Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji Spasavanje sela i države'' (119)

AGRAR, SELO, PROZVODNJA I POTROŠNJA HRANE

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignute rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica za angažman povodom 150. godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije. U njegovim vitrinama nalazi se i niz drugi priznanja. Po odobrenju autora objavljujemo i njegova najnovija istraživanja!

Branislav GULAN

Koliko mesa godišnje pojedete?

Često se pitamo koliko hrane potrošimo godišnje? Statistika kaže 18 kilograma živine, blizu 16 kilograma svinjetine, četiri kilograma junetine, tri i po kilograma ribe...Ovakav znak ukazuje na činjenicu pada razvijenosti zemlje jer, gde god raste potrošnja živinskog, a opada svinjskog i junećeg mesa, to je znak nerazvijenosti zemlje. Ovi podaci ukazuju i na činjenicu da je Srbija od izvoznika postala uvoznik, recimo, svinjskog mesa. Jer, pre jedne decenije u Srbiji je bilo oko 1,1 miliona krmača prasilja, a danas je manje od 100.000. S tim brojem nema obnove stočnog fonda, niti punjenja obora sa prasićima.

Pored toga samo u 2022. godini u Srbiju je uvezeno oko 300.000 prasića i još 300.000 svinja za klanice. U ovoj 2023. godini odobren je uvoz 500.000 prasića, a očekuje se i uvoz više stotina hiljada svinja za klaničnu industriju. Do jula 2023. godine u Srbiju je uvezeno blizu 180.000 prasića i 18.000 tona svinjskog zamrznutog mesa! Uvoz neće oporaviti uništeno stočarstvo Srbije. U mesarama danas ima mesa posle uvoza i nakon pokolja stoke koji uvek usledi posle protesta stočara. Sa ovim brojem nema obnove stočnog fonda. Poslednji veliki izvoz svinjskog mesa bio je 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara. Dobar deo tog izvoza tada je otišao u SAD za američku vojsku je otpremljeno svinjsko meso u konzervama iz novosadske ,,Neoplante''. Posle toga su došli ratovi, sankcije pa tri kuge i ostali su prazni obori u Srbiji.

Kada je reč o sankcijama to znači da je zbog vakcinacije protiv bolesti svinjske kuge, Srbiji zabranjen izvoz svinjskog mesa u EU. Ali, nije dozvoljen ni transport ovog mesa preko država EU u druge zemlje. Izuzetak je jedino ako je ono bilo prerađeno na temperaturi iznad 72 stepena. Vakcinacija protiv klasične svinjske kuge prestala je zvanično 15. decembra 2019. godine. Kada je reč o oporavku svinjarstva njega neće biti uskoro, ako se nastavi ovakav rad. Jer, pre jedne decenije u oborima je bilo 1,1 milion krmača prasilja. Sad ih ima manje od 100.000! Sa tim brojem nema šanse da se napune prazni obori za tov u Srbiji. Međutim, i posle donošenja svih mera do sada, ostalo je svinja u Srbiji iz vremena vakcinacije. Pored toga, ukinuta je vakcinacija u Srbiji, ali je ostala prisutna svinjska kuga! Korist od prestanka vakcinacije ima država Srbija koja više ne troši godišnje oko 25 miliona dolara za kupovinu vakcina. Ali i dalje u njoj postoje tri vrste kuge: država koja je svojom lošom politikom za četiri i po decenije broj svinja sa 5,5 miliona u selima smanjila na manje od dva miliona, na smanjivanje stočnog fonda, uticali su ratovi na prostorima SFRJ, sankcije, klasična kuga, pa sad je najmanje uništila afrička kuga svinja. Jer, ih je malo ostalo u oborima. Čak ih je manje sad nego što je bilo u Srbiji odmah posle Drugog svetskog rata!

Grešku je učinila i vlada Srbije jer je posle ukidanja vakcinacije, trebalo da prođe najmanje četiri pa do sedam godina kako bi nestala i poslednja svinja iz vremena vakcinacije, da bi se krenulo sa izvozom. Međutim, tadašnji ministar poljoprivrede, posle ukidanja vakcinacije, odmah je izašao u javnost sa netačnom činjenicom da kreće izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU. To je bila obmana javnosti, jer se znalo da nema izvoza, sve dok se ne ukloni i poslednja svinja iz vremena vakcinacije. Jer, EU neće svom narodu da daje meso vakcinisanih svinja. Ali, u to vreme pa ni danas EU neće da uvozi svinjsko meso, iz Srbije, jer svakog trenutka u oborima imaju višak od 50 miliona svinja! Uz sve to Srbija već tada nije imala svinja za izvoz!

U Srbiji, meso postaje luksuz!

Meso na stolu mnogih porodica u Srbiji postalo je gotovo luksuz. Iako u prosečnoj potrošačkoj korpi ima mesta za sve vrste mesa i ribe, podaci Privredne komore Srbije ne pokazuju i da sve ono što bi trebalo da bude u njoj zaista i jeste. Jer, Prema podacima PKS, u našoj zemlji svaki građanin prosečno godišnje pojede 18 kilograma živinskog mesa, dok jedan građanin EU za to isto vreme pojede 30 kilograma.

Dakle, troši se po 18 kilograma živinskog, zatim blizu 16 kilograma svinjskog, četiri kilograma junećeg i samo tri kilograma ribe godišnje! Dakle, dok se u Srbiji po glavi stanovnika godišnje pojede 16 kilograma svinjetine, a u Evropskoj uniji taj prosek, po osobi, 31,8 kilograma!

Dakle, u EU se duplo više troši svinjskog mesa nego u Srbiji po jednom stanovniku.

Junetina je meso koje je odavno postalo luksuz u tiganjima u našoj zemlji. Dok u Srbiji, prema podacima PKS, svako pojede samo po četiri kilograma junetine godišnje, u EU je to više nego duplo - 10 kilograma! Sličan odnos je i kada je u pitanju jagnjetina, u Srbiji je to 3,5 kilograma, a u EU osam kilograma.

Kada je reč o ribi, stvari su gotovo poražavajuće. U Srbiji se godišnje, po glavi stanovnika, pojede tri kilograma ribe, dok je prosečnom stanovniku EU za godinu dana dostupno čak 30 kilograma! Inače u Srbiji se godišnje potroši oko 50.000 tona ribe. Od toga se uveze 35.000 tona, a u preostalim postojećim ribnjacima se proizvode najviše 15.000 tona!

Prema analizi stručnjaka, mesa, osim svinjskog, za sada, imamo dovoljno. Ali, biće i svega ostalog dovoljno, što nemamo u zemlji, ali iz uvoza! „Uvozimo najviše svinjskog mesa i za prvih šest meseci ove 2023. godine uvezeno je oko 15.000 tona u vrednosti od 52 miliona evra. Imamo dovoljne količine junećeg, jagnjećeg i ovčijeg mesa i to odličnog kvaliteta", kaže za javnost sekretar za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS Nenad Budimirović.

Prema podacima RZS u Srbiju je za sedam meseci 2023. godine uvezeno 18.000 tona zamrznutog svinjskog mesa i 176.900 prasadi, navodi se u PKS. Meso je poskupelo i u Evropi i cena kilograma žive mere porasla je sa 2,7 na 3,7 evra po kilogramu. "Vrednost uvezene svinjetine je oko 60 miliona evra, prasadi su oko 20 miliona evra", navodi Budimović.

Takav rast cena u EU sigurno će se odraziti i u Srbiji na rast cena i u preradi imala u prodaji. Pre svega, zbog toa što smo postali zavisni od uvoza ovog mesa. Na početku ove godine prase je koštalo 87,17 evra, a u julu 129 evra. Početkom prošle godine prase težine oko 50 kilograma koštalo je 41,2 evra.

Koraci ka oporavku

Stručnjaci navode da je moguće oporaviti uništeni agrar Srbije. Prvo je potrebna za to politička odluka, pa krenuti u obnovu degradiranog zemljišta, ali za sve to je potrebno vreme. Za povratak jednog santimetra kvalitetnih oranica sa humusom potrebno je do 100 godina! Osnovno je da se poveća primena stajnjaka. Međutim, zbog smanjenog stočnog fonda mi nemamo dovoljno stajnjaka. Zato moramo primenjivati organska đubriva koja bi mogla biti zamena za stajnjak. To bi moglo da se poboljša i sa kompostiranjem urbanih organskih otpadaka. Primera radi, treba uvesti strogu zabranu spaljivanja žetvenih ostataka. Poželjno je da se zaoravaju i unose u zemljište. Takođe, prilikom izgradnje bioenergana treba voditi računa gde je sirovinska baza za takvo postrojenje sa kojih površina pa će se odnositi žetveni ostaci. To mogu biti samo one površine koje u sebi imaju dovoljno organske materije.

Stručnjaci ističu da je za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju potrebno poštovati pravilan plodored, združivati useve, gajiti međuuseve i ozime pokrovne useve, sprovoditi zelenišno đubrenje, malčiranje. Postoje i mere koje predviđaju smanjenje gubitaka hranljivih materija u zemljištu za najmanje 50 procenata i smanjenje upotrebe veštačkog gnojiva za najmanje 20 odsto do 2030. godine, a da se pritom osigura da ne dođe do smanjivanja plodnosti zemljišta.

Oko 20.000 ratara umešano u prevare sa subvencijama!?

U javnosti je pažnju privukla izjava predsednika Republike Srbije o prevarama seljaka sa subvencijama. Jer, po njegovoj izjavi u prevare oko lažnih prijava za subvencije umešano je više od 20.000 ratara koji su na ovaj način pokušali da oštete državni budžet za oko 80 miliona evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ovo otkriveno preko novog sistema e-agrar putem satelitskih snimaka i da je reč o oko pola miliona hektara koji se uopšte ne obrađuju.Kako je objasnio, za to zemljište traženi su podsticaji i prijavljeni lažni zasadi. Naglasio je i da je posle svega mnogo jasnije zbog čega je bilo toliko pritisaka da e-agrar ne zaživi. Razlog je što preko njega sve može brzo i lako da se proveri.

- Izašli smo vrednim ratarima u susret, od kojih su mnogi blokirali puteve, iako su neki od njih časni i pošteni ljudi. Imamo sada satelit i Biosens institut, uzeli smo zahteve za subvencije, pošto imamo 150 miliona evra za subvencije samo za ratarske kulture, i videli da su za pola miliona hektara lažne prijave za obradive površine - rekao je Vučić. Dodao je i da su u prijavama navedene kulture poput kukuruza, pšenice, uljane repice, a da se na snimku vidi da je tu gusta šuma u kojoj niko nikada nije ništa posadio ili posejao.

Oko 65 odsto ukupne površine Srbije zauzima poljoprivredno zemljište. Prema popisu iz 2012. poljoprivrednici su koristila oko 3,48 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Ako se ovo zna, jasno je da je reč o velikom pokušaju zloupotrebe državnog novca.

Za sada još nisu objavljeni detalji ove istrage. Međutim, kao drastičan primer Vučić je naveo izvesnog ratara koji je za navodni zasad uljane repice na 1.000 hektara tražio podsticaj od 200 evra po hektaru, a da je na tom mestu, kako se vidi na snimku, šuma kao u Amazonu.

- Za ukupno pola miliona takvih hektara nam traže novac, to je 80 miliona evra direktne krađe države. Iz vazduha vidimo svaki metar kvadratni, oni to ne razumeju, svaku kulturu vidimo. Zato smo i radili e-agrar. I onda kažu da je Vučić arogantan, a to je 80 miliona evra vaših sredstava - naglasio je predsednik Srbije obraćajući se javnosti. Zapitao je i da li sada država treba da podnosi krivične prijave protiv svih koji su bili umešani u ove prevarne radnje. Rekao je i da će država tih 80 miliona evra dodatno da uloži u subvencije za poljoprivredu i poveća ih za one koji rade pošteno.

Prevare sa subvencijama u poljoprivredi nisu retkost ni u drugim zemljama. Poslednjih godina nekoliko izveštaja je upozorilo na zloupotrebu poljoprivrednih subvencija Evropske unije u zemljama centralne i istočne Evrope. Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF) prošle 2022. godine otkrila je poslednju u nizu u koju je bila umešana grupa prevaranata iz Italije i Rumunije koji su se našli na optuženičkoj klupi rumunskog suda pod sumnjom da su učinili prevaru vrednu skoro 850.000 evra.

Inače, to je četvrtina subvencija koje je EU dodelila Rumuniji za proizvodnju te povrtarske kulture u 2017. godini. Ništa od tog novca nije potrošeno u tu svrhu ili u Rumuniji. Posle isplate subvencija, novac se prebacivao na bankovne račune u Italiju, gde je dalje korišćen za finansiranje drugih kriminalnih aktivnosti. OLAF je otkrio niz potencijalno lažnih praksi koje su uključivale podnošenje lažnih dokumenata, osnivanje fiktivnih kompanija i falsifikovanih deklaracija o zemljištu za nezakonito dobijanje sredstava.

Takođe, policija u Srbiji je prošle 2022. godine, na teritoriji Šapca, Beograda, Novog Sada i Bačke Palanke, uhapsila 11 osoba zbog sumnje da su izvršile prevaru. Terete se da su neosnovano ostvarili pravo na subvencije namenjene mladim poljoprivrednicima u iznosu od oko deset miliona dinara i za taj iznos oštetili budžet Srbije. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je u jeku najvećih negodovanja oko uvođenja e-agrara, rekla da se u medijima i na društvenim mrežama sporadično pojavljuju ljudi koji iz njima poznatih razloga opstruišu ovaj sistem. Pomenula je da postaje sumnje da mnoga doskora prijavljena gazdinstva nisu bili pravi poljoprivrednici i da je pitanje na koji su način do sada dolazili do novca.

Zbog zloupotreba počela je i kontrola gazdinstava prijavljenih za subvencije. Tako je kontrola poljoprivrednih gazdinstava koji su se prijavili za subvencije kroz e-Agrar krenula je 16. avgusta 2023. godine, najavila je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. Ona je Tanjugu kazala da su podaci koji su do sada stigli pokazali da je bilo mnogo više zloupotreba nego što se očekivalo.

"Prvi rezultati koje smo dobili nisu optimistični. Iskreno smo se svi nadali da će toga biti mnogo manje nego što jeste i sa sutrašnjim danom mi krećemo u teritorijalne kontrole, kako bi videli šta je to što su ljudi prijavili kroz e-Agrar, a šta je snimak pokazao. Da vidimo gde su neslaganja", kazala je Tanaskovićeva. Ona je pokazala knjigu gde se jasno vide neslaganja koja su uočena do sada. "Ovde je svaki slučaj pojedinačno, i jasno se vidi šta je to što je prijavljeno u e-Agraru, a šta je na snimku. Neretki su slučajevi da je prijavljena parcela da se obrađuje neka kultura, na primer pšenica, kukuruz, ili šta god, a da je na snimku na toj parceli šuma. Neretko je slučaj da imamo i objekat na toj parceli koji je nelegalno izgrađen, jer je to poljoprivredno zemljište", objasnila je Tanaskovićeva. Po njenim rečima, država je sada po prvi put u mogućnosti da proveri podatke koje je pojedinac dao kada se registrovao u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG). Ona je naglasila i da se za poljoprivredu izdvaja veliki iznos u budžetu i tu zato mora do postoji kontrola, kako bi se ta sredstva koristila adekvatno. "Kad dajete subvencije koje su sa nekih 6.000 dinara porasle na 18.000 dinara u ovoj godini, a imate zahtev i da idu na 300 evra vi morate da pojačate kontrolu i da tačno znate kome dajete, kao i za koju kulturu dajete koliko", naglasila je Tanaskovićeva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije da je država povećala ratarima subvencije, ali da je preko e-Agrara utvrdila, putem satelitskih snimaka, da su podnete lažne prijave za subvencije za čak pola miliona hektara površina koje se ne obrađuju, ili za oko 80 miliona evra. Kazao je da je najmanje 20.000 ratara koji su podneli lažne prijave i dodao da je to tek početak u otkrivanja zloupotreba subvencija u poljoprivredi. Posle toga oglasili su se i poljoprivrednici sa svojim starim zahtevima koji nisu ispunjeni u toku protesta, a sad je do kraja 1. septembra produžen rok državi da ispuni taj pisani dogovor. Poljoprivrednici traže hitno ispunjenje potpisanog sporazuma do dogovorenog roka.

Poljoprivrednici koji su protestovali u maju ove 2023. godine potpisali su Sporazum sa Vladom Srbije i time se obavezali da će se povući sa ulica i da će se ubuduće komunikacija odvijati mirnim putem. „U suprotnom će se tražiti kompletna ostavka ministarstva i radikalizacija", poručili su poljoprivrednici.

Ono što je bio deo koji je trebala da ispuni druga strana - država do 1. septembra 2023 godine, ali do sada nije bilo je:

Povećanje subvencija sa 9.000 na 18.000 dinara (6.000 za dizel gorivo + 3.000 direktno);

Premija za mleko se podiže sa 15 na 19 dinara po litri;

Regres za mlečne krave se povećava sa 30.000 na 40.000 dinara po grlu;

Ukida se 50 odsto naknade za odvodnjavanje ove godine, i u potpunosti sledeće godine;

Regulisanje uvoza mleka i mlečnih proizvoda;

Razgovor sa mlekarama;

Uvođenje mlečnih kvota - analiza i razgovori;

Analiza kako urediti tržište žitarica;

Uvođenje plavog dizela od 1. januara 2024. godine;

Razgovori oko nove agrarne politike i politike subvencije da krenu odmah.

Od maja 2023. godine do sredine avgusta iste godine, prošlo je nekoliko meseci, a udruženja koja su protestovala okupila su se nedavno u Aradcu kod Zrenjanina i donela zaključak o traženju hitnog ispunjenja potpisanog sporazuma isplate subvencija do 1. septembra 2023. godine, ukidanje naknade za odvodnjavanje, isplate svih zaostalih dugovanja za suncokret (od prošle godine) i mehanizaciju. „U suprotnom će se tražiti kompletna ostavka ministarstva i radikalizacija", poručili su. Rok ovim zahevima koji su usvojeni prilikom potpisianja mirovnog sporazuma bio je1. septemba 2023. godine. Ti zahtevi nisu ispunjeni!

Ko je odgovoran što su šume, bar u e-Agraru, postale oranice?

Informacija da je 20.000 poljoprivrednika lažiralo svoje podatke kako bi dobili subvencije od države iznenadila je proizvođače, stručnjake i nadležne organe. U resornom ministarstvu kažu da su odlučni u nameri da se tome suprotstave, zbog čega će na adrese poljoprivrednih gazdinstava narednih dana dolaziti kontrolori.

Država je odlučna da stane na kraj poljoprivrednicima koji su pokušali da je prevare i da dobiju subvencije za površine koje uopšte ne obrađuju, kaže za javnost resorna ministarka Jelena Tanasković. Zato su nadležni krenuli u terenske kontrole koje treba da pokažu i potvrede da li zaista ima neslaganja između onoga što je prijavljeno u e-Agraru i onoga što se na parcelama nalazi.

Podsetimo, nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je za oko 500.000 hektara podneto lažnih zahteva za podsticaje, što bi oštetilo državnu kasu za oko 80 miliona evra. Poljoprivrednicima i stručnjacima ovi podaci deluju iznenađujuće mnogo, ali kažu da će utvrđivanje stvarnog stanja na terenu omogućiti da se celokupan agrarni sistem bolje izgradi i novac pravednije raspoređuje.

„Prvi rezultati koje smo dobili nisu optimistični. Iskreno smo se svi nadali da će toga biti znatno manje nego što jeste. Kreću teritorijalne kontrole, kako bismo videli šta je to što su ljudi prijavili kroz e-Agrar, a šta je snimak pokazao. Da vidimo gde su neslaganja", rekla je za Tanjug Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Sva neslaganja, dodaje, koja su do sada uočena su popisana i biće proverena.

„Za svaki slučaj pojedinačno se jasno vidi šta je to što je prijavljeno u e-Agraru, a šta je na snimku. Neretki su slučajevi da je prijavljena parcela da se obrađuje neka kultura, na primer pšenica, kukuruz, ili šta god, a da je na snimku na toj parceli šuma. Neretko je i da imamo objekat na toj parceli, koji je nelegalno izgrađen, jer je to poljoprivredno zemljište", objašnjava resorna ministarka.

Zahvaljujući digitalizaciji poljoprivrede država sada može da proveri podatke koje je pojedinac dao prilikom registracije u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Otkrivanjem i otklanjanjem svih nepravilnosti i malverzacija trebalo bi da reši problem koji smo do sada imali. Da se za poljoprivredu izdvajaju značajna sredstva u budžetu, a da su proizvođači nezadovoljni onim što dobijaju.

"Kad dajete subvencije koje su sa nekih 6.000 porasle na 18.000 dinara u ovoj godini, a imate zahtev i da idu na 300 evra vi morate da pojačate kontrolu i da tačno znate kome dajete, kao i za koju kulturu i koliko", naglasila je Tanaskovićeva.

Proizvođači pozdravljaju odluku države da otkrije prevarante i traže adekvatne kazne

Poljoprivrednici kažu da im informacija o tome da je pola miliona hektara pod šumom ili objektima prijavljeno kao obradiva površina zvuči neverovatno!

„Da bismo registrovali bilo koju parcelu u elektronskoj formi u e-Upravi ili ranije trezoru poljoprivrede, morali smo da dostavimo posedovne listove iz katastra za svaku parcelu na kojoj piše namena zemljišta. Dakle, tu piše da li je zemljište njiva, šuma, pašnjak, ribnjak... Da bi se namena zemljišta promenila iz njive u šumu ili obrnuto mora se tražiti dozvola. Zahtev se predaje lokalnoj samoupravi koja to šalje resornom ministarstvu, a ministarstvo odobrava prenamenu. Kada to odobri vraća rešenje lokalnoj samoupravi i poljoprivrednik tada mora da plati taksu koja nije mala", objašnjava Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

„Ako je neko imao šumu na katastarskoj parceli i ako se to vodi u katastru kao šuma, on ne može da aplicira za subvencije, jer se tu vidi da to nije obradiva površina. Ako je neko imao njivu, pa tu posadio šumu bez dozvole i saglasnosti resornog ministarstva, to je odgovornost na poljoprivrednom gazdinstvu, poljoprivrednoj stručnoj službi koja nije primetila da je zemljište prenamenjeno i na inspektoru poljoprivrede", dodaje naš sagovornik.

Ne poriče se da pokušaja zloupotrebe u poljoprivredi ima, ali ga najnoviji podaci zaista brinu.

„Sigurno je da postoje i oni koji žele da izmanipulišu vlast. Ali, ovakva vrsta manipulacije, sa izvodom iz katastra, gde bi neko morao da prihvati promenu namene zemljišta bez odobrenja ministarstva, moralo bi da znači da su u to umešane institucije", kaže Kleut. „Bojim se da je ovo samo jedno spinovanje da sutra imaju razlog da ukinu subvencije poljoprivrednicima koji su u izuzetno teškoj situaciji. Nemamo otvorenu berzu, nemamo normalne cene proizvoda, ne pratimo svetska tržišta, inputi su nam više nego svetski i što se tiče cene nafte i repromaterijala, a nigde niža cena pšenice nije nego kod nas", dodaje Kleut.

I on i članovi njegovog udruženja, naglašavaju, da s nestrpljenjem očekuju rezultate terenskih kontrola. „Svi mi poljoprivrednici bismo zaista voleli da vidimo da li je to tako i ko su ti ljudi koji su pokušali da prevare državu, a i sve nas. Mi smo za pravnu državu i zalažemo se da se sve iskontroliše do najsitnijih detalja. Da se svaki počinilac takvih zloupotreba kazni, bez obzira na to o kome se radi", objašnjava Kleut. „U zakonu stoji da oni koji daju neistinite podatke mogu da budu izbrisani iz trezora, da mogu da uđu u pasivan status tri godine i da ne mogu da konkurišu ni za kakve podsticaje. Ako je bilo takvih prevara onda svi treba da snose posledice. I da se ispita kako je taj neko mogao da izvrši prenamenu zemljišta, na osnovu čega i ko mu je dao dozvolu", kaže Kleut.

Sistem treba urediti tako da se jasno zna ko, za šta i koliko novca dobija na ime podsticaja i stručnjaci kažu da im podatak od 500.000 hektara lažnih oranica za koje su tražene subvencije deluje mnogo i da to svakako zaslužuje detaljnu kontrolu. Moraju postojati zemljišne knjige. „Ja sam se neprijatno iznenadio kada sam čuo da je pola miliona hektara lažno prijavljeno za subvencije. Nekako mi to mnogo izgleda. Koliko će to biti tačno i da li je to do kraja verodostojan podatak, verujem da će nadležne službe proveriti i dati odgovor. Da vi prijavite ratarski usev na šumi to je potpuno nedopustivo. Međutim, odmah moram da kažem da ne treba sve poljoprivrednike posmatrati kroz prizmu tih neodgovornih proizvođača koji su prijavili te podatke", kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

Zbog manipulatora štetu trpe pravi poljoprivrednici

„S druge strane, ohrabruje činjenica da je ovo otkrivanje rezultat dobre primene IT tehnologije, e-Agrara, digitalizacije naše poljoprivrede, gde vidimo da je monitoring mnogo bolji i kvalitetniji. Više ne možemo da lutamo ne samo u pogledu malverzacija, već i u pogledu tačnosti i ažurnosti katastra, knjige polja, Registra poljoprivrednih gazdinstava. To pruža dobre perspektive da se i agrarna politika vodi mnogo kvalitetnije, bolje i sa preciznijim podacima gde taj novac ide, kome ide i da li ide na prave adrese", objašnjava naš sagovornik.

Još jedan od mehanizama za sprečavanje zloupotreba jeste i popis poljoprivrede koji je u toku. „Popis koji nam predstoji treba da pokaže koliko mi imamo šuma i ako je vama verodostojan propust. To su malverzacije koje su nedopustive i verujem da će, upravo, taj sistem e-Agrara i podatak dokaz iz katastra i ako prijavljujete usev umesto onoga što piše u katastru.

„Rezultati popisa će pokazati koliko je oraničnih površina, koliko je šuma, pašnjaka, ribnjaka... Kada sve to, korak po korak, uvežemo u jedan sistem mislim da ovakvih situacija više ne bi smelo da bude. Da država bude u problemu da 80 miliona evra, po osnovu lažno prijavljenih pola miliona hektara, ode, a da niko ne zna gde je otišlo", naglašava naš sagovornik. Zbog nepoštenih proizvođača oni, pravi poljoprivrednici, kaže, ostaju uskraćeni za novac koji im je preko potreban. Ali, malverzacije, podseća, nisu novina u ovom sektoru. Bilo ih je i ranije, zbog čega se sećamo brojnih hapšenja.

„Svako malo se obavlja neki vanredni popis stanja Republičkih robnih rezervi i onda se svaki put kao iznenadimo kada vidimo koliko nam fizički nedostaje robe u odnosu na papirološki popisane količine! Kada se sistem uredi, značajno će se smanjiti prostor za prevare. To će, ponavljam, dati dobre alate kreatorima da naprave pragmatičnu agrarnu politiku, gde će se znati ko za šta dobija pare i gde će se videti rezultati tih mera", objašnjava Galetin.

Poslednjih godina u sistemu poljoprivrede se uočava poroznost, ali je dobra stvar što iz države stižu najave da to želi da ispravi i da je odlučna da se obračuna sa prevarantima kojima je jedini cilj da oštete budžet i na taj način lako dođu do zarade.

Zbog toga je i te kako bitno da digitalizacija u ovom sektoru bude u potpunosti sprovedena, jer se tako lako mogu kontrolisati sva poljoprivredna gazdinstva, a ima ih oko 565.000, i kompanije koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom. To, između ostalog, znači da je potrebno koristiti alate koji će omogućiti tačan uvid u, na primer, setvenu strukturu ili, recimo, fizičko prisustvo robe u magacinima ovlašćenih direkcijskih skladištara.

Vlada nije ispunila zahteve, večeras odlučujemo šta ćemo preduzet

Poljoprivrednici sedam udruženja koji su u maju 2023. godine potpisali sporazum sa Vladom Srbije o ispunjenju zahteva za oporavak agrara, na zajedničkom sastanku doneli su odluku o načinu iskazivanja nezadovoljstva zbog toga što su zahtevi samo delimično ispunjeni, izjavio je predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut. On je za javnost rekao da se ratari nalaze u katastrofalnoj finansijskoj situaciji jer su cene pšenice i kukuruza značajno niže nego na berzi u Budimpešti. „Na berzi u Budimpešti kukuruz koštao je 25 dinara po kilogramu, a u Srbiji je to tada bilo 16 dinara, pšenica je na toj berzi u to vreme 27 dinara, a na domaćem tržištu 20 dinara. Tržište Srbije je zatvoreno, neko uzima razliku u ceni, a poljoprivrednici ne mogu da pokriju troškove proizvodnje", naveo je Kleut. Sporazum je potpisan u maju 2023. godine, posle višednevnih blokada saobraćajnica poljoprivrednom mehanizacijom i predviđa analizu tržišta žitarica i uvođenje plavog dizela bez akcize, povećanje subvencija po hektaru sa 9.000 na 18.000, povećanje površina za dobijanje subvencija sa 20 hektara na 100 hektara, ukidanje naknade za odvodnjavanje u 2024. godini. Neki od zahteva, kao premije za mleko i subvencije po grlu su ispunjeni.

Potpisnici sporazuma su Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje proizvođača mleka Naše mleko, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Udruženje STIG Požarevac, Udruženje Za spas i opstanak stočara zapadne Srbije, Savez Udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja „Adrani?.

Kleut je još naveo da nisu isplaćene ni dogovorene subvencije po hektaru od 18.000 dinara i da će to uduženje na uskoro predložiti da se zahteva njihovo uvećanje sa dogovorenih 18.000 dinara po hektaru na 300 evra po hektaru. I predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić ističe da još nisu isplaćene subvencije po hektaru i da ih sam nije dobio iako je zahtev podneo prvog dana po aktiviranju sistema e-Agrar. Jakšić je rekao da se nikad nije dogodilo da poljoprivrednik ne može da pokrije troškove proizvodnje ni jednog ratarskog proizvoda.

„Troškovi proizvodnje pšenice po jednom hektaru, uz prosečan prinos od pet tona bili su 164.000 dinara. To znači da nas je kilogram pšenice ko je imao takav prinos koštao 33,30 dinara. Kada je reč o kukuruzu na jednom hektaru uz primenu pune agrotehnike su do 184.000 dinara, a to ne može da se nadoknadi ni pod uslovom da rod bude rekordan i iznosi 10 tona kada je cena 16 dinara, a sad je čak i manja", rekao je Jakšić. Dodao je da je prošle godine cena suncokreta bila 63 dinara po kilogramu, a sa subvencijom 70 dinara, da je ove godine akontna cena 35 dinara po kilogramu, a da je pitanje da li će uljare na to dodati još neki dinar.

Litar dizela, po njegovim rečima, poljopivrednici plaćaju, umesto po povlašćenoj ceni od 179 dinara, po punoj ceni koja je trenutno 211 dinara jer u kante mogu maksimalno da natoče 60 litara, koliko im treba za jedan hektar ili pola rezervoara za traktor.

On je još podvukao da se dugo čeka i na izdavanje poljoprivrednih kartica koje poljoprivrednicima omogućavaju da koriste subvencije pa ih mnogi i nemaju i plaćaju punu cenu dizel goriva bez obzira što bi mogli po 60 litara da dobiju po sniženim cenama.

U čekanju i traženju bolje budućnosti u agraru proizvođači hrane sve više se osvrću u prošlost. Jer, u njoj vide i svoju budućnost. Tako veoma često pominju da bi trebalo vratiti paritete cena koji bi, uz izvesne korekcije za današnjim trenutkom, mogle da pomognu i kreatorima agroekonomske politike, političarima, ali ponajviše proizvođačima hrane. Oni ističu da bi to trebali da budu pariteti cena koje je nekada davno, 1995. godine, predlagao tadašnji Savezni ministar poljoprvirede dr Tihomir Vrebalov. Evo tih predloga za koje seljaci ističu da bi im danas doneli boljitak u odnosu na ono što daje sadašnja napredanjačka vlast. (Tabela 1)

Pariteti

Ove paritete je, decembra 1995. godine predložio tadašnji savezni ministar poljoprivrede Jugoslavije prof dr Tihomir Vrebalov, nakon obimnih preračunavanja ekonomista i proizvođača hrane, kao deo reforme poljoprivrede. Bilo je predviđeno da jednim utvrđeni ovi pariteti važe do 2015. godine i da se na osnovu njih određuju zaštitne cene poljoprivrednih proizvoda i ublažavaju tržišne razlike. "Verujem da su ti pariteti bili pomno proučeni i da su odražavali realne odnose na tržištu uj tom trenutku. Sada su međutim, svi pariteti poremećeni i pitanje je dali bi se i neki drugačije uspostavljeni održali na duži rok,

Ukoliko hoćemo da idemo u korak sa svetom, kad je u pitanju proizvodnja hrane, moramo da imamo paritete kakve ima Evropska unija, ali ne samo u jednoj godini, već za nekoliko decenija. Na početku 1999. godine u Briselu za zemlje EU bili su utvrđeni sledeći pariteti: jedan kilogram svinjskog mesa vredeo je kao 8,5 kilograma kukuruza, jedan kilogram junetine kao 12,5 kilograma kukuruza. Tako je bilo u EU, a tako sun am predagala i kreatori agroekonoismkei politike 1995. godine. Ali ni to nam tada nije odgovaralo niti je dugo trajalo. Zašto?

U Jugoslaviji smo tada samo želeli takve paritete. Ali, ne svi. Međutim, nekontrolisan uvoz svinjskog mesa i te godine ugrozio je i paritete i domaće proizvođače. Primera radi, uvek smo lakše pronalazili novac za uvoz, nego za stimulacije domaće proizvodnje. Eto, samo u 1997. godini, uvezli smo 11.000 tona svinjskih polutki. To je meso kupovano iz robnih rezervi naših snabdevača, bilo je staro i po nekoliko godina, a prodavano je kako bi se rezerve obnovile novim svežim količinama.

Slično se dešava i danas samo u još većem obimu. Jer, samo u 2022. godini uvezeno je mesa treće kategorije oko 35.000 tona, zatim 300.000 prasića, 300.000 svinja težine od 90 do 120 kilograma... U 2023. godini kada je stigla afrička kuga u Srbiju najavljen je uvoz 500.000 prasića. Ni to neće spasiti posrnulo stočarstvo Srbije koje u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto. Do jula 2023. godine uvezeno je 18.000 tona svinjskog mesa i bliz 180.000 prasića.

Svet, bacanje hrane i glad

I dok se vodi bitka za hranu u svetu, u njemu danas 2,5 milijardi ljudi živi sa manje od dva dolara na dan. Godišnje, uglavnom od gladi umre 10 miliona dece! Milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, a 2,6 milijardi ljudi nema zdravstvenu zaštitu. Nema verovatnoće da će se ostvariti milenijumska deklaracija, potpisana 2000. godine o smanjenju siromaštva u svetu.To je bilo planirano do 2015. godine, ali se ono još više širilo.

Dokaz je da svakog sata u svetu umre 1.200 dece, što je kao da se svakoga meseca dešavaju tri cunamija odjednom u svetu. Istovremeno 811 miliona ljudi u svetu je gladno, a od toga 300 miliona dece nema dovoljno hrane. Prema podacima Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija, ukoliko se nastavi ovaj tempo siromašenja naroda, neće se ostvariti ideja UN da se do 2015. godine glad iskoreni, ili, svede na najmanju moguću meru. Naime, 2000. godine svetski lideri su potpisali milenijumsku deklaraciju o jasnim ciljevima razvoja ljudskog roda do 2015. godine, u kojoj je glavni zadatak bio da se iskoreni siromaštvo. Oni su se tada obavezali da će broj onih koji širom sveta žive u uslovima ekstremnog siromaštva biti prepolovljen, da će se drastično smanjiti stopa smrtnosti kod dece i da će učiniti sve da sva deca na svetu idu u školu. Ali, u najnovijem izveštaju UN piše: Ako se dosadašnja tendencija nastavi, ovi ciljevi se neće biti ostvareni ni za narednih deceniju i po. To je svakako zabrinjavajuća slika sveta.

U Srbiji se godišnje baci 250.000 tona hrane!

I dok hrane negde ima u izobilju i Srbija spada u zemlje gde se značajne količine hrane bacaju, dobar deo sveta gladuje. Istovremeno svakog dana u Srbiji je 500.000 gladnih, a toj broj se i dalje povećava. Prema podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), trećina hrane koja se proizvede na svetu nikada se ne iskoristi, a iz NALED-a kažu da na deponijama 60 odsto otpada čini, upravo, hrana. Problem je, upozoravaju stručnjaci, ne samo društveni i ekološki, već i ekonomski, a rešenja nudi cirkularn ekonomija.

Umesto pukog uništavanja neiskorišćenih namirnica, one se mogu upotrebiti kao resurs za dobijanje hrane za životinje, drugih korisnih proizvoda ili energije. Trgovinski lanci, restorani, ugostiteljski i javni objekti u čijem su sastavu kuhinje, među najvećim su generatorima organskog otpada. Zbrinjavanje nalaže zakon. "Svi oni generatori otpada, po Zakonu o upravljanju otpadom, imaju obavezu da svoj otpad zbrinu u skladu sa zakonom, to jest, da ga predaju ovlašćenim operaterima, koji imaju dozvolu od strane nadležnih organa za upravljanje otpadom, tako da su u obavezi da taj otpad adekvatno sortiraju na mestu nastanka i da ga predaju operaterima, uz document o kretanju otpada", kaže Jovana Škatarić, komercijalni direktor i savetnik za upravljanje otpadom u kompaniji "Higia".

Da tako nije uvek u praksi, kažu u NALED-u, uz ocenu da upravljanje otpadom u velikoj meri i dalje zavisi od svesti, ne samo ekološke. Na prvom mestu predlažu doniranje upotrebljivih namirnica. Prema procenama, u Srbiji se godišnje baci oko 250.000 tona jestive hrane. "Ono što smo mi, svojevremeno, pokušali i predstavili Ministarstvu zaštite životne sredine je da svako ko proizvodi i stavlja u promet više od 50 obroka dnevno u obavezi je da ima operatera sistema, koji će na kraju taj otpad za njih zbrinuti", kaže Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u. Otpad od hrane može se upotrebiti za dobijanje biokomposta kao đubriva, bioetanola kao goriva i biogasa, od kojeg se dobija i električna energija. Da ulje iz friteze, umesto u kanalizaciju ili na smetlište, može ići u biodizel, znaju na obodu Novog Sada. "Mi prerađeno otpadno ulje koje sakupimo, jestivo, izvozimo fabrikama biodizela na teritoriji Evropske unije, koje ima isključivu namenu, a to je za dodavanje fosilnom dizelu", kaže Bojan Gligić, direktor kompanije "Eso Tron". Računica cirkularne ekonomije se ne tiče samo zaštite životne sredine, već i uštede resursa. "Srbija godišnje izgubi oko 350 miliona evra iz procesa neodgovornog postupanja u životnoj sredini", napominje Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

(Nastaviće se)