https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Untitled Document

Samit

Žurka od 20 miliona evra
     
NATO, isuviše ozbiljna stvar

 

I tako, dok se moderno naoružan svet dogovarao kako da reši problem prenaseljenosti planete i kako da još malo produbi ovu inače za njih plitku ekonomsku krizu, negde daleko, na nekom ostrvu cveća prepunom sunca i pitomih životinja tajna vlada u senci je sve to posmatrala i davala ocene igračima. Tada sam ugasio TV i povikao iz besa i nemoći: Tile, ustani, poludeli su i sve štosove ti pokupili. Bez zezanja

 

Piše: Mile Urošević
dopisnik iz Pariza

 

Suze radosnice su mi udarile na oči kada sam video idiličnu sliku na francusko-nemačkoj granici. Svi državnici civilizovanog i finansijski jakog sveta se ljube i drže za ruke, a onda simbolično prelaze preko mosta ljubavi između večnih prijatelja i saveznika. Joj radosti, joj skakanja uvis, joj padanja u nesvest. Ko nam to ide  u goste. Došao nam Obama, najveći sin naše planete, da Evropi uvali Turke. Bože, hvala ti što mi vrati moju mladost i uspomene na pionirske marame i latice cveća koje samo posipali ispred naših državnika za njihove rođendane. Taj 4. april 2009.  je na visini davnog 25. maj 1952. kada se slavio 60 rođendan najvećeg sina našeg naroda. Doduše i ja sam nedavno proslavio svoj 60. rođendan, malo skromnije u jednoj kafani sa par preživelih prijatelja, ali ovaj 60. rođendan najvećeg prijatelja planete zemlje, NATO pakta, je zaista dirljiva i suzonosna scena. Kažem vam, suze su mi udarile na oči. 

 

Tito ustani, poludeli su

 

Gotovo je sa bedom i ratovima, gotovo sa mafijama i gangsterima, sada je NATO i ujak i kum celoga sveta. Na mostu ljubavi između Francuza i Nemaca izašli su u najboljem sastavu: na golu Obama, kapiten i selektor u isto vreme. Pozadi nova nada i prinova tima, mali brzi  Sarkozi i neprolazna Merkel. Oni su rame uz rame, ruka u ruci i ne odvajaju se od golmana. Ljube mu dres i ližu kopačke, miluju ga pogledima. Niko ne može da se približi šesnaestercu. Iza gola rezerva Berluskoni sa svojim mobilnim daje instrukcije Turcima na desnom krilu. Na klupi sede Španci, sumnja se da su primili mito ili bar  ne igraju fer u odlučnim mečevima. Beže sa terena. U napad su zbog toga ubacili verni tandem pojačanja. Novog centarfora Rasmussena i dve nove super sile okaljene u balkanskoj ligi - Albaniju i Hrvatsku. Proizišle direktno iz NATO podmladka i samo obukli naopačke dresove koje su njihovi slavni preci nosili u jakom timu III rajha. Tradicija je čudo. Pobednici i pobeđeni napravili tim snova za opasnog protivnika koji se budi na horizontu. Čije samo ime uliva strah u kosti. Ne smem ni da ga izgovorim. Počinje sa S a završava se sa A. Nije Satana, al' je slično sa šest slova i to je kažu tim na svetu najstariji. Ne mogu više da odam tajnu, ali svi znaju da je taj do sada jedini neprijatelj ovog uigranog tima. Jedinu svoju pobedu je i izvojevao baš protiv  te strašne ekipe koja je pretila da baci Evropu u ropstvo. Ali oni su izbombardovani po propisu i sada je NATO  gotovo ostao bez protivnika. Mogao bi i da se penzioniše, ima pravo sa 60 godina, ali ne.
Za jednim autobusom dolazi drugi, za protivnike važi isti vozni red. Na horizontu je još jedne velika sila, koju treba pobediti, Alkaida.  I taj meč ne smemo da izgubimo uskliknuo je mali Sarkozi na sastanku velikih sila. Na to je kapiten odgovorio jasno i glasno u svojoj besedi zdravice. Vrlo precizno: Treba nam 5.000 novih i požrtvovanih igrača za gostovanje u Avganistanu, a možda uskoro i u Pakistanu, Iranu. Naši su umorni i treba nam sveža krv za odlučujući meč. Svi kao jedan digli su ruke, ja, ja, ja..... Nema problema dajemo dobrovoljaca koliko tražite idemo sa pesmom u boj, umiremo sa osmehom na licu.
Bože, kako je bilo divno tog 4. aprila, na TV-u direktan prenos sa rođendanske žurke od 20 miliona,  od jutra do mraka. Svi se guraju ko će bliže da stane i da se uslika pored kapitena. Ko će da mu ispriča bolji vic,  da mu se elegantnije skloni s puta i niže pokloni. I dok se Sarkozi busao i udarao u grudi kako je on lično vratio Francusku u igru iako je De Gol još 1966. izričito zabranio Francuzima da pikaju u istoj avliji sa ošišanim natovcima, na ulicama su se pojavili studenti huligani i radnici barabe. Oni bi bar jedan mali referenduma ako može, ako je igra fer.
Oko 30.000 navijača, koje su jake snage bezbednosti pendrecima i suzavcem ljubazno udaljile od stadiona, svojim bakljama uspelo je da zapali par zgrada i ono što su mogli. Policija im nije dala da pale ono i one koje bi oni hteli. Tako su neobuzdani navijači mira i pristalice francuske vojne nezavisnosti pokvarili veče celom timu. Tajna večera izabranih je otkazana iz bezbednosnih razloga. Na opšte nerazumevanje surovih narodnih masa, šampioni su završili dan  gladni, ali su ipak stvorili uslove za najnoviji novi svetski poredak koji sledi, bar  kako je to lepo rekao engleski golgeter Braun. Cela ekipa je na kraju zažalila  što ne može da kupi dva važna igrača iz Ruske lige, Gruziju i Ukrajinu koji još uvek nemaju godine starosti za dozvolu transfera u neki inostrani tim.
I tako, dok se moderno naoružan svet dogovarao kako da reši problem prenaseljenosti planete i kako da još malo produbi ovu inače za njih plitku ekonomsku krizu, negde daleko,  na nekom ostrvu cveća prepunom sunca i pitomih životinja tajna vlada u senci je sve to posmatrala i davala ocene igračima. Tada sam ugasio TV i povikao iz besa i nemoći: Tile, ustani, poludeli su i sve štosove ti pokupili. Bez zezanja.

 

Ko koga ustvari zajebava

 

Neozbiljno prići jednom ozbiljnom problemu je vrsta terapije, krik očaja i nemoći. Svet je otišo u aut, a svako se leči kako zna i može.  A i kako ne bi. Driblaju te u mali mozak, a ništa im ne možeš. Jedino ti ostaje da ih raspališ satirom po glavi. I opet njima ništa, samo ih malo zabole uvo. Izmišljaju protivnike, hvale se da su nas pobedili i doneli slobodu na Kosovo, a to su im jedini bilans i jedino opravdanje za 60 godina investiranja. To im je medalja od milijarde i milijarde dolara ulaganja velikih sponzora kao što su CIA,  Pentagon i ostale demokratije Evrope. Ovako jak, američki imperijalizam nema ni kočnice ni granice. Nema ni obraza, kada tvrdi da su svi  članove NATO tima jedna velika familija i svi jednaki i ravnopravni. Oni znaju da nisu al se prave da veruju. Turska stavlja veto na Dansku fotelju, zbog karikatura, Barak Husein Obama obećava dansko izvinjenje i  ulazak preko reda u Evropu,  ode veto  niz vetar.
Grci neće ovo ili ono onda ih neko prozove i oće sve. Poljaci zakopavaju atomsku loptu u svoj teren. Čekajte te bre ljudi, ko je ovde lud i ko koga zajebava. Zar i sve dobre mafije koje se poštuju nisu stvar velike familije. Možda je NATO vrsta neke super kamore. Bar sudeći po obezbeđenju velikog kuma.
Obama se spustio sa neba u šest velikih Džambo-džetova:  Broj jedan za njega, gospođu mu i Gibson gitaru koju je poklonio Karli. Druga dva aviona su bili malo tesni za 500 saradnika i 300 bodi-gard boysa, dok su ostali bili obični kargo avioni za prevozna sredstva: oklopne džipove i blindirane helikoptere sa tapaciranim sedištem na izbacivanje. Čak su i voda za piće i tuširanje predsednika i gospođe  donešeni sa izvora iz Vašingtona.  U džipu, kome ni žešća bazuka ništa ne bi mogla, postoje boce kiseonika i rezerve krvi predsednikove grupe "O" plus, direktna veza sa crvenim dugmencetom, pun frižider ko pred slavu i ko zna kakve još džidže-bidže za big badžu. Kažu da na zadnjem sedištu toga auta, može da se preživi par dana u orbiti. Ko zna, možda su i jako tamna stakla postavljena samo da se ne bi primetila  super VIP klonja u gepeku. A,  Big Brader ne priznaje ni tuđe policije ni strana obezbeđenja. Njegov suverenitet nad sitnom boranijom je nasleđen još iz doba matorog Buša-tate i gde god da krene njegovi nadljudi krče put i zatvaraju ulice. Svi smo mi Amerikanci, samo neko više neko manje.  Strazbur je tako ceo taj dan bio vrsta lajt Gvantanama, gde se nije moglo ni u njega ni iz njega.
Neko možda misli drugačije jer je  pod uticajem drugih medija. Naravno da nismo svi videli istu utakmicu. Ima ih koji su lupali čaše i častili celu kafanu jer je NATO odlučio da nastavi igru iako mu je ugovor istekao. Ta je klika stvorena posle rata da brani Evropu od Rusije, i tačka. Ima dozvolu za nošenje oružja samo kao Evropski telohranitelj protiv ruskih mafijaša. tako piše u ugovoru. Sada je Rusija demokratija, ali NATO i dalje ne voli Rusiju jer ugnjetava neke njihove potencijalne igrače ali tvrde da im nije više protivnik. I skupo prodaje gas i naftu. I šta sada. Kome verovati. I čemu ovakav stil pisanja.
Izgleda da direktan prenos i izveštaji dopisnika nisu isto. Mnogi se raduju i čestitaju na uspehu. Mnogi misle da je crni Obama zapravo beli golub mira koji je doleteo u Evropu da nam ponudi Trumanova jaja i mleko u prahu moga detinjstva. Da je kriza na izdisaju, a mir zagarantovan za večnost. Jeste malo morgen kako bi rekao jedan što više nije i koji je u svemu grešio sem u jednom: Nije navijao za NATO tim, a to je veliki greh.  Zar vam nije jasno, Bin Laden je napao Ameriku, a po članu 5 NATO sporazuma, čiji su original doneli iz Vašingtona na uviđaj, svaka članica je dužna da uđe u rat i brani napadnutu zemlju. Sada su se pojavile i nove svetske sile u okoline obale Somalije. Nemilosrdni Gusari, a to je takođe biznis za NATO. Jedino oni bankari koji su napali svetsku berzu i objavili finansijski rat svetu nisu u nadležnosti NATO pakta.  Svetski velikani, njih 20 komada, ljubi ih majka, skinuli su tada dresove,  obukli frakove i u Londonu jasno rekli da će i tome stati na put i to ako ne silom ono sigurno milom i na to dobrovoljnoj bazi. Da se zna ko je gazda. Bankari se umoljavaju da pod hitno malo manje kradu i da malo više misle na sitnu boraniju koja se sve više zakuvava. Inače Ekspres lonac može i da eksplodira. Daćemo, to jes naštampaćemo 1.000 milijardi, budite bez brige. Kada je prošla ta lakrdija krene ti cela gungula kod kraljice na čaj. Neki su je i zagrlili, iako to protokol ne dozvoljava, ali Engleska kraljica je predsednik svih klubova i nije im zamerila.  Dame su provele lep vikend u Londonu i Parizu, proćaskale o svemu i svakom. Ako za sve ovo i nemamo nijedan dokaz, imamo bar slike. Mada ni slike više nisu dokaz, u svetu koji se isključivo bavi lažiranjem i drugim montažama.  I ko zna o čemu su zapravo one i diskutovale. Možda to sa politikom njihovih muževa i nema veze.

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane