Razaranja

Kako je upropašćen projekat uređenja turističke staze kod Trajanove table

DNO, SAMO DNO, I TRI METRA NIŽE

Zbog čega je i kada sagrađena Trajanova tabla? Šta se sa njom dešavalo tokom vekova? Kada je odlučeno o njenom preseljenju? Kakvi su još projekti bili predlagani? Kada je i kako tabla premeštena? Šta je još bilo predviđeno da se uradi, a šta je uopšte od svega toga urađeno? Ko je i kada planirao nastavak radova uređenja pristupne staze i konačnu prezentaciju table? Ko je i pod kojim izgovor sprečio realizaciju projekta? Da li ćemo uskoro dobiti Republički Zahod za urnisanje spomenika kulture?

Stanislav Živkov

Ako bi trebalo izabrati neki eklatantan primer bahatosti lenjosti i štetočinstva koje je načinjeno nekom spomeniku kulture, svakako bi konkurencija bila vrlo velika. Kada se povedu diskusije o ovako nečemu uvek u prvi plan stigne nekakva tvrđava crkva manastir ili arheološko nalazište, međutim na sve strane se nalaze vredni spomenici koji se već decenijama zahvaljujući idiotizmu i bahtosti službe zaštite nalze u trajnom trponom stanju. Jedan od takvih spomenika svakako je Trajanova tabla, odnosno latinski natpis uklesan u gotovo vertikalnu liticu u Đerdapskoj klisuri koji potiče još iz doba Trajanovog pohoda na Dačane, koji u prevodu na srpski jezik znači:

„Imperator Cezar, sin božanskog Nerve, Nerva Trajan Avgust, pobednik nad Germanima, veliki pontif, četvrti put postavljen za tribuna, otac domovine, konzul po treći put, planine je isklesao i postavio grede od kojih je napravljen ovaj put"

Trajanova tabla se nalazi kod Kladova i o njoj se stara Nacionalni park Đerdap. Na žalost izbliza se može videti jedino u sklopu brodskih turističkih tura, koje se redovno organizuju.

Ovaj latinski natpis urezan je na isklesanoj steni, koja se nalazi iznad Đerdapske klisure. Njena dužina iznosi 3,20 metara, a širina 1,80 metara. Simboli ove stene su: orao raširenih krila, dva delfina i ruže sa šest latica. Iznad stene se nalazi i nadstrešnica na kojoj je naknadno isklesano „Tabula Traiana" - Trajanova tabla. Natpis je posvećen rimskom caru Trajanu i nalazi se na rimskom putu, uklesanom u živu stenu odmah iznad nivoa Dunava na kojem je Trajan sagradio most preko Dunava, čiji su ostaci prisutni i dan danas. Trajanova tabla svedoči o Trajanovom uspehu u probijanju najnepristupačnijeg plovnog dela Dunava. Pretpostavlja se da je to obavljeno oko 100. godine nove ere, kada se Trajan spremao na pohod na Dakiju. Tabla, zajedno sa Trajanovim mostom koji se nalazi u neposrednoj blizini, predstavljaju deo tzv. Trajanovog puta. Na njoj je bilo uklesano šest redova teksta, ali su danas vidljiva samo tri i srednji deo četvrtog.

Iako su samo tri reda teksta na tabli vidljiva, poruka koja je uklesana je i danas poznata. Na osnovu tragova boje koji su sačuvani u uglovima reljefa, došlo se do zaključka da je tabla bila prebojena crvenom bojom. Reči koje se nalaze na vrhu, TABULA TRAIANA, isklesane su naknadno, 1891. godine. Međutim, pored poruke, na steni mogu se videti i ukrasi koji se na njoj nalaze. Njih sačinjavaju šest rozeti i orao raširenih krila u sredini, kao i dva delfina sa strane. Ispod samog natpisa postojala je jedna isklesana klečeća figura koja je pridržavala tablu.

Iako je tabla odavno bila poznata, takođe je bilo dobro poznato i da se svakodnevno oštečuje i to tako što su lokalni alasi palili vatru ispod nadstrešnice i time gotovo uništili donji deo natpisa i teško oštetili figuru ispred njega. Ovo delo rimskog imperatora i dalje je impozantno, ali izvori iz prošlog i pretprošlog veka svedoče o nekim bogatim detaljima sa ovog natpisa koji su do danas nestali. Međutim, treba biti zahvalan što je ovaj kulturni spomenik uopšte i sačuvan do danas.

Često se zaboravlja koja se ličnost među prvima zalagala za očuvanje Trajanove table. Reč je o Feliksu Kanicu, čuvenom arheologu i etnologu, koji je još krajem 19. veka pisao:

,,... Uprkos poznatoj čvrstini rimskog maltera, ovaj tehnički postupak bio je koban za sam natpis. Njega su mnogo više od elementarnih nepogoda oštetili lađari i ribari koji su tuda prolazili i koji su pod nadstrešnicom, postavljenom radi zaštite natpisa, ložili vatru, a ona je razarala malter. Zabrinut zbog ovoga, pisao sam još 1868. Ako igde, srpskoj vladi se ovde pruža prilika da postavljanjem jedne zaštitne ograde koja bi otežala pristup Tabli pokaže pijetet prema jednoj velikoj prošlosti. Na žalost, ova moja opomena ostala je bez odziva, pa sam 1887. našao oštećenu ne samo pomenutu figuru koja odozdo podržava Tablu, već i tri poslednja reda natpisa potpuno uništena. U jesen iste godine sam preko najvišeg mesta uputio beogradskom Učenom društvu obrazložen poziv da hitno preduzme potrebne mere. Profesor Jovan Bošković pročitao je i podržao ovaj apel na javnoj sednici, pa kad je i to ostalo bez rezultata, obratio sam se lično ministru građevina Velimiroviću. On je odobrio plan zaštite koji sam izradio zajedno s negotinskim okružnim inženjerom Pavlovićem, a njegov sledbenik je s jednakom spremnoću odobrio iznos od 1.200 dinara za ostvarenje tog plana. Tada je čitav prostor ispred natpisa bio iskorišćen da se na njemu sagradi neka vrsta kosog potpornog zida kojim je sprečen svaki pristup natpisu kao i loženje vatre ispod nadstrešnice."

Godine 1963. je započeta izgradnja hidroelektrane Đerdap I, pa je iz tog razloga potopljen rimski put. O predstojećoj izgradnji prve đerdapske hidrocentrale znalo se još krajem pedesetih godina, tako da se već tada počelo sa raspravama oko toga šta I kako sačuvati od arheoloških spomenika za koje se znalo da će nakon izgradnje ove elektrane ostati potopljeni vodom novog akumulacionog jezera. U sve ovo se uključio i ANUS koji je objavio i knjigu skromnog obima o problematici zaštite rimskih spomenika u Đerdapu uključujući tu i Trajanovu tablu. Tada su se predlagala zaista bizarna rešenja a jednim od njih je bila čak predviđena izgradnja lučne betonske brane koja je trebala biti oslonjena o kamenu liticu, a dotična brana je bila kao zamišljena da održava originalni novi vodostaja Dunava u malom prostoru iza brane, a u to bi se silazilo spiralnim stepenica odozgo, međutim geotehničkim ispitivanjima je utvrđeno da je stena sa tablom raspucala, da se ne može trajno sprečiti dotok vode u štićeni deo tako da se od svega na kraju odustalo. Bilo je i drugiih bisernih ideja pa je nekom velikom lumenu čak palo na pamet da se sve potopi odnosno da se ni Tabla ni Lepenski vir ne izmeštaju sa originalnog nalazišta već da se ispod Dunava napravi stakleni tunel, što bi, pored toga što bi se sačuvala originalnost nalazišta, bila i svojevrsna turistička atrakcija, a priča o autentičnosti povampiriće se nedavno.

Nakon daljih diskusija doneta je napokon odluka o premeštanju Trajanove table, 21,5 metara iznad prvobitnog mesta na kojem se nalazila. Premeštanje table se vršilo od 1967. do 1969. godine. Kada je započeta gradnja hidroelektrane Đerdap, 1963. godine, nivo Dunava se podigao, pa je zato tabla morala biti pomerena. Tada je izvučena sa mesta na kom se nalazila i izdignuta iznad nivoa vode, oko 30 metara više.

Inače u široj javnosti je malo poznato da se rimski put kroz Đerdapsku klisuru gradio relativno dugo što se zna po promeni tehnika gradnje odnosno klesanja trase puta u okomitim liticama, a posebno je zanimljiva činjenica da je završetak gradnje pojedine deonice puta bio obeležavan uklesavanjem rimskog natpisa na litice klisure. Do potapanja Đerdapske klisure, osim za Trajanovu tablu o kojoj govorimo u ovom tekstu znalo se za postojanje barem još pet carskih natpisa uklesanih u stenu od kojih se na na žalost do potapanja sačuvalo svega tri, a i ta tri su na kraju bila potopljena a bez ikakvog pokušaja da se iseku sa stene i sklone na sigurno. Uglavnom, tri rimska natpisa danas su potopljeni dvadesetak metara ispod površine Đerdapskog jezera i poznajemo ih samo preko otisaka i fotografija dok je posebno iznenađenje bio nalaz druge Trajanove table prilikom iskopa za gradnju elektrane. Trajanova tabla svedoči o Trajanovom uspehu u probijanju najnepristupačnijeg plovnog dela Dunava. Pretpostavlja se da je to obavljeno oko 100. godine nove ere, kada se Trajan spremao na pohod. Ovi spomenici potiču iz vremena Trajanovog pohoda na Dačane severno od Dunava, 100-103. Za potrebe tog pohoda sagradio je vojni put od Beograda koji ide ivicama planina na desnoj obali Dunava kroz Đerdap, sve do ravnijeg dela gde je graditelj Apolodor iz Damaska sagradio most preko Dunava. Ti poduhvati su ovekovečeni scenama prikazanim na donjem delu Trajanovog stuba u Rimu. Most je bio drvena konstrukcija na zidanim stubovima, što je bila tipična tehnologija tog vremena. Trajan je takođe regulisao deo toka Dunava, koji je zbog brzaka do tada smatran nemogućim za plovidbu.

Trajanova tabla se nalazi u okviru Nacionalnog parka Đerdap, u blizini Kladova i Tekije. Nažalost, nemoguće je prići joj sa kopna, ali se može videti izbliza u okviru brodskih turističkih tura koje se redovno organizuju.

Izgradnjom hidroelektrane Đerdap I (1963-1972) rimski put je potopljen. Tada je odlučeno da se Trajanova tabla iseče iz prvobitne stene i postavi u stenu 21,5 m iznad prvobitnog mesta, tako da bude vidljiva s reke. Premeštanje table je u periodu septembar 1967. - maj 1969. obavila firma Venčac iz Aranđelovca.

Ne dešava se retko da velika dela ostaju daleko od javnosti, pomalo zaboravljena. Pre više od šest decenija počela je gradnja Đerdapa, jedne od najvećih hidroelektrana u Evropi. Gradnjom Đerdapa potopljeni su prelepi gradovi Donji Milanovac i rumunska Oršava, čuveno ostrvo Ada Kale i mnogo manjih objekata koji, jednostavno, nisu mogli biti sačuvani. Ipak, nešto što nije smelo biti žrtvovano je Trajanova tabla. Za očuvanje tog monumenta založio se državni vrh, SANU, javnost... Bilo je samo pitanje kako to izvesti. Od ideje da se tabla izmesti izvan klisure, tj. skloni sa Trajanovog puta brzo se odustalo. Ostala je tu, pored Trajanovog puta, samo je podignuta 21,5 metara. Za obavljanje ovog posla nije bilo firme koja je imala neko ozbiljnije iskustvo, ali pošto se „Venčac" iz Aranđelovca bavio eksploatacijom i obradom kamena, posao je poveren Venčacu koji je već imao iskustva sa isecanjem i premeštanjem nekoliko grobnica faraona u Egiptu gde je firma "Mostogradnja", koja je i u Đerdapu bila glavni izvođač, gradila čuvenu Asuansku branu u Egiptu.

Ekipa koja je izmeštala trajanovu tablu bila je pravi dream team, a sačinjavali su je vrsni klesari, bravari i monteri, među kojima su bili Stanoje Kuzmanović, Milorad i Živomir Jovanović, Branko Pantelić, Živomir Radošević... Nisu se plašili posla, iako im iskustvo nije bila jača strana. Prvobitna ideja za premeštanje je pomalo bila nerealna pošto je nekome palo na pamet da se iz Rijeke dopremi brod-dizalica „Veli Jože" što se na kraju pokazalo prekomplikovanim i preskupim, dok je druga ideja da se tabla iseče na manje komade takođe otpala. Tablu i deo puta isečeni su u jednom komadu teškom preko 300 tona i hidrauličnim dizalicama čitav blok table ukrućen trakama i sajlama podignut je na ranije pripremljeno mesto. Radovi su započeti u septembru 1967. a završeni maja 1969. godine. Čitav posao završen je bez ijedne greške, incidenta s time što se tokom radova pokazala skrivena pukotina na samom isečenom bloku sa tablom zbog čega su i danas ipred samog natpisa postavljena 2 betonska stuba koji pridržavaju nadstrešnicu da ne padne u Dunav. Na žalost nakon podizanja Trajanove table ona je nedostupna posetiocima sa kopna, a može se videti jedino iz čamaca. Nikada nije razjašnjeno zbog čega ni predviđeni radovi na uređenju pristupa i prezentaciji i pored izrađenog projekta nikada nisu izvedeni, a planirano je bilo zaista mnogo toga. Pre svega bilo je predviđeno da se levo i desno od table u dužini od po desetak metara u stenu ukleše replika delova rimskog puta i to u originalnoj tehnici, kao i da se prenese mala niša sa svetištem koja se nalazila par metara dalje od table. Ono što su rimski graditelji, umetnici i robovi početkom 2. veka nove ere podvigom uklesali u stene iznad Dunava, verujući da će zapis o Trajanovom pohodu i graditeljskom poduhvatu ostati večno na istom mestu, majstori iz Aranđelovca su sredinom 20. veka "popeli" na kotu višu čak dvadeset jedan i po metar!

Tokom velikog graditeljskog poduhvata sedamdesetih, izgradnje hidroelektrane "Đerdap", pomalo u senci ostao je veliki podvig koji su izveli stručnjaci i majstori aranđelovačke firme. Uspeli su da svetski važan istorijski spomenik, čuvenu Trajanovu tablu, spasu od potapanja i izmeste iznad novog nivoa Dunava, odnosno Đerdapskog jezera. A aranđelovački majstori su ogromnu stenu sa uklesanom Trajanovom tablom, tešku oko tri stotine tona, u jednom komadu i neoštećenu, takoreći uz pomoć štapa i kanapa, podigli na bezbedno mesto. Ekipa je verovala u uspeh i nije se plašila posla. Bili su mladi i poletni, ali i svesni odgovornosti. Slušali su razne savete i predloge, ali su ipak sve uradili onako kako su zamislili. Srećom, ispalo je sve kako valja. Uz projekat o očuvanju Trajanove table, stali su tada i politički vrh države, stručna i svekolika javnost. Samo je bilo pitanje kako to izvesti. Trajanova tabla, koja je tu postavljena početkom 2. veka, na metar i po iznad rimskog puta pored Dunava, morala je biti izmeštena zbog podizanja nivoa reke, odnosno izgradnje Hidroelektrane "Đerdap".

Jedan od predloga bio je i da se tabla iseče na komade i premesti na novu visinu, gde neće biti potopljena. Bilo je i zamisli da se izmesti negde izvan Đerdapske klisure. Za obavljanje tog posla nije bilo firme koja je imala neko ozbiljnije iskustvo. Posao je pao na "Venčac", koji se bavio eksploatacijom i obradom kamena. U "Venčacu" su zacrtali da je prenesu u jednom komadu, da ostane baš tu, na Trajanovom putu, samo dvadesetak metara iznad. Bila je ekipa vrsnih klesara, bravara, montera koja je znala šta je kamen, preko ruku su preturili tone venčačkog kamena. Ipak, nije to isto, nije bilo ni lako kada se video položaj table i njenog novog položaja, sam teren, reka, klisura Čitav posao izveden je iz dogovor sa stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, sa iskusnim stručnjacima "Mostogradnje"... Imali su ljudsku i stručnu podršku, ali sve je opet visilo o koncu i od njih zavisilo. Najpre su, na bezbednoj visini napravili prostor gde će biti smeštena Trajanova tabla. Pripremili su ono što su imali - sajle, trake, balvane, predviđene za kotrljanje glomazne stene. Isekli su stenu na kojoj je bila tabla. Reč je o gromadi od sedam i po metara visine, isto toliko širine i metar i po debljine. To je bio mukotrpan, precizan i odgovoran posao. Nije smelo biti omaške, niti povrede nekog od radnika Završili su posao bez ijedne greške. Trakama i sajlama, uz pomoć malih hidrauličnih dizalica koje su konstruisali stručnjaci "Mostogradnje", podigli su tablu na predviđeno mesto. Jedan od predloga bio je da se Trajanova tabla, u delovima, ili "kako bilo", premesti uz pomoć tada najsavremenijeg broda-dizalice "Veli Jože", koji je zbog tog posla trebalo da stigne iz Rijeke. Međutim, nikada nije stigao do Đerdapa. Pojedini radnici su bili uvereni da je "Veli Jože" odustao jer nije bilo sigurne potvrde da će posao uspešno obaviti.

Tako su majstori "Venčaca" ostali bez te podrške. Navodno, objašnjeno je da je to preskupo, jer bi brod morao da od Rijeke putuje Jadranskim morem, pa kroz Dardanele, i zatim Crnim morem, da bi došao do Dunava.

Naravno narednih pedeset godina na uređenju table i pristupa nije se radilo apsolutno ništa sve do trenutka kada je Nacionalni park Đerdap rešio da napokon započne uređenje same okoline table zatim je bilo planirana i konačna prezentacija same table, uređenje pristupne staze sa magistrale, postavljanje niza turističkih tabli duž staze, hortikulturno uređenje čitavog kompleksa, gradnja pristupa od mesta silaska staze na nivo Đerdapskog jezera sve do same table a u dužini od stotinak metara. Novac za izvođenje ovog ovako ambicioznog plana obezbedilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Zatim je naručena izrada elaborata o geotehničkim uslovima terena za izradu pešačke staze do Trajanove table kao i sam projekat uređenja same table i čitavog područja duž prilazne staze, projekat prezentacije, projekat pristupa duž Dunava kao i svega ostalog što je bilo potrebno za finalziaciju ovog značajnog projekta.

A kakvo je danas stanje same staze najbolje govore fotografije koje nam je nedavno poslao jedan posetilac, a koje pokazuju dokle može da dovede bahatost diletantizam umišljenost i štetočinstvo kojekakvih puvadnera idiota u Republičkom Zavodu za urnisanje spomenika kulture. A radi se o tome da ovako ambiciozno planirani radovi nikada nisu izvedeni do kraja pošto je samo uređen pristupni deo staze i tu se stalo, a i to što je urađeno naveliko propada.

Elem pored same magistrale na samom ulazu na stazu nalazi se tabla na kojoj piše ulaz strogo zabranjen. Tu se još nalazi i drvena kućica - kiosk naoko u dobrom stanju koja je trebala da služi za prodaju suvenira i ulaznica, a već godinama stoji zamandaljena i propada. Nakon toga počinje kameno stepenište koje je već dobro rasklaćeno dejstvom mraza i vode i delom još zatrpano lišćem i zemljom da bi na kraju sama turistička staza potpunosti bila prekrivena lišćem zemljom i humusom dok se pored nje i dalje nalazi čitav niz informativnih turističkih tabli koje sada nestvarno izgledaju usred džungle kojom je staza prekrivena i okružena. Tu se nalazi i nekoliko klupa u raznom stanju propadanja, a naprasno put preprečuje ogromno sobaljeno deblo koje je onako usput polomilo jednu od klupa, a ogromno drvo je očito palo usled neke oluje pošto se na njegovim granama i dalje nalazi kompletna osušena krošnja, a to naravno nikome ni najmanje ne smeta.

Uglavnom nekako se može proći do kraja staze na rubu litice direktno iznad same Trajanove table, a odatle je staza trebala da skrene prema istoku gde bi se na daljini od približno 100 metara trebala spustiti na nivo Đerdapskog jezera gde bi preko nove staze koja bi bila sagrađena od metalnih delova koji bi imitirali gradnju rimskog puta moglo pristupiti samoj Trajanovoj tabli gde bi se najpre izvršila statička sanacija same table, uklanjanje betonskih potpornih stubova, zatim bi bile rekonsruisane deonice rimskog puta u dužini od desetak metara sa svake strane table, bilo bi oplemenjeno i samo lice zasečene litice pored i iznad same table ali na žalost ništa od od svega toga nije urađeno, a i to iz vrlo prostog razloga jerbo je Republički zavod za urnisanje spomenika kulture iz samo sebi znanih razloga sprečio realizaciju ovog značajnog poduhvata. Naime prema dobro obaveštenim izvorima iz samog Zavoda traženo je izdavanje konzervatorskih uslova za izvođenje nove pešačke staze od mesta silaska na nivo obale pa sve do same table a Zavod je to sprečio sa bizarnim objašnjenjem da se ne dozvoljava izgradnja nove staze na novoj visini iz prostog razloga jer je na dubini od 21 metra ispod nivoa Dunava sačuvan deo originalnog rimskog puta koji Zavod sada naprasno štiti kao nepokretno kulturno dobro iako je to nepokretno kulturno dobro sada 21 metar ispod površine vode!!! Šta sve ovo zapravo znači, da li će zavod možda organizovati gradnju staklenih tunela pod Dunavom? Ili če možda organizovati kurseve ronjenja za sve posetioce koji žele da prođu trasom podvodnog rimskog puta?

Sve u svemu još jednom se pokazalo da Republički zavod predstavlja najobičnije osinje gnezdo užirenih štetočina koje ne rade apsolutno ništa nego drndaju već izdrdanu vunu. Ali bitno je da ceo Zavod o nepoznatom trošku putuje u Indiju Egipat i ko zna gde. A još je bitnije da direktorka Zavoda , pored dokazanog sukoba interesa na relacijama drugi muž - kćerka - direktorka ne radi ništa za struku ali očito radi za sebe i sve više po količini toaleta i cipela u kojima rado pozira , podseća na Imeldu Markos. Uglavnom kao zaključak može se konstatovati da je Zavod dostigao dno samo dno i još tri metra dublje a uskoro predstoji nova transformacija u Republički Zahod za urnisanje spomenika kulture. Valjda će neko napokon povući vodu!

ANTRFILE

Latinski tekst

IMP CAESAR DIVI NERVAE F

NERVA TRAIANVS AUG GERM

PONTIF MAXIMVS TRIB POT IIII

PATER PATRIAE COS III

MONTIBVS EXCISI. ANCO..BVS

SVBLATIS VIA. .E.

Što je skraćena verzija teksta:

Imp(erator) Caesar divi Nervae f(ilius)

Nerva Traianus Aug(ustus) Germ(anicus)

pontif(ex) maximus trib(unicia) pot(estate) IIII

pater patriae co(n)s(ul) III

montibus excisiŠsĆ ancoŠniĆbus

sublatŠiĆs viaŠm rĆeŠfecitĆ

Što u prevodu glasi:

Imperator cezar, sin božanskog Nerve,

Nerva Trajan Avgust, pobednik nad Germanima,

veliki pontif, četvrti put postavljen za tribuna,

otac domovine, konzul po treći put,

planine je isklesao i postavio grede

od kojih je napravljen ovaj put.