(P)likovi

Dok je Vučić na vlasti i slobodi, cela Srbija je bolesna

Zakon o izboru predsednika prilagođen Vučićevoj bolesti

Otkad je na vlasti Aleksandar Vučić je promenom nekoliko značajnih zakona omogućio izvršenje raznih krivičnih dela, otimačinu javne i privatne imovine, zagađenje životne sredine, suspenziju ljudskih prava... Predlog novog Zakona o izboru predsednika prilagodio je ličnim potrebama. Usvajanjem izmena i dopuna Zakona, Narodna skupština će ozakoniti mogućnost da za predsednika bude izabrana mentalno poremećena osoba. Tragične posledice vladavine kartela oko Srpske napredne stranke, na čelu s njenim najbolesnijim primerkom, analizira zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Istorija je puna diktatora koji su zakone prilagođavali vlastitim interesima. Svi su to radili da bi ojačali pozicije u vlasti i opravdaju represiju nad podanicima, samo Aleksandar Vučić je poželeo da ozakoni lične mentalne probleme.

Vlada Srbije je pustila u skupštinsku proceduru Predlog Zakona o izboru predsednika Republike, koji dozvoljava duševnim bolesnicima da biraju i da budu izabrani na tu funkciju. Ta odrednica, koja nije ranije postojala, ubačena je u član 3, koji glasi: „Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima punoletni državljanin Republike Srbije nad kojim nije produženo roditeljsko pravo, odnosno koji nije potpuno lišen poslovne sposobnosti. Lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može da bira predsednika Republike i da bude birano za predsednike Republike ako sud rešenjem o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti nije utvrdio da je nesposobno da vrši izborno pravo.”

Uslovi za delimično lišenje poslovne sposobnosti definisani su Porodičnim zakonom, koji u članu 147 navodi: „Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizčkom razvoju svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava ili interese ili prava i interese drugih lica može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti.”

Pravna regulativa je, očigledno, prilagođena potrebama Aleksandra Vučića, njegovih najbližih saradnika i određenog broja glasača Srpske napredne stranke. Kad se već prihvatio tog posla, zakonodavac je mogao da u ovaj Predlog ubaci i preciznije odrednice, da se istakne da za predsednika Republike može i treba da bude izabran i onaj ko svakodnevno u medijima preti samoubistvom, političke protivnike izaziva na dvoboj, laže i vređa, otima sve što stigne, nosi pancir i pelene, mašta o (Filipu) Čukanoviću...

Da bi se otklonila svaka dilema o idealnom predsedniku mogla bi i da se ubaci njegova fotografija, bilo koja - ona sa gajbom piva, koju nosi Šešelju, ili ona kad ga nežno miluje Bil Klinton. Svakim zakonom i svakom fotografijom Vučić ilustruje tragično stanje u kome se nalazi jadna i napaćena Srbijica, kojom on vlada.

Za razliku od normalnih država, čiji zakoni nameću obavezu medicinskog utvrđivanja i kontrole psiho-fizičkog stanja kandidata i nosilaca državnih funkcija, u Srbiji se omogućava duševnim bolesnicima da biraju i da budu izabrani. To i ne čudi, pošto u normalnim državama mentalno poremećene osobe samo umišljaju da su predsednici, premijeri, ministri ili direktori, a u Srbiji one to zaista jesu.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti uređen je sistem društvene brige za zdravlje stanovništva, opšti interes, pa i mere za sprečavanje profesionalnih bolesti i preventivnih pregleda u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada. U Srbiji je lekarsko uverenje neophodno za upis u prvi razred osnovne škole, srednju školu i fakultet, za smeštaj u studentski dom, za boravak u staračkom domu, za vizu i rad u inostranstvu. Lekarsko uverenje je potrebno i za mnoge profesije: za takstiste i ostale vozače automobila, kamiona i čamaca, za nastavnike i administrativne radnike, bravare i varioce, pa čak i za operske pevače. Naravno, lekarsko uverenje je neophodno za držanje i nošenje oružja, a teško je pretpostaviti da bi bez protekcije mogli da ga dobiju, recimo, aktuelni vrhovni komandant, kako Vučić voli sebi da tepa, zatim ministar policije Aleksandar Vulin i mnogi njihovi podređeni u lancu rukovođenja organima sile.

Vučić ne može da sakrije mentalne probleme, čuju se u svakoj njegovoj izjavi i vide u svakom postupku. Simptom tog oboljenja je i odluka da neposredno pred raspisivanje predsedničkih izbora menja Zakon o izboru predsednika, kao i zakone o lokalnim i parlamentarnim izborima, pa i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti. U civilizovanim zemljama se u izbornoj godini ne menjaju zakoni, koji regulišu izbornu proceduru. U Vučićevoj Srbiji to je pravilo, kao što se videlo u januaru, kad je referendum za promenu Ustava raspisan po jednom, a sproveden po drugom, izmenjenom Zakonu o referendumu. Pravna regulativa je ovde prilagođena potrebama Vučića i njegovog kartela.

Nažalost, srpski lekari, naročito psiholozi i psihijatri, ne reaguju na izlive bolesti nosilaca vlasti u državne institucije i celo društvo. Iako lekarska etika nalaže da pruže pomoć bolesniku koji izmišlja atentate na samog sebe, obećava da će se obesiti o banderu, vetrenjaču ili luster, plače i ujeda se za ruku dok sluša političku kritiku, polemiše sa svojom mamom oko toga koliko je bio težak kad je rođen, a sa ocem Anđelkom raspravlja da li mu je pravi tata „neki Salih Salihu”.

Ne bi moglo da se opravda to što lekari ignorišu takvog pacijenta ni da je u pitanju običan građanin, a kamoli vladar čije odluke utiču na sudbinu svakog pojedinca. Uslovljen teškim poremećajima, Vučić sprovodi politiku koja je nanela nesagledivu i trajnu štetu državi i narodu.

Ipak, Društvo psihologa Srbije nedavno se setilo da, kako samo navodi, ima odgovornost i obavezu da deluje u skladu s javnim interesom i da reaguje na negativne društvene pojave, koje ugrožavaju interese i prava građana Srbije. U saopštenju Društva psihologa ne pominje se Vučić, koji je najnegativnija društvena pojava, ali bar se ističe „duboka zabrinutost povodom kontinuirane društvene krize, koja pored političkih, ekonomskih, socijalnih, ekoloških, zdravstvenih i drugih posledica, značajno narušava i mentalno zdravlje građana”.

- Građani se već dugo suočavaju sa egzistencijalnom nesigurnošću i neizvesnošću usled prolongirane pandemijske krize, a u kontekstu brojnih društvenih podela, devalvacije moralnih i kulturnih vrednosti, urušavanja kvaliteta obrazovanja i drugih negativnih pojava, dok javni diskurs u medijskom prostoru nastavlja da promoviše i produbljuje antagonizam i netoleranciju. Mentalno zagađenje ovog prostora dovodi do negativnih posledica. Mnogi građani osećaju stid i poniženje kada o njihovim životima odlučuju osobe čije su stručne, a često i moralne kompetencije upitnih kvaliteta. Ugroženo je pravo građana na istinito i potpuno informisanje, a medijski sadržaji ohrabruju sve vrste društvenih polarizacija koja unose nemir i sukobe među građanima. U društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše pritisci zastrašivanjem, a konfromizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija. Pandemija korona virusa i zagađenje životne sredine opravdano izazivaju zabrinutost i strepnju građana za život i zdravlje, dok odsustvo kontrole nad odlukama koje se tiču sopstvenog života i uticaja na zajednicu u kojoj žive, vode ka doživaljaju bespomoćnosti, pasivizacije i depresivnosti - navodi se u saoštenju, koje je potpisala Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica Društva psihologa Srbije.

Psihološke studije potvrđuju udvostručeni porast depresivnih tegoba među građanima Srbije, a rasprostranjenost anksioznosti i stresa ima pandemijski karakter.

- Pandemija mentalnih tegoba upravo ukazuje na to da se uzroci problema ne mogu fokusirati na vulnerabilnost pojedinca i da ih pre treba razumeti kao „normalnu reakciju na nenormalne okolnosti”, a usmeravanje psiholoških intervencija na adaptaciju pojedinca na nepovoljne okolnosti je čak i potencijalno štetno - ističe se u saopštenju Društva psihologa Srbije, gde se navode i podaci istraživanja, koje je sprovedeno među zdravstvenim radnicima u vreme pandemije korona virusa, čiji rezultati pokazuju da je 46,8 odsto učesnika imalo povišen nivo depresivnih tegoba, 60,6 odsto ima povišen nivo anksioznosti, dok je 62,2 odsto iskusilo visok ili umeren nivo stresa.

Stres i depresija su „normalna reakcija na nenormalnu okolnost” da Srbijom vlada Aleksandar Vučić. Okolnosti su toliko nenormalne da strah, depresiju, anksioznost i slične tegobe oseća i Vučić. I on se suočava sa egzistencijalnom nesigurnošću i neizvesnošću. To i ne krije. Naprotiv, sve simptome lične patologije, naročito one koji se odnose na paranoju, objavljuje na naslovnim stranama svojih novina i u informativnim emisijama svojih televizija. Razlozi za strah su realni, ima ih mnogo, svih vrsta.

Vučića najmanje brinu politički problemi. Za njih ima rešenje - štap i šargarepu. Pretnjama i podmićivanjem manipuliše koalicionim partnerima, lažnim i pravim opozicionarima, pa i običnim glasačima.

Na Vučićevo insistiranje, Socijalististička partija Srbije moraće na beogradske izbore da izađe samostalno, van koalicije oko Srpske napredne stranke, iako istraživanja pokazuju da joj je rejting trenutno ispod cenzusa. Verovatno će ta odluka biti proširena i na vanredne parlamentarne izbore. Posle izbora, ako SPS preživi test, možda će biti opet primljen u kartel. Pored toga, Vučić je zabranio Ivici Dačiću da se kandiduje na predsedničkim izborima, kako mu ne bi uzimao glasove, koji su mu potrebni za pobedu u prvom krugu. Isti model je primenjen u odnosu na Srpsku radikalnu stranku, čijem predsedniku Vojislavu Šešelju takođe nije dopušteno da se kandiduje za predsednika, i to s istim motivom.

Šešelj, naravno, ne bi osvojio više od dva-tri procenta glasova, ali i to bi mu zadovoljilo apetite, pošto bi za taj rezultat iz budžeta dobio oko 300.000 evra. No, ne sme da ljuti bivšeg potrčka, kome je sada on potrčko, pa će morati da se zadovolji milostinjom u obliku podrške oko prikupljanja potpisa, medijskom promocijom i onim što crveni vojvoda najviše voli - finansijskim injekcijama.

U istom rangu sa Šešeljem, istu vrstu saradnje s Vučićem ima i Milica Đurđević Stamenkovski. Razlika je samo u tome što Zavetnici imaju veći rejting od radikala i bolje šanse da preskoče izborni cenzus.

Boško Obradović, Saša Radulović, Milan Stamatović i ostali podobni opozicionari, posebno ovi iz tzv. patriotskog korpusa, već su upotrebljeni za legalizaciju referendumske prevare. Obradović je ozvaničio predsedničku kandidaturu, a uspehu se nada i na parlamentarnim izborima. I njegovi moralni dvojnici, kolaboracionisti s kriminalnim režimom, nadaju se da će preskočiti cenzus i uvaliti se na budžetske jasle. Vučiću je potrebno što više takvih abonenata, ali samo na izborima, ne i u parlamentu.

S političke scene zbrisaće ih bez po muke, dovoljno je samo da pusti Branimira Nestorovića da nastupi na izborima. Nestorović i njegovi vitezovi i zmajevi osvojiće glasove radikala, zavetnika, suverenista i ostalih patriota s naprednjačkim sertifikatom o političkoj podobnosti.

Pripadnici tzv. prave opozicije rade na tome da sami unište svoje šanse na izborni uspeh. Dragan Đilas je isturio penzionisanog generala Zdravka Ponoša za predsedničkog kandidata, a na prvo mesto na listi za beogradske izbore istakao Vladetu Jankovića. Ta rešenja nisu iznenađujuća, o njima je pisano na ovim stranicama Magazina Tabloid. Iznenađujući je mir s kojim je Vuk Jeremić pristao na Đilasovu odluku o kandidatima, čak i onima koji su, makar formalno, članovi Narodne stranke. Popuštanjem, Jeremić je doprineo očuvanju opozicionog jedinstva, odnosno privida zajedništva u borbi protiv naprednjačke pošasti.

Vučić je već pokrenuo medijsku mašineriju za kompromitaciju politički protivnika. Uz uvredljive tekstove u svojim blatoidima, Vučić za obmane i laži koristi i marketinške agencije, koje falsifikuju rezultate istraživanja kako bi negativno uticale i obeshrabrile opozicione aktiviste i glasače. Na osnovu falsifikovanih podataka iz agencija, kladionice su ponudile kvote za sve nivoe predstojećih izbora.

Prema toj ponudi, Milica Zavetnica ima veće šanse da uđe u drugi krug predsedničkih izbora od Ponoša, Obradovića i ostalih opozicionih kandidata. Takav oblik specijalnog rata je primenjivan pred svake izbore, uvek po istoj matrici. Nekoliko dana pre glasanja, kladionice će promeniti kvote, prilagodiće ih realnom stanju tek kad prljavi posao bude obavljen.

Umesto opozicije, Vučiću veće probleme stvaraju njegovi ortaci iz vrha kartela. Aleksandar Šapić je, kao što je objavljeno u našem Magazinu, sredinom januara postavio ultimatum Vučić - ili će biti zvanično promovisan u kandidata za gradonačelnika Beograda do 15. februara, ili će napustiti SNS, oživeti svoj pokret SPAS i s njim nastupiti na izborima. Vučić je podvio rep. I pre roka pristao je na Šapićev zahtev, koji je označio kraj političkog egzibicionizma Gorana Vesića, makar na nivou vlasti u Beogradu. Za utehu, Vučić je Vesiću obećao ministarsku fotelju u sledećoj vladi, koju neće dobiti.

Vučić obećava i glasačima. Penzionere je već podmitio sa 120 evra, a do izbora će im dati još po 30. Mladima, od 16 do 29 godina, dao je po 100 evra, da bi im nedavno, u javnom nastupu, ponudio mito - ako SNS ostane na vlasti, daće im još po 100 evra.

- Imamo suficit u budžetu od čak 800 miliona evra. Ja ću moliti da i u drugoj polovini godine, ukoliko, naravno, ne izgubimo na izborima 3. aprila, moliću ljude da još jednom pomognu mladim ljudima - rekao je Vučić za televiziju Pink, dok je sedeo u nepokretnom vozu, za koji je pričao da će juriti 200 na sat od Beograda do Novog Sada.

Novac, kojim podmićuje glasače, Vučić ne daje ni iz svog džepa, ni iz budžeta. Od početka pandemije korona virusa, vlast je podelila 1,8 milijardi evra, a najavljeni dodatni mito iznosiće još 400 miliona evra. “Helicopter money” nije uzet iz slamarice mame Angeline ili sefa bate Andreja, nego iz kredita kod kineskih banaka. Pozajmljenim novcem Vučić kupuje vlast, a dug će vraćati građani Srbije, i to nekoliko sledećih generacija.

Brigu o mladima Vučić je dokazao tako što je odliv mozgova zaustavio osnivanjem tzv. Akademije mladih lidera. Po nastavnom planu Bebe Popovića i uz pomoć predavača poput Ksenije Vučić, zabludeli omladinci uče kako da lažu do besvesti. Na praktičnim vežbama obučavaju se da u monolozima ističu “konstantno zalaganje našeg predsednika, koje daje rezultate i dokazuje da je Srbija danas lider u regionu po stranim investicijama”, da Vučićeva politika “garantuje rezultate”, “gura ovu zemlju napred i dovodi do toga da je Srbija primer za celu Evropu i region”, kao i druge besmislice.

Kako izgledaju konačni proizvodi te fabrike štetočina ilustruju primeri raznih Kebara, Lingura, Pilja i ostalih nesrećnika, koji nisu dobili priliku da se normalno obrazuju i vaspitavaju kako bi postali ozbiljne, stabilne ličnosti, već promoteri laži, prevara i nasilja.

Na isti način Vučić se odnosi prema penzionerima. Opljačkao ih je, a onda im se zahvalio na “žrtvi koju su podneli za razvoj Srbije”. Čak 1,1 milion penzionera se nalazi na udaru javnih izvršitelja, koji im plene do dve trećine penzija, otimaju nameštaj i ostalu pokretnu i nepokretnu imovinu. Da bi preživeli, starci od preko 75 godina moraju da rade dodatne poslove, svejedno da li kao prodavci na pijacama i kioscima, ili kao šoferi u gradskom saobraćaju.

Niko nije pošteđen Vučićevih pljački, poniženja i uništavanja. Bez diskriminacije, Vučić ubija celu Srbiju. To radi preko kineskih i ostalih fabrika s prljavom tehnologijom, uz pomoć domaćih zagađivača poput TENT-a, a naročito u saradnji s Rio Tintom. Pod pritiskom, usled decembarskih protesta, Vučić je odigrao još jednu predstavu, kojom je stvorio utisak da je prekinuta saradnja s Rio Tintom. Vlada Srbije je 20. januara poništila prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit.

- Prostorni plan je ukinut i on više ne postoji. Samim tim poništeni su svi upravni akti koji su vezani za Rio Tinto, sve dozvole, rešenja, odluke i sve ostalo. Time smo ispunili sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ovim je, što se tiče projekta “Jadar”, i Rio Tinta sve završeno. Gotovo je - rekla je Ana Brnabić.

Naravno, ništa nije gotovo. Vlada Srbije je donela Uredbu, koja je napisana tako da će bez po muke biti poništena na Upravnom sudu po tužbi koju će Rio Tinto podneti posle izbora. Vučić će tada reći da vlast mora da poštuje odluku suda, jer ne može da utiče na njegovu nezavisnost. Ekološki pokreti će moći da se ljute, Rio Tinto će nastaviti da posluje, a meštani Jadarske doline da prodaju imanja, pokupe pinkle i beže kud koji.

Vučić je uzeo proviziju od Rio Tinta, mora da ispuni svoje obaveze, bez obzira koliko one bile štetne po Srbiju. U dilemi - ili pola milijarde u džepu, a hiljade građana u grobu - Vučiću ne treba više od dva sekunda da se odluči za opciju, koja će mu dodatno napuniti džepove. Upravo zbog toga je Vlada Srbije izdala 172 rešenja kojima je odobrila istraživanje ruda i minerala, među kojima je još osam lokacija na kojima se traži litijum.

Ne prepuštajući ništa slučaju, Vučić i njegovi poslovni partneri iz Rio Tinta su napravili rezervni plan. Ukoliko procene da je u javnosti stvoren preveliki animozitet prema Rio Tintu, koji je već postao simbol uništenja životne sredine, prava na eksploataciju litijuma biće prebačena na neku drugu kompaniju. U igru je ušla australijska kompanija “Volt resources”, koja je u novembru prošle godine odkupila sve deonice srpskog preduzeća “Asena investments Beograd”, kao i tri prijave za dobijanje licenci za istraživanje litijuma. Isti dan, 18. novembra 2021. godine, akcije australijske kompanije su skočile za skoro 20 odsto. Jedna od prijava odnosi se na lokaciju “Jadar - Sever”, naravno za istraživanje nalazišta litijuma. Prijave još nisu odobrene, ali kad se to desi “Volt” će postati novi Rio Tinto.

Na domaćem terenu, gde može da upravlja svim institucijama, Vučić uspeva da progura svoje interese. Međutim, poslovnu sposobnost mu ograničavaju strane službe, naročito one koje se bave sprečavanjem trgovine narkoticima.

U Podgorici je, 12. januara, pronađeno 400 kg kokaina. Droga se nalazila u kutijama s voćem u magacinu kompanije “Voli”, čiji zvanični vlasnik je Dragan Bokan. Prošle godine, u avgustu, takođe u Podgorici, takođe u kutijama s bananama, policija je otkrila 1.400 kg kokaina. Pre nekoliko dana u Ekvadoru je zaplenjeno sedam tona kokaina, pripremljenog za transport u Crnu Goru. Na paketima, u koje je trebalo da bude stavljen kokain, nalazile su se iste oznake kao i na onom tovaru, koji je pronađen u magacinu “Volija” - R.S.B. i S.R.B. I to upućuje na zaključak da je droga namenjena srpskim kupcima, kako bi je prosledili na evropsko tržište.

Južnoamerički proizvođači kokaina i njihovi balkanski partneri oznakom S.R.B. dali su jasan trag. Kome je droga namenjena moglo je da se istakne samo da su na paketima napisali adresu naručioca - Bulevar Mihajla Pupina 10. Samo poslednji kontingent zaplenjene droge na evropskom tržištu ima vrednost od oko 200 miliona evra. To znači da je balkanski narko kartel za samo nekoliko meseci izgubio oko milijardu evra. Značajan signal je i to što strane službe, pod kontrolom američke Agencije za borbu protiv narko trafikinga DEA, više ne dopuštaju da droga stigne na odredište, nego ga plene kod prodavaca, kao u ovom slučaju u Ekvadoru.

To pokazuje da nemaju poverenja u lokalne vlasti i policiju, što i ne čudi, pošto se sumnja da je iz dve pošiljke, zaplenjene u Crnoj Gori, nestalo po sto kilograma. U prvoj je, navodno, pronađeno 1.400, a u drugoj 400 kg. Da ne bi usput isparilo stotinak kila kokaina, DEA je odlučila da drogu pleni u Južnoj Americi. Ionako se zna ko u Crnoj Gori i Srbiji predvodi narko kartel.

Ekvadorski udar naneo je štetu osnovnoj privrednoj delatnosti kartela oko Srpske napredne stranke. Šteta ne može se nadoknadi ni pokušajima da se u Srbiji legalizuje proizvodnja i prodaja marihuane, čime Vučić namerava da abolira svog poslovnog partnera Predraga Koluviju, vlasniku “Jovanjice”, najveće evropske plantaže droge. Taj zakon je privremeno povučen iz skupštinske procedure. No, Skupština će ovih dana izglasati Zakon o izboru predsednika, koji je usklađen s Vučićevim zdravstvenim kartonom.

Umesto zakona, kojim se omogućava da na čelo države bude izabrana osoba s mentalnim oboljenjima, za njegovo i opšte dobro neophodna je hitna promena vlasti, kako bi se najvećem pacijentu omoglućilo lečenje u nekoj ustanovi zatvorenog tipa.

Dok je Vučić na vlasti i slobodi, cela Srbija je bolesna.