhu evropske poljoprivrede. Raspadom SFRJ, građanskim ratom i međunarodnom izolacijom kojima je Srbija bila izložena stanje u privredi, a posebno u poljoprivredi se značajno promenilo. Ukidanjem sankcija međunarodne zajednice intenzivirane su promene započete još u vreme raspada bivše države. Došlo je do promene privrednog sistema, svojinske transformacije i promena u vlasničkoj strukturi kapitala u privredi i poljoprivredi. Praktično je ukinuta društvena svojina, izvršena je privatizacija i promenjeni ukupni privredni i društveni odnosi u zemlji.

Najprodavanija mašina leta 2020. godine u Srbiji: Umesto za skupe automobile odlučuju se za traktorJovan iz Prijepolja prodao rekordan broj poljoprivrednih mašina u protekla četiri meseEpidemija korona virusa zaustavila je ili usporila razvoj određenih privrednika, ali nekima ipak i sad cvetaju ruže. Opaka bolest koja hara svetom, mnoge je vratila na imanja predaka i uputila ih na poljoprivrednu proizvodnju, pa je prodaja traktora u prijepoljskom kraju veća čak tri puta, nego inače.

Tokom minula četiri meseca prodato je više traktora i poljoprivrednih mašina nego tokom prethodne tri godine. Do rasta prodaje došlo jer se veliki broj ljudi vratio na selo i posvetio poljoprivredi. Ali ipak, ključno je to što država mnogo ulaže u razvoj poljoprivrede, te se zahvaljujući subvencijama lako dolazi do mašina - rekao je za RINU, Jovan Radulović vlasnik firme koja se bavi prodajom poljoprivrednih mašina.

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede subvencionišu sa 65 odsto nabavku kompletne poljoprivredne mehanizacije, što je dovelo do naglog skoka prodaje. Mi sada imamo problem, jer domaći proizvođači ne uspevaju dovoljno brzo da proizvedu mašine, a one koje nam stižu iz uvoza takođe dugo čekamo.

Sada nam je lakše da nađemo kupca za traktor, nego da ga nabavimo od proizvođača - kaže Jovan.Da je pomoć države od presudnog značaja za nabavku mehanizacije saglasan je i poljoprivrednik Borko Brajović, iz prijepoljskog sela . Sad domaći proizvođači ne uspevaju dovoljno brzo da proizvedu mašine.

Nisu kao nekad kada smo godišnje izvozili po 32.000 traktora koji i danas rade u mnogim nesvrstanim zemljama. - Pre mesec ipo sam kupio nov traktor i iskoristio podsticaj države, koja mi je vratila 65% uloženog novca.

Da nije bilo te pomoći ne bih se smeo usuditi na taj korak, da nabavim novu mašinu - tvrdi Brajović. Pored države svake godine i lokalna samouprava značajna sredstva iz svog budžeta izdvaja za razvoj poljoprivrede. U prijepoljskom kraju nakon ekspanzije malinarastva, sve više poljoprivrednika okreće se stočarstvu ili organskoj proizvodnji zdrave hrane.

Poljoprivrednici imaju oko 400.000 traktora i 25.000 kombajna. Tek svaka peta mašina nova, a evo koliko su stare. Poljoprivrednici poslednje četiri godine kupili 21.075 traktora.

Čak 65 odsto ušlo u četvrtu deceniju

Srpska poljoprivredna mehanizacija "stidljivo" se zanavlja. U Srbiji je za poslednje četiri godine kupljeno 21.075 traktora. Ako se uzme podatak da u našoj zemlji ima oko 400.000 dvoosovinskih traktora, činjenica da je obnovljeno tek nekih pet odsto je prilično malo. Najveći broj ovih mašina uzet je zahvaljujući subvencijama Ministarstva poljoprivrede, ali i iz evropskih fondova za pristupnu pomoć - IPARD.

LJUDI I TRAKTORI: Više njiva i traktora - manje ljudi i gazdinstava

U Srbiji je za šest godina broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 9,9 odsto dok je poljoprivredna površina povećana za 1,1 odsto, broj traktora za 10 odsto, a prosečni nosilac gazdinstva stariji je za dve godine, rečeno je danas u Republičkom zavodu za statistiku (RZS) prilikom predstavljanja prvih rezultata Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Ukupno je u Srbiji 569.000 gazdinstava a u odnosu na 2012. godinu broj poljoprivrednih gazdinstava pao je 10 posto dok je broj gazdinstava pravnih lica manji za 38 odsto.

Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, preko 244 hiljade, dok ih je u Regionu Beograd osam puta manje od tog broja, a u Vojvodini gde je zabeležen najveći pad od 13 procenata sada je128 hiljada gazdinstava.

U Srbiji se koristi 3.476.788 hektara poljoprivrednog zemljišta, prosečna površina koje gazdinstvo koristi je 6,1 hektar pri čemu je prosek za porodična gazdinstva 5,4 a za gazdinstva pravnih lica - 304,1 hektar, a najveći porast površina od 10 odsto zabeležen je kod višegodišnjih zasada. Najviše je onih samalim površinama. Čak 217.623 gazdinst va poseduju njive manje od dva hektara!

Prema prvim rezultatima Ankete 435.053 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji "se bavi stočarstvom" što je 80 odsto gazdinstava, a stoku se gaji u 20 odsto gazdinstava pravnih lica.

Od 878.000 goveda najviše ih se 46 odsto, gaji u Šumadiji i Zapadnoj Srbije, u Vojvodini 29 odsto a u regionu Beograd šest odsto, dok se ukupno 3,2 miliona svinja 45 odsto gaji u Vojvodini a svaka treća u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Živina se najviše gaji u Vojvodini gde je 10 miliona komada a sa milion ovaca i više od 76 hiljada koza šampion je region Šumadije i Zapadne Srbije.

U Srbiji je 451.985 traktora što je za 10 odsto više u odnosu na popisano 2012. godine, tako da 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava koristi sopstveni traktor ali je 83 odsto traktora starije od 20 godina.

Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnim gazdinstvima u Srbiji je 2,3 što nije identično ali korespondira prosečnoj porodici koja ima 2,8 članova.

Ukupno na gazdinstvima Srbije radi 1.336.714 ljudi, što je za 7,3 odsto manje nego 2012. godine, a od tog na gazdinstvima pravnih lica radi 18.119 lica.

Prosečni nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji star je 62 godinE i dve godine je stariji nego 2012. godine, i tek svaki 14. je mlađi od 40 godina a najviše mladih je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Direktor RZS Miladin Kovačević koji je prvim saradnicima predstavio podatke naglasio je da je Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine rađena uz finansijsku podršku Evropske komisije i po metodologiji EUROSTAT-a, a podatke je sa 120.000 gazdinstava prikupljalo 535 anketara. Prema podacima RZS u poljoprivredi Srbija proizvede, direktno i indirektno preko prehrambene industrije, 15 -16 odsto BDP-a.

VELIKE SUBVENCIJE ZA POLjOPRIVREDU: Vučić najavio podsticaje za kupovinu nove mehanizacije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je večeras da će država ove godine dodatno ulagati u obnavljanje poljoprivredne mehanizacije na selu i povećati subvencije za kupovinu traktora. Uložili smo između 50 i 65 odsto od cene traktora i drugih poljoprivrednih mašina i tako subvencionisali 2.600 novih traktora - rekao je Vučić. Moramo taj broj da povećamo u narednim godinama na 20.000 novih traktora, jer želimo da motivišemo ljude da ostanu na selu, poručio je predsednik.

TRAKTORI: Najprodavanija mašina u Srbiji

Iako su uslovi poslovanja bili otežani usled pandemije, prodaja traktora u Srbiji zabeležila je blagi porast u 2020. godini u odnosu na isto vreme prethodne godine. Prema podacima PKS, u prvoj polovini 2020. ukupno je prodato 1.574 traktora, dok je u istom periodu u 2019. Prodato 1.560 traktora.

Značajan porast prodaje zabeležen je posebno kod traktora snage od 18 do 37KW (u periodu januar-jun 2020. prodato je 744 traktora u odnosu na 267 prodata primerka 2019. godine).

Dodatno ohrabrenje, navodi Komora, predstavlja i činjenica da je zabeležen i porast prodaje traktora sa preko 130 KW. U prvoj polovini 2020. prodato je 58 traktora ove snage, prema prodatih 49 primeraka prošle godine.

Tako su umesto za skupe automobile odlučuju se za traktor. Jovan iz Prijepolja prodao rekordan broj poljoprivrednih mašina u protekla četiri meseca. Epidemija korona virusa zaustavila je ili usporila razvoj određenih privrednika, ali nekima ipak i sad cvetaju ruže.

Opaka bolest koja hara svetom, mnoge je vratila na imanja predaka i uputila ih na poljoprivrednu proizvodnju (koja u poslednje tri i po decenije u Srbiji ima rast od samo 0,45 odsto godišnje), pa je prodaja traktora u prijepoljskom kraju veća čak tri puta, nego inače. Tokom minula četiri meseca prodato je više traktora i poljoprivrednih mašina nego tokom prethodne tri godine.

Do rasta prodaje došlo jer se veliki broj ljudi vratio na selo i posvetio poljoprivredi. Ali ipak, ključno je to što država mnogo ulaže u razvoj poljoprivrede, te se zahvaljujući subvencijama lako dolazi do mašina, kaže Jovan Radulović vlasnik firme koja se bavi prodajom poljoprivrednih mašina.

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede subvencionišu sa 65 odsto nabavku kompletne poljoprivredne mehanizacije, što je dovelo do naglog skoka prodaje. Mi sada imamo problem, jer domaći proizvođači ne uspevaju dovoljno brzo da proizvedu mašine, a one koje nam stižu iz uvoza takođe dugo čekamo. Sada nam je lakše da nađemo kupca za traktor, nego da ga nabavimo od proizvođača.

Da je pomoć države od presudnog značaja za nabavku mehanizacije saglasan je i poljoprivrednik Borko Brajović, iz prijepoljskog sela Kula. Domaći proizvođači ne uspevaju dovoljno brzo da proizvedu mašine. Pre mesec ipo sam kupio nov traktor i iskoristio podsticaj države, koja mi je vratila 65 odsto uloženog novca. Da nije bilo te pomoći ne bih se smeo usuditi na taj korak, da nabavim novu mašinu, tvrdi Brajović.

Pomoć lokalne samouprave!

Pored države svake godine i lokalna samouorava značajna sredstva iz svog budžeta izdvaja za razvoj poljoprivrede. U prijepoljskom kraju nakon ekspanzije malinarastva, sve više poljoprivrednika okreće se stočarstvu ili organskoj proizvodnji zdrave hrane. Traktori u Srbiji, ali i druge poljoprivredne mašine, u proseku su stari više od 30 godina. A, zbog starosti mehanizacije, država je prošle godine menjala i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, čime je omogućeno da stare tablice i dalje važe, uz potvrdu o tehničkom pregledu.

Stručnjaci su tada tvrdili da oko 60 odsto traktora ne bi prošlo tehnički pregled, koji je bio obavezan, ali nije postojala kazna za one koji ga nemaju. Zbog toga, većina traktora, čak i onih iz nekadašnje SFRJ, i dalje je krstarila srpskim njivama. Naročito u centralnoj Srbiji, gde je mehanizacija i najstarija.

Poslednji podaci Popisa poljoprivredne mehanizacije pokazuju da u našoj zemlji ima oko 500.000 traktora. Taj broj sada je prilično smanjen, pa se procenjuje da ih nema više od 420.000. Svakako, više od 65 odsto je ušlo u četvrtu deceniju! Voleo bih da broj kupljenih traktora raste i ta vest je ohrabrujuća, kaže Veljko Jovanović, savetnik u Privrednj komori Srbije.

Investiciona ulaganja su uvek dobra. To znači i da su državne mere dobro projektovane, čim su iskorišćene subvencije resornog ministarstva. Kod IPARD-a ljudi su imali strah da konkurišu, ali je činjenica da su te mere dobre, čim ih i Evropa koristi.

Pre dvodecenijskih promena u Srbiji je uspešno poslovalo više, za uslove bivše države, velikih proizvodnih sistema za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije koji su tom mehanizacijom dominantno snabdevali poljoprivrednike odnosno tržište SFRJ (,,Zmaj'' - Zemun, IMT - Novi Beograd, IMR - Rakovica, ,,Lifam'' - Stara Pazova, ,,Majevica'' - Bačka Palanka...).

Za potrebe poljoprivrednih domaćinstava uspešno su, kao deo velikih sistema ili samostalno, nekad poslovali i proizvođači priključnih mašina, povrtarske i baštenske mehanizacije (IMT FOP - Bečej, IMT-Knjaževac, ,,Morava''-Požarevac, ,,Metalogradnja''-Vrbas i drugi) koji su sa velikim proizvođačima mašina upotpunjavali potrebu poljoprivrede i poljoprivrednika Srbije za potpunim spektrom mašina u poljoprivredi.

Poljoprivreda i poljoprivrednici Srbije u tom periodu nisu imali posebnih zahteva i potreba za uvoz poljoprivredne mehanizacije. Samo iz IMT za vreme SFRJ je izvezeno oko 46.000 traktora! Analiza obuhvata vreme 2005 - 2012. godine, mada nema komparativnih podataka za svaku godinu u analiziranom vremenu.

POŠTOVANJE SELA: Spomenik seljaku i seljanki!

Stanovnici Glavinaca, sela podno planine Juhora, podigli su u centru sela spomenik srpskom seljaku i seljanki, jedinstven u Srbiji. Ovih dana, s obzirom na to da još preti zaraza virusom korona, stavili su im na lice medicinske hirurške maske. Selo je 1948. godine imalo 902, a na poslednjem popisu, oko 524 stanovnika.

Da bi sačuvali spomenik i seljake od korone, meštani su im vezali maske!

Spomenik je delo akademskog varaja Ivana Markovića, prikazuje seljaka u prirodnoj veličini, u narodnoj nošnji, s motikom na desnom ramenu i testijom (zemljanom posudom za vodu) u levoj ruci. Iza njega, na oko metar, ide žena, zabrađena maramom, s korpom hrane, u desnoj i malom motikom u levoj ruci.

Odbornik u Gradskoj skupštini u Jagodini Zoran Gligorijević izjavio je da su spomenik 2017. godine podigli meštani u znak zahvalnosti selu i tradiciji. Spomenik se nalazi na regionalnom putu Jagodina - Rekovac, na raskrsnici puteva koji vode ka Jagodini, Kragujevcu, Rekovcu i planini Juhor.

"Reč je o najverovatnije jedinom spomeniku seljaku u Srbiji, imamo spomenike naučnicima, pesnicima, junacima... spomenik pčeli, kravi, kukuruzu i ko zna kome i čemu još, ali nemamo spomenik seljaku, koji hrani sve", rekli su danas meštani Glavinaca. Spomenik je 3. avgusta 2017. godine otkrio najstariji stanovnik Glavinaca Živko Vasiljević.

On ima 93 godine i celog života se bavio poljoprivredom. "Mnogi koji ovuda prolaze, kada vide spomenik, a nemoguće ga je ne videti, zastanu, neki naprave i fotografiju, pričitaju šta piše na ploči i nastave put. Ako nekoga od meštana sretnu, obično kažu, "alal vam vera i svaka vam čast", kažu meštani.

Ovako počinju i završavaju skoro sve priče o selima koja su nekada postojala uz samu administrativnu liniju sa Kosmetom. U selu Tačevac, koje pripada opštini Kuršumlija, nema više stanovnika ni domaćinstava. Poslednji stanovnici Konstantin i Ljubica Aleksić iselili su se 1999. godine, a prema popisu iz 2002. godine, selo je ugašeno.

Suočeni sa mnogim životnim i društvenim nedaćama koje su pogodile ove prostore, mnogi stanovnici pograničnih sela uz samu administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom napustili su svoja ognjišta. Iz svojih rodnih mesta otišli su iz straha od upada Albanaca, u potrazi za boljim i sigurnijim životom. Nekadašnji stanovnici obilaze povremeno svoje kuće, a jednom godišnje na praznik Svete Jelene, kada je seoska litija, okupljaju se bivši žitelji Tačevca, te na jedan dan ovo selo a administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom oživi.

Aktuelno stanje

Ekonomsko (cenovno) iznurivanje poljoprivrede u periodu sankcija i građanskih ratova onemogućili su obnavljanje poljomehanizacije na većini gazdinstava. Raspad ranije države i međunarodna izolacija presudno su uticali na obim proizvodnje i prodaje poljomehanizacije kod svih proizvođača što ih je dovelo u izuzetne ekonomske teškoće. Privatizacija koja se u tom periodu desila potpuno je ugasila proizvodnju u većini fabrika poljoprivrednih mašina (,,Zmaj'', ,,Lifam'', ,,Metalogradnja''...) ili je ta proizvodnja minimizirana (IMT, IMR, ,,Majevica'', ,,Morava'', ,,Poljostroj''..). Zbog toga je na početku XXI veka stanje u pogledu poljoprivredne mehanizacije u Srbiji ocenjeno kao veoma kritično za dalje obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Domaći proizvodni sistemi su bili ekonomski uništeni pa je otvoreno tržište za strane proizvođače poljoprivredne mehanizacije. To tržište imalo je mali kapacitet kupovne moći pa se većina poljoprivrednika u Srbiji i danas oslanja na stare mašine kupljene u periodu pre sankcija. To znači da je poljoprivredna mehanizacija u Srbiji danas stara u proseku oko dve decenije!

Oživelo je tržište odnosno uvoz polovnih mašina iz inostranstva, a samo mali broj poljoprivrednika je imao snage i mogućnosti da se kreditno zaduži i obnovi mehanizaciju kupovinom novih pogonskih i priključnih mašina iz uvoza.

Kupovina pogonskih i priključnih mašina iz domaće proizvodnje bila je gotovo simbolična iako je, po cenovnim kriterijumima a u velikoj meri i po kvalitetu, odgovarala potrebama poljoprivrednika posebno za korišćenje na malom posedu koji dominira u poljoprivredi Srbije.

Kupovina domaće mehanizacije nije ozbiljnije podržana ekonomskim merama države Srbije pa su domaći proizvođači izloženi žestokoj konkurenciji iz uvoza jer su se morali prilagoditi istim uslovima poslovanja tim pre što je ukinuta carinska zaštita domaće proizvodnje. I u takvim uslovima održali su se neki raniji proizvođači poljoprivredne mehanizacije (IMT, IMR, ,,Majevica'', ,,Morava'', ,,Poljostroj''...), a nastao je i veći broj manjih proizvođača ili montažera poljoprivrednih, naročito priključnih, mašina (,,Berko'' - Mol, ,,Gitarić'' - Smederevska Palanka, ,,Gumaplast Rau'' - Vojka i drugi).

Prema prethodnim rezultatima popisa poljoprivrede Srbije iz 2012. godine proizilazi da 47 odsto gazdinstava ima manje od dva hektara poljoprivrednog zemljišta, a ona raspolažu sa manje od 10 odsto ukupnih površina poljoprivrednog zemljišta. Trećinom zemljišta raspolažu gazdinstva čiji je posed između dva do pet hektara, a 30 odsto gazdinstava raspolaže posedom između pet - 20 hektara. Trećina gazdinstava (32 odsto) ima više od 20 hektara (4.243 gazdinstva imaju između 50 -100 hektara, a 1.365 imaju više od 100 hektara).

U proteklih 25 godina došlo je do diferencijacije i raslojavanja u selima. Mali broj krupnih gazdinstava ima veću ekonomsku moć i to im omogućava da nabavljaju mehanizaciju iz uvoza.

Na drugoj strani su većina gazdinstava koja su osiromašena tako da ne mogu da nabavljaju mehanizaciju ni iz domaće proizvodnje ni iz uvoza.

Zbog toga se nameće potreba za revitalizaciju domaće industrije mašina i opreme koja bi bila usmerena ka potrebama malih i srednjih gazdinstava veličine poseda do 50 hektara.

Revitalizacijom domaće industrije odnosno novom industrijskom politikom Srbija bi umanjila negativan spoljnotrgovinski bilans u oblasti poljoprivredne mehanizacije, povećala bi zaposlenost u ovoj industriji. To bi doprinelo bržem zanavljanju i onako zastarele mehanizacije na posedima zemljoradnika, blagovremenom i kvalitetnom obavljanju agrotehničkih operacija. Sve to bi se pozitivno odrazilo na povećanje produktivnosti i konkurentnosti u poljoprivredi Srbije, što je izuzetno bitno u procesu evropskih integracija.

Više njiva i traktora - manje ljudi i gazdinstava

U Srbiji je za šest godina broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 9,9 odsto dok je poljoprivredna površina povećana za 1,1 odsto, broj traktora za 10 odsto, a prosečni nosilac gazdinstva stariji je za dve godine, rečeno je danas u Republičkom zavodu za statistiku (RZS) prilikom predstavljanja prvih rezultata Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Ukupno je u Srbiji 569.000 gazdinstava, a u odnosu na 2012. godinu broj poljoprivrednih gazdinstava pao je 10 posto dok je broj gazdinstava pravnih lica manji za 38 odsto. Broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sad je tajna u Ministarstvu poljoprivrede! Zašto - nemamo odgovora? Verovatno je mali broj!

Najveći broj poljoprivrednih gazdinstava je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, preko 244.000, dok ih je u Regionu Beograd osam puta manje od tog broja, a u Vojvodini gde je zabeležen najveći pad od 13 odsto sada je 128.000 gazdinstava.

U Srbiji se koristi 3.476.788 hektara poljoprivrednog zemljišta, prosečna površina koje gazdinstvo koristi je 6,1 hektar pri čemu je prosek za porodična gazdinstva 5,4 a za gazdinstva pravnih lica - 304,1 hektar, a najveći porast površina od 10 odsto zabeležen je kod višegodišnjih zasada.

Prema rezultatima Ankete 435.053 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji "se bavi stočarstvom" što je 80 odsto gazdinstava, a stoku se gaji u 20 odsto gazdinstava pravnih lica. Od 878.000 goveda najviše ih se 46 odsto, gaji u Šumadiji i Zapadnoj Srbije, u Vojvodini 29 odsto a u regionu Beograd 6 odsto, dok se ukupno 3,2 miliona svinja 45 odsto gaji u Vojvodini a svaka treća u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. Živina se najviše gaji u Vojvodini gde je 10 miliona komada a sa milion ovaca i više od 76 hiljada koza šampion je region Šumadije i Zapadne Srbije.

U Srbiji je 451.985 traktora što je za 10 odsto više u odnosu na popisano 2012. godine, tako da 80 odsto poljoprivrednih gazdinstava koristi sopstveni traktor ali je 83 odsto traktora starije od 20 godina.

Prosečan broj članova i stalno zaposlenih na porodičnim gazdinstvima u Srbiji je 2,3 što nije identično ali korespondira prosečnoj porodici koja ima 2,8 članova.

Ukupno na gazdinstvima Srbije radi 1.336.714 ljudi, što je za 7,3 odsto manje nego 2012. godine, a od tog na gazdinstvima pravnih lica radi 18.119 lica. Prosečni nosilac poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji u trenutku ankete, pre nekoliko godina, bio je star 61 godinu i dve godine je stariji nego 2012. godine, i tek svaki 14. je mlađi od 40 godina, a najviše mladih je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije.

Direktor RZS Miladin Kovačević koji je prvim saradnicima predstavio podatke naglasio je da je Anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava 2018. godine rađena uz finansijsku podršku Evropske komisije i po metodologiji EUROSTAT-a, a podatke je sa 120.000 gazdinstava prikupljalo 535 anketara.

U poljoprivredi Srbije, se direktno i indirektno preko prehrambene industrije, proizvede 15 -16 odsto BDP-a. Samo agrar u BDP proteklih godinha, pre koroeno učestvovao je u BDP od 9,5 do 10,5 odsto. Od toga stočarstvo u BDP agrara učestvuje sa 30 odsto. Ti je kraktaristika nerazvijenih afričkih zemalja. Jer, sve ispod 60 odsto je siromaštvo!

Politička renta: Agraru uzeto četiri milijarde evra!

Koncept neoliberalizma ostavio je loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivrede u SFRJ dr Koviljko Lovre. ,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra!

To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac se troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija.

Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto''.

(Nastaviće se)