Druga strana

Miškovići i Vučić u fingiranom sukobu opelješili Srbiju

Tajkun koga je drao diktator, a on građane

Tokom kampanje za parlamentarne izbore, krajem 2013. godine, Aleksandar Vučić je uhapsio Miroslava Miškovića. Viši sud u Beogradu je pre mesec i po dana okončao postupak pravosnažnom oslobađajućom presudom, a pre dve nedelje je Vašingtonska arbitraža potvrdila odluku po kojoj Srbija mora da plati 30 miliona evra odštete jednom od Miškovićevih preduzeća. Mišković je platio reket Vučiću, a štetu je višestruko naplatio od države Srbije. Njihove političke, sudske i poslovne spletke do sada su građane koštale više od sto miliona evra, a ceh će biti trostruko veći kad se okončaju i preostala četiri postupka, koja se pred međunarodnim sudovima vode po tužbama vlasnika Delta Holdinga.

P. P.

Aleksandar Vučić reketira, Miroslav Mišković mu plaća, a onda tuži državu i uzima višestruko veće sume novca građana. Politikant i tajkun profitiraju, a štetu trpe samo država i narod.

Mišković je, zbog nezakonitog političkog i pravosudnog progona, podneo šest tužbi protiv Srbije pred međunarodnim sudovima. Tužbenim zahtevom Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu traži 60 miliona evra odštete zbog nezakonitog hapšenja i sedmomesečnog pritvora. Vlasnik Delta Holdinga i njegov sin Marko Mišković ostalim tužbama traže nadoknadu izgubljene dobiti u vrednosti od oko 150 miliona evra. Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova Svetske banke (ICSID), tzv. Vašingtonska arbitraža, pre dve nedelje potvrdio je presudu kojom Srbija mora da isplati 30 miliona evra odštete firmi Marka Miškovića „Mera invest" zbog raskida ugovora s američkom kompanijom „Najki", do čega je došlo 2015. godine usled sudskog postupka protiv oca i sina Miškovića.

U fingiranom sukobu, Vučić i Mišković profitiraju, uvek na račun građana. A, njihovi sukobi traju već dve decenije. Vučić je javno optuživao Miškovića da je najveći kriminalac u Srbiji, koji se nalazi na slobodi samo zato što podmićuje i zastrašuje svaku vlast. I dok je bio u radikalima, Vučić je optuživao vlasnika „Delta Holdinga" da je prevario partnere Stanka Subotića Caneta i Slobodana Radulovića prilikom privatizacije „C marketa". Mišković im je oduzeo imovinu i proterao iz države, i to uz pomoć Borisa Tadića. Na sličan način, tvrdio je Vučić, vodio se obračun protiv Dragana Džajića, koji je odbio da Miškovićima proda Crvenu zvezdu. „Svi znaju da Miroslav Mišković vlada Srbijom, ali nijedan političar ne sme da pomene njegovo ime. Evo, ja smem!" - govorio je Vučić 2004. godine. Javni napadi su se isplatili. Mišković je zadužio Milku Forcan da generalnog sekretara SRS-a stavi na spisak za apanažu i da mu isplaćuje mesečni džeparac od 5.000 evra. Kasnije je Vučiću proradio apetit. U septembru 2008, u vreme raskola u SRS-u, Vučić nije hteo da podrži Tomislava Nikolića dok mu Mišković, koji je sponzorisao stvaranje SNS-a, ne plati dva miliona evra. Vučić je tihovao dve nedelje, dok nije dobio honorar za transfer. Sledeće godine dobio je još dva miliona evra na ime pomoći za lečenje u Francuskoj bolesne supruge Ksenije. Vučić je, pred više svedoka u jednom zemunskom restoranu, poljubio ruku Miškoviću u znak zahvalnosti što mu je pomogao da spasi život supruge.

Mišković je finansirao razbijanje SRS-a, finansirao stvaranje SNS-a i njen dolazak na vlast. Nije ni pretpostavio da će Vučić odlučiti da na njemu dokaže da je borac protiv korupcije i kriminala. Kampanju pred vanredne parlamentarne izbore 2014. godine Vučić je obeležio hapšenjem i pritvaranjem Miroslava i Marka Miškovića. „Mišković je najveći tajkun u Srbiji, simbol korupcije. Preti mi, kaže da neću živ dočekati izbore. Ne znam, možda neću... S novcem koji ima, on može sve, pa i da me ubije. Međutim, Srbiju nije, niti će moći niko da pobedi, pa neće ni Miroslav Mišković", rekao je Vučić 12. decembra 2012. godine.

Vučić je tada odredio Nikolu Selakovića za organizatora pravosudnog progona, a Vladimira Cvijana za specijalnog izaslanika za reketiranje Miškovića. Cvijan je tvrdio da je Mišković isplatio Vučiću dva puta po 20 miliona evra. Kao nepodoban svedok, Cvijan je okončao život u Dunavu prvih dana 2018. godine.

Pod optužbom za utaju poreza i zloupotrebe u poslovanju putarskih preduzeća Miroslav Mišković je u pritvoru proveo sedam meseci. Prvostepenom presudom, u martu 2019. godine, Miroslav Mišković je osuđen na dve i po godine robije, a njegov sin Marko na godinu dana kućnog zatvora s elektronskim nadzorom. Apelacioni sud u Beogradu je pre mesec dana pravosnažno oslobodio krivice oca i sina Miškovića.

U vansudskom privatnom postupku Vučić i Mišković su se dogovorili o nadoknadi štete. Vučić je zadržao reket, a Mišković je dobio priliku da po bagatelnoj ceni kupi beogradski Centar „Sava". Iako je procenjena vrednost Centra „Sava" iznosila 107 miliona evra, Mišković je tu zgradu i svu ostalu imovinu dobio za nešto manje od 18 miliona evra. Samo u tom poslu zaradio je 90 miliona evra, što je trostruko više od sume koju mu je odredila Vašingtonska arbitraža po tužbi zbog gubitka posla s „Najkijem".

Mišković poštuje pakt o nenapadanju, otkad je izašao iz pritvora u javnosti nije rekao nijednu reč kritike Vučića i režima SNS-a. Ipak, tajno finansira opozicione političare. Mišković je bio glavni sponzor kampanje Saše Jankovića, koji se kandidovao na predsedničkim izborima 2017. godine, a kasnije je podržavao Inicijativu Ne davimo Beograd.

Vučić je hapšenjem Miškovića zaplašio sve bogataše. Ako je mogao da iza rešetaka stavi najkrupnijeg tajkuna, može i sve ostale. Zato je većina njih pristajala da mu bez otpora plaća koliko god traži. Stanko Subotić, Bogoljub Karić i Mihalj Kertes su otkupili slobodu. Goran Perčević je pokušao da izvrda, ali posle hapšenja i kratkotrajnog pritvora platio je dva miliona evra i dobio dozvolu da nastavi s poslovima vrednim oko sto miliona evra. Istom retorikom, kojom je plašio Miškovića i Karića, Vučić se obrušio na Dragoslava Kosmajca. Po Vučićevom naređenju Kosmajac je uhapšen, pritvoren i procesuiran. Kad je platio 12 miliona evra, Vučić je naredio da Kosmajac bude oslobođen svih optužbi. Poput Cvijana, kao nepodobni svedok kriminala i korupcije, Kosmajac je eliminisan 2020. godine.

Na udaru Vučićeve pohlepe našao se i njegov kum Slaviša Kokeza. Vučić je pokrenuo medijsku i policijsku kampanju protiv Kokeze. Dok su ga mediji optuživali da priprema ubistvo Vučića, policija je Kokezu saslušavala zbog sumnje da je na švercu preko Carine zgrnuo oko 640 miliona evra.

Za razliku od većine reketiranih tajkuna, Kokeza je pokazao zube Vučiću. Zapretio mu je da će ga „obrisati". Uplašen, Vučić je obrisao optužbe protiv kuma, čije firme i danas dobro posluju sa državom, dobijaju unosne tendere i šire biznis.

Vučić je najveći reketaš u savremenoj istoriji Srbije, a reketirani tajkuni su saučesnici u njegovom zločinačkom poduhvatu protiv države i naroda.