Dežurna

Razobličavanje!

Čuvanje slobode mu je sada prioritet, što ne znači da ne krade i dalje, naprotiv sada je ta otimačina još i drastičnija jer pored finasiranja raskalašnog života mafije na vlasti potrebna su im i enormna sredstva za plaćanje skupih advokata i lobista koji su se razmileli po svetu kako bi im čuvali zadnjice. Nažalost, opozicija se ponovo pokazuje kao najslabija karika i shodno tome je još uvek najača poluga koju vlast ima u rukama kako bi se održala. Zbog toga je sada ključ uspeha u rukama građana koji svojim pritiskom i na vlast i na opoziciju moraju da obezbede ogoljavanje izbornog procesa, a potom i da preko toga izazovu krizu vlasti i nemogućnost da se konstituiše nova vlada sa starim akterima i starom politikom, smatra Dr inž. Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta

Miroslav Parović

Kako se produžava period vladavine Aleksandra Vučića, tako je sve veći broj poteza koje on povlači direktno povezano isključivo sa njegovim ličnim interesom.

U nekom ranijem periodu taj lični iteres se ogledao u osvajanju sve većeg procenta vlasti, kao i sticanju sve većeg materijalnog imetka. Međutim, sada mu je niz poteza uslovljeno time što mora da zapušava rupe i sklanja dokaze za kriminalne aktivnosti koje vode ka njemu i najbližem okruženju. Čuvanje slobode mu je sada prioritet, što ne znači da ne krade i dalje, naprotiv sada je ta otimačina još i drastičnija jer pored finasiranja raskalašnog života mafije na vlasti potrebna su im i enormna sredstva za plaćanje skupih advokata i lobista koji su se razmileli po svetu kako bi im čuvali zadnjice.

Narodu je jako teško da ovo razume jer svako normalan polazi od pretpostavke da je nemoguće da u nekoj evropskoj državi na vlast dođe organizovana kriminalna grupa, a da je šef tih kriminalaca ujedno i prvi čovek države. Otuda mnoge stvari koje se nama svaki dan dešavaju deluju krajnje nelogično i ne postoji neko iole racionalno objašnjenje. Međutim, kada se stvari posmatraju kroz sočivo delovanja organizovane kriminalne grupe (inače u javnosti poznate kao Srpska napredna stranka) stvari postaju krajnje jasne, čak i do banalnosti jednostavne. Navešću nekoliko slikovitih primera.

Moravski koridor postaje „Skadar na Bojani" u koji se besomučno sipaju stotine miliona evra narodnih para, a za kojim ne postoji realna potreba. Naime, pomenuti putni pravac treba da poveže autoputeve Beograd-Niš i Beograd-Čačak, a na njegovoj trasi se nalaze gradovi Kruševac, Kraljevo i Čačak što je ukupno oko 400.000 stanovnika koji žive u regionu oko puta koji se gradi. Ovaj broj stanovnika, kao i intezitet saobraćaja koji se inače odvija postojećom mrežom puteva koji već postoje u ovom regionu ni na koji način ne opravdavaju pravljenje autoputa u punom profilu. Maksimalno što se trebalo graditi i što je opravdano bila bi brza saobraćajnica sa jednom preticajnom trakom jer je ovakav put inicijalno jeftiniji za izgradnju, a kasnije je daleko manje novca potrebno za održavanje istog. Naime, autoput jako puno košta, ne samo što se grade dve paralelne trake za različite pravce (duplo više nego za brzu saobraćajnicu) već i zbog toga što mora da postoji osoblje koje radi na naplatnim rampama, stalne dežurne službe, kao i mnogo veća potrošnja električne enrgije imajući u vidu standarde za osvetljenje petlji. Zbog toga i postoje procene isplativosti izgradnje autoputeva i to se određuje na bazi broja dnevnih prolazaka vozila. Nekakva donja granica rentabilnosti je 10.000 vozila u toku dana, i po tom kriterijumu jedina deonica svih autoputeva u Srbiji koja je rentabilna je put Novi Sad - Beograd, a ostalo se izvlači u letnjem periodu zbog velikog broja Turaka i Albanaca koji prolaze od Zapadne Evrope i nazad, ali čak i uprkos nekoliko miliona njih koji prođu to tek dovede da je koridor 10 na granici rentabilnosti.

Ako uzmemo famozni „Miloš Veliki" on je potpuno nerentabilan, a to se delom može videti i po tome što na deonici od preko 100 kilometara postoji samo jedna benzinska stanica (na isključenju kod Čačka), dok recimo na deonici Novi Sad - Beograd (manje od 80 kilometara) postoji šest benzinskih stanice (po tri u svakom smeru). Sa druge strane, ako se gleda čak i segment ekonomske isplativosti (koji je manje strog od kriterijuma finansijske isplativosti) ni tu se baš ne postižu neki epohalni rezultati. Primera radi, u Nemačkoj postoji veliki broj autoputeva koji su građeni kako bi se podržala industrija i ravnomerni regionalni razvoj. Oni postižu da se uz pomooć insfratsrukture stanovništvo ravnomerno naseljava i da nema unutrašnjih migracija. Sa druge strane, kod nas se recimo nije smanjio broj odlazaka iz Čačka ka Beogradu od kada je izgrađen autoput, niti su silni privrednici potrčali da grade postrojenja oko tog novog putnog pravca.

E sada, ako je sve to već tako postavlja se pitanje, a zašto se onda gradi „Moravski koridor"? Odgovor je da se time plaćaju lobističke usluge za Aleksndra Vučića kako bi mu Amerika i dalje gledala kroz prste. Naime, ponuda koju su svojevremeno dali Kinezi za izgradnju tog putnog pravca bila je oko 500 miliona evra i to je neka realna cifra, koja je zbog porasta cena materijala i radova makslimalno mogla da ode za nekih 20 procenata naviše. Međutim, Vučićeva vlast je bez tendera i direktnom nagodbom izabrala američki Behtel (u kooperaciji sa njihovim partnerom turskom Enkom) da grade. Trenutno se sada pred skupštinom nalazi zakon o potvrđivanju kredita od 700 miliona evra za završetak ovog autoputa, a pre toga je su već uzeti krediti u ukupnom iznosu od 932 milina evra. Dakle za sada je uzeto preko milijardu i šest stotina miliona evra za 110 kilometara autoputa koji ide pitomom dolinom Morave. Rečju, u četiri godine je milijardu evra više nego što je potrebno prebačeno na račune stranih kompanija. Takođe, zanimljivo je i to što se tih novih 700 miliona evra uzima od američkog Dž. P. Morgan (J. P. Morgan). Sve ovo jasno ukazuje da se ovaj putni pravac gradi kako bi se iz njega finasirala odbrana Vučića pred američkim političkim i bezbednosnim krugovima, a sve kako bi izbegao da mu se bliski ljudi nađu na listi sankcija.

Drugi slikovit primer je najava izgradnje solarne elektrane snage jedan gigavat i dve stotine megavata velikih baterijskih skladišta za električnu energiju. I u tom slučaju je vlast posegnula za konceptom strateškog patrnera koji će biti biran bez obaveznog tendera. Bez prethodne analize potrebe EPS-a za takvim objektom i mimo postojeće energetske strategije Republike Srbije, vlast je odlučila da ide u ovaj skupi i u velikoj meri štetan projekat. Prvo je avgusta 2021. godine potpisan ugovor sa jednom malo poznatom američkom firmom UGT Renewables (a o čemu sam već tada pisao u Magazinu Tabloid i javno istupao u medijima), a potpisivanju su kao gosti prisustvovali Vučić i tadašnji američki ambasador. Potom je prvi kum Srbije napravio firmu sa suprugom Zvonka Veselinovića koja gle čuda kao osnovnu delatnost ima baš izgradnju solarnih elektrana (kada se Veselinović našao na američkoj crnoj listi i ova firma je promenila vlasničku strukturu, o čemu sam takođe pisao i javno govorio). Sada se pak ta mala američka firma našla u velikom konzorcijumu sa južnokorejanskim Hjundajiem i dali su ponudu za izgradnju ovog velikog energetskog projekta. Inače, po svim kriterijumima cena projekta ne bi smela da bude veća od 900 miliona evra, ali se meni nešto javlja da će ona biti minimum dve milijarde i da će Korejanci da dobiju posao. E sad, verujem da se mnogi pitaju odakle u poslednjih godinu dana tako intezivan odnos sa Južnom Korejom? Njihov premijer je dolazio u Srbiju i Ana Brnabić je išla u uzvratnu posetu, a evo sada je na pomolu i veliki strateški dogovor sa jednom njihovom kompanijom. Odgovor je krajnje banalan. Naime, jedan od najvećih svetskih begunaca, južnokorejanac Do Kvon, koji je oborio berzu kriptovaluta vrednu 40 milijardi dolara je svoje utočište našao u Srbiji. To su zvanično vlasti Južne Koreje saopštile decembra 2022. Godine nakon opsežne istrage. Ovaj međunarodni kriminalac je u Beogradu našao sigurnu kuću i sa ljudima iz naše vlasti je započeo operacije pranja para koje je pokrao rušenjem berze kriptovaluta. Kada je čitava šema otkrivena, a Do Kvon uhapšen (u Crnoj Gori u koju je prebačen iz Srbije) pred Vučićem su se našli zahtevi za odštetu od strane nekih moćnih ljudi i on je našao šematiku. Daće milijardu evra više za projekat izgradnje solarne elektrane i time će da zatvori slučaj, doduše pare od Do Kvona su uzeli on i njegovi krimosi, a vraćaćemo ih mi jer kredit ide na budžet Republike Srbije.

Inače, Do Kvon nije prvi međunarodni begunac koji je ovde našao utočište. Pre njega je naš pasoš dobila i Jingluk Šinavatra, bivša premijerka Tajlanda koja je tamo optužena i osuđena zbog kriminala i korupcije. Takođe, u listu srpskih državljana je upisan i Mohamed Dahlan, jedan od bivših palestinskih lidera. Inače, on je bio moćan u Fatahu (druga političko bezbednosna formacija pored Hamasa) međutim od strane samih Palestinaca je optužen za izdaju, kriminal i korupciju kao i za veze sa Izraelom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a Turska ga traži zbog terorizma. Upravo sa ovakvim biografskim podacima se i preporučio da postane naš državljanin i da dobije diplomatsku vilu. Zauzvrat je Vučića povezao sa Bin Zajedom i tako su počele kombinacije oko Beograda na vodi. Takođe, Dahlan je povezao Vučića i sa Netanjahuom i otuda je sada u ime Srbije odmah po izbijanju sukoba oko Gaze on stao na stranu Izraela. Dakle, ako vam je to čudno, onda morate znati da Dahlan igra važnu ulogu u Srbiji. Za neupućene, Dahlan je onaj nasmejani na slici gde takođe nasmejani sede Milo Đukanović i Aleksanar Vučić.

Nažalost, ovakvih primera ima jako puno i nije mi cilj da otkrivam toplu vodu. Imajući u vidu da ova mafija sada ponovo organizuje izbore kako bi preko toga još jednom probali da legalizuju sve ove kriminalne aktivnosti, kao neko ko se bavi politikom osećam potrebu da građanima skrenem pažnju na to. Od životne je važnosti da na izborima Vučić bude oslabljen i što je moguće više delegitimizovan. Nažalost, opozicija se ponovo pokazuje kao najslabija karika i shodno tome je još uvek najača poluga koju vlast ima u rukama kako bi se održala. Zbog toga je sada ključ uspeha u rukama građana koji svojim pritiskom i na vlast i na opoziciju moraju da obezbede ogoljavanje izbornog procesa, a potom i da preko toga izazovu krizu vlasti i nemogućnost da se konstituiše nova vlada sa starim akterima i starom politikom. Ja ću dati sve od sebe da pomognem da se ova mafijaška družina uruši i to bez obzira u koliko kolona da izlaze na izbore.

(Autor je predsednik Narodnog slobodarskog pokreta)