Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (96)

Agrar pljačkan još u budžetu

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

AGRAR I PROIZVODNJA: Nacrt želja, bez pravih rešenja

Poljoprivreda u Srbiji nije strateška grana. To se najbolje dokazalo poslednjih godina i po onom što radi vladajuća garnitura u zemlji. Jer, njeno opredeljenje je bilo do sada, ali i u buduće, da su prioritetne delatnosti, energetika infrastruktura, IT sektor... Ali, i pored toga, svaki ministar poljoprivrede (sad je na vlasti 14 od demokratskih promena 2000. godine) želi da za vreme svog mandata uradi i ostavi strategiju, nacionalni ili neki drugi sličan dokument ili program kao dokaz iz vremena u kom je on vladao. Retko ko se obazire na ostvarene rezultate. Uglavnom su to programi želja, ali bez pravih rešenja i ne dokazani u praksi. Dokaz takvog vladanja je činjenica da Srbija raspolaže sa 5,1 miliona hektara zemljišta.

Od toga je obradivo 4,1 miliona hektara, dok se koristi oko tek 3.476.000 hektara. Na tima površinama se već nekoliko decenija godišnje proizvode sirovine za hranu u vrednosti hrane do 5,6 milijardi dolara, koliko je bilo 2021. godine. I pored želja za visokim rastom proizvodnje, koji je bio planiran Strategijom razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine da bude po 9,1 odnosno, a u lošijim godinama po 6,1 odsto, to se nije ostvarilo.

Bila je je samo nerealna kreatora planova u toj oblasti. Jer, u 2021. godini Srbija je imala pad agrarne proizvodnje od pet odsto i ukupan izvoz sirovina za proizvodnju hrane od 4,9 milijardi evra. I dok imamo tu Strategiju razvoja, čije sprovođenje u praksi nikada nije analizirano, sad se donosi nova, samo sa imenom Nacionalni program za poljoprivredu Srbije za period 2022 - 2024. godine.

Novo je to što će Agrarni budžet ove godine po rečima Aleksandra Bogićevića, pomoćnika ministra poljoprivrede, iznositi 5,3 odsto. On kaže prvi put više od pet odsto od kada postoji budžet. Njegova informacija izneta na Saboru poljoprivrednika u Somboru samo je delimično tačna. On je uslovno novi u tom poslu (nalazi se pet godina) pa nedovoljno zna. Prvi Agrarni budžet u Srbiji donet je 1996. godine. Njegov tadašnji tvorac je bio pok. Ivko Đonović, tadašnji ministar poljoprivrede u Vladi Srbije i direktor PIK ,,Takovo'' u Gornjem Milanovcu. Tada je Agrarni budžet Srbije iznosio šest odsto ud ukupnog budžeta Srbije. Posle toga, nikada više do danas.

Postoji zakon po kome Agrarni budžet godišnje mora da iznosi pet odsto od ukupnog budžeta Srbije. To se nije događalao poslednjih četvrt veka! On se kretao od dva pa do manje od pet odsto. Sad je prvi put prešao pet odsto (5,3 odsto) što znači da je sad tek posle donošenja, prvi put poštovan zakon! Ali Državna revizorska institucija, njeni činovnici, su kontrolisali gde su pare koje su navodno otišle u stočarstvo i utvrdili - da nema ni njih ni očekivanih rezultata!

Gde su naše pare?

Novoimenovana ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković, kao i svi ministri do sada (od 2000. godine njih 13) seljacima u Srbiji obećava blagostanje. A, nije se dovoljno upoznala sa stanjem u instituciji u koju je došla da radi. Ni njeni prethodnici ne iznose rezultate postojeće Strategije razvoja poljoprivrede Srbije od 2014. do 2024. godine. Taj dokument usvojila je Vlada Srbije 31. jula 2014. godine. Prvo to treba da urade pa tek onda da donose novi Nacionalni program poljoprivrede od 2022. do 2024. godine. I ministarka sad obećava blagostanje s rastom agrara od 9,1 odsto u lošijim godinama od 6,1 odsto, koliko piše u postojećoj strategiji! Ta Strategija, koju je usvojila Vlada Srbije 31. jula 2014. godine i sad važi! Možda to novoimenovana ministarka ni ne zna. Kao što verovatno ne zna ni za sve dugove seljacima?

Jer, nadležni ne govore seljacima gde je nestalo, odnosno gde je potrošeno 54 milijarde dinara od 2016. do 2020. godine namenjenih subvencija agraru Srbije? Između ostalog u 2016. godini navodno je preko Ministarstva poljoprivrede stočarima upućeno 28 milijardi dinara subvencija. U 2018. godini za ruralni razvoj sela u Srbiji, opet je navodno upućeno još 26 milijardi dinara. Ništa od toga do njih nije stiglo. Sve je to rađeno preko ministarstva poljoprivrede u Vladi Srbije. Državna revizorska institucija je kontrolisala sprovođenje tih programa i gde je utrošen novac od 457 miliona evra (kada se dinari pretvore u evre). O kolikim nestalim parama se radi, najbolji dokaz je činjenica da je Agrarni budžet u Srbiji u 2021. godini bio 400 miliona evra!

U dve analize ,,Efektivnost podsticaja u stočarstvu'' na 85 strana objavljenog 17. decembra 2019. godine i ,,Podsticaji merama ruralnog razvoja'', objavljenog 14. decembra 2020. godine na 125 strana, dati su i zaključci da i pored izdvojenih para (28 milijardi dinara za stočarstvo i 26 milijardi dinara za ruralni razvoj) da su izdvojene i potrošene pare, ali da nije moguće oceniti postignute rezultate, odnosno gde je taj novac). Uz to nadležni su uputili i uputstva šta da se radi na ispravkama tih grešaka. O tome izveštaja nema. Da je novac utrošen za subvencije u stočarstvo bile bi nam staje pune stoke, obori svinja i torovi ovaca. U mesarama bi umesto uvoznog imali domaće meso. Isti ili sličan zaključak se odnosi i na ruralni razvoj sela. Jer, svako četvrto u Srbiji je u fazi nestajanja, oronule su kuće, u 1.000 sela nema prodavnice, u 2.000 nema pošte, u 500 nedostaje asfaltni put i veza sa svetom...

Nenad Radin, stočar iz Stapara kod Sombora kaže, da će proizvodnju svesti na minimum. On ističe da su kojim slučajem te pare stigle stočarima, bilo bi drugačije stanje u stočarstvu i selima Srbije... Da su te pare došle do njih oni ne bi pravdu tražili na ulicama i blokadama, već bi bili u stajama stoke i oborima za svinje. Ovako oni traže pravdu na ulicama jer su sve mogućnosti iskoristili i nisu naišli na razumevanje niti su dobili odgovore na pitanja gde su naše pare. Istovremeno, država je samo za prvih devet meseci 2022. godine za uvoz zamrznutog svinjskog mesa (dobar deo svinja je hranjen i GMO) potrošila 132 milione evra narodnih para. Istovremeno 500.000 ljudi u zemlji je gladno, a još tri puta toliko su na rubu da nemaju šta da jedu. Poljoprivrednici i stočari čekaju odgovore na ova pitanja, a to je GDE SU NAŠE PARE!? Samo ovi gresi su načinjeni između 2016. i 2020. godine!

Odgovora na to nije bilo ni od nadležnog ministra u to vreme, a samo nova obećanja za čekanje boljeg života onima koji se bave agrarom stižu i od nove ministarke. Odgovora na ta njihova pitanja nije bilo ni od prošlih vlasti, a nema ih ni od novih! Vlade i ministri se samo menjaju, problemi ostaju, a dugovi rastu... Srbija je od izvoznika mesa postala njegov uvoznik. U Srbiji se nekada govorio da može da hrani 80 miliona stanovnika, a danas ne može ni tek nešto više od svojih šest miliona žitelja. Hvalimo se sa izvozom od 4,9 milijardi dolara u 2022. godini. To nije izvoz hrane, već sirovina za hranu! Primera radi, u 2021. godini izvoz kukuruza je doneo Srbiji 557 miliona dolara. Od kukuruza može da se proizvede 10.000 različitih proizvoda kroz više faze prerade, pa da se vrednost izvoza poveća za nekoliko puta. Ovako izvozimo kukuruz, oni koji ga kupe sa njim hrane svinje, koje zatim prodaju Srbiji!

Oscilacije u agrarnoj proizvodnji!

Agrar Srbije karakterišu velike oscilacije od pada do rasta proizvodnje, iz godine u godinu. Rezultat da je, da je za poslednje tri i po decenije prosečan godišnji rast proizvodnje bio samo 0,45 odsto! A, menjali su se ministri, strategije, nacionalni projekti, davana nerealna i neostvarena obećanja. Najbolji dokaz takvog stanja je činjenica da su projekti za navodnjavanje od 1977. godine, nakon završetka hidrosistema D-T-D, bili tri žetve i da se navodnjava 510.000 hektara, da se odvode suvišne vode, da država ima samodovljnost u proizvodnji hrane, da stalno raste izvoz. Sve to je ostalo neostvarena želja. Jer, prema podacima RZS u 2021. godini navodnjavalo se samo 52.236 hektara, a bilo je poplavljeno oko 14.000 hektara, dok je samo za uvoz zamrznutog svinjskog mesa u prvih devet meseci potrošeno 132 miliona dolara...

Zemlja je od izvoznika mesa, postala zavisna u ishrani od njegovog uvoza... Stanje koje u agraru Srbije, i pored doprinosa nauke, stagnira je posledica loše i neadekvatne agroekonomske politike koja se vodi u zemlji. To znači da nema podrške od političke vrhuške, a bez toga ni boljitka. Ni u povećanju proizvodnje ni boljeg života ljudi koji se bave ovom proizvodnjom. O tome govore i sledeće činjenice. Neadekvatna je kadrovska politika. Najbolji primer je vođenje te politike u praksi. Primera radi, radi se o poslednjim kadrovskim promenama i događaja u ministarstvu poljoprivrede. Posle izbora ministarstvo sad vodi 14 ministar - ministarka agrara od demokratskih promena. Samo prethodni 13 ministar je izdržao dva mandata.

Dakle, svi dosadašnji su imali malo vremena da u ovoj oblasti postignu prosečni rezultat, posebno, u značajnoj grani koja nema strateški značaj. Preuzimanje ministarstva od Branislava Nedimovića, koji nije dočekao da ima nacionalni program ili strategiju za vreme svog vladanja, jedno od najvećih ministarstava u Vladi Srbije preuzela je Jelena Tanasković, nepoznat lik u oblasti agrara. Prvi posao koji je obavila, značajan za javnost, bio je da je videla Nacionalni program u fiokama, izvukla ga i opet, ponovo uputila na javnu raspravu.

To je bilo loše iznenađenje za sve koji su videli ovaj za njih loš i neadekvatan progam. Odmah su ga uporedili i poistovetili sa već postojećom Strategijom razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja od 2014 - 2024. godine. Jer nju je tada ocenio bivši savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije, dr Koviljko Lovre, da je napisana uz korišćenje netačnih podataka, te je otuda bila i projekcija i vizija razvoja poljoprivrede potpuno nelogična i besmislena.

Izvedene projekcije su još tada pokazale da će se poljoprivreda u Srbiji razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Oni što su autori stvorili su Strategiju koju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više bilo bi porazno za našu privredu da to ostvari, govorio je i napisao tada o važećem dokumentu eks savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije prof. dr Koviljko Lovre.

Tvorci te i danas validne Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije 2014 - 2024. godine bilo je 200 eksperata iz ove oblasti u Srbiji. Strategiju su eksperti napisali na 145 strana i za to potrošili oko 8,2 miliona dolara novca pristiglog od donacija iz sveta.

Ovaj dokument predviđao je da će se poljoprivreda u Srbiji razvijati godišnje po stopi od 9,1 odsto, a u eventualno lošijim godinama od 6,1 odsto. Takav program ne uvažavajući primedbe iz javne rasprave usvojila je krajem jula 2014. godine tadašnja Vlada Srbije. Očekivalo se da će dokument ići i na raspravu u Skupštinu Srbije, ali se to nikada nije dogodilo. Jer, da je išao i Parlament i da je tamo usvojen, onda bi on obavezivao svaku narednu Vladu i ministra da ga sprovodi. Ovako je služio samo za prikazivanje javnosti netačnih podataka o našem uspešnom razvoju ove oblasti. Sve što je tada naveo u svojoj recenziji na predstavljanju i danas važeće Strategije, se ostvarilo!

Tada se isticalo da sve ovo što je bilo napisano u toj Strategiji, i da je je sve to loše kako i šta se radi u ovoj značajnoj grani od koje direktno živi više od 1,5 miliona ljudi u Srbiji. I to je resor kome treba posvetiti mnogo više pažnje u više nego potrebnim reformama. Jer on sad donosi po hektaru proihod od samo 1.000 dolara po hektaru. To je grana koja bi mogla godišnje da Srbiji donosi najmanje 60 milijardi dolara bruto prihoda. Znači uz novi koncept poljoprivrede, ona bi po hektaru donosila prihod od oko 15.000 dolara. To bi se postiglo uz novi zadružni sistem, u zatvorenom ciklusu proizvodnje hrane od njive do trpeze. To bi se onda ostvarilo uz obrtanje kapitala godišnje od najmanje 50 puta, ističe profesor dr Vitomir Vidović, profesor novosadskog Poljoprvirednog fakulteta. Tada bi se sve to ostvarivalo počev od njive do trpeze. Ali da bi to mogli da ostvarujemo potrebno je da proizvođači sirovina budu u zadruzi, da zadruga ima hladnjaču, prerađivačku industriju, nauku, i na kraju prodaju, kako bi novac od hrane dolazilo proizvođačima svakih nedelju dana,m a to je 52 puta godišnje. U tom slučaju vrednost proizvodnje po hektaru u Srbiji ne bi bila 1.000 evra, već najmanje 15.000 dolara. Jer razvijeni, odnosno oni kojima težimo nemaju manje od toga!

Strategija razvoja poljoprivrede

KOMENTAR - RECENZIJA POSTOJEĆE STRATEGIJE RAZVOJA POLJOPRIVREDE OD 2014. DO 2024. GODINE - ANALIZIRAO prof. dr Koviljko Lovre, Ekonomski fakultet Subotica, bivši savezni ministar poljoprivrede u Jugoslaviji

Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024

Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024.

Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih zakonitosti. Ono što autori Strategije projektuju još ni jedna država nije uspela da ostvari. Šta više, bilo bi porazno za našu privredu da se ostvare.

Naime, autori projektuju da udeo poljoprivrede u BDP privrede treba da se poveća do kraja perioda na 15 do 20 odsto. U varijanti da udeo poljoprivrede poraste na 15 odsto znači da poljoprivreda do 2023. treba da se razvija po stopi od 6,1 odsto prosečno godišnje, a nepoljoprivredni deo privrede da u istom periodu opada po prosečnoj godišnjoj stopi od -0,76 odsto. U varijanti da bi poljoprivreda ostvarila rast udela u BDP od 20 odsto trebala bi da se razvija po stopi od 9,19 odsto prosečno godišnje, uz istovremeni pad nepoljoprivrednog sektora od -1,36 odsto prosečno godišnje. Kakve su implikacije i besmisao ovako projektovanih veličina ne treba ni naglašavati.

Takođe, autori projektuju rast bruto investicija u poljoprivredi od 10-15 odsto godišnje u nominalnom iznosu!

Nerealno ako se zna da poljoprivreda u Srbiji predstavlja neatraktivnu delatnost za strane investicije, jer one u strukturi ukupnih SDI u Srbiji od 2004. do 2011. godine učestvuju sa 0,7 do 1,6 odsto!

U realnom izrazu to je znatno manje. Ako se uzme prosek nominalnog rasta od 12,5 odsto znači da ta sredstva neće ni približno biti dovoljna da se ostvari projektovani rast navodnjavanih površina (za 210.000 ha). A šta je sa ostalim investicijama u poljoprivredu, uključiv i zamenu osnovnih sredstava. Šta više, autori ispuštaju iz vida vrlo bitan momenat udela poljoprivrede u bruto i novim investicijama. U 2012. godini udeo poljoprivrede u bruto investicijama je iznoso 3,34 odsto, dok je novih investicija bilo samo 2,75 odsto.

Takođe, projektovane veličine za razvoj trgovanja posredstvom Produktne berze je u potpuno nerealan. Naime, autori predviđaju rast trgovanja od prosečno godišnje od 11,4 odsto, što je precenjena veličina, ako se ima u vidu da Produktna berza u Novom Sadu i nije berza u pravom smislu te reči.

Nije jasno zašto su autori projektovali rast sertifikovanih savetodavaca da raste do pretposlednje godine projektovanog perioda sa 262 na 387, da bi u poslednjoj godini njihov broj bio ponovo „sveden" na 2014. godinu (262).

Ako se ove cifre stave u kontekst projektovanog rasta poljoprivrede lako je uočiti sve nelogičnosti i neosnovanosti Strategije.

Najžalosnije je što autori celokupnu Strategiju zasnivaju na spontanom, a ne potrebnom rastu poljoprivredne proizvodnje.

Vaš predlog za izmenu odeljka „Stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i ruralnim područjima''

Autori Strategije svoju viziju razvoja poljoprivrede zasnivaju na pretpostavci da Srbija raspolaže sa obiljem agrarnih resursa.

Prva pretpostavka na kojoj se zasniva Strategija o obilju agrarnih resursa je potpuno neosnovana. Srbija raspolaže sa ispodprosečnim agrarnim resursima i kad se komparira sa prosekom za svet i prosekom za Evropu. Snabdevest sveta u proseku za 2012. g. iznosi 0,704 ha, Evrope 0,635, a Srbije 0,514 hektara po stanovniku. Ukoliko se uporedi produktivnost rada i zemljišta, kao direktna posledica resursne snabdevenosti poljoprivrede, još su nepovoljniji odnosi za Srbiju. Očito je da autori nisu razumeli uticaj resursne strukture na razvoj poljoprivrede (Videti tekst i SWOT analizu).

Kada je u pitanju razvoj prerađivačke industrije autori Strategije ne razumeju distinkciju iz razvojnog puta industrije čiji je razvoj uslovljen gustinom stanovništva od industrije koja svoj razvoj zasniva na geografskim uslovima proizvodnje sirovina.

Na osnovu dela 2.4.5 autori kasnije zasnivaju viziju razvoju poljoprivrede na aktivnoj ulozi Direkcije za robne rezerve. Međutim, nedavno usvojeni Zakon o Direkciji za robne rezerve ih nesumnjivo demantuje. Kada su u pitanju poljoprivredno-prehrambeni proizvodi Direkcija će ostati potpuno sterilna institucija, a ne aktivan „igrač" na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Uostalom to su pokazale 2012. g. kada je došlo do eskalacije i 2013. g. kada je došlo do „sunovrata" cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Sklop regulativno-interventnih mera ni približno nije usklađen sa CMO (Zajedničkom organizacijom tržišta EU), uprkos deklarativnom zalaganju, te su i intervencije Direkcije i Ministarstva trgovine bile „jalove". Uostalom sve što je radilo Ministarstvo trgovine je bilo „sterilno" i nije uticalo na stabilizaciju tržišta, pa tako i „novi" Zakon o Direkciji za robne rezerve. Žalosno je što Ministarstvo poljoprivrede nije uopšte reagovalo kada je usvajan Zakon o Direkciji za robne rezerve. Ne treba naglašavati u kojoj meri neaktivnost Direkcije za robne rezerve uslovljava tržišne poremećaje. Prema tome, stav autora (str. 43) da će Direkcija postati efikasna tržišna institucija je potpuno neutemeljen.

Deo 2. 7. (Podsticajna politika u poljoprivredi u prethodnom periodu) osim opisa daje niz netačnih podataka. Najakutniji primer je Tabela 14 na str. 66 u kojoj se predstavlja da je cenovna podrška (premija) za merkantilnu pšenicu iznosila od 89,57 do 96,46 evra po toni u 2004. godini. Iz zvaničnih podataka Ministarstva poljoprivrede i Republičkog zavoda za statistiku izlazi da je cenovna podrška za pšenicu bila veća od otkupne cene (prosečna otkupna cena je iznosila 6,96 dinara po toni). Ukoliko se primeni kurs dinara prema evru koji su autori koristili izlazi da je prosečna otkupna cena iznosila 61,52 evra po toni. Pitanje je kada se desilo u našoj istoriji da je premija za pšenicu iznosila za 50 odsto više od otkupne cene. Ovo samo ilustruje u kojoj meri su autori imali aljkav pristup izradi Strategije. U ovom delu Strategije se može navesti bezbroj sličnih nelogičnosti i nekonzistentnosti na kojima se zasniva Strategija, te su i projekcije, o kojima će u narednim delovima biti reči potpuno ekonomski nelogične i besmislene.

Vaš predlog za izmenu odeljka „Vizija razvoja i strateški ciljevi''

Nema sumnje da je prvi strateški cilj adekvatno odabran (Rast proizvodnje i stabilnosti dohotka proizvođača). Međutim, iz daljeg teksta proizilazi da je to samo deklarativni cilj. Sklop mera i instrumenata koji se predlaže ne obezbeđuje rast proizvodnje, a već opisane aktivnosti Direkcije za robne rezeve ne obezbeđuju stabilnost tržišta. Šta više predloženi arsenal mera agrarne politike je „siromašniji" nego što je bio u prošlosti, te će i proizvodni i tržišni poremećaji biti izrazitiji u budućnosti. Naime, mehanizam direktnih plaćanja koji je u funkciji i koji se mora zadržati zbog politike EU, je potpuno neefikasan kao dohodovna podrška ako nije kombinovan sa politikom i instrumentima cena poljoprivrednih proizvoda. Uostalom, i u skorije vreme od kada se primenjuje ovaj mehanizam, zbog diskrepance između cenovne elastičnosti tražnje i cenovne elastičnosti ponude poljoprivredi je od direktnih plaćanja pripalo svega 69,6%, dok je ostatak pripao ostalim učesnicima u lancu, uključiv i krajnje potrošače. Nažalost, autori očito nisu analizirali efekte dohodovne podrške našoj poljoprivredi, te nisu ni mogli imati adekvatne osnove za „viziju" razvoja. Politika dohodovne podrške bez nekog oblika „propisivanja" cena je potpuno neefikasan mehanizam.

Ne treba navoditi da sve razvijene zemlje, uključiv i EU, i danas propisuju neki od oblika cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. U EU to je interventna cena, dok su npr. u SAD zajmovna i ciljna cena.

Takođe, spoljno-trgovinska zaštita poljoprivrede je potpuno zanemarena od autora Strategije. U ovoj fazi razvoja naše poljoprivrede (Liberalizacija i pregovori o pristupanju EU i STO) neosporno je da treba primeniti instrumente zaštite koji primenjuje i EU. Tarifne i vantarifne kvote (dozvoljene pravilima STO), kombinovane sa carinskom zaštitom, su vrlo efikasan sistem zaštite domaće proizvodnje od ekscesnog uvoza).

Vaš predlog za izmenu odeljka „Mere i aktivnosti za realizaciju strateških ciljeva''

Iz svega, prethodno navedenog, očito je da ni ovaj deo Strategije nije mogao izbeći nelogičnosti i aljkavosti u pristupu. Npr. na str. 109-110. autori tvrde da je nivo podrške po hektaru i po stanovniku niži za oko 50 odsto u poređenju sa zemljma iz studije „Agriculture in the Western Balkan Countries". Međutim, ako se uporede podaci upravo iz navedene studije izlazi da je naš nivo podrške ispod 30 odsto proseka za analizirane države.

Konačno, iz strategije se ne naziru ni obrisi sklopa regulativno interventne politike koja bi obezbedila rast i razvoj poljoprivredno-prehrambenog sektora;

Ovakvi predlozi za izmene danas validne strategije nisu prihvaćeni od vladajuće garniture tada. Nisu prihvaćene ni druge primedbe iz javne rasprave. Dokument je 31 jula 2014. godine usvojila Vlada Srbije. Taj dokument važi i danas, prikazuju ga strancima i pokazuju našu visoku proizvodnju u agraru. To nije tačno, ali i neistina kada se prikaže desert puta u nju počinju da veruju oni koji to rade. O sprovođenju tog dokumenta nikada do sada nije bilo rasprave kod nadležnih.

Ako požele da to urade, evo im činjenica i rezultata njene primene u praksi. To su rezultati koje je prikazao Republički zavod za statistiku, svake godine i rezultati proizvodnje u agraru Srbije.

SAOPŠTENJE VLADE SRBIJE

Vlada usvojila Strategiju razvoja poljoprivrede

BEOGRAD, 31. jula 2014. (Beta) - Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti narednih 10 godina.

Cilj tog dokumenta je unapređenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sednice Vlade...

Usvojen je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojim se preciziraju procedure u postupku dobijanja dozvola za rad i akreditacije visokoškolskih ustanova, angažovanje nastavnika i saradnika i proces priznavanja diploma stečenih u inostranstvu.

Vlada je tada usvojila i Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama carinskog zakona.(Tabela 2)

Džabe agraru strategije

Tada su vlasti i mediji saopštili da je Srbija dobila još jednu Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja (krajem jula 2014.godine) ovog puta zvaničnu. Jer, usvojila je Vlada Srbije, Očekivalo se da će i Parlament. Ali, to se nije dogodilo do kraja 2022. godine. Dokument je obuhvatio agrar Srbije u deset godina do 2024. godine!

U njemu ima mnogo monografije, statistike, imena, ali ne i odgovora na najvažnija pitanja u poljoprivredi, kako to sve ostvariti. Tada se nije moglo reći šta država zaista namerava s agrarom u narednoj deceniji. Elem, strategija bez akcionog plana ne vredi ništa. I još je nije usvojila ni Skupština Srbije!

Prethodna strategija skupljala je prašinu po ladicama, a sličnu su sudbinu imale i starije. Gotovo svaki ministar poljoprivrede - a za taj resor ih je bilo najviše u protekle dve decenije. Od 2000. godine, bilo ih je 13. Sad je stigla Jelena Tanasković, poznata u javnosti, samo onima koji su je doveli na agrarnu funkciju što je sve izenandilo u praksi. Vlada je usvojila nekoliko strategija, a nove su pisali gotovo svi ostali ministri, redom kako su sedali u fotelju. Nijedna nijedna nije stigla do Skupštine Srbije da se tamo raspravlja i nakon toga usvoji. Samo tada bi bila validna i obavezivala svakog novog ministra da je sprovodi!

Kreatori strategije detaljno su opisali stanje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru te naveli kakvo nam je stanje resursa, zemljišnih, ali i onih u stočarstvu, ratarstvu, mehanizaciji, radnoj snazi... Objašnjeno je kako funkcioniše proizvodni lanac, i u industriji inputa, i u preradi žita, uljarica, šećera, mleka, konditorskih proizvoda... Tu Strategiju pisalo je 240 naših eksperata. Ona sadrži 145 strana. Navodno su potoiršili oko 8,2 miliona evra za taj posao od pristiglih donacija.

Takođe, kakva je politika kvaliteta, u kojoj meri je razvijen i prisutan transfer znanja... detaljno je opisano stanje u ruralnim područjima, a kreatori tog dokumenta bavili su se i podsticajnom politikom u prethodnim godinama. Potom su navedene „svot" analize, „unutrašnji izazovi razvoja agroprivrede i ruralnih područja" pa se prešlo na viziju razvoja i strateške ciljeve. I tu dolazimo do problema. Više od polovine strategije odnosi se na statistiku i konstatacije prethodnog i sadašnjeg stanja, a u manjem delu koji se odnosi na ciljeve dolazi do prave zbrke. Mnogo je lepih želja, ali nema mera za realizaciju ciljeva. Dobro je, doduše, bio odabran strateški cilj - povećanje proizvodnje i stabilnost dohotka poljoprivrednika, ali ne piše i kako će se to konkretno ostvariti... Ali, poljoprivreda nikada u Srbiji nije bila strateška grana. Ni sad kod ove vlasti, kod koje je u prvom planu infrastruktura, energetika, IT sektor zdravstvo. To je potvrdio i sam predsednik države, koji je preuzuimajući predsedničku palicu u Srbiji rekao da će tek posle svih tih reformi, agrar biti na redu. Dakle, još će se mnogi načekati boljeg života od agrara. Mnogi su već otišli sa ovog sveta, a da nisu to dočekali. To na potvrđuju i groblja koja se brže šire od privrede u Srbiji. Svake godine najmanje dva fudbalska igrališta nam trebaju da bi smestili na počinak umrle. Samo u 2021. godini bilo je više umrlih nego novorođenih čak 75.000! I to je dokaz da nam Srbija postepeno nestaje, pa kome će trebati sve to što se sad u njoj radi.

Strategija za rast proizvodnje i konkurentnosti agrara

Rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača jedan je od primarnih ciljeva poljoprivrede u Srbiji, navodi se u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014. do 2024. godine. Ostvarivanje ovog cilja podrazumeva da poljoprivredna proizvodnja mora biti konkurentna, ekonomski efikasna, zasnovana na primeni visokih tehnologija, uvažavanju veterinarskih i fitosanitarnih standarda, standarda zaštite životne sredine i dobrobiti životinja. Rast konkurentnosti, uz prilagođavanje zahtevima domaćeg i inostranog tržišta i tehničko-tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede, permanentan je cilj poljoprivredne politike Srbije.U Ministarstvu poljoprivrede ukazuju da za to postoji jako uporište u bogatim resursima, u značaju tog sektora za nacionalnu ekonomiju i razvoju ruralnih područja, kao i narastajućim mogućnostima izvoza hrane. Poljoprivredno-prehrambeni sektor Republike Srbije ostvario je tokom protekle decenije značajan napredak u pozicioniranju na međunarodnom tržištu.

Regionalna konkurentnost poljoprivrednog sektora u okviru tržišta CEFTA zemalja je na visokom nivou. Sa druge strane, u trgovini sa EU i drugim tržištima, i pored suficita u razmeni, struktura izvoza nije zadovoljavajuća.

Aktivna uloga države, kao i visoka inicijativa privatnog sektora, ukazano je, neophodni su preduslovi za dinamičnije restrukturiranje poljoprivrede i prehrambene industrije, u sektore koji nude inovativne i visokovredne proizvode, tržišno fleksibilne i integrisane u privredno okruženje, čiji je razvoj zasnovan na znanju, održivom i efikasnom korišćenju prirodnih i ljudskih resursa.Realizacija postavljenih strateških ciljeva zahteva različite vrste intervencija, koje se mogu svrstati u nekoliko stubova reformi, koje, između ostalog, obuhvataju modernizaciju objekata i opreme, jačanje prehrambenog lanca i organa i organizacija za logističku podršku sektoru poljoprivrede, i prilagođavanje agrarne politike modelu zajedničke poljoprivredne politike Evropske Unije (ZPP-a).

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine pokrenulo je izradu tog strateškog dokumenta u nastojanju da se što jasnije trasira pravac budućih reformi poljoprivrednog sektora u sklopu spoljnih i unutrašnjih izazova sa kojima se suočava, kao i da se definišu mere i aktivnosti za obnovu i aktiviranje razvojnih potencijala ruralnih sredina.

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije, kao osnovni i dugoročni strateški dokument definiše ciljeve, prioritete i okvire političkih i institucionalnih reformi u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Pored toga, ovaj dokument definiše okvir budžetske podrške (ukupno i po stubovima mera), koji nedvosmisleno odražava razvojno opredeljenje nove Strategije.

Ovim dokumentom uspostaviće se temelji nove poljoprivredne politike, definisani u skladu sa principima modernog upravljanja javnim politikama i na liniji jasnog opredeljenja Ministarstva poljoprivrede za postepeno preuzimanje modela evropske podrške poljoprivredi, zaključili su u Ministarstvu Poljoprivrede Vlade Srbije (26. avgust 2014.g.)

Zemlja je veliki potencijal Srbije

18. februara 2014. (Tanjug) - Srbija mora sve da učini kako bi ljudi ostali na selu da žive od zemlje, jer poljoprivredno zemljište je naš veliki potencijal, izjavio je u Novom Sadu ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić.

Glamočić je, posle predstavljanja nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2014. do 2024, koje je održano na Poljoprivrednom fakultetu, istakao da taj opšti dokument daje smernice poljoprivrednicima o tome šta će se dešavati u agraru narednih 10 godina, kao i o tome šta treba da budu promenjeno u agrarnoj politici. U toj strategiji se navode i institucije u zemlji koje bi, kako je kazao, trebalo da pretrpe značajne promene da bismo došli do krajnjeg cilja - a to je razvoj srpske poljoprivrede.

Akcenat je na obrazovanju, jer "bez mladih obrazovanih kadrova, nema uspešne poljoprivrede", ocenio je ministar. Glamočić je napomenuo da ta strategija, prvi put otkako se pravi, definiše i budžetski okvir za poljoprivredu i to sve do pristupanja Srbije Evropskoj uniji i njenim fondovima. "To je jedan opšti dokument koji će sigurno biti od velike pomoći u našim pregovorima sa EU, ali strategija je prevashodno urađena radi unapređivanja naše poljoprivrede", naglasio je on.

U izradi nacrta te strategije učestvovalo je više od 240 ljudi, rekao je ministar agrara. Od onih iz nauke do neposrednih proizvođača, što je, prema ministrovim rečima, prvi put a ne kao ranije kada je takav dokument radilo svega nekoliko osoba.

Nacrt strategije predstavljen je prvo u Beogradu, a posle Novog Sada slede promocije tog dokumenta u Čačku, Nišu i Kruševcu, napomenuo je Glamočić i dodao da već stižu primedbe i sugestije, među kojima je i ona da je taj dokument vrlo obiman. Kako je rekao, u strategiji je sadržano ono što je najvažnije za domaće poljoprivrednike, ona daje smernice u kom pravcu bi trebalo da se kreće naša agrarna politika i u tom pogledu, smatra on, neophodno je doneti još mnogo konkretnijih dokumenata. Glamočić je prethodno razgovarao s predstavnicima poljoprivrednih udruženja okupljenih u Asocijaciji pljoprivrednika o podsticajima i drugim neposrednim merama u agrarnoj politici za ovu godinu.

Tada je ministar pozvao poljoprivredne proizvođače da na vreme počnu postupak registrovanja gazdinstava, kako bi taj poces bio obavljen do predviđenog roka, 31. marta 2014. godine, da bi subvencije nesmetano mogle da krenu.

Najavljujući da će u narednih mesec ili dva biti doneti svi potrebni pravilnici za raspodelu subvencija, goriva i drugi, podsetio je da njihova primena počinje tek posle registracije gazdinstava.

Glamočić je, u razgovoru sa oko 30 poljoprivrednih proizvođača, kazao da ove godine ministarstvo neće kao neophodan uslov za podsticaje tražiti obavljanje dodatnih analiza zemljišta, ali je naglasio da na tu meru proizvođači moraju da računaju naredne godine, jer je to u njihovom interesu. "Ministarstvo pregovara sa svim ponuđačima goriva za poljoprivrednike i oni koji budu ponudili najbolje uslove i omogućili da u svim mestima derivati budu dostupni poljoprivrednim proizvođačima, oni će ih i snabdevati gorivom, znači da niko neće imati privilegije", poručio je on. Glamočić je ponovio da, bez obzira na odluku EU kojom je dozvoljeno gajenje genetski modifikovanog kukuruza, "mi nećemo dozvoliti gajenje GMO biljaka na našoj teritoriji", jer kako je dodao, svaka zemlja, pa i članica EU, o tome odlučuje samostalno.

Cilj rast proizvodnje i unapređenje konkurentnost

Glavni ciljevi Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period od 2014. - 2024. godine su rast poljoprivredne proizvodnje, stabilnost dohotka proizvođača,unapređenje konkurentnosti, razvoj ruralnih područja i zaustavljanje procesa nestajanje sela, rečeno je na predstavljanju tog dokumenta.

Tada aktuelna ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević-Bošković predstavljajući Strategiju u Palati Srbija rekla je da ta oblast godinama prolazi kroz težak tranzicioni period i da je suočena sa izazovom, koji se, pre svega ogleda u tome kako se pripremiti za veliku tržišnu utakmicu s poljoprivredom Evrope.

Kako je kazala, reč o važnom dokumentu kojim su definisane glavne smernice razvoja i prioriteti u sektoru poljoprivrede u narednih deset godina. "Srbija je zacrtala izuzetno važne ciljeve za poljoprivredu među kojima su rast proizvodnje, stabilnost dohotka proizvođača, unapređenje konkurentnosti, tehničko-tehnološko unapređenje sektora i stvaranje uslova za razvoj ruralnih područja i zaustavljanje procesa nestajanja sela", rekla je Bogosavljević Bošković.

Ona je dodala da je reč o krovnom dokumentu koji je osnova za izradu nacionalnih programa poljoprivrede i ruralnog razvoja koji će, precizirala je, sadržati konkretne mere za dostizanje strategijom zacrtanih ciljeva. "Strategija i njeno usvajanje važno je za Srbiju i u psihološkom smislu jer nam ona daje vetar u leđa da i dalje radimo predano i vredno i da se trudimo da težimo što pre dostizanju ciljeva koje smo zacrtali strategijom", rekla je ministarka i zahvalila učesnicima u izradi izradi startegije, kao i donatorskim organizacijama koje su pomogle. Kako je kazala, od velikog značaja na putu ka EU je da se obezbedi kvalitet i kontinuitet u poljoprivrednoj proizvodnji kako bi Srbija mogla ravnopravno da učestvuje u tržišnoj utakmici sa evropskim poljoprivrednicma. Ona je ukazala da je rad na strategiji započet 2012.godine, a da je ona usvojena u avgustu 2014. godine.

U njenoj izradi (ima 145 strana), kako je kazala, učestvovalo je više od 240 stručnjaka i eksperata, uz pomoć donatora među kojima su, pre svega, Francuska ambasada, nemački GIZ, UNDP, USAID, Svetska banka. Izrada strategije koja je skup netačnih podataka I ner3ealniuh želja koštala je oko osam miliona evra!

Prilikom predstavljanja strategije rečeno je i da reforme poljoprivredne politike treba da doprinesu stvaranju pouzdanog i atraktivnog poslovnog ambijenta u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i obezbede veću stabilnost dohotka poljoprivrednih proizvođača.

Međutim, poslednji nacrt Nacionalnog programa poljoprivrede, predstavlja samo plan želja aktuelnih vlasti, kako bi se nerealno i netačno predstavljali u svetu. Jer, nigde nema ponuđenih konkretnih rešenja kako to ostvariti u životu. A, ljudi iz nauke povezani sa praksom tvrde da bi nam agrar mogao godišnje da donosi najmanje 60 milijardi dolara, pa čak i 100! To je mnogo više nego RIO TINTO u Loznici. O tome od kreatora agrarne politike koji su u senci, u narednim brojevima.

(Nastaviće se)