Poštovani uredniče, gospodine Brkiću
Najpre, svi komplimenti za vaš cenjeni magazin i posebno za Vaše briljantne kolumne. Profesionalno i odgovorno obavljate svoj humani, novinarski zadatak. „Otvarate” oči narodu, baveći se temama koje na najbolji način razotkrivaju korupcionaške aktivnosti ovog autokratskog režima. Vidim da se u poslednje vreme neki mediji bave imovnim stanjem nekih predsednika i gradonačelnika opština i gradova. Kalkuliše se sa platama od 70 do 140 hiljada, nekim automobilima, stanovima. Naivan istraživački pristup. Govorite o nečem što se prikazuje kao njihova „Imovinska karta”, što nije ni blizu njihovog materijalnog statusa, navodi se u pismu koje nam je upućeno iz Loznice
***
Navodim Vam primer gradonačelnika Loznice Vidoja Petrovića o njemu ste nekada pisali u sasvim drugom, bezazlenom kontekstu. Pokušajte da nadjete njegovu imovinsku kartu sve u garnicama običnog, takoreći skromnog. Pokušajte da nadjete sagovornika o njegovom liku i delu isaznaćete:
-Autokrata kome ni Vučić nije ravan. Bivši policajac, kad je treblo da ide na Kosovo, izašao iz policije),Dinkićev pulen u G17 Regionima...a zadnjih godina preleteo u SNS.
Četvrti mandat, čovek se okružio poltronima, doušnicima i ponaša se kao gospodar života gradjana. Nikakva, iole važnija odluka u bilo kom javnom preduzeću, ili drugde, ne može se doneti dok se ne upita “Gospodar’’’. Postavlja i razrešava direktore na fiktivnim konkursima. Nijedno radno mesto u Opštini (makar i obične čistačice, člana školskog odbora, predsednika kućne zajednice) ne može se popuniti dok imenovani ne da saglasnost. A svaka saglasnost traži-protivuslugu!
-Javna je tajna da je za neka postavljenja tražio seksualne protivusluge. Tako su dobile postavljenja Snežana Perić (Turistička organizacija), Sandra Purić (Kulturni centar Tršić). Tako je nekoliko brakova uništio. Ljubavnice vodi na službena putovanja po Švajcarskoj i dr.
-Iz budžeta izdašno dotira određene medije i novinare uređuje im sadržaje. Nikakav članak o nekom dogadjaju ne može se pojaviti ako se kao šlagvort ne pojavi -„zahvaljujući gradonačelniku”, „i ideji gradonačelnika”... Osim njega -niko nema ni ideju ni umeće... U poltronstvu prednjači dopisnik Večernjih Novosti Vladimir Mitrić.Toliko mu se klanja da je to već ogavno (zato ga gradonačlnik nagradi Plaketom Grada). Slično se ponaša i sa crkvenim glavarima. Ogromna sredstva (narodna, naravno) daje vladiki Lavrentiju, a ovaj ga za uzvrat Odlikuje crkvenim odličjima a većeg Antihrista od njega-teško je naći.
-Nijedna firma neće u Loznici dobiti nikakav posao ukoliko se prethodno ne obavi razgovor sa gardonačelnikom (i...). Firma za gradnju putne mreže Stobex, vlasništvo Dobrivoja Stojnića, godinama je bila vanaktivnosti u Loznici, a kada je napravljen dil, lično sa Vidojem Petrovićem, onda je sve krenulo...naveliko. Što više posla veći procenat Petroviću.
-Nijedna gradjevinska lokacija i dozvola neće biti izdata ako izvodjač nije našao način da se približi na razgovor sa Petrovićem. A njegovi uslovi se znaju...
-Preko svojih poverljivih ljudi i sam investira u gradnju na najatraktivnijim lokacijama. Njegovo ime se ne spominje nigde ali tu su njegovi poltroni, Obradović, Šotra, muzikant Papo. Izdaju se dozvole za gradnju višespratnica na lokacijama koje su totalno saobraćajno i infrastrukturno ZAGUŠENE!
-S izvesnim Ćirakovićem po bagatelnoj ceni u procesu nesrećne tranzicije, koristeći svoju poziciju-kupuju u samom centru grada mlin i pekaru sa hektar placa,koje potom prodaju Lidlu po basnoslovnoj ceni. Kolika zarada može biti u takvom poslu. Ko će i gde videti taj novac kod Vidoja Petrovića u „imovinskoj karti”?
-Autobuska stanica, na izuzetno atraktvnoj lokaciji, sa preko 2 hektara zemljišta: u procesu tranzicije gradonačetnik (ko bi drugi) izlazi sa idejom da će opština da kupi taj prostor; elegantno, u lukavim pregovorima, elimiše sve potencijalne kupce, jer je Opština u pitanju) da bi u zadnjem momentu, kad su svi odustali -odustao i gardonačelnik i Opština-po bagatelnoj ceni bila kupljena od strane izvesnog Gorana Tomića, kriminalca, bivšeg policajca, koji je iskasapio i pokrao iz bivše Viskoze sve što je metalno, do poslednje eksera. Sve uz znanje i blagoslov Vidoja Petrovića, zli jezici spominju i novac Nasera Orića?). Koliki je procenat u toj transakciji mogao imati gardonačelnik i ko može da vidi taj novac u njegovoj „imovinskoj karti”.
-Slična transakcija uradjena je i sa nedovršenom zgradom na Staroj zelenoj pijaci u Loznici. Zgrada od preko 3.000 kv.m. poslovnog i stambenog prostora koju je Građevinsko peduzeće Zidar (kasnije otišlo u stečaj) gradilo na lokaciji JKP NAŠ DOM koje je vlasnik placa po nikakvoj cenije kupljena od strane sumnjivog biznismena (Bobe). Metod isti - opština zainteresovana, kupci se povlače (kupiće Grad); u zadnjem momentu povlači se i Grad (gradonačelnik) i zgrada se „ustupa” po nikakvoj ceni. Da li je od toga gradonačelnik imao procenat? Gde će on biti evidentiran u „imovinskoj karti”
Zaključno, Vidoje Petrović slovi kao uspešan gardonačelnik a radi se o najkorumpiranijoj osobi, najvećem autokrati i sigurno je među sto najbogatijih ljudi u Srbiji. Apsurdno je da prefriganom policajcu, okruženom poltronima i doušnicima- analizirate „imovinsku kartu”. Kao da se novac mora držati na računima banaka. Kako da saznate koju imovinu u Italiji poseduje? A zna se da je poseduje. Koju imovinu će kroz nekoliko godina imati njegova bliža familija? Pogotovo kad vreme prođe, sve se zaboravi. Kao što se zaboravilo i na njegovog šefa Dinkića, koji se svojevremneo hvalio da vraća ogroman novac sa Kipra koji je Borka Vučić, po nalogu Miloševića tamo sklonila. Ko je video te pare u Srbiji. A ne vidi više ni Dinkića; i za divno čudo -nijedne novine ga zadnjih pet i više godina -i ne spomenu više!?
Ovakvih, nevidljivih, neupadljivih (pored onih, jasno vidjivih svaki dan na TV) kriminalaca je puna Srbija i svi su nosioci, ili bliski vlasti. A jadnom narodu zamazuju oči i kupuju ga jeftino za njhiove sopstvene pare, kupuju glasove naivnih penzionera da bi se ponovo dočepali vlasti i bili još bogatiji. Ipak, ovakvog autokrate i korumpiranog čoveka na čelu optine ili grada -ne verujem da ima mnogo u Srbiji (možda Zaječar, Priot i Leskovac imaju tu „sreću”).
Zato vaše novine imaju misiju da ovakve poruke dopru do gradjana, da im otvore oči, oprez pri glasanju, stop višegodišnjim mandatima diktatorima. Menjati i samo menjati; valjda će se tako doći do neke normalne vlasti. Ima u ovom narodu čestitih i umnijih glava od Radikalskog šljama.
Poštovani uredniče, ja koja Vam ovo pišem, nemam lično nikakvih nesporazuma sa Vidojem Petrovićem da bih mu se svetila. Jednostavno, mislim da obični ljudi moraju da znaju za neke istine. A od koga će dobiti informacije nego od malo vas medija koji nisu u kandžama vladajućeg, korumipiranog establišmenta, koji se istinski borite za pravo demokratsko društvo.
P.S.
Vaš istraživački novinar može na ulici od svakoga dobiti potvrdu ovih dela gradonačelnika. Možete kontakirati gospodu: Mihaila Purića, bivšeg poslanika DS-a, Dragana Pajića, aktuelnog opozicionog odbornika grupe Smelo; samo ih pitajte, imaju li šta da dodaju. G-dja Sandra Purić, koja je za seksualne usluge zaradila mesto direktora Kulturnog cetra u Tršiću a ostavila je muža i dvoje dece, ali ne očekujte od nje potvdu navedenog.
Puno pozdrava, s poštovanjem,
(ime poznato redakciji)