KiM

Srbi na KiM su na meti naoružanih Albanaca

Vučićeva mafija je prodala sunarodnike

Izdaja Kosova i Metohije koju sprovodi srpska vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem poprimila je ne samo nesagledive razmere već i zdravom umu neshvatljivu monstruoznost. Nedavno je sprečen zločin nad Srbima koji je mogao da bude ako ne najveći, sigurno jedan od najvećih koji se dogodio nad Srbima na Kosovu i Metohiji od 1999. godine do danas. Srpska strana o tome izveštava gotovo kao o jednom od incidenata u nizu koji su karakteristični za period naprednjačke veleizdaje južne srpske pokrajine koja ih i ohrabrila albanske ekstremiste te oni postaju sve agresivniji gotovo iz dana u dan.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Jedan od nerežimskih Srba sa KiM, sa značajnim stažom u politici i nekadašnji istaknuti predstavnik Srba, nedavno je planirao organizovanje skupa o Kosovu i Metohiji u Beogradu. Od govornika predviđeni su bili i oni Srbi koji u javnosti nemaju apsolutno ni malo prostora da iznesu činjenice o trenutnom stanju kao ljudi koji tu žive i aktivni su učesnici događaja.

Već na samom početku organizacije pomenutog političara su u Beogradu posetili njemu nepoznati mladići u džipovima te ga kratko i jasno "savetovali" da odustane od te namere i da mu ne pada na pamet da sličan skup održi. Očigledno je da su bili izuzetno ubedljivi jer ne samo da je odustao od organizacije tog događaja već i ne želi da govori o bilo čemu što je vezano za to.

Do ove informacije Magazin Tabloid je došao preko njegovog bliskog prijatelja koji je insistirao da se imena njih dvojice nikako ne pominju u javnosti jer problemi ne bi izostali, i to oni sa ozbiljnim posledicama. Sa sigurnošću tvrdi da su mladići koji su pretili i sprečili organizaciju ovakvog skupa, nastupali u korist režima i "politike" izdaje KiM, Aleksandra Vučića.

Namera je da se o Kosovu i Metohiji uopšte ne govori kako bi ta tema bila maksimalno skrajnuta iz javnog života a samim tim i iz sfere interesovanja naroda kako bi se izdaja što lakše i bez otpora privela kraju. Naravno, to nije jedini mehanizam ali su svi drugi isto tako pod kontrolom Vođe, te "nepoželjne" informacije ne mogu da procure. A nepoželjnim se smatra svaka istina o Kosovu i Metohiji. To ide dotle da se pristup političara i medija onome što se dešava na KiM slobodno i otvoreno može nazvati monstruoznim jer čak i u najekstremnijim situacijama do javnosti stižu pažljivo skrojeni izveštaji u korist albanskih nasilnika čak i kada su u pitanju ovako krupni događaji.

Naravno, svemu tome značajnu podršku pružaju uzurpatori Eparhije raško - prizrenske koji ne samo da ne čine ništa kako bi alarmirali javnost, već i druge sprečavaju da to čine. Sve ovo jeste po planu pažljivo skrojenom da tenzije u javnosti spusti, da masu dodatno zatupi podmetanjem i lažnim uspesima kojima se izdaja prikriva a sa ciljem neutralisanja svakog otpora u narodu. Tako je prikriven i nedavni napad kod Gračaničkog, odnosno Badovičkog jezera.

Prvog maja ove godine grupa srpskih mladića i devojaka iz Gračanice i susednog Lapljeg sela, otišla je na jezero kako bi državni praznik iskoristili za boravak i druženje u prirodi. Jezero je od Gračanice udaljeno oko 3 kilometra i već spada pod teritoriju na kojoj nema Srba. Ipak, dvadesetak godina unazad Srbi tamo odlaze pa iako se sreću sa Albancima to su mahom ljudi koji su poput njih tu došli radi boravka u prirodi i pecanja pa incidenata gotovo da nije bilo ili su na nivou zanemarljivih, a usputni susreti su često bili čak i prijatni, druželjubivi. Zbog svega toga kod Srba nema straha od odlaska tamo.

Kako je vođenje državne politike prema Kosovu i Metohiji palo u ruke Aleksandra Vučića, a time i obećani "Borkovi sporazumi" u Briselu umesto poništavanja dobili vetar u leđa, na KiM se sve menja na gore i to vidno.

Povlačenje države Srbije na čelu sa Vučićem i odustajanje od Kosova i Metohije u korist separatističkih težnji, kosovskim Albancima je dalo maha u ponovnom iskazivanju nasilja nad ovdašnjim Srbima. Za pogoršanje stanja naročito je odgovorna separatistička stranka "Srpska lista" koju je on i osnovao sa osnovnim ciljem pružanja legitimiteta svim akcijama kosovskih Albanca u pravcu konačnog otimanja Kosova i Metohije.

Naime, mediji su sutradan preneli vest RTS-a kako je "Jedan od dva nepoznata muškarca na motorima pucao u pravcu grupe srpskih devojaka i mladića" te da se "u pucnjavu uključio lokalni policajac iz njihovog društva, tako što je svojim pištoljem ranio motoriste kada su krenuli da beže".

Magazin Tabloid je iz najbližih krugova nadležnih za ovaj slučaj ali i od samih učesnika događaja došao do pune istine koju donosi svojim čitaocima.

Mladima su, dok su sedeli i družili se uz roštilj i muziku, prišla ne nepoznata dvojica, kako mediji navode, već dva Albanca iz sela Mramor koje se nalazi na drugoj strani jezera, suprotno od Gračanice. Došli su i izričito naredili okupljenima da utišaju muziku. Kako se mesto nalazi u prirodi i nema naselja u blizini, niti ljudi kojima bi muzika mogla da smeta, mladi su odbili da se povinuju ovom zahtevu jer se sasvim očigledno radilo o prostom iživljavanju na nacionalnoj osnovi. Albanci su se udaljili nekih desetak metara i napravili motorima dva kruga oko njih. Jedan od te dvojice, po svemu sudeći već spreman, ako i nije došao sa namerom da izvrši zločin, izvukao je pištolj koji mu je bio za pojasom i ispalio četiri metka u pravcu Srba. Sve je ličilo na razbojničko ponašanje bašibozuka iz otomasnokog doba.

Kad su začuli pucnje Srbi su legli po zemlji kako ne bi bili pogođeni ali ih užas nije zaobišao, meci su fijukali tik pored njihovih glava. Automobili kojima su došli bili su parkirani u samoj blizini i oni su ih zaštitili od direktnih pogodaka. Kada je napadač prestao da puca ustao jedan od onih koji je bio sa srpskim mladićima i devojkama, te albanskim napadačima pokazao službenu legitimaciju. Radilo se o pripadniku tzv. "kosovske policije", Gorancu. Kako tvrde, ustajući je bukvalno rizikovao svoj život jer se izložio naoružanom napadaču. Policajac, iako ne na dužnosti, zatražio je od napadača da odu odatle na šta se Albanac naoružan pištoljem nije ni osvrnuo već je drsko odbio da posluša.

Najkrupnija laž koju mediji prenose jeste da su napadači pokušali da pobegnu i da su tada pogođeni. Dogodilo se upravo suprotno. Napadač je prišao bliže Srbima koji su još uvek ležali na zemlji očigledno sa namerom da ima "bolji pregled" jer su mu smetali automobili. Tek tada, iako u civilu i van dužnosti, policajac je izvukao svoj pištolj i ispalio pet metaka u napadača koji se nalazio ispred njega, pogodivši ga u leđa, i još dva u drugog koji je hteo da se umeša u sukob, a zadobio je metak u rame i u nogu. Tako je sprečen jedan od najtežih zločina na Kosovu i Metohiji nad Srbima posle 1999. godine!

Policajac je zatim pozvao patrolu iz Gračanice a ubrzo je stigla i patrola iz Prištine koja je preuzela slučaj.

Napadač koji je pogođen sa pet metaka je u lošem stanju i lekari se bore za njegov život. Ukoliko podlegne povredama, policajcu koji je sprečio zločin izlažući sebe smrtnoj opasnosti, preti zatvor jer je pucao van radnog vremena. Mladi koji su se zatekli na tom mestu odvedeni su u stanicu policije i u veoma neprijatnim okolnostima od njih su uzimane izjave u trajanju od više sati. Pušteni su kućama ali su u statusu svedoka.

Ono što Srbe posebno iritira u celom slučaju jeste to da tzv. "kosovska policija" sa centrom u Prištini, vodi istragu protiv policajca koji ih je zaštitio a ne protiv napadača i ubice u pokušaju!

"Rizikovao je svoj život da spasi desetoro drugih života! Moramo da mu pomognemo" kažu Srbi iz Gračanice koji planiraju i da održe proteste kako bi policajcu pružili podršku. Srbi se boje da bi Albanci sada mogli da mu se svete ili čak da ga ubiju ukoliko završi u zatvoru.

"Svaki naš praznik hoće da nam zagorčaju" uvereni su Srbi misleći na Svetog Georgija Pobedonosca, Đurđevdan, koji je usledio nekoliko dana nakon toga. "Šta bi bilo da su srpska deca pobijena" pitaju se Srbi? U ovom trenutku im se čini da bi izbio rat, međutim, raniji zločini su pokazali da Srbi nisu nastrojeni eskaliranju nasilja i osveti.

Ovo neminovno oživljava podsećanja na prethodne zločine. Baš tu u Gračanici ubijen je Dimitrije Popović, takođe iz obesti. Albanci su se među sobom kladili da ne mogu, odnosno mogu da ubiju Srbina. Jedan od njih uzeo je automatsku pušku i sa prijateljem seo u auto. Naišli su na Dimitrija i pucali mu u glavu usmrtivši ga na licu mesta.

Naravno, ubijenu srpsku decu na Bistrici kod Goraždevca, opet na identičan način, niko ne može da zaboravi. Zatim žeteoce iz Starog Gracka, kao ni autobus Niš-eksresa pod koji je podmetnut eksploziv u Livadicama kod Podujeva, upravo taj zločin je ovde naročito bitno pomenuti.

Kada je 2019. pokušavao da skrene pažnju sa ubica Olivera Ivanovića, Vučić je potvrdio da je u to vreme u Kosovskoj Mitrovici boravio Albanac sa KiM, Fljorim Ejupi, da je sa još jednim prijateljem "sleteo na aerodrom Rinas u Tirani" a stigao je "iz Nemačke gde je u toj zemlji bio pod prismotrom. Kretao se prema Kosovu, došao tamo, ubrzo napustio našu teritoriju, a potom se ponovo preko Albanije vratio u Nemačku" rekao je Vučić novinarima.

Fljorim Ejupi je terorista za koga je DNK analizom sa opušaka nađenih na mestu odakle je aktiviran skriveni eksploziv u trenutku kada je naišao autobus Niš-ekspresa, utvrđeno da je aktivirao eksploziv. Tim autobusom su Srbi pošli na Zadušnice i u njemu je surovu smrt našlo 13-toro Srba a oko 40 ih je povređeno. Ejupi je osuđen na 40 godina zatvora a onda je iz američkog kampa Bondstil "pobegao" i od tada mu se "gubi svaki trag".

Treba li postaviti pitanje zašto se o Ejupiju nije pričalo do tada? Zašto takav zločinac živi mirno u Nemačkoj, što je očigledno, i slobodno putuje međunarodnim avionskim linijama? Zašto nije bilo zvanične reakcije prema albanskim vlastima i zahteva da Ejupi bude priveden na služenje kazne već se i dalje zadržava servilan stav prema zemljama koje štite takve ubice?

Suviše toga upućuje na zaključak da Vučićev režim, a s obzirom da se radi o diktatorskom režimu onda je posebno za krupne stvari odgovoran upravo Vučić, pruža zaštitu višestrukom i surovom ubici Srba iz redova terorističke "UČK". Šta od takve vlasti uopšte mogu da očekuju Srbi sa Kosova i Metohije? Ništa osim onoga što im se već dešava i da se nadaju da se gore od toga neće desiti.