In memento

Vučićeva knjiga mrtvih: Koliko ljudi je izgubilo život zbog njegovih eksperimenata, a i njegovih bandita. Kako se sprdao s tuđim tragedijama

Sabirni centar

''Sabirni centar" je jugoslovenski film napravljen 1989. godine u režiji Gorana Markovića, koji je adaptirao scenario zajedno sa Dušanom Kovačevićem po njegovoj istoimenoj knjizi. Jugoslovenska kinoteka u saradnji sa A 1, Centar filmom i Oktobar filmom je digitalno obnovila ovaj film. U ''Sabirnom centru'' susrele bi se sve Vučićeve žrtve, uz začuđujuće pitanje - koliko nas je poslao na ovaj svet. Spisak zlodela srpskog diktatora i njegovog kartela je impresivan. Istorija će ga opisati kao neponovljivog zločinca

M. Brkić

Slede detalji zapleta filma!

Stari arheolog pronalazi rimsku nadgrobnu ploču za kojom je tragao čitavog života. Ona pokriva prolaz s „ovog" na „onaj" svet. Pri pokušaju da je pomakne profesor doživljava srčani udar i ubrzo umre. Ali, mrtav samo za okolinu, on se u stvari nalazi u nekoj vrsti stanja „između života i smrti". Kako je i živ i mrtav u isto vreme, uspostavlja vezu između živih i mrtvih, pa mrtvi, vođeni željom da vide svoje rođake, kreću prolazom koji je profesor otkrio ispod rimske nadgrobne ploče, u susret svojim voljenim na „ovom" svetu. Ali, svet živih nije onakav kakvim su ga zamišljali.

Jugoslovenska kinoteka je, u skladu sa svojim ovlašćenjima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, 28. decembra 2016. godine proglasila sto srpskih igranih filmova (1911-1999) za kulturno dobro od velikog značaja. Na toj listi se nalazi i film Sabirni centar.

Ispljuvak pun krivi

Godine 1973. sudski je zabranjen roman Gorana Spasića I mrtvi se otimaju, zbog "lažnih tvrdnji o društveno-političkim prilikama u zemlji" i "uznemirenja građana". Autoru je oduzeta i nagrada SSO Srbije.

Vučićeva knjiga mrtvih - Koliko ljudi je izgubilo život zbog njegovih eksperimenata, a i njegovih bandita, mogla bi da otkrije kako se sprdao s tuđim tragedijama, od helikoptera i ''pijanog Mehe'', preko Jelene Marjanović, učenika iz Ribnikara i nestalog deteta iz Bora.

Nikad život nije bio jeftiniji u Srbiji nego sad, pod diktaturom Aleksandra Vučića i njegovog kartela. O tome svedoče zapisi o njegovim zlodelima, a i njegovi javni istupi kojima je branio one iz svog kartela koji su uzimali tuđe nevine živote, otimali njihovu imovinu, decu, žene...

Vučićeva Knjiga mrtvih potresno je svedočanstvo o vremenu u kojem je američka administracija postavila svog čoveka, šizofrenog radikala Aleksandra Vučića i nahuškala ga na građane Srbije, da ih vređa, ponižava, pljačka, ostavljajući ih bez nade da će u Srbiji moći da umru i budu sahranjeni kako to dolikuje ljudskim bićima.

Sredinom maja 2014. godine skoro trećinu Srbije pogodile su poplave u kojima je stradalo 57 osoba, kako je zvanično saopšteno. Simbol stradanja postao je Obrenovac koji je praktično potpuno poplavljen u roku od nekoliko sati. Iako su nadležni najavljivali da će biti ispitano da li je bilo propusta u sistemu odbrane, deset godina od poplava u Srbiji, do danas niko nije odgovarao za žrtve i štetu.

Šesnaestog maja 2014. godine stanovnike Obrenovca probudile su sirene. Kolubara je probila nasip i bujica je krenula centralnim gradskim ulicama.

„Samo bih molio sve građane Obrenovca da bez preke potrebe ne izlaze iz domova ukoliko za to ne dobiju instrukcije nadležnih organa", rekao je tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali 16. maja 2014. godine.

„Ja stojim iza toga da je to bio dobar potez, ja sam mu ga lično savetovao, jer nismo znali kolika voda ide i u kojoj količini", rekao je tadašnji predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković.

Ovaj skot je priznao krivicu, jer samo da su okrenuli broj telefona policijske stanice u Valjevu, dobili bi precizne informacije da je pukla brana i da se smrtonosni talas valja prema Obrenovcu.

Evakuacija je nastavljena narednih dana, a ljudi su smeštani u prihvatne centre u Beogradu. Voda se narednih dana povlačila, počela je dezinfekcija i popisivanje štete, a građani su se polako vraćali u to mesto.

Krajem maja iskaz u Beogradskoj policiji o događajima pre i za vreme poplave dao je predsednik opštine Miroslav Čučković, a početkom sledećeg meseca Obrenovac je posetio i tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

„Pričamo o Beogradu na vodi, sada je Obrenovac u vodi, nije Beograd na vodi, ovo je obratno, a neko je kriv za to ovde, a zna se ko je", rekli su meštani Vučiću 9. juna 2014. godine.

„A ko je, kažite mi", pitao je Vučić.

„Većina onih velikih, nismo mi sirotinja".

„Samo da vam kažem tražićemo i krivce naćićemo i krivce, ali daj da uradimo prvo ono što je naš posao da vratimo život da svi žive normalno, da samo ne mrzimo nekog drugog", rekao je Vučić.

Uprkos obećanju, krivci nikada nisu utvrđeni, niti je o događajima u Obrenovcu zvanično pokrenuta istraga.

Ulicama Obrenovca tih dana su plutali leševi. Zahvaljujući gradonačelniku Siniši Malom i predsedniku opštine Obrenovac Miroslavu Čučkoviću, koji su pozvali građane da ostanu kod svojih kuća, da ne beže iz grada prema kojem je jurila ogromna količina vode, građani su udavljeni u naletu vode u svojim automobilima, kućama, prizemnim stanovima, na ulicama. Usnuli i bunovni nisu mogli da uteknu smrti.

"Ovo je biblijska katastrofa'' - rekao je tadašnji predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, prilikom posete poplavljenom gradu.

Iz Rusije su poslali najbolju jedinicu za vanredne situacije koja je doletela da iz poplavljenog grada izvlači mrtve, ili sa terasa skida građane koji su se sklonili da ih voda ne odnese.

Obešenog nosa, zamišljen ispred sebe, ovaj hohštapler je pozivao da se ne širi panika, da će istragu o ''nesreći biblijskih razmera'' hitno sprovesti nadležni organi i utvrditi krivicu onih koji su pomogli da do nesreće dođe.

I zaista, državni organi su radili ''svoj posao''. Uglavnom Odeljenje za visokotehnološki kriminal Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije i Više javno tužilaštvo u Beogradu. Nekoliko desetina građana završilo je u zatvoru, što su na svojim tviter nalozima pominjali imena svojih komšija koji su udavljeni. Nisu mrtvi, sve dok to Vučić ne potvrdi!

Ni broj mrtvih, ni broj uhapšenih nikada nije zvanično utvrđen. Najgore su prošli Romi iz Obrenovca čije neuslovne kuće i staništa je voda zbrisla sa lica zemlje. Mrtvi su spaljivani u obližnjoj Termoelektrani Nikola Tesla, da se zauvek zatru tragovi. Većina udavljenih Roma nisu imali prijavljeno pebivalište u ovom gardiću.

Gradonačelnik Siniša Mali i predsednik opštine Obrenovac nikada nisu pozvani na odgovornost. Ni krivičnu, ni političku, mada je, pod teretom prozivki iz inostranstva, Vučić najavljivao ''ozbiljni istragu''. Bila je to samo još jedna od neslanih šala ovog mrtvozornika, koji će nastaviti da se poigrava sa smrću građana Srbije.

Siniša Mali aboliran je od krivične i političke odgovornosti i kada su u noćnoj akciji srušene kuće u Hercegovačkoj ulici, da bi se oslobodio prostor za gradnju naselja ''Beograd na vodi''.

''Svež asfalt novog parkinga, šareni panoi sa oznakom Beograda na vodi i čisti trotoari Hercegovačke ulice u Beogradu ne nagoveštavaju da su dešavanja iz izborne noći 2016. godine na ovom mestu predmet istrage nadležnih organa.'' - navodi se u izveštaju BBC u emisiji na srpskom jeziku 24. aprila 2022. godine

Beogradsko Prvo osnovno tužilaštvo već godinama traži odgovor na pitanje ko su misteriozni muškarci sa fantomkama koji su tada bagerima srušili privatne objekte - što je očistilo prostor za izgradnju projekta od nacionalnog značaja.

I dok fantomi iz Savamale - priobalskog dela glavnog grada - za sada ostaju pod maskama, ovaj slučaj se s vremena na vreme vrati u centar pažnje.

Na sedmu godišnjicu ovog slučaja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je on lično naredio da se ruše svi nelegalni objekti i da se izgradi novo naselje Beograd na vodi, za koji kaže da je „ponos nacije".

„Rekao sam da su kompletni idioti jer nisu rušili te objekte usred belog dana i da mene pozovu da ja lično vozim bagere i buldožer", rekao je Vučić na konferenciji za novinare 24. aprila 2023.

Policajac Goran Stamenković, koji je te noći bio šef smene službe beogradske policije, jedini je do sada odgovarao za slučaj Hercegovačka.

On je pred Višim sudom u Beogradu 2018. priznao krivicu i osuđen je uslovno zbog nesavesnog rada, jer nije reagovao na prijave građana i nije poslao policajce da zaustave rušenje.

Međutim, u intervjuu za KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije), Stamenković godinama kasnije tvrdi da su ga čelnici policije ucenili da prihvati krivicu kako bi se stvorio privid da je slučaj rešen.

Zauzvrat mu je, ističe, ponuđeno unapređenje u načelnika policijske stanice u Sopotu, kao i legalizacija nelegalno sagrađene zgrade u beogradskom naselju Mirijevo.

„Rekli su mi da prihvatim krivicu jer je pitanje života i smrti za vlast", kaže Stamenković u intervjuu.

U vreme rušenja u Savamali počela je izgradnja Beograda na vodi - naselja tik uz obalu Save, u samom gradskom centru.

Proglašeno projektom od nacionalnog značaja, buduće naselje je glasovima narodnih poslanika 2015. dobilo i „leks-specijalis" - poseban zakon kojim je regulisan postupak eksproprijacije i izdavanja građevinskih dozvola.

Slučaj Savamala - nazvan po beogradskom priobalnom kraju - u međuvremenu godinama tapka u mestu.

Ali dva spora su stigla do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Pokrenula ih je firma Iskra, koja je ostala bez 1.057 kvadrata i koja za štetu tuži Beograd na vodi, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Grad Beograd i Milenijum tim, kompaniju koja je glavni izvođač radova na projektu.

Tri glavna pitanja, do danas, ostaju bez odgovora.

Ko je rušio u Hercegovačkoj?

U izbornoj noći 2016, grupa maskiranih muškaraca srušila je objekte privatnih firmi Iskra, Transport peroni i restorana Sava ekspres u Hercegovačkoj ulici.

Muzičar Miloš Đorđević te noći svirao je u jednom od lokala u tada mračnoj Savamali - ulično osvetljenje nije radilo, pokazao je snimak jedine sigurnosne kamere.

Posle nastupa otišao je do automobila na parkingu u Hercegovačkoj, kako bi spakovao opremu.

Tada su mu prišla trojica muškaraca u fantomkama.

„Izvukli su me iz auta, rekli da ćutim i spustim glavu - pomislio sam da kradu auto", izjavio je Đorđević tri dana posle rušenja za televiziju N1.

Odmah su mu, navodi, uzeli telefon i sva dokumenta, a pušten je tek posle sat vremena.

Sličnu priču za N1 ispričao je i radnik obezbeđenja u Hercegovačkoj.

„Tu su me izveli, vezali, oduzeli telefon. Imali su palice i maske i samo trče po krugu. Bilo je njih 30, kao vojnička četa", naveo je tada Tanasković. Preminuo je nekoliko dana kasnije u bolnici VMA. KRIK je ubrzo objavio snimke sigurnosnih kamera, na kojima se vide bageri kako ruše objekte.

Početkom maja 2016. godine u slučaj se uključila i kancelarija Zaštitnika građana, koju je tada vodio Saša Janković.

U izveštaju sačinjenom posle postupka kontrole pisalo je da je više desetina ljudi u crnim uniformama i fantomkama „preuzela faktičku vlast nad delom Beograda".

„Oni su pretnjom i primenom fizičke sile, drsko i nasilnički, izvlačili građane iz objekata i automobila, oduzimali im telefone i ograničavali kretanje", navodi se u izveštaju.

Objavljen je i transkript snimljenog razgovora građana i dežurne policijske službe, koji potvrđuje da je policija odbila da postupa po pozivima građana.

Stamenković potvrđuje da je te noći u policiju došao čovek kome je silom bilo ograničeno kretanje, ali kaže da je imao jasne instrukcije od šefova.

„Dobio sam zadatak da ukoliko bude došlo do nekakvog rušenja sve pozive preusmeravamo na Gradsku građevinsku inspekciju i na komunalnu policiju", naveo je za Krik. Naređenje je, kaže, stiglo od tadašnjeg načelnika beogradske policije Veselina Milića, a Stamenkoviću ga je, tvrdi on, preneo nadređeni - načelnik Zvonko Kostić.

Milić i Kostić se do sada nisu oglasili o ovim navodima.

„Da ja nisam dobio takvo naređenje, postupak bi bio u toku te noći sasvim drugačiji", tvrdi više od pet godina kasnije Stamenković.

Ko je naredio rušenje?

Dok su se glasovi u Republičkoj izbornoj komisiji brojali, bilo je potrebno nekoliko dana da informacije o rušenju dospeju do medija i javnosti.

Usledili su brojni ulični protesti, a gradska vlast je u prvi mah negirala da ima bilo šta sa rušenjem.

„Ni grad Beograd, ni bilo koja institucija grada nisu učestvovali u rušenju objekata u Savamali niti imaju veze sa tim", izjavio je Siniša Mali, tada gradonačelnik Beograda, a trenutno ministar finansija u Vladi Srbije.

Funkcioneri vlasti su redom pozivali nadležne organe da utvrde šta se dogodilo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada još na funkciji premijera, početkom maja 2016. negirao je da su državni i gradski organi imali ulogu u dešavanjima u Hercegovačkoj.

„Ako mene pitate, ja mislim da onaj ko bi to uradio, a da je želeo da uradi bilo ko iz vlasti, da je taj kompletni idiot", naveo je Vučić.

Međutim, mesec dana kasnije, Vučić kaže da „iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu", ali niko do danas nije imenovan.

Prolazili su meseci bez odgovora na pitanje ko je organizovao bespravno rušenje privatne svojine, a onda je na slučaj podsetila Marija Mali, bivša supruga tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog.

U intervjuu za Krik iz februara 2017. godine, navela je da joj se Siniša hvalio da je organizovao rušenje „nekih barakica, kolibica", jer su bile prepreka izgradnji projekta Beograd na vodi.''

Setimo se kako je Aleksandar Vučić najavio da će se ubistvo pevačice Jelene Marjanović rešti za tri dana, ''odmah po završetku glasanja na parlamentarnim i predsedničkim izborima'' i da će naručilac, koji je visoko pozicioniran, biti uhapšen.

Naravno, Vučić je i ovom prilikom uznemirenoj javnosti bacio ''kosku''. Bezobzirno je lagao, znajući da ubistvo neće biti razjašnjeno. Nekoliko meseci za ubistvo je optužen njen suprug Zoran Marjanović, koji je uhapšen, pa pušten nakon 9 meseci, po rešenju Apelacionog suda u Beogradu, jer ''u spisima predmeta nema ni indicija da je osumnjičeni izvršio predmetno krivično delo''. Ipak, posle dve godine je opet uhapšen, pa osuđen na 40 godina zatvora. Presudu je opet ukinulo veće Apelacionog suda u Beogradu i Marjanovića pustilo na slobodu, a ponavlja se krivični postupak.

Smrt pevačice Marjanović Vučić je zasenio smrću tinejdžerke iz Bajmoka Tijane Jurić, koju je iste večeri odveo, silovao i ubio mesar iz Zemuna. Tim ubistvom Vučićeva Velika propaganda laži držala je javnost u neizvesnoisti najmanje deset dana, a ''tragajući za nestalom Tijanom'', mada je policija znala isto veče da je ona ubijena i ko je ubica.

Trenirajući pseću poslušnost policije, Vučić je poslao hiljadu policajaca da tragaju za jednom maloletnom Romkinjom, koju je odveo berberin iz obližnjeg sela. Devojčica se živa i zdrava (samo skraćene kose) vratila kući, a berberin se predao policiji. Osuđen je na doživotni zatvor, mada nije ni pipnuo devojčicu. Da ne bi bio nezgodan svedok, umrli su ga u niškoj bolnici.

Vučić je posebno bio brutalan u slučaju pada helikoptera. Podsećamo da je vojni helikopter pao u Surčinu 13. marta 2015. godine uveče, kad je poginulo svih sedam osoba koje su se nalazile u letelici - četiri vojna člana posade, dva zdravstvena radnika i beba kojoj je trebalo da bude ukazana pomoć.

"Odgovornost za udes snosi vođa posade helikoptera HT-48, a da deo odgovornosti snose i drugi pilot (prim.nov. kapetan Milovan Đukarić) i letač tehničar u pilotskoj kabini. Deo odgovornosti snosi komandant 204. vbr zbog propusta u planiranju i organizaciji leta (prim.nov. general Predrag Bandić) zbog propusta u organizaciji i rukovođenju letom. Eventualnu odgovornost kontrolora na aerodromu 'Nikola Tesla' će utvrditi Kontrola leta SiCG na osnovu zahteva komande RV i PVO", navodi se u izveštaju.

Prethodno je Više javno tužilaštvo Srbije saopštilo da je odgovornost za pad vojnog helikoptera primarno na članovima posade, ali da postoje sumnje da deo odgovornosti snose druga vojna i civilna lica.

Takođe, navedeno je da "postoje osnovi sumnje da deo odgovornosti snosi i jedan broj aktivnih pripadnika Vojske Srbije, kao i indicije za eventualnu odgovornost i određenog broja civilnih lica".

- Kriv je pijani Meho - nadmeno je saopštio Vučić, oslobodivši od krivične odgovornosti ministre Bratislava Gašića (vojnog) i Zlatibora Lončara, ministra zdravlja, koji su po najvećem nevremenu naredili let vojnog helikoptera iz Novog Pazara za Beograd. Sestra od tetke generala Bandića je bila udata za pilota Meha!

Gašić je kasnije tvrdio da ga je namestio Zlatibor Lončar. General Predrag Bandić je kažnjen zabranom napredovanja u službi, ali je poslat u Brisel, u sedište NATO-a.

Umrli smo, ne možemo doći

Uvidevši da se krug oko njega zatvara i da je nemoguće da pobegne iz zemlje i da ne odgovara za zločine, Vučić je Gašića, kao krivca, vratio na mesto vojnog ministra, Lončara za ministra zdravlja. General Predrag Bandić je podneo ostavku na mesto poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, verovatno će biti postavljen za načelnika General-štaba Vojske Srbije. Pomoću grešnika Vučić nastavlja da vlada, jer oni moraju da mu služe.

Ministar Lončar je optužen da je odgovoran za smrt Dragoslava Kosmajca, kojeg je Vučić više puta pokušao da reketira i hapsi, za smrt generala Zorana Stankovića, koji su umoreni u kovd bolnicama. Mnoge nepodobne ljude iz javnog i političkog života Vučić je umro u vreme kovid epidemije. sahranjeni su bez obdukcije.

Evropsko javno tužilaštvo je preko Evropskog saveta za istrage korupcije utvrdilo da je Vučić potrošio stotine miliona evra iz fondova Evropske unije i kreditnih linija za nabavku kovid opreme i vakcina, da su pare završile u njegovom džepu i računima. Zato je on na mesto ministra zdravlja vratio Lončara. On je pokušao da pobegne iz zemlje, tražeći zaštitu iz Londona, ali su oni odbili da mu je pruže, imajući u vidu da je Evropsko javno tužilaštvo najavilo da će izveštaj o pljački evropskih donacija uputiti poslanicima Evropskog parlamenta.

Na pozive centara za socijalni rad, upućene stotinama korisnika socijalne pomoći, da obnove dokaze o ispunjavanju uslova za nastavak korišćenja socijalne pomoći, komšije su slale obaveštenje - Umrli su, ne mogu doći.

Centre za socijalni rad šizofreni Vučić koristi za masovne zločine. Uskraćujući pomoć starim, bolesnim i iznemoglim, terajući ih na procesuru prikupljanja dokaza, za koji nemaju ni snage ni novca, mnogi nesrećnici umiru od gladi, bolesti i zapuštenosti. Rukovodioci centara za socijalnu pomoć su vrlo poštovani kod Vučića i njegove zločinačke bande. Naročito oni koji otimaju decu siromašnih građana i prodaju je u inostranstvu, za skupe pare. Deca iz Srbije služe kao zamorčići, za vađenje organa, ili za druge perverzije bogatih stranaca - pedofila.

Slučaj nestale dvogodišnje devojčice Danke Ilić iz Bora, pokazuje kolika je bestidnost ministarke pravde Maje Popović, koja je organizovala ''izvoz'' nekoliko hiljada srpske dece u inostranstvo. Vučić je morao da je ostavi na mestu ministra pravde, jer veruje da će ova zla žena, odgovorna što se u srpskim zatvorima sprovodi najveća zlostava osuđenih na planeti, odbijati da potpisuje naloge za izručenje njegovog kartela drugim evropskim državama, čiji sudovi ih počinju tražiti zbog najtežih zločina. Stotine umrlih i ubijenih osuđenika ne dotiču srpskog diktatora, niti Veliku propagandu laži. Maja Popović je ljubavnica ministra Gašića. Zovu je Pušika. Njen suprug je zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu. Deluju zajedno, na potpunom uništenju pravosudnog sistema.

Mnogo umrlih se sahranjuju o državnom trošku. Rodbina nema novca ni za ukop najbližih. Velikom broju onih koji umiru bez lekova i od izgladnelosti, na grobu mogu da pišu reči koje je na svom grobu, još za života, ispisao narodni pesnik iz Crne Gore Radovan Bećirović - Pod ovu je ploču lega, čovek koji osta željan svega..

1

Zavrtanje ušiju

Kada je nakon dve godine prekinuta zavera ćutanja o telu Vladimira Cvijana koje je isplivalo, Vučić je zaigrao na kartu osećanja o ugroženim ženama od glumaca (Lečić....) i narod se lepo primio, a sada kada je uhvaćen u izbornoj krađi je izabrao da nameće teme nestale ili od države oduzete dece i narod se ponovo lepo primio. Navukao je narod samo da nema protesta na ulici zbog izborne krađe, ali i još veće krađe koju danas priprema za naredne izbore.

Vučić nije kriv samo za smrt svog bivšeg saradnika Cvijana. Obaveštajna zajednica raspolaže mnogim dokazima o likvidacijama po njegovom naređenju.