Dežurna

Srbija nikad slabija dočekuje haos koji predstoji Evropi!

Bipolarna pojava s državnim pečatom

Katastrofalna politika koju Vučićev režim vodi godinama unazad dovela je do toga da Srbija nikad slabija dočekuje veliku krizu koja nastupa zbog dešavanja oko Ukrajine. Pre svega, u državi ne postoje institucije niti normalan politički život koji bi mogao da amortizuje realne međunarodne pritiske koji će nastupiti. Uzmimo primer susedne države Hrvatske u kojoj postoji politički pluralizam u kojem premijer Plenković i predsednik Milanović daju vrlo oprečne izjave o odnosima Rusije i Ukrajine kao i o tome da li NATO treba da se širi ka istoku. Na taj način se u velikoj meri skida pritisak sa države i omogućava da hrvatska preduzeća nastave da sarađuju sa ruskim čak i u periodu sankcija, dok se istovremeno ne narušavaju odnosi sa političkim zapadom. Umesto ovakve situacije, Srbija ima Vučića koji poput bipolarne ličnosti sam daje izjave za i protiv Rusije, a ujedno i za i protiv NATO, zaključuje kolumnista Magazina Tabloid Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Na ovaj način kao nacija smo u opasnosti da bukvalno svi u svetu počnu da nas posmatraju kao krajnje nepouzdane činioce. Namerno kažem da će Srbija biti posmatrana kao nepouzdana jer ne smemo zaboraviti kako je kod Vučića državni pečat i da nećemo baš lako moći da kažemo kako sa njime nismo imali nikave veze, već ćemo nažalost trpeti sve posledice njegovih ličnih odluka za koje nas niko nije ništa pitao.

Paradoksalno, ali čak ni njegovi glasači nisu podržavali najveći broj odluka koje je donosio već su glasali za ono što su čuli u besomučnoj kampanji sa svih medija, a dobili dijametralno suprotno. Primera radi, glasači su glasali za bliske i prijateljske odnose sa Belorusijom, a vlast je toj državi uvela sankcije. U drugom slučaju se glasalo za odlučnu borbu protiv kriminala i korupcije, a dobijene su oslobađajuće presude za Miškovića, Karića, Subotića, Kosmajca i ostale. Srbija je ostala pokradena i ojađena, a niko za to nije odgovarao iako se već deset godina u medijima vodi pravi rat protiv mafije i sluđuje opljačkani narod.

Takođe, Vučićev pokušaj imitiranja Tita učinio nas je ranjivima prema svim globalnim akterima i potencijalno nas stavio u opasnost da postanemo teritorija za proksi rat u kojem bi SAD, Kina i Rusija odmeravali svoje snage.

Srbija je praktično jedina država u Evropi koja je sa Kinom potpisivala ugovore o kreditima koji su garantovani državnom imovinom kao i faktičkim statusom eksteritorijalnosti za svaku kinesku kompaniju koja kod nas posluje. To se najbolje videlo na primeru izgradnje fabrike Ling Long u Zrenjaninu gde su otkriveni radnici iz Vijetnama koji su bili u bukvalno robovskom položaju.

Zvanične institucije Republike Srbije nisu smele ninakoji način da reaguju sve dok nije došlo do pobune samih radnika i njihovog proboja iz fabričkog kruga, nakon čega su zbrinuti. Slično važi i za rudnik bakra u Boru koji se širi bez dozvola i u kojem se iskopavaju nepoznate količine bakra i zlata koje nakon toga preko luke u Splitu bivaju odvožene u Kinu.

Na taj način građani Srbije bivaju uskraćeni za procenat koji nam pripada po udelu države u rudnicima kao i za rudnu rentu koja se naplaćuje od količine iskopane rude. Istovremeno na slučaju Rio Tinta vidi se da je pozicija Vučićevog režima identična i prema zapadnim kompanijama pa tako bez obzira na pobunu lokalnog stanovništva koje je dobilo podršku najvećeg dela naroda vlast ipak ne sme da odustane od rudnika litijuma u dolini Jadra.

Ujedno, ruski uticaj u srpskom sektoru energetike je dominatan i praktično bez Gasproma naša država ne bi mogla da funkcioniše imajući u vidu da nam od te kompanije zavisi snabdevanje zemnim gasom i u velikoj meri naftom. E sada, nije teško zamisliti situaciju u kojoj zapadni činioci pokreću ozbiljnu kampanju protiv NIS-a ili u Boru. Na taj način bi praktično u trenu bio pokrenut proksi rat u kojem bi se odmerile snage između ovih globalnih igrača na našoj teritoriji. Ovakva opasnost će nam kao narodu i državi visiti nad glavom u čitavom periodu globalnog prestrojavanja i hladnog rata koji će zasigurno uslediti.

Jedini način da se provučemo, a možda čak i da iskoristimo novonastalu situaciju, je da se sa koncepta vođe pređe na politički pluralizam i institucije preko kojih će se moći održavati politički i ekonomski odnosi sa svim sukobljenim stranama, ali naravno pod bitno promenjenim uslovima te saradnje.

Na kraju, loša ekonomska i kadrovska politika doveli su do toga da Srbija uvozi brašno, mleko, pasulj, meso i druge osnovne životne namirnice, a imajući u vidu da poljoprivrednici nemaju novca za adekvatnu obradu zemlje deficit hrane će se nastaviti i u narednom periodu.

Postavljam pitanje šta će se desiti ako se ponovi suša kao što je to bilo prošle godine? Odgovor je da će se desiti glad jer neće biti dovoljno hrane za stanovništvo, a pitanje je hoće li moći i po kojoj ceni da se uveze. Takođe, stanje stočnog fonda je nikad gore. Trenutno imamo najmanje svinja, goveda i ovaca u istoriji. Uvoznički lobi je godinama zarađivao na uvozu mleka u prahu i mesa sumnjivog kvaliteta čime su bukvalno ubijeni domaći proizvođači, a veliki ekstra profit su uzeli ljudi iz Vučićevog okruženja.

Ono što se takođe mora imati u vidu da za razliku od devedesetih godina kada su sva poljoprivredna gazdinstva bila u vlasništvu države, sada su sva privatizovana i ne postoji mogućnost da država naređuje privatniku na koji način da vodi sopstvenu kompaniju.

Evo uzmimo primer PKB-a kojeg je Vučić praktično poklonio svojim partnerima iz Emirata. Interes novih vlasnika je da nemaju stočni fond kao i da najveći deo zemlje koriste za zasad lucerke koju potom peletiraju i kao takvu odvoze u Emirate.

Dakle, ranije je na zemljištu PKB-a proizvođena hrana za veliki stočni fond preko kojeg se proizvodilo meso i mleko i time se čak i u ratnim godinama obezbeđivala prehrambena bezbednost države, a to sada više nije slučaj. Svemu ovome treba dodati i katastrofalno stanje u elektroenergetskom sistemu u kojem imamo veliki manjak proizvedene električne energije tako da smo i tu prinuđeni na uvoz po astronomskim cenama koje će zasigurno još dodatno rasti. Tokom ranije krize u ratovima devedesetih srpski elektroenergetski sietm je bio vitalan sa proizvodnim kapacitetima starim deset do petnest godina. Takav sistem je mogao da istrpi čak i bombardovanje 1999.

Međutim, nestručnim vođenjem i neulaganjem mi smo došli u situaciju da nastupi kolaps čitavog sistema nakon samo jednog snega koji je pao u decembru. Na ovaj način se Srbija od izvoznika električne energije pretvorila u velikog uvoznika. Dakle u krizi koja nam predstoji cena električne energije će značajno rasti i postojaće značajni deficiti na tržištu isto važi i za hranu. Do nedavno smo kao narod i država mi bili u stanju da proizvodimo značajne viškove ovih roba što bi značilo da bismo ozbiljno profitirali da smo taj trend zadržali.

Umesto toga, Vučić nas je doveo u situaciju da od ove naše bede i sirotinje još uvozimo i time povećavamo dugove koji su ionako preveliki.

Aleksandar Vučić je najodgovorniji za veliku opasnost u kojoj se nalaze narod i država. Zbog toga je trenutno najveća građanska i patriotska dužnost suprostaviti se njegovom novom pokušaju da bude „zastava za okupljanje" jer je poznato da se narod u krizi mahom okuplja oko nosilaca vlasti pošto u normalnim okolnostima oni simbolizuju jedinstvo i suverenitet.

Umesto toga predstojeće izbore treba iskoristiti za što masovniji izlazak na birališta i glasanje protiv Vučića čime će se u izbornoj noći otvoriti realne mogućnosti za destabilizaciju i potom obaranje ovog štetočinskog režima. U tom pogledu matematika je jasna i egzaktna pa je samim tim i saveznik. Da bi imao više od pedeset procenata glasova u prvom krugu na svaka dva glasača koja izađu jedan mora biti njegov. Stoga je sa jedne strane važno probuditi apstinete, a njih je puno imajući u vidu da je jedan od ciljeva psihološko propagandnog rata koji se vodi protiv naroda to da se svi protivnici režima gurnu u stanje apatije i potpune pasivnosti.

Istovremeno, mnogi ljudi koji su ranije glasali za Vučića sve više otvaraju oči i potrebno im je dati puno ohrabrenja da na izbore izađu i glasaju protiv njega. Takav glas vredi dva i računa se kao gol u gostima. Treba reći da ovde govorimo o nekih dve stotine do tri stotine hiljada ljudi koje treba uveriti da se vredi boriti i da izlaskom na izbore i glasanjem protiv Vučića (gde je i precrtavanje glasačkog listića opcija) otvaraju takvi procesi koji mogu da vrlo brzo dovedu do sloma režima.

Bez tog unutrašnjeg loma režima bilo kakvi pozitivni procesi u društvu i državi nisu mogući. Dakle, potrebno je imati jedan proaktivan stav i ne nasedati na propagandne zamke režima o tome da za ovakvog Vučića ne postoji alternativa. Sasvim suprotno, alternativa je u aktivnom otporu koji se može napraviti kroz masovni izlazak na izbore na kojima bi bilo jako teško da se izvrši takva krađa po kojoj bi broj onih koji su podržali vlast bio veći od protivnika.

Sa takvim rezultatom, protest naroda u izbornoj noći bi imao potpuni smisao i to bi bio prvi pravi politički protest protiv Vučića od kada je on došao na vlast. Takođe, treba imati u vidu da se vlast jedino plaši politički jasno artikulisanog naroda na ulicama jer do sada su svi protesti bili više građanski i inicirani iz nevladinog sektora. Taj strah će biti još veći pošto se i politička situacija u svetu značajno promenila nakon ruske intervencije u Ukrajini. Sve ovo stvara preduslove da se na velika vrata u svakodnevni život vrati suverenitet građanina i narod kao ključan politički činilac. Zato je sada bitno podići svest i uliti nadu da su pozitivne promene i pravedna tranzicija nakon ove krize mogući. Sa druge strane, Vučić će dodatno plašiti ljude nudeći sebe kao jedino moguće rešenje i kakvu takvu sigurnost.