Do koske

Kad padne s vlasti, a pad će biti bolan, Vučić će u pomoć prizivati sve bogove

Zločinac koji je verovao samo u sebe

Uz sve političke, poslovne i porodične frustracije, Aleksandar Vučić ne može da definiše ni svoju versku pripadnost. Glasačima se predstavlja kao pravoslavni vernik, stranim novinarima i diplomatama tvrdi da je najbliži protestantizmu, a u privatnim razgovorima priznaje da je ateista. U vreme Drugog svetskog rata porodica Vučić je u Čipuljiću prešla iz pravoslavlja u katolicizam, kako bi se sačuvala od ustaškog pogroma. Sa istim motivom, da bi, posle pada s vlasti, dobio utočište u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i sačuvao živu glavu, Aleksandar Vučić je nedavno prihvatio islam. Sudeći po posledicama njegovih političkih avantura i zločinima koje je izvršio u poslednjih deset godina, Vučićevo versko opredeljenje najbliže je satanizmu.

Milica Grabež

Ne postoji identitetska dilema koju Aleksandar Vučić nema. U političkoj karijeri menjao je ideološke stavove i stranke, od velikosrpskog radikalskog nacionaliste otišao je u suštu krajnost, u status evroatlantskog fanatika.

Privatna biografija puna mu je kompleksa izazvanih činjenicom da nije siguran ko mu je biološki otac, kao i dilemom o tome koliko sam ima dece, što u braku, što sa strane. Iz takve konfuzije nastao je i haotičan odnos prema religijama.

Vera je imala vrlo značajnu ulogu u Vučićevom životu. Pre 28 godina, kad je ušao u Srpsku radikalnu stranku, sablažnjavao je Vojislava Šešelja praktikovanjem verskih običaja i pravila. Vučić se nije zadovoljavao samo folklornim načinom obeležavanja svoje krsne slave na dan Svetog Nikole i odlascima u crkvu na velike verske praznike. Naprotiv, pokušavao je da uskladi političke obaveze s pravim liturgijskim životom. Postio je, molio se i pričešćivao. Šešelj i većina ostalih radikalskih prvaka rugali su se Vučiću, nazivajući ga pravoslavnim fundamentalistom.

Rešenja za mnoge ovozemaljske probleme Vučić je tražio u veri. Tako je bilo i u avgustu 1999. godine, kad je prvi put napustio SRS. Posle svađe sa Šešeljem, koji mu je zabranio da šikanira Vjericu Radetu i Gordanu Pop Lazić, Vučić je iz stranke otišao pravo u manastir Kovilj, kod svog duhovnika Porfirija Perića. O tome je Državna bezbednost napravila službenu belešku u kojoj je citiran razgovor između tadašnje Vučićeve supruge Ksenije i Šešelja. Ksenija se požalila kako je „Vučić potpuno poludeo", otišao je u manastir i ne želi da se vrati.

Vučić se vratio, i Kseniji i Šešelju. Porfirije, tada iguman manastira Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila, nagovorio je svog mladog štićenika da nastavi da se bavi politikom.

Od tada, Vučić je bio recenzent nekoliko Šešeljevih knjiga sa ekstremnom kritikom rimokatoličke crkve: „Pontifeks Maksimus satanističke crkve Jovan Pavle Drugi", „Antihristov namesnik zlikovački rimski papa Benedikt Šesnaesti", „Rimska kurija večno žedna srpske krvi" i „Vatikan glavno satanino gnezdo". Stavove iz tih knjiga Vučić je detaljno objašnjavao na tribinama, u Skupštini i medijskim nastupima.

- U Drugom svetskom ratu najžešći i najveći mučitelji srpskog naroda, posebno zapadno od Drine i Dunava, bili su katolički sveštenici. Nije slučajno to što je Jovan Pavle Drugi tri puta boravio u Hrvatskoj, u savremenoj NDH, od kada je proglasio za nezavisnu 13. januara 1992. godine. Sve što su naši neprijatelji napravili protiv srpskog naroda, napravili su uz njegov blagoslov, njegovu dozvolu i žestoku političku i finansijsku podršku. Papa nijednom nije posetio Jasenovac, nijednom se nije izvinio srpskom narodu za zločine koje su katolici počinili nad našim narodom. Vatikan je imao značajnu ulogu u stvaranju krize na prostoru bivše Jugoslavije. Ronald Regan je 1983. godine uspostavio diplomatske odnose sa Svetom stolicom. Od tog trenutka se Jovan Pavle Drugi, vrlo otvoreno, bez ikakvog suzdržavanja, bez ikakve mere, podržava katoličke republike na prostoru SFRJ, pre svega Sloveniju i Hrvatsku, pa i Bosnu i Hercegovinu, samo da bi napakostio srpskom pravoslavnom stanovništvu. U Denveru, 1995. godine, Karol Vojtila, kako mu je pređašnje ime, rekao je Bilu Klintonu: „Molim vas, gospodine predsedniče, da bombardujete Srbe". Papa je za svece proglasio najteže i najgore ustaške zločince i njihove ideologe, pre svega Alojzija Stepinca i Eugena Kvaternika. Izvinite, takvoj crkvi ne želimo da pripadamo - govorio je Vučić 2002. godine oko što su radikalski glasači hteli da čuju.

Za druge sagovornike imao je drugu priču. O tome je nedavno govorio Darko Hudelist, publicista i novinar zagrebačkog nedeljnika Globus. Hudelist je već objavio biografiju Franje Tuđmana, a još pre deset godina ga je Vučić zamolio da napiše i njegovu. U nekoliko tekstova, od kojih jedan prenosimo i u ovom broju Magazina Tabloid, Hudelist je opisivao svoj odnos s Vučićem, o čemu je detaljno govorio u intervjuu za HRT.

- Aleksandar Vučić nema previše pozitivan odnos prema pravoslavlju. Pre bih rekao da je to animozitet, koji je meni zagonetan, ne znam šta se to dogodilo pa da ima takav otklon prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. To mi je nekoliko puta dao do znanja. Jednom, dok smo išli na večeru, prolazili smo pored Hrama Svetog Save. Neću reći šta mi je rekao, ali ta rečenica nije nimalo pohvalna za SPC. To mi je kasnije ponovio u nešto blažem obliku kad smo pravili intervju za Globus. Vučić mi čas kaže da je ateist, čas daje do znanja da je blizak protestantizmu, citiram ga, protestantizmu nemačkog i skandinavskog tipa. Kad ga pitam da mi to obrazloži, šta mu to znači, vidim da on to doživljava više materijalistički, njemu je protestantizam sinonim za napredak u privredi, gradnju auto-puteva, železnice, za prosperitet - tvrdi Hudelist.

Zagrebački novinar se s Vučićem često družio u Beogradu, a čudna romansa se razvila kad su, kako kaže Hudelist, našli „naše tajno mesto" na imanju izvesnog Siniše Ivkovića u požarevačkom selu Malo Crniće. U jednoj epizodi iz te seoske idile, Vučić se poverio kako ga, prilikom posete Hrvatskoj nisu impresionirali Kolinda Grabar Kitarović, Milorad Pupovac ili Srbi, koji su ga dočekali u Vrginmostu. Oduševio ga je katolički nadbiskup Josip Bozanić.

- Porfirije je pripremio Vučićev susret s Bozanićem na Kaptolu. Vučić mi je pričao kako ga je to dojmilo. Sad ja gledam... Pravoslavlje, iz nekih razloga, nije previše milo Vučiću. Protestantizam krivo tumači, pre je ateista, nego protestant. Meni je, zbog toga, došla misao, za koju sam svestan da je paradoksalna, da Aleksandra Vučića evangeliziram na taj način da ga približim Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj. Krenuo sam u to - rekao je Darko Hudelist.

Nije lak posao evangelizovati Vučića. To nije uspeo ni njegov bivši duhovnik, aktuelni srpski patrijarh Porfirije. Za razliku od Hudelista, možda Porfirije zna uzroke Vučićevog animoziteta prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, možda mu se nešto dogodilo u Kovilju ili nekom drugom manastiru. U svakom slučaju, Porfirije dobro zna kakav je Vučićev stav u SPC. Nekoliko puta je to pominjao u razgovorima s pojedincima iz bivše vlasti, koji su ga postavili za predsednika Regulatornog tela za elektronske medije.

- Vučić je bio vernik. Više nije, sad ne podnosi crkvu. Stalno ponavlja da su popovi lopovi. Ima i uzrečicu: „Sve vladike i popove nabijem na kurac" - pričao je Porfirije.

U ovom slučaju, Porfiriju može da se veruje, iako je i to, možda, izazvano ljutnjom zbog tračeva koje je Vučić u to vreme plasirao o njemu. Pored priče o ljubavnoj avanturi Porfirija s Ljiljanom Đurđevac, Vučić je poznanicima opisivao kako Željko Mitrović kuka svaki put kad negde putuje s Porfirijem. Navodno, zajedno su išli u Ameriku, na neki sajam medija, pa su svratili do Las Vegasa. Izgleda da Porfirijev šef s nebesa nije blagonaklono gledao na njegov kockarski zanos, pa nisu imali sreće ni u pokeru, ni na ruletu. Ceh je, naravno, platio Mitrović.

Porfirije je, u privatnom razgovoru, koji je snimljen i objavljen na YouTube, povodom dodele ordena Svetog Save Vučiću, iskreno i tačno ocenio: „Ordeni Srpske pravoslavne crkve nisu bitni, oni su na prodaju, svako može da ih kupi..." Porfirije je to i lično dokazao prošlog meseca, kad je upravo to odlikovanje dodelio Miloradu Vučeliću, crvenom buržuju koji se i danas predstavlja kao tvrdi komunista.

Vučić u medijskim nastupima plasira hrišćanske poruke, poput one da sve grehove preuzima na sebe: „Svaku kaznu ću podneti, veću dužnost od te nemam. Da primim svaku kaznu. za Srbiju, da ljudi u njoj ne bi živeli u kazni." Identifikacija sa Hristom služi samo u propagandne svrhe. U ovozemaljskoj stvarnosti, strah od kazne Vučića je oterao u islam.

Prema izveštajima američke obaveštajne zajednice, Aleksandar Vučić je u Dubaiju prešao u muslimansku veru. Izabrao je ime Adem, pošto ono ima isti koren iz hebrejskog jezika kao Adam. Prelazak u islam Vučić je shvatio kao jedan od uslova za dozvolu da se u UAE sakrije kad padne s vlasti. Međutim, njegovi poslovni ortaci šeici nisu zadovoljni samo tehničkom promenom vere, već insistiraju da je on praktikuje u svakodnevnom životu.

Od toga nema ništa. Vučiću je svejedno kojoj veri će se prikloniti. Njega ne zanimaju pravoslavlje, katolicizam, protestantizam ili islam, baš kao i ateizam. Sve što je u praksi sproveo, svi zločini nad Srbijom, pokazuju da je najbliži satanizmu. Ipak, kad padne s vlasti, a pad će biti bolan, Vučić će u pomoć prizivati sve moguće bogove.