Preko pune linije

Lice i naličje konačnog finansijskog i političkog bankrota Vučićevog režima

IZ POBEDE U POBEDU, DO KONAČNOG PORAZA

Već je druga decenija kako „derivati" Srpske radikalne stranke sa imenom Srpska napredna stranka i pripadajućim lumpen-proleterijatom sa dna srpskog društva, haraju državom Srbijom kao najgori okupatori i osvedočeni zlotvori, željni da zatru ovaj narod i sve što ima veze sa njim. U tom smislu, Aleksandar Vučić jeste personifikacija kriminalnog karaktera režima na čijem se čelu nalazi. Ali, njegov vidljivi kraj ne dolazi sa ulice nego „iznutra". Njegov poslednji vapaj za još malo vlasti i „vazduha", jeste „Expo 2027", čiji je Beograd domaćin. To je ona „poslednja šljiva" slavnog vidovnjaka Mitra Tarabića, pod kuju danas Vučić panično poziva „sve građane, sve partije, sav narod". Glasno vapi: „samo još ovo da odradim!" Ali, to više ne zavisi ni od Srba i drugih građana Srbije nego od njegovog realnog angloameričkog poslodavca. Zato neće biti čudo kad ga budu žalili i oni koje on nije žalio.

Nikola Vlahović

Drski tiranin koji je Srbiji zavezao ruke naopako i drži je duže od decenije hipnotisanu, ponovo je na početku ove godine pokazao da je patološki lažov, kao i njegov „brat-lažov", Siniša Mali, navodno ministar finansija, a ustvari opaki hohštapler, šibicar i opasan kleptoman (ko ne veruje neka pogleda u koliko se tendera „ugradio" dok je radio u agenciji Ces.Mekon sa Mirkom Cvetkovićem, nekadašnjim demokratskim „Deda mrazom" i predsednikom tadašnje vlade koji je ojadio Srbiju u čak osamdeset privatizacija).

Taj Vučićev „brat po pljački" Siniša Mali, već ima ozbiljno debeo dosije kod američkih finansijskih vlasti, o čemu će se tek čuti.

Drugi njegov dosije, mnogo interesantniji, nalazi se u ruskoj „službi", FSB. Naime, jedan od njegovih poslova koje je svojevremeno kao gradonačelnik Beograda imao sa gradonačelnikom Moskve, Sergejom Sobjanjinom, završio se za njega pre nego što je i počeo. Sprečen je, kako kažu diplomatski izvori ovog magazina njegov pokušaj da korumpira dva funkcionera iz gradske vlade Moskve, kako bi sebi pribavio korist. Sve je obavljeno u tišini.

Njegov stvarni „impresario", Aleksandar Vučić, jedno podmuklo, opasno, iskompleksirano i osvetljubivo stvorenje, započeo je godinu optimističkim govorom u kome doslovno kaže: „Prosečna plata u Srbiji će biti 1.000 evra, u Beogradu 1.400, a do kraja 2027. godine svima će prosečna plata biti 1.400 evra. Imamo zlata 40 tona".

Kad ovo čuje opljačkani poljoprivrednik, opljačkani radnik u stranoj fabrici jer domaćih nema, opljačkani prosvetni radnik, opljačkani svi...Može li im dobro biti? I da li veruju u ovo što priča jedini predsednik države u Evropi čiji zdravstveni karton nije dostupan nadležnoj skupštinskoj komisiji na uvid?

Podlac koji je spreman na sve samo da ostane na vlasti, obratio se „umiljatim tonom" građanima Srbije na Božić, 7. januara, ovako:

„Nisam došao za Božić da govorim o političkim protivnicima. Postoje oni koji su viđeno loši i oni koji se trude da stvari promene. Izbori su bili čisti, ne želim da ih vređam, posebno ne na današnji dan, niti hoću, niti želim niti mi je potrebno da izmišljam samo patetične priče o žrtvi. Imaćemo još povećanja penzija i plata u ovoj godini".

Novu 2024. godinu, razulareni tiranin počeo je sa još besramnijim lažima i obećanjima nego što je to radio svih proteklih godina. Podigao je i fraze „na viši nivo", pa kaže kako je potrebno naći novi cilj oko kojega ćemo svi da se saglasimo. Da prevedemo na „naški" jezik: samodržac Aleksandar Vučić poziva oko sebe „na jedinstvo"! Kao i svaki zlotvor u dugoj istoriji civilizacije, i ovaj, uoči sudnjeg dana, kad mora da napusti presto, poziva na „zbijanje redova". Strah, nejasni ciljevi, magla pred očima, ogromni dugovi, a međunarodna izolacija njegovog režima na vidiku.

Ali, kako je iskustvo sa njim pokazalo, ovaj bolesni diktator sebe leči svakodnevnim isticanjem novih građevinskih poduhvata, praznih zidova i staklenih kula, koji su danas kriminalno skupi, a koliko sutra će se prodavati u bescenje, jer neće imati ko da živi u tim primitivnim logorima za novu a neotesanu klasu.

Potpuno istu reakciju je imao Slobodan Milošević uoči sudnjeg dana, kad je njegova diktatura zaustavljena izlaskom više stotina hiljada ljudi na ulice Beograda i kad se ključni deo njegovog režima okrenuo protiv njega.

Neposredno uoči pada njegove „carevine", uporno je ponavljao kako Srbija „ulazi u nove investicione cikluse".

To diktatorima daje nadu. Veruju da će na taj način da potkupe gladne i besne mase. Obećavaju im velike plate, poslove, bolju budućnost, obećavaju im „debele" penzije i večni život u zemaljskom raju. Tako i Vučić radi. Obećava im svetlu budućnost, velike plate i penzije, punu zaposlenost, punu socijalnu zaštitu, vrhunsko zdravstvo, „svetsko" školstvo i nauku, prosperitet na svim nivoima. Obećava im sve to, kao univerzalni lek od svih bolesti, samo da veruju da je njegova diktatura ustvari pojam slobode i demokratije. Kao iz onog vica kad vuk okupi ovce, drži im govor i obećava da će postati vegetarijanac, čim ga izaberu za pastira!

Evo kako ta basna izgleda iz iskustva sa ovim opakim tiraninom...

Uzviknuo je gore pomenuti na pravoslavni Božić 2024. godine: "Expo 2027. je naš cilj koji će da podigne zemlju, na primer!"

A, na primer, kad bi on položio računa za ovakve i slične mega projekte, pa kad bi, na primer, tužilaštvo ustanovilo da je preko svakog od tih projekata njegova mafija opljačkala zemlji Srbiju i njene građane na stotine miliona evra, a u konačnom zbiru i desetine milijardi nakon protekle decenije? Šta bi se tada desilo? Kako bi podneo bukagije na nogama, zatvorske splačine, loše i nastrane sapatnike na uskom prostoru? Gde bi tada bila njegova „impresivna širina gledanja na stvari"?

Kukao je ovih dana u Ruskom domu u Beogradu, pred malim ambasadorom velike Rusije i grupom zaposlenih u ovoj ustanovi: "Moramo da pronađemo svoj ugao koji neće da ugrozi naše prijateljstvo ni sa EU ni sa Rusijom".

I to treba prevesti na srpski jezik, da bi razumeli šta je kazao. A, kazao je da njegov režim sa Rusijom prekida sve dosadašnje odnose, da ih skida sa liste prioriteta po izričitoj naredbi svojih angloameričkih šefova. Ali, navodno, oni su ga ipak "razumeli" i dali mu priliku da „nađe ugao", neki ćošak da priča sa Rusima. Tek toliko.

Iz nekog bolesnog razloga, Vučić uvek zakazuje „u dan" neke navodno bitne događaje. Taj dan ili datum već sutra zaboravi. Tako je i na Božić, 7. januara, „odredio" da će „tačno 20. januara" predstaviti planove za razvoj zemlje. A, on se zapravo istinski sprda sa građanima Srbije, jer kako bi drukčije čovek mogao da shvati njegovu rečenicu: "Za tri godine mnoge gradove nećemo prepoznati, ni Beograd, ni Novi Sad, ni Kragujevac, velike gradove, a gde su manji?" Već ih je sve teže prepoznati od silnog krša i loma, grubog betona, divlje gradnje, masovnog građevinskog ludila bez poštovanja urbanističkih planova, sa „prenamenjenim" prostorima, korumpiranim administracijama koje se takmiče ko će brže izdavati dozvole i ko će više da se obogati od te pljačke.

Hvali se diktator kako u Niš i Leskovac dolaze veliki investitori (opet?), te da će Beogradski Sajam „biti uređen za Expo", a to znači da će srušiti postojeći, višestruko nagrađivani sajamski kompleks.

Oko dve milijarde evra (za sada) platiće građani Srbije samo za uređenje prostora za Expo 2027. u Beogradu. Navodno će biti izgrađeno 18 kilometara najmodernije železnice koja će spojiti Obrenovac sa takozvanim „nacionalnim stadionom" i aerodromom. I sve je to „rešeno", ima da bude gotovo kaže on do 2025. godine.

U jednom potpuno nepovezanom i „iščašenom" govoru, kaže ovaj poludeli tiranin da će građani Srbije morati da promenei radne navike i sistem rada. Pa onda iz te priče neočekivano prelazi na investicije od 100 miliona dolara „našim tehničkim fakultetima, već smo u pregovorima sa nekim američkim i evropskim univerzitetima"!?

Da li je moguće, pitaju se preostali trezveni građani ove zemlje, da je baš ovoliko nenormalan?

Kliče suludi diktator svojim navodnim pobedama, pa kaže: „Trenutno gradimo 12 auto-puteva i obilaznica. Do septembra završavamo i do Požege. Mladenovac do koridora 10!

Više od tri milijarde evra biće uloženo u projekte u narednom periodu! Da ulažemo od salaša u Vojvodini do etno kuća u Šumadiji, ulagaćemo u sve industrijske zone u Srbiji, ali i grane poput stočarstva, Srbija ima ogroman turistički potencijal, ali da su potrebna velika ulaganja!"

Neverovatno drsko, bezumno, bez procedura, „na neviđeno", Srbiju je ojadio „dvojac" Aleksandar Vučić-Siniša Mali. Gde oni dođu, tu više ništa ne raste. I kako bi kad se Vučić javno i dalje pita: „Moramo da vidimo šta ćemo sa litijumom, oni se u Ukrajini ubiše od borbe zbog litijuma, a mi ništa ne radimo s njim. Rudarstvo je temelj razvoja, moramo da ulažemo u industrijske zone, to nam daje novac. Staru planinu moramo da podignemo, sve da promenimo!"

Da li je nakon svega jasno da Srbija neće jednog dana osvanuti kao država, jer će posledice Vučićevog divljaštva biti nepopravljive, trajne i pogubne za generacije koje dolaze.

Na svo predstojeće ludilo, ovaj suludi čovek dodaje i „projekat" železničke pruge Beograd-Niš. One „trase" koju pominje kad god dođu izbori ili paničan strah od pada rejtinga.

Ali, ima nešto što će se sigurno desiti, i to Vučić neće prepustiti slučaju.

U pitanju je „ projekat"pod imenom "Srbija na dlanu" za koji se Vučić uveliko ovako hvali: „Sve ćemo da kontrolišemo iz vazduha. Neću da vidim više udžerice pored velelepnih auto-puteva. Ako ti kao vlasnik nećeš to da skloniš, nema problema, eksproprijacija, mi plaćamo. Donećemo jedinstveni zakon kojim ćemo rešiti višedecenijski problem!"

Dakle, „Mi plaćamo!" U te dve reči može da stane celokupno vladarsko pijanstvo najbolesnijeg čoveka u Srbiji. „Mi", to znači posebnu klasu privilegovanih i prebogatih, koji su se kriminalom za najkraće vreme uzdigli do tolikih visina da se spremaju da pokupuju sve što je sirotinji od imetka ostalo. I to za male pare. Ali, prvo će ih sve snimiti iz dronova i bespilotnih letilica, napraviće digitalnu mapu svačijeg imetka, makar i najsiromašniji bio, i krenuti u otimačinu.

Obećava Vučić u stanju potpunog vladarskog pijanstva da će u Hali 1 na Beogradskom Sajmu, demonstrirati „kulturno uzdinguće Srba", gde će biti izgrađena „jedna od najlepših scena u Evropi". I, trijumfalno poentira: „Onda će Beograd imati i operu i balet!". A, njegova mafija, koja baš hronično pati od nedostatka baleta i opere, uveliko bije bitku ko će imati monopol na organizacije koncerata u tom prostoru, što za turbofolkere Saše Popovića i Željka Mitrovića, što za sarajevsku muzičarsku mafiju, svih konfesija.

Onda ovaj bolesni čovek dalje fantazira pa kaže: "Moraćemo da gradimo naftovode, gasovode. Uskoro ćete moći da imate onaj Sky Walk, ali nije za ljude koji su manje hrabri poput mene, to je za one što vole adrenalin i izazove. Moramo da napravimo hotele i spojimo Kuršumliju Bojnik i Lebane, mnogo toga da uradimo po celoj Srbiji i verujem da će to biti mnogo drugačija zemlja. Očekujemo Expo gde ćemo da se vozimo automobilima bez vozača. Ići ćemo na električna vozila i autobuse i automobile za Expo, autobuse bez vozača, autonomna vozila, da Srbiju predstavimo kao jednu od najmodernijih u Evropi. Da dovodimo najbolje stručnjake iz celog sveta, to su velike stvari koje ćemo da radimo...Zemlja mora da živi i napreduje, zato molim ljude, a pozivam i naše političke protivnike, svi zajedno nemamo dovoljno ljudi! Sa strane ćemo morati da uvozimo i radnike, i pamet i sve. Sad je vreme da se oko ovih elementarnih stvari ujedinimo. Ljudi da sanjaju velike snove, prilaze sa velikim entuzijazmom. Kad budete čuli to 20. januara, molim ljude da odvoje sat vremena, skupiće se nas nekoliko u Palati da iznesemo, da ljudi vide šta je to što ćemo da uradimo".

Pojavio se i jedan „apostolski naslov" u Vučićevim biltenima, gde je pisalo: „Na Svetog Jovana Srbiju čekaju dobre vesti: Vučić najavio nove planove, tiču se plata i penzija!"

Ali, na šta zaista građani Srbije treba da posebno obrate pažnju u mesecima koji dolaze, jer, radi se o megalomanskoj pljački, vrhuncu Vučićeve kriminalne mašinerije?

Naime, u video snimku koji je ovaj tiranin objavio na Instagram nalogu pod nazivom buducnostsrbijeav rekao je da se sastao sa ministrom finansija Sinišom Malim kako bi dodatno radili na planovima projekta Expo2027., jer je taj projekat, kako je rekao, šansa svih šansi i prilika za promenu lica Srbije. Dakle, samo njih dvojica „rade na projektu". Nema tu urbanista, nema finansijskih stručnjaka, nema procedure ni zakona.

I u svemu ovome, olako su se izjasnili koliko će tu novca biti utrošeno, pa se kaže da „Ekspo 2027. nije samo pitanje razvoja i infrastrukture u novobeogradskom i surčinskom delu Beograda, već desetostruko većih ulaganja za celu zemlju od pčinjskog i jablaničkog okruga do severnobačkog i zapadnobačkog okruga!"

Je li ovo „pumopanje para" iz poznatih i nepoznatih izvora? Jeste, naravno, to već svi znaju, i diktator i podanici, i navodni protivnici, i prosti narod koji vidi da to nije „pošten posao". Ali, ako je neko sumnjao u to da je Vučiću data uloga uništitelja Srbije, ovim „projektom" će se uveriti, vrlo brzo.

Uprkos tome, diktator kaže: "To su velike stvari, radujte se ljudi, nadajte se, jer želimo da u naredne četiri godine promenimo lice Srbije. I siguran sam da ćemo uz vašu pomoć i podršku uspeti u tome". Još četiri godine nagrđivanja Srbija neće preživeti. Niti će se više prepoznati. A, može biti i da ostaci njene kolike-tolike suverenosti, više neće postojati.

Postoji neka nada da će ovo zlo koje je zadesilo Srbiju, ipak biti ekspresno premešteno iz predsedništva u sudnicu. Ne u ludnicu, kako se on nada. Jer, ako je sposoban da drži sastanke sa stranim investitorima koji su hteli da napuste Srbiju, navodno zbog velikog broja bolovanja i da ih ubeđuje kako su Srbi neradnici ali da će ih on dovesti u red, onda je sposoban i da odgovara pred časnim sudom, kad ga bude.

A, da je i lud i istovremeno i pokvaren i drzak, lako je zaključiti na osnovu samo jedne podle, demagoške rečenice koju je nedavno izgovorio: „Ako budemo imali dobar rast BDP-a, idemo na dodatni rast standarda građana". Ukratko, ako bude biće, ako ne nikome ništa.

To je čovek koji građanima i radnicima opljačkane i ponižene Srbije kaže: „Znate, naši ljudi misle kada dobiju posao da mogu po šest meseci da idu na bolovanje. Strani investitori to ne trpe". A, drsku socijalnu nepravdu i robovski status radnici Srbije takođe ne trpe. I tu nema pomirenja. Zar se nije za neka prava taj radnik izborio još na početku dvadesetog veka, i zašto da bi mu neki Aleksandar Vučić bez dana radnog staža to oduzeo? U čije ime? U ime kriminalne bande kojom on lično komanduje?

„Nismo imali pare ni za penzije. A, sada imamo pet milijardi evra na računu! Penzioneri neka ne brinu, početkom januara ide povećanje od 14,6 posto, a tokom godine gledaćemo da bude još nekih povećanja za penzionere da bi konačno mogli lepše da žive!"

Ovako ih Vučić „kuraži" dok cene divljaju i višestruko prestižu sva ta lažna povećanja. Niko ne može da zaustavi galopirajući bankrot njegovog režima. To je čovek koji vozi nizbrdo bez kočnice i hvali se brzinom kojom ide.

Došlo je dotle da u Srbiji smanjuje troškove i američka kompanija koja se bavi upravljanjem tuđim bogatstvom, "Black Rock".

Kao što je delimično poznato, ova zloglasna „firma" sa gigantskim prihodima ravnim polovini BDP Kine i koja između ostalog upravlja i dugovima Srbije, smanjuje troškove i razmišlja o napuštanju ovog dela Balkana. Vučićev režim postao je pretežak čak i mešetarima takvog kalibra. Podsetimo, Black Rock je preuzeo spoljni dug Srbije i trguje srpskim obveznicama već duže vremena. Vučićev režim dao im je da trguju hartijama od vrednosti koje iznose 11 milijardi dolara.

Od kako se Vučić dokopao sve vlasti, uporno insistira na tome da bi država još 2012. bankrotirala da „oni" nisu preuzeli kormilo i spasili javne finansije. I, zanimljivo, kao „spasitelja" je uzeo Sinišu Malog, koji je sa svojim bratom Dejanom bio jedan od ključnih ljudi za „ugradnju" dobrog dela od pomenutih osamdeset privatizacija vođenih preko konsultantsle kuće Ces Mekon. I ovo je važno da se ne zaboravi: vlada Mirka Cvetkovića koju je kao džeparoš obeležio Siniša Mali, zamenjena je vladom sa SPS koalicijom Ivice Dačića, koja je ostvarila puni kontinuitet pljačke.

Trideset i više godina, Srbiju „vozaju" ordinarni razbojnici, secikese i probisveti, mafijaši i njihove familije, a sve sa „političkim pokrićem". Konačno, u Vučićevom „lancu Svetoga Antuna", našli su se svi: vojska, policija, doušničke službe, SPC i druge verske zajednice, takozvani nevladin sektor, politička preduzeća, kriminalno podzemlje, pa čak i navodno „kulturne ustanove", pokojna Akademija (SANU), Beogradski Univerzitet i sve državne i privatne visokoškolske ustanove (neke od njih su čuvene praonice novca), pa onda zdravstvene ustanove gde je Vučićev režim našao nepresušni izvor mogućnosti za mešetarenje prljavim novcem...

Uprkos svemu, Vučićeva Srbija danas bliže bankrotu nego ona Srbija koju je uzjahao 2012. godine. Kako su u međuvremenu penzioneri pristali da im Vučić kroz retroaktivno smanjenje penzija, prostom „operacijom" otme više od 600 miliona evra (neke procene idu i do milijarde), ostaće za izučavanje budućim generacijama. Da vide kako je pljačka postojala kao naučna grana u sumrak srpskog društva i države.

Drže li Vučića još na vlasti ekstremno veliki dugovi prema svetskim poveriocima koje je njegov režim napravio? Sasvim moguće. U mnoge „obligacije" je ovaj tiranin gurao Srbiju, mnoge garancije je dao zalažući i narod i državu. Ponašao se onako kako se inače ponašao uvek: ispred sebe je uvek gurao druge. U rat, u zaduživanja, u zločine...A, počeo je kao kukavički navijač Crvene Zvezde, iz pozadine, prateći tuče stvarnih huligana „na liniji fronta" na stadionima. Voleo je i danas voli da ga njegova propaganda predstavi kao „bivšeg huligana", a bio je samo još jedan iskompleksirani „pozadinac" koji se divio realnim uličnim mangupima i „herojima stadiona". Uvek je bio iza, a nikad na frontu. To je slika njegovog karaktera. Na isti način se danas obračunava sa svima koji mu nisu po volji i sa svima koji su mu politički protivnici. Podlo, iza leđa, preko „sertifikovanih" batinaša.

Čudne su ljudske sudbine: njemu se upravo dešava ono što je on drugima radio „preko posrednika". Zapad mu je dao da pljačka i uništava Srbiju, u zamenu za realizaciju konačna amputacije istorijskog dela srpske teritorije. Umesto stvarnih otimača, „delegirali" su njega. Sad se suočava sa ovom mizernom, sramnom, veleizdajničkom ulogom. A, bio je spreman (barem verbalno) da „obesi" svakoga ko bi i pomislio takvo nešto. Karma jeste kurva. Iznad svih ostalih „najstarijih zanata". To čak i Samodržac zna.