Na nišanu

Najjače svetske obaveštajne službe istražuju kriminal i korupciju Aleksandra Vučića

Kriminalac - Svetski, a naš

Američke službe bore se protiv narko trafikinga, međunarodnog šverca naoružanja i pranja novca pod kontrolom kartela Aleksandra Vučića. Evropske bezbednosne organizacije sprečavaju finansijski kriminal i trgovinu ljudi u organizaciji Srpske napredne stranke. Ruska vlast uvodi sankcije Vučićevim poslovnim partnerima, koji krijumčare oružje, naftu i drugu robu. Lokalne policije širom sveta, od Perua i Ekvadora do Izraela, Libana i Irana seku krakove naprednjačke mafijaške hobotnice. Nemački policajci patroliraju na srpsko-mađarskoj granici kako bi zaustavili prebacivanje migranata sa Bliskog istoka u Evropsku uniju. Zahvaljujući akcijama stranih službi prekinuti su mnogi kanali za transport droge i razbijeni su klanovi Darka Šarića, Predraga Koluvije i Veljka Belivuka, a na crne liste su stavljeni Zvonko Veselinović, Slobodan Tošić, Zoran Damjanović, Mohamed Dahlan i mnogi drugi bliski saradnici predsednika SNS-a. Obruč se steže i oko Vučića, šefa kartela koji je premrežio ceo svet.

Predrag Popović

Svi svetski državnici liče jedan na drugog, ali niko na Aleksandra Vučića.

Džozef Bajden, Ursula fon der Lajen, Olaf Šolc, Emanuel Makron i mnogi drugi političari, koji su na vlasti u uređenim demokratskim zemljama, osumnjičeni su za korupciju, samo je Vučić upleten u najteže vrste kriminala.

Osim političkih i finansijskih zloupotreba, kršenja ljudskih prava i ostalih zločina, koji su karakteristični za lokalne diktature, Vučić je imao istaknutu ulogu u aferama globalnog dometa.

Iz svake istrage, koje su pokretale svetske bezbednosne službe, neki trag je vukao prema Vučiću i njegovim najbližim saradnicima. Američka Agencija za borbu protiv narko trafikinga, unazad desetak godina, zaplenila je stotinak tona kokaina, koji su dilovali članovi balkanskog kartela, među kojima je bilo i onih poput Gorana Gogića Tita, koji su lično povezani sa Vučićem. Agenti DEA su otkrili i uništili "Jovanjicu", najveću evropsku plantažu marihuane.

Predrag Koluvija, vlasnik tog imanja, na kome se droga proizvodila i pripremala za prodaju, blizak je saradnik Aleksandra Vučića. U saradnji sa DEA, FBI je učestvovala u lovu na Darka Šarića, optuženog za šverc 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike, a kasnije i za dva ubistva.

FBI je vodio istragu protiv Vučića, koji je osumnjičen za učešće u aferi "Folksvagen". Sudski postupak je završen nagodbom, po kojoj je taj automobilski gigant platio kaznu od 2,8 milijardi dolara, a četiri direktora su završili u zatvoru, dok su dvojica izvršili samoubistvo. Vučić se izvukao bez pravnih posledica zahvaljujući logističkoj pomoći koju mu je dao njegov specijalni savetnik i bivši nemački kancelar Gerhard Šreder.

Vučić se izvukao i iz operacije "Familija", koju je FBI, u saradnji sa Europolom, vodio protiv balkanskog klana, koji se bavio finansijskim malverzacijama. U okviru te akcije, s vlasti u Makedoniji je oboren Nikola Gruevski. U Makedoniji, Hrvatskoj, Albaniji, Austriji i Italiji zatvoreno je 140 fantomskih firmi i uhapšeno 260 njihovih navodnih vlasnika i direktora. Krajem 2018. godine, u jeku operacije "Familija", Vučić je pružio utočište grupi od 11 osumnjičenih hrvatskih državljana.

Iako su mnoge njihove akcije u Srbiji završene neuspehom, evropske službe su nedavno dokazale da mogu i ovde da zavedu red, bar kad su u pitanju teme koje su njima značajne, kao što je sprečavanje migranata da uđu u zemlje Evropske unije.

Od prvog januara ove godine nemački policajci kontrolišu granicu između Srbije i Mađarske. Prva grupa od dvadesetak Nemaca stacionirana je u Subotici, a raspoređeni su u mešovite patrole, koje obilaze granicu do Kanjiže. Nemački policajci koriste svoje džipove, a naoružani su električnim pendrecima i pištoljima "glok". Imaju ista ovlašćenja kao i srpske kolege, mogu da zaustavljaju, privode i hapse građane, da vrše pretres vozila i objekata i da preduzimaju sve ostale radnje. Predviđeno je da se do maja u kontrolu granice uključe još četiri nemačka i tri austrijska odreda.

Ovo je drugi put od Drugog svetskog rata da naoružani Nemci marširaju Srbijom. Prvi put su nemački policajci došli u Srbiju 2015. godine, istim povodom i na isto mesto. Kad su migranti iz Sirije i drugih zemalja Bliskog istoka preko tzv. balkanske rute preplavili Nemačku, tadašnja kancelarka Angela Merkel je poslala dve policijske jedinice u Suboticu. Sada je tu odluku donela Evropska agencija za graničnu i oblasku stražu u saradnji sa Interpolom, Europolom, Eurojustom i policijom iz 28 evropskih država.

Europol je, od 26. do 29. oktobra prošle godine, održao trodnevnu operaciju pod nazivom "Dan zajedničke akcije" (JAD). Oko 16.000 policajaca iz zemalja EU, pod kontrolom Europola i Frontexa, sprovelo je akciju "prikupljanja obaveštajnih podataka i pojačane provere spoljnih granica Evropske unije" u Srbiji, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Moldaviji. U ta četiri dana uhapšena su 382 lica osumnjičena za trgovinu drogom i oružjem, omogućavanje ilegalne imigracije i falsifikovanje dokumenata.

- Policajci su na terenu otkrili brojna krivična dela koja se odnose na omogućavanje ilegalne imigracije i srodna kršenja zakona, kao što je falsifikovanje dokumenata. Hapšenja i prikupljeni dokazi omogućili su organima za sprovođenje zakona da pokrenu 130 novih istraga. Zaplenjeno je 106 komada vatrenog oružja, kao i 304 kg heroina i 1,3, kg kokaina. Balkanska ruta je poznata po brojnim oblastima kriminala, uključujući krijumčarenje migranta i trgovinu vatrenim oružjem i drogom. Multinacionalne kriminalne grupe nabavljaju oružje uglavnom iz zemalja Zapadnog Balkana. Vatreno oružje se zatim krijumčari u Evropsku uniju, uglavnom u Belgiju, Francusku, Španiju i Holandiju. S druge strane, balkanska ruta je ključna ulazna tačka za trgovce heroinom, dok krijumčari kanabisa i kokaina takođe koriste ovu prolaznu tačku - navodi se u saopštenju Frontexa.

Operacija "Dan zajedničke akcije" i njeni rezultati sakriveni su od srpske javnosti. Vlast je bila prinuđena da sarađuje sa Europolom i Frontexom u ta četiri dana, a kasnije je nastavila da, po starom običaju, organizuje transport migranata od Preševa do Horgoša i njihovo prebacivanje u Mađarsku i Hrvatsku.

Ignorisanje evropskih službi, njihovih stavova i zahteva, trajalo je do kraja novembra, kad je došlo do oružanog sukoba dve grupe migranata u Horgošu. Policija je privela oko 800 migranata i zadržala njih pedesetak. Na zahtev Evropske komisije hitno je sazvan trilateralni samit u Beogradu, na kome je Aleksandar Vučić obavešten da EU više neće tolerisati njegovo krijumčarenje migranata.

Tada je odlučeno da policijske jedinice iz evropskih država budu raspoređene na granice Srbije. Prvi ozbiljan rezltat stigao je krajem godine, kad je Frontex naredio srpskoj policiji da uhapsi avganistanskog generala Abdula Bašira Hasanija i još 25 osoba za kojima je Francuska raspisala poternice zbog terorizma. Pripadnici Radne grupe MUP-a Srbije za sprečavanje neregularnih migracija u kampu kod Subotice uhapsili su stotinak migranata, među kojima su bili i svi teroristi s francuskih poternica. Od tada, u kontrolu granice s Mađarskom uključen je i odred nemačke policije.

Europol i Eurojust su srpskoj policiji i Tužilaštvu za organizovani kriminal dali dokaze na osnovu kojih su Darko Šarić i četvorica njegovih saradnika osumnjičeni za udruživanje radi vršenja krivičnih dela, dva ubistva i nedozvoljenu proizvodnju i prodaju droge i oružja. Europol je prikupio, obradio i Srbiji prosledio sadržaj komunikacije između pripadnika kriminalne grupe Veljka Belivuka preko aplikacije "skaj". Francuska policija je, bez zahteva Srbije za međunarodnu pravnu pomoć, pa i bez znanja srpskih državnih organa, kontrolisala elektronsku komunikaciju građana Srbije.

U skladu sa francuskim zakonom o borbi protiv terorizma, ne mareći za kršenje ljudskih prava, njihova policija je skidala sav sadržaj sa servera "skaja" i pokretala istrage protiv NN lica. Deo tog materijala predat je srpskoj policiji i TOK-u kako bi se upotrebio u postupcima protiv Šarića i Belivuka.

Među 600.000 presretnutih pisanih, video i audio poruka, koje su prosleđene Srbiji, nalaze se i one koje su razmenjivali najviši predstavnici vlasti, uključujući i Aleksandra Vučića i članove njegove porodice. Iako su iz tog paketa, koji je stigao iz Europolovog centra u Lionu, izdvojeni i u pravnu proceduru pušteni samo sadržaji koji inkriminišu Šarića i Belivuka, Vučić ne može ni da pretpostavi kada će u javnost procureti prepiske koje su vođene pod kodnim imenima "Cezar", "Lav", "Šerif" ili "Zionello". Kad se to desi, javnost će videti dokaze njegovih kontakata sa Belivukom.

Vučić nije znao ni da će CIA otvoriti aferu sa švecom oružja proizvedenog u srpskoj namenskoj industriji. Američka agencija je dve godine vodila istragu o prodaji srpskog naoružanja kompanijama iz SAD i Saudijske Arabije. Pošto srpsko oružje nije usklađeno sa NATO standardima, CIA je tragala za krajnjim korisnikom. U jednoj akciji, sprovedenoj početkom 2014. godine, agenti CIA su u Rijeci zaplenili brod natovaren srpskim oružjem, namenjen pobunjenicima u Libiji. Tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vučić nije dozvolio da taj skandal dopre do medija. Šta se desilo javnost je saznala tek kad su ubijeni srpski ambasador u Libiji Oliver Potežica i dvoje njegovih saradnika. Libijci su tražili da im se isporuči kupljeno oružje ili vrati novac. Srpska vlast nije smela da ponovo pokuša sa prebacivanjem novog kontingenta oružja, a nije htela da vrati više od 20 miliona dolara. Ceh su životima platili radnici ambasade.

Četiri godine kasnije, opet preko kanala CIA, otvorena je afera o švercu oružja iz valjevske fabrike "Krušik". Povod za akciju CIA bio je isti kao i u prvom slučaju. Srpsko naoružanje, koje je, prema zvaničnim deklaracijama, prodato privatnim i državnim kompanijama u Saudijskoj Arabiji i Iraku, završilo je kod avganistanskih talibana i ISIS-ovih terorista u Siriji i Jemenu.

Pažnju medija je privukla kompanija GIM, koja je bila povezana sa Brankom Stefanovićem, ocem tadašnjeg ministra policije. Međutim, u šverc su bili uključeni predsednica Vlade Ana Brnabić, ministri Nebojša Stefanović, Rasim Ljajić i Aleksandar Vulin, direktor BIA Bratislav Gašić, kao i drugi državni službenici, koji su učestvovali u procesu izdavanja dozvola za izvoz naoružanja.

Iza te i svih drugih švercerskih kombinacija nalazi se Aleksandar Vučić. Zloupotrebom položaja u vlasti, Vučić je u taj prljavi posao uvukao i druga preduzeća za trgovinu naoružanjem, uključujući i državni SDPR, gde je na rukovodeća mesta postavio ljude od poverenja, Branislava Prostrana i Amdžeta Migatija. Da se krijumčarenje oružja nalazi pod njegovom kontrolom Vučić je priznao javnom prozivkom crnogorske kompanije "Montenegro Defense Industy", čijeg direktora Zorana Damjanovića je optužio da "prodaje oružje teroristima".

- Damjanović prodaje oružje teroristima, a njegovi novinari otvoreno priželjkuju moju smrt. Oružje, koje je Damjanović prodavao, završilo je u rukama Al Kaide. Firma "Tehnoremont" je prodavala mine poljskoj firmi preko Kipra, što je izazvalo naglašenu pažnju naših institucija, a ona ima zajedničku firmu sa pripadnikom jedne od regionalnih službi bezbednosti - rekao je Vučić na konferenciji za medije pre tri godine, po hiljaditi put dokazavši da mu je histerični temperament jači od inteligencije.

Tri dana pre te konferencije, Vučiću je pozlilo, pa je završio na Vojno-medicinskoj akademiji. Dok je on ležao u bolničkoj postelji, Teša Tešanović, voditelj na You Tube kanalu Balkan Info, na Tviteru je objavio iskrenu želju: "Dabogda se ne vratio". Vučićeva sujeta nije izdržala, pa je udario po Zoranu Damjanoviću, čiji sin Mihajlo Damjanović vodi Balkan Info. Optužbama protiv starijeg Damjanovića, da je pripadnici crnogorske tajne službe i da prodaje oružje teroristima, Vučić ih ucenio da cenzurišu program svog kanala ili neće dobijati dozvole za izvoz oružja. Da bi pojačao pritisak, Vučić je te optužbe plasirao i preko svojih medija u Crnoj Gori, koji su iz arhive izvukli detalje o starim spornim poslovima kompanije "Montenegro Defense Industry".

Damjanovićeva firma je bila osumnjičena za šverc oružja u Libiju, Siriju i Jemen. Više od 300 tona oružja iz bivših jugoslovenskih republika prodato je kompanijama iz Saudijske Arabije, odakle je prosleđeno u arapske države koje su bile pod embargom UN-a. Prema navodima albanskog lista Šekuli, Damjanović je u januaru 2010. godine albanskoj kompaniji Mejko prodao 150.000 minobacačkih granata, koje su završile u Libiji. Plaćanje je obavljeno preko niškićke Prve banke, koja je u vlasništvu porodice Mila Đukanovića. Iako je Damjanović tada odlučno demantovao navode o švercu oružja, tom temom su se bavile i Ujedinjene nacije. Sajmon Dilovej, koordinator Panela eksperata za Libiju u Savetu bezbednosti UN-a 2015. godine je zvanično tražio od vlasti u Crnoj Gori i Srbiji odgovor na pitanje kako je oružje završilo u rukama libijskih terorista. Mediji su tada objavili da "oružje iz Bosne i Hercegovine i Srbije ide teroristima iz Al Kaide putem posredničke firme iz Crne Gore Montenegro Defense Industry". Crnogorska firma MDI je, prema ugovoru, trebalo da oružje i municiju isporuči srpskoj kompaniji Tehnoremont, koja bi ga transportovala u Libiju. Kao zvanični kupac u dokumentima se navodi Ministarstvo odbrane Libije, čiji zastupnik je bio Halid Šarif, bivši komandant libijske islamističke militantne grupe u Avganistanu. Šarif je uhapšen u Pakistanu 2003. Posle sedam godina provedenih u Gvantanamu, isporučen je Libiji, gde je bio u zatvoru do Gadafijevog pada s vlasti.

- Optužbe za šverc oružja Al Kaidi su obične dezinformacije, čije objavljivanje je neko platio. Može da se pojavi neka nelojalna konkurencija, mogu da se pojave neke službe kojima nije korist da Crna Gora bude u NATO - rekao je Zoran Damjanović, izvršni direktor MDI-a.

Inače, vlada Crne gore je tu kompaniju za spoljnu trgovinu naoružanjem i vojnom opremom osnovala 1997. godine pod nazivom Jugoimport Mont. Kompanija je privatizovana 2015. godine, kad je prodata izraelsko-srpskom konzorcijumu ATL-Atlantic Technologies i CRPS-Impex. Iako je crnogorska vlast potvrdila tu privatizaciju, mediji su upozoravali da je konzorcijum povezan sa Seržom Milerom, Belgijancem osumnjičenim za krijumčarenje oružja i droge, kao i za pranje novca. Miler je, neposredno posle potpisivanja ugovora o kupovini MDI-a, uhapšen na graničnom prelazu Božaj po Interpolovoj poternici. Probleme sa zakonom imao je i vlasnik beogradske firme CRPS-Impex Petar Crnogorac, koga je srpska policija uhapsila u junu 2014. godine zbog sumnje da je nameštao tendere za prodaju naoružanja i opreme Vojske Srbije.

Kompanija Montenegro Defense Industri od novembra 2020. godine nalazi se na crnoj listi Ruske Federacije. Na spisku od 75 stranih firmi, koje se bave trgovinom oružjem, MDI je stavljena zbog prodaje naoružanja Ukrajini. Na ratištima u Donbasu pronađene su srpske mine, koje je koristila ukrajinska vojska. Ne zna se ko je Ukrajini prodao srpsko oružje, MDI ili neki drugi posrednik. Međutim, zna se da je Zoran Damjanović, posle optužbi koje je izneo Aleksandar Vučić, promenio uređivačku koncepciju kanala Balkan Info, uspostavio tesnu saradnju sa BIA i nastavio da nesmetano posluje sa srpskom namenskom industrijom.

I Slobodan Tešić, najznačajniji Vučićev saradnik u švercu oružjem, ima formalnih problema sa zakonom, ali to ne utiče na njegovo poslovanje. Iako je u decembru 2021. godine, po treći put stavljen na crnu listu Sjedinjenih Američkih Država, Tešić i dalje izvozi oružje na sva svetska tržišta, uključujući i američko. Firme Valir i Zenitprom, koje su povezane sa Tešićem, isporučile su kupcima iz Amerike 65 kontejnera sa 1.125 tona municije proizvedene u užičkoj fabrici Prvi partizan. Poslednji kontingent je isporučen 15. novembra 2022. godine.

Vučić je Srbiju pretvorio u evropski centar za proizvodnju i trgovinu drogom i oružjem, kao i za pranje novca stečenog nezakonitim delatnostima. U okviru istrage "Dubai Papers", koja je rezultovala hapšenjem 11 pripadnika vladajuće porodice u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, otkriveni su i tragovi koji ukazuju da je prljavi novac iz kompanija, registrovanih u Dubaiju, prebacivan u Srbiju, gde je opran kroz projekat "Beograd na vodi".

- Dubaji je postao globalna mašina za pranje prljavog novca. Bogatstvo iz Kine, Rusije, Afrike i Evrope pronašlo je utočište u Dubaiju - rekao je advokat Vilijem Burdon za francuski list Le Nouvel Obervateur, koji je objavio seriju dokumenata iz istrage "Dubai Papers".

U tim papirima pominje se i uloga Mohameda Dahlana, Palestinca sa crnogorskim i srpskim pasošem. Kad je Dahlan dobio srpsko državljanstvo, palestinski predsednik Mahmud Abas je izjavio da to nije problem Palestine, nego Srbije: "Imamo odlične odnose sa Srbijom. Sada, ako srpska vlast želi da sarađuje sa tim čovekom, to nije naša stvar, nego Srbije, neka ona rešava taj problem."

Dahlan je četiri godine obavljao funkciju savetnika prestolonaslednika Abu Dabija šeika Muhameda bin Zajeda al Nahjana, koga Vučić naziva pobratimom. Osim u projektu "Beograd na vodi", poslovne veze su potvrđene prodajom Er Srbije arapskoj kompaniji Etihad i Poljoprivrednog kombinata "Beograd" Al Dahri. U oba slučaja oštećena je Srbija, a profitirali su Vučićevi arapski saradnici u pranju novca.

Na osnovu "Dokumenata iz Dubaija", ali i drugih dokaza, koje je pripžkupila Međunarodna organizacija za sprečavanje pranje novca FATF (Financial Action Task Force) Srbija je u februaru 2018. godine stavljena na crnu listu zemalja sa "strateškim nedostacima" u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Osim Srbije, na toj listi su se našli Irak, Etiopija, Šri Lanka, Sirija, Trinidad i Tobago, Tunis, Vanuatu i Jemen. Za odluku da se Srbija, kao jedina evropska država, nađe na tom spisku glasala je čak i Rusija.

Osim u šverc droge i oružja, pranje novca i krijumčarenje migranata, Vučić je umešan i u krađu glasova na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama u novembru 2020. godine. Republikanski kandidat Donald Tramp je na Tviteru optužio kompaniju Dominion, čiji kompjuterski sistem je korišćen za brojanje glasova u 28 saveznih država, da je falsifikovala rezultate izbora. Prema Trampovim tvrdnjama, Dominion je obrisao 2,7 miliona glasova koje je on dobio, a više od milion i po glasova pripisao njegovom konkurentu Džozefu Bajdenu. Sumnje u zloupotrebu glasačkog sistema potvrdila je Emerald Robinson, novinarka Foksovog kanala Njuzmaks. Robinson je otkrila da je kanadska kompanija Dominion obrađivala elektronske glasove kompjuterima čiji delovi su nabavljeni u Kini, a softver u Srbiji. Pritom, Dominion je 2014. godine dao donaciju od 50.000 dolara Fondaciji Klinton, kojoj je Vučić, dve godine kasnije, dao dva miliona dolara, kako bi podržao kandidaturu Hilari Klinton u predsedničkoj trci protiv Trampa.

Utvrđeno je da kanadska kompanija u Beogradu, sa sedištem u Bulevaru Zorana Đinđića, ima svoj "razvojni centar" u kome je napravljen sporni softver. Dominionom beogradski "razvojni centar" je povezivan sa Vučićevim bliskim saradnikom Dejanom Đurđevićem i još nekim visokim funkcionerima Srpske napredne stranke.

U Srbiji je napravljen i softver preko koga je američko-izraelska kompanija Celsius Network LLC organizovala kripto-bankarsku prevaru. Ivan Bjelajac je predvodio tim srpskih programera u kompaniji MVP Workshop, koja je od septembra 2017. do juna 2021. godine radila na razvoju softvera koji je koristio Celsius. Pre nekoliko meseci, kad se raspala ta piramidalna šema, Celsius je objavio spisak poverilaca, među kojima se pominju i Narodna banka Srbije i još nekoliko državnih institucija i privatnih firmi iz Srbije. NBS je negirala da je ikada ulagala bilo kakva sredstva u kriptovalute, pokušavajući na taj način da demantuje informacije o tome da je u poslovanju sa Celsiusom izgubila više od milijardu dolara.

Spisak Celsiusovih klijenata objavljen je na 21.000 stranica. Otprilike toliko bi trebalo i za spisak svih kriminalnih i korupcionaških afera Aleksandra Vučića.

U rekordnom roku, za samo deset godina, Vučić je stekao status na kome bi mogli da mu pozavide svi diktatori, narko bosovi i teroristi. Za razliku od njih, vođa naprednjačkog kartela nije se specijalizovao za neku određenu, već je objedinio sve kriminalne delatnosti.

Uz imovinu vrednu više od 25 milijardi evra, Vučić je igradio imidž globalnog kriminalca broj 1. Svetski, a naš.